Поштовани,
ова страница је у припреми.
Позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
5. јул 2018. у 18:54
Војислав Ананић
АБДУЛАЈ, необично презиме, само у Стригови. У турско доба презивали се Маринковићи. Тројица браће стричевића кметовали неком богатом бегу, кога су, како је старио, све више опсједале жеље да се трајно одсели у Турску. То је доба када почиње откупљивање земље од посједника. Прадјед ових данапнвих Абдулаја (најстарији стричевић) био је пуки сиромах, али вриједан и поштен човјек. Бег се задесио добричина, поклонио је браћи сву земљу, под условом да они уз имање приме и његово име Абдулах. Тако и би. Добили су 165 дунума земље, куће, стаје, коње, алатке…, и све то братски подијелили. Године су биле берићетне, а чељад се намножавала. Оно име Абдулах (арапска ријеч – “божји слуга”) преиначише у Абдулај, без “х” лакше им некако за изговор. Абдулаји су остали у својој вјери, а бегово име сачували као породично презиме. Славе Лазареву Суботу (посну), као и сви Марини у околини, чија разграната лоза своје коријене вуче чак са Косова, из Рашке и Далмације, а спадају међу најстарије досељенике у Босанску Крајину. Према прорачуну времена и породичном памћењу, Маринковићи су примили презиме Абдулај око 1830. године, када се њихов прадјед одлучио да се на тај начин ослободи намета и неимаштине (Породично предање – Мирко Абдулај).