Порекло презимена Пејановић

1. марта 2012.

коментара: 1

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ ПЕЈАНОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Пејановић

Хаплогрупа: J2b M205

Порекло: Годијељи, Дробњак, Црна Гора

Крсна слава: Томиндан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

ПЕЈАНОВИЋИ

(живе на Годијељима и Горњој Буковици)

Поријекло им је од Марка, сина Маринка Пејанова Годијеља. У почетку су се презивали по Марку Марковићи, а средином 19. вијека узеше презиме по свом најстаријем претку Пејану – Пејановићи.

Марко је имао синове Стевана, Станишу, Богдана, Јована и Танасија. Стеван Марков имао је пет синова, од којих су четворица млади помрли, а остао му је син Зелен; он је имао Стојана, Максима и Илију. Стојан Зеленов се са синовима Митром и Неђељком одселио у Босну, код Хан-Пијеска. Максим Зеленов имао је Милижа, Стевана, обојица без потомства, Николу и Танасија. Танасије је био истакнути активиста у НОР- у 1941-1945. године, а Момир Николин био је истакнути активиста и руководилац у државним органима Црне Горе. Његов брат Владимир дао је свој млади живот у борбама против непријатеља 1945. године као борац 7. омладинске црногорске бригаде, у чијим је редовима био од њеног оснивања.

Илија Зеленов имао је три сина: Јована, Јова и Тома, од кога нема потомства.

Станиша Марков имао је Милована и Луку; Милован Неђељка и Томицу; Неђељко има Михајила, Милоша, Милисава и Уроша; Томица Милованов има сина Милутина, официра, а Милутин Милована, истакнутог борца НОР-а 1941-1945. године.

Лука Станишин имао је Живка и Крста; Живко има Мирка, а Крсто Петра и Бега.

Богдан Марков имао је два сина Шумана и Обрена. Шуман је имао Алексу и Радосава, а Обрен Марка, Јована и Јанка. Шуманово потомство изгинуло је у разним ратовима, тако да данас по Шумановој линији нема потомака. Његов син Радосав погинуо је у борби против Турака, унук Богдан у другом балканском рату, други унук Милутин умро је у заробљеничком логору у Мађарској за вријеме Првог свјетског рата, праунук Новица, син Богданов, погинуо је као припадник НОВ-а на Мештревцу 1944. године.

Урош Неђељков погинуо је на Пљевљима 1. децембра 1941. године.

Миливоје Јованов погинуо је на Сињајевини 1942. године као припадник јединица НОВ-а.

Михајило, Милисав, Урош, Милутин и Бего одселили су у Пњевља. Сада нико од њиховог потомства, осим дјелимично од Бега, не живи у Пљевљима већ су се раселили по разним мјестима, а највише их је у Београду.

Јован и Јанко одселили су се из Годијеља за Пљевља 1920. године, а из Пљеваља у село Граб код Бијелог Поља, одакле су 1945. године колонизирани у Сивац, у Војводину.

Осим до сада наведених Пејановића, ваља истаћи и Радована Симова Пејановића, који је по поријеклу ближи Лазаревићима, али је његов предак узео презиме Пејановић по свом даљем претку Пејану. Радована су неприајтељи убили и све му спалили 1942. године зато што је указао помоћ Војину Поповићу, једином шпанском борцу из дурмиторског краја, који је због болести и изнемоглости остао код Радована Пејановића на лијечењу и опоравку. Његов син Владимир био је борац 7. црногорске омладинске бригаде од њеног оснивања у чијим је редовима и рањаван. Његова се породица колонизирала 1945. године у Бачко Добро Поље.

Славе Томиндан.

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

__________________

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Војислав Ананић

    ПЕЈАНОВИЋ (п), у Раптима (Зупци, Требиње), Расту и Муцаловићима (Невесиње). У Раптима су поријеклом од братства Ратковића из Коњског, одакле се један од браће Ратковић по имену Пејо доселио у Рапти. Пејини потомци узели су презиме Пејановић (75:1239). У Расту су поријеклом из Бјелица у Црној Гори. Славе Петковицу. У Муцаловићима су “Врандићи из Зубаца”. Славе Никољдан, а прислужују Св. Саву (59:217,230). Пејановића има и у Мостару. Поријеклом су из Црне Горе, око 1842. године доселили су у околину Стоца, а послије у Мостар.

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.