Поштовани,
ова страница је у припреми.
Позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
30. октобар 2018. у 19:07
Војислав Ананић
ОЏИЋ (п). стара гатачка породица. Живјели су на подручју Гацка “до половине 18. вијека”. По њима је добило име село Оџићи које је “раније припадало Гацконским Рудинама”. Старином су Гакићи. Неке породице су одселиле у Коваче код Сарајева (147:565).
Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.
7. август 2022. у 11:56
Војислав
Оџић
Г. Петар Оџић, из Хамбурга, мада и сам подоста зна, пита за порекло презимена ове фамилије. Каже да је рођен у околини Шапца, као и браћа му Томислав и Андрија. Зна да му се деда звао Милан, а прадеда Владимир. Деда је рођен 1884. године у селу Кумане код Зрењанина, а потом је породица, око 1900, прешла преко Саве. За прадеду не зна где је рођен, сећа се само да су их у његовом родном месту (не каже којем), између Обреновца и Шапца, називали подругљиво “Оџа” и “Шваба”. Крсна слава Оџића је Св. Јован. чини нам се да га највише мучи што је чуо да је то муслиманско презиме или да воде порекло од муслимана.
Презиме Оџић налазимо у разним крајевима некадашње Југославије. Има их у Босни, у области Дубице (Агићи и Нова Варошица), Бихаћа (Врело) и Крупе (Руишка) али, за разлику од нашег читаоца, славе Илиндан. У Црној Гори, у Бјелопавлићима, постоје Оџићи за које предање каже да су од неког још старијег племена Лужана. Вуксановићи у Мрђенима су од Оџића. Један њихов предак давно је био слуга код Бубе, који је од племена Хота и за његов рачун је убио бана лужанског Стола у Гостиљу Мартинићском. Овде су се касније населили и намножили Бубићи у Мартинићима. Једни се Оџићи одселе у Самоков, по предању. Стара слава овог племена је био Аранђеловдан, а пре скоро четири века узели су општу бјелопавлићку славу Св. Петка за крсно име.
Оџинци су као фамилија забележени и у шарпланинској жупи Гора, где су поисламљени, као и у западној Македонији, где су Оџевци. Они су овде, у месту поред Св. Јована Бигорског, забележени као православни род Поповци. У време страшног притиска и исламизације, пре два века, једни су подлегли, други побегли преко Шаре, у споменуту Гору, а остали још даље, у Црну Гору и Босну. Може се претпоставити да су истог порекла, али могу бити и од различитих Поповића, јер су и хоџе често одређивале једног сина за наследника. Не можемо да тврдимо да су сродници, али да их је задесила слична судбина и притисак да приме ислам, готово да је гарантовано. Подједнаке су шансе да су читаочеви преци у Војводини пореклом из Босне или Македоније. Уосталом, Панчево, па и Нови Сад, били су светионици према којима је тежило православно становништво, грађанско и трговачко, бежећи пред Турцима из најјужнијих области Балкана.