Омчикус

29. фебруара 2012.

коментара: 3

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Tanja

    Омчикус, (7), дошли из Црне Горе у XVI в., славе Ђурђевдан. Од њих су Омчикуси у Лици;

  2. Tanja N

    Omčikus, (1), došli iz Radučića prije 70 godina (starinom iz Crne Gore), slave Đurđevdan;.

  3. Tanja N

    G. Milan Omčikus, iz Konistona, u Australiji, piše da je rodom iz sela Radučić, kod Knina, a krsna slava mu je đurđevdan. Saznao je, ali ne navodi izvor, da je “pleme Omčikus došlo sa Karpata pred najezdom Turaka”, prvo u Hercegovinu, a otuda u Dalmaciju. Piše i da ih ima u dve kuće u Stankovcima u Lici, u Bosni kod Sanskog Mosta, a u Futogu kod Novog Sada ima ih cela ulica. Kaže i da je “sovjetsk košarkaš Omicus verovatno iz njegvog “plemena”.
    Savo Nakićenović u monografiji “Kninska krajina”, jasno kaže da Omčikusa ima u Kninu i da su se u prvoj polovini 19. veka doselili iz Radučića (gde su došli iz Crne Gore, u 16. veku) i svi su slavili đurđevdan. M. Radeka, u “Karlovačkom vladičanstvu”, kaže da svi Omčikusi slave jedino đurđevdan. Prema podacima za Liku i Krbavu, Omčikusa je pred Prvi svetski rat bilo samo u Lovincu, Srbu i Sv. Roku.

    U “Leksiku prezimena SR Hrvatske”, do etničkog čišćenja u “Bljesku” i “Oluji”, Omčikusi su zabeleženi u Bjelovaru, Osijeku (Dalj), Daruvaru, Zagrebu (Gračani), Kninu (Mokro Polje, Pađene, Radučić), Pakracu (Lipik), Vukovaru (Pačetin), Benkovcu (Prović), Garešnici (Rogoža, Stupovača), Slavonskom Brodu, Splitu, Zadru. Radučić je, vidno, njihov centar, jer je u njemu zabeleženo 69 osoba sa prezimenom Omčikus. UŠibeniku je zabeležen jedan Omčiguz.
    U Bosni je krajem 19. veka bilo Omčikusa samo u Umcima, kod Sanskog Mosta, dok se u monografiji “Pounje” navode Omčikusi u selu Jasenici (slava đurđevdan), doseljeni posle okupacije Bosne iz Bruvna.

    Pošto je seoba Omčikusa bila veoma rano, u 16. veku, ne možemo sa većom pouzdanošću da govorimo o njihovom poreklu iz Crne Gore. Zapravo, smatramo da je Nakićenović mislio na Staru Hercegovinu i pleme Drobnjak čija je opšta slava đurđevdan. O poreklu ovog prezimena postoji jedno “narodsko” tumačenje iz Radučića: Jedan njihov predak koji se prezivao Opačić je “slatko jeo omač travu pa su ga prozvali Omač Kus”, da bi od toga potomstvu ostalo – Omčikusi. Ova priča je, možda, navela da se i sovjetski košarkaš poveže sa Omčikus, iako njegovo prezime samo liči na njihovo. A ako ima imalo istine u tom tumačenju, možemo da pretpostavimo da je u pittanju srodnost slovenskih jezika, jer u oba reč omča znači uzengiju, ili su Omčikusi kao krajišnici stigli i do Rusije kad je, sredinom 18. veka, došlo do razvojačenja Pomoriškog dištrikta u nekadašnjoj Šajkaškoj. Ali, pre će biti da je i to jedno od porodičnih domišljanja kojima je neka glasovna sličnost naziva poslužila da ispredu čitavu legendu o tako dalekom – pa i uglednom, čak iz Rusije, poreklu.