Прибаковић

3. март 2012.

коментара: 3

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Претходни чланак:

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. dejan pribakovic

    Prezime Pribakovic je nastalo od prezimena Pribak posle 1852 godine dodatkom ovic. U putopisima Felixa Kanica se pominje raski kaetan Filip Pribak iz sela Pribaka kao i u srpskom popisu iz 1834 godine. Takodje se pominje i Milosev knez Pantelija Pribak iz 1833 godine.

    Vracajuci se unazad kroz vekove imate turski Defter za Prizrenski sandzak mahala Radomir iz 1571 godine gde su popisani Pribak kaludjer i Kuzma Pribak. Pre toga u Defteru iz 1477 za Nahiju Piva i Banja, dzemat kneza Vukica tj. sina Bratila, upisan je Vukosav sin Pribaka itd.

    Pribakovici su se doselili na prostor sela Vencac opstina Aleksandrovac sredinom 19 veka iz sadasnjeg sela Jelakci gde neki i danas zive i prezivaju se Pribanovic. To je tacno jer ja znam sve svoje pretke poimenicno nekoliko vekova unazad tako da se podaci poklapaju. Zanimljivo je da Pribaci vuku to prezime kroz vekove bez obzira sto u ta vremena nisu postojala prezimena.

    Iz istog sela Pribaka tj. Jelakca u vreme raseljavanja sredinom 19 veka jedan otomak je otisao u Dragusu ostina Blace gde i danas zive i prezivaju se Pribak. Takodje, jedan potomak je otisao u Vrnjce, Vrnjacka Banja gde danas imaju svoju ulicu Pribacku. Svi slave Svetoga Tomu.

    Advokat Moskovljevic u svojoj knjizi ide u 14 vek, Kosovo, Prizrenska gora i pominje tri brata, Toma, Tomaz i Pribak tzv Tominci. Karakteristicno je da se otac kneza Lazara zvao Pribac a u svim turskim sisima se ominje kao Pribak. Nista nije slucajno kao sto Grbaljci i Pastrovici pominju da je Lazar kao dete boravio na teritoriji Lastve i sto Pastrovici slave Vidovdan kao najveci praznik.

    Ovo je siroka tema, postoji jos podataka i podudarnosti i ja sam sreman da vam ih dostavim.

    • Aleksandra Jensen

      Postovani Dejane,

      Iz prica koje sam slusala, Filip Pribakovic je moj predak -moj cukundeda. Moj pradeda Dusan Pribakovic se bavio ugostiteljstvom i stekao je znatno bogatstvo u Kraljevu.
      Ja znam za dve legende: Pribac je bio cuvar blaga Jelene Anzujske, a drugi Pribac je bio otac Lazara Hrebeljanovica.

      Moji Pribakovici takodje slavu Sv. Tomu.

      Puno pozdrava

  2. Ivan Pribakovic

    28. Прибаковић, Томиндан, Венчац/Александровац

    Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип је скоро па модалан и самим тим има велики број блиских поклапања која немају суштински филогенетски значај. Једине донекле немодалне вриједности маркера су DYS389-II=32 и DYS458=16.

    Прибаковићи припадају разгранатом роду Бушета са Копаоника. Матицом овог рода се сматра насеље Беласица на јужним падинама Копаоника ( у општини Подујево) где их више нема. Одатле су се припадници овог рода исељавали у Жупу алаксндровачку, Топлицу, Расину, Левач, Белицу, а присутни су и на подручју Лепосавића. На Српском ДНК пројекту присутан је већи број припадника овог рода. С обзиром да је њихов хаплотип I2-PH908 прилично модалан и уобичајен, као знак припадности роду може послужити прилично јединствена комбинација слава и прислава: Томиндан, Томина ндеља, Преображење. По овој комбинацији слава и прислава, хаплогрупи I2-PH908 и географском распореду, са Бушетама се у одређеној мјери поклапају и припадници рода Курељаца из Куреља-засеока Лешка. Иако су им хаплотипови прилично различити не би било лоше проверити SNP везу између Курељаца и Бушета. Такође, на подручју александровачког Плеша дошло је до неког саплемењивања рода G2a Стајковаца и Бушета.

    Предање о даљем поријеклу Бушета није баш најјасније. Помиње се Ђаковица. Међутим, могуће је да су Бушете старије косовско-копапоничко становништво, попут Ковачана.