Порекло презимена Миздрак Reviewed by Momizat on . Презиме Миздрак потиче од Поповића, који су у доба Арсенија Чарнојевића из околине Скопља (Стара Србија), дошли у Равне Котаре. Због куге која је у то време хар Презиме Миздрак потиче од Поповића, који су у доба Арсенија Чарнојевића из околине Скопља (Стара Србија), дошли у Равне Котаре. Због куге која је у то време хар Rating:
You Are Here: Home » Презимена » Порекло презимена Миздрак

Порекло презимена Миздрак

Презиме Миздрак потиче од Поповића, који су у доба Арсенија Чарнојевића из околине Скопља (Стара Србија), дошли у Равне Котаре. Због куге која је у то време харала били су присиљени да оду у планину, у околину Босанског Грахова, село Мрачај испод Дерала и Стрмицу код Книна.

Према предању, презиме је настало по легенди да су се у сталним борбама са Турцима од неких отели копља `миздраке` и по томе су прозвани Миздраци.

Презиме Миздрак описао је у својој књизи „Книнска крајина“ прота Сава Накићеновић.

КРСНА СЛАВА: Свети Лука

ПОЗНАТИ:

ИЗВОРИ: интернет сајтови

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

prezime@poreklo.rs
Пишите нам


Коментари (4)

  • Драган Д.МИЗДРАК

    Презиме Миздрак потиче од Поповића који су 1527.године сишли из Косијера (Ријечка нахија) на Цетињу, до Ријеке Црнојевића у близини Скадарског језера. Поповићи (један дио тог племена)из Ријеке Црнојевића се запутио према Призрену (ту је остала неколицина Поповића), а остали су отишли у околину Скопља (Стара Србија). Од ових Поповића што су остали у Призрену, послије је пар свештеничких породица отишло у Грачаницу на Косову Српском гдје је службовало у прелијепој Грачаничкој цркви (Грачанки – стари назив).Ови Поповићи што су се настанили у околини Скопља, у великој сеоби Срба, уз свог патријарха Арсенија Чарнојевића напустили су то подручје заувијек (нико од Поповића није остао у околини Скопља). Сви Поповићи из околине Скопља отишли су у Мокро Поље (Равни Котари – Далмација). Настанили су се близу православне цркве Светог Апостола и Јеванђелисте Луке. Поповићи у Мокром Пољу (у Кому и Превјесу)славили су Лучиндан. Поповићи су се у Равним Котарима прегонили са турцима, неке су побили и отели им копља (миздраке – турски назив за копље), те су их савременици прозвали Миздрацима. Нису сви Поповићи из Мокрог Поља прозвани Миздрацима, него само они најбољи и најхрабрији из племена Поповића. Због турске освете и да би заштитили Поповиће који живе у Мокром Пољу, најмужанственији (најхрабрији)Миздраци задржаше ново презиме, а стару Крсну Славу Светог Апостола и Јеванђелисту Луку. Већина Миздрака оде према Стрмици код Книна и настани се у селима Миздраковац и Мрачај (моји су из Мрачаја). Ти Миздраци за вијекове вијекова остадоше Православни Срби. Неколицина Миздрака оде према Сплиту и тамо их поунијатише и они су данас римокатолички хрвати, али знају ко су им били преци и редовно прослављају своју Крсну Славу Светог Апостола и Јеванђелисту Луку. Једног Миздрака су ранили турци, али видјевши га како се јуначки и без страха борио, поведоше га са собом у Ливно. Тамо је опорављајући се, а његован од стране неке имућне буле направио мушко дијете тој були, а кад се опоравио са њом је стекао још синова. Након његове смрти, була је задржала презиме Миздрак и одвела је дјецу у околину Сарајева. И ти Миздраци су данас муслимани (бошњаци) и већина њих зна своје Српско поријекло, али неки то признају, а неки због превелике мржње према свему што је Српско умију рећи да су прави турци из турске што није тачно, али је плод зле крви.
    Од Миздрака из Мрачаја су такође Миздраци који су након првог свијетског рата настањени у селу Маглајанима надомак Лакташа у Републици Српској. Миздрака више нема у Стрмичким селима Миздраковцу и Мрачају након посљедње сеобе Срба протјераних од стране хрвата, европске уније и америке у њиховој заједничкој, удруженој и злочиначкој акцији „олуја“.
    Миздраци који су до данас православни Срби, никада нису били припадници злогласне комунистичке војске (партизана).и никад им ни један хрват (јосип броз) није био звијезда водиља у животу. Сви су од реда били припадници четничких војних формација, те су уз свог Војводу Момчила Р.Ђујића ратовали са вјером у Бога за Краља и отаџбину.
    Још увијек истражујем одакле су Поповићи дошли у Косијере на Цетињу. Такође покушавам да сазнам коју смо Крсну Славу славили док смо били у Косијерима на Цетињу. Волио бих да кад све сазнам напишем књижицу мањег формата о нашем племену Миздраци и о племену Поповића од којих потичемо (књижица би била илустрована)а додфатак тој књижици би био сва Српска мијеста, презимена и крсне славе у Книнској Крајини. То је обиман посао и радићу га полагано. Ко од вас има још каквих података о поријеклу презимена МИЗДРАК, нека овдје остави свој коментар, јер свака помоћ би ми била од велике користи. Унапријед хвала свима за све. С поштовањем ваш Драган Д.МИЗДРАК (Бањалука, ул Гундулићева 70.,тел 065/542-897).

    Одговори
  • Драган Д.МИЗДРАК

    Од Миздрака из Стрмице (Миздраковца), потичу Куруци (Кароца-кочија), они су од турака отели кочију и прозвати су Куруци. То сам заборавио навести у предходном тексту, а било би ме стид да нисам навео. Куруци такође славе Лучиндан. Поздрав свима вама, јавите се и коментаришите.

    Одговори
  • Драган Д.МИЗДРАК

    У првом дијелу текста о МИЗДРАЦИМА који потичу од Поповића из Косијера на Цетињу, нисам додао дио приче одакле Поповићи дођоше у Косијере и коју Крсну Славу прослављаше наши давни преци из Косијера на Цетињу !!!
    1. Поповићи су племе које је живјело вијековима прије Косовског Боја у предјелима Старе Србије. Име су добили по многобројним Православним Свештеницима који су генерацијама црквенослужили углавном као парохијски свештеници (ПОПОВИ) у та давна времена. Тачно мјесто њиховог живљења у Старој Србији, углавном се везује за околину Скопља.
    2. Племе Поповића од којих ми МИЗДРАЦИ потичемо, након крвавог Косовског Боја, сели се у подручје ЗЕТЕ, одређеније у околину Шекулара, подно планина Комови у Горње Полимље. ( Ту је до дана данашњег остало доста Поповића из племена којем ми МИЗДРАЦИ припадамо, такође велики број наших Поповића је управо одатле отишао у Косијере на Цетињу, гдје су се задржали до 1527.године, када се селе на Ријеку Црнојевића и Даље).
    3. Крсна Слава наших родоначелника, дакле Поповића из Старе Србије (Зетских, Цетињских, Скадарских, Скопских, Херцеговских и Мокропољских) је био Свети Јован Крститељ и Претеча Господњи.
    4. Заједничко је у овој причи и то да је највећи број Мокропољских Поповића настанио управо мјесто КОМ код Мокрог Поља, дакле мјесто (КОМ – пренијели су назив КОМОВА из Горњег Полимља у знак сјећања на поријекло). Паметни су били наши преци, јер су знали да ако забораве коријене, немају перспективу ни у будућности !!!

    Одговори
  • Dragan Mizdrak

    (Комплетна поставка)

    ПОРИЈЕКЛО ПРЕЗИМЕНА МИЗДРАК

    Српски народ живио је у прелијепим крајевима СТАРЕ СРБИЈЕ вијековима прије Косовског Боја. Српски народ живио је углавном у племенским заједницама, бавећи се углавном сточарством, те одатле и датира онај добро познати назив (ВЛАСИ – СТОЧАРИ)
    Једно од тих чувених племена СТАРЕ СРБИЈЕ су и ПОПОВИЋИ. ПОПОВИЋИ име добише по својим у то вријеме прилично образованим родоначелницима из реда углавном парохијских српских православних свештеника, које је народ тада називао ПОПОВИ.
    Послије битке на Марици 1371, а недуго затим послије чувеног Косовског Боја 1389,
    ПОПОВИЋИ као и многа друга старосрпска племена били су принуђени на селидбу у нека за то вријеме сигурнија подручја. ПОПОВИЋИ су се након Косовског Боја населили у област ЗЕТЕ (ГОРЊЕ ПОЛИМЉЕ), околина ШЕКУЛАРА подно планина КОМОВИ. Бавили су се номадским сточарством и често су у пред зимском периоду одлазили чак до сјевера ДАЛМАЦИЈЕ до мјеста КОМ у Мокропољском дијелу Буковице гдје су са стоком пландовали до раног прољећа. (КОМ у Мокропољском дијелу Буковице, управо су они ПОПОВИЋИ у 14.вијеку назвали по КОМОВИМА од којих су дошли).
    ПОПОВИЋИ подно КОМОВА у ГОРЊЕМ ПОЛИМЉУ су славили крсну славу Светога Јована Крститеља и Претечу Господњег. Племе ПОПОВИЋА У то вријеме је било велико и један дио племена је кренуо према ЦЕТИЊУ, како би пронашао ново животно станиште. Тај дио племена ПОПОВИЋА настанио се у КОСИЈЕРЕ на ЦЕТИЊУ (РИЈЕЧКА НАХИЈА)и ту је остао све до 1527, када се сви ПОПОВИЋИ из КОСИЈЕРА селе у околину СКАДАРСКОГ ЈЕЗЕРА, тачније у ЖАБЉАЧКУ РИЈЕКУ ЦРНОЈЕВИЋА. Ту су се ПОПОВИЋИ задржали извјесно вријеме, пар породица је остало ту да живи, а већи дио КОСИЈЕРСКИХ ПОПОВИЋА наставио је према ПРИЗРЕНУ гдје је такође неколико породица остало да живи. Сви остали из племена КОСИЈЕРСКИХ ПОПОВИЋА населили су се у околину СКОПЉА, управо тамо гдје су им најстарији преци живјели вијековима прије Косовског Боја. Ту у околини СКОПЉА (СТАРА СРБИЈА) племе сад већ СКОПСКИХ ПОПОВИЋА живјело је све до Велике Сеобе Срба под Патријархом Арсенијем трећим Чернојевићем. Неколико породица углавном свештеничких из племена СКОПСКИХ ПОПОВИЋА је уз свога Патријарха Арсенија кренуло према Сријему, док су сви остали отишли према ЦЕТИЊУ гдје су се кратко задржали, а онда се упутили према ХЕРЦЕГОВИНИ гдје је неколико породица остало у предјелима ГАТАЧКОГ краја, док сви остали одлазе према РАВНИМ КОТАРИМА (КНИНСКА КРАЈИНА). Дошавши у БУКОВИЦУ, племе СКОПСКИХ ПОПОВИЋА се настанило у Мокропољски крај: МОКРО ПОЉЕ, ПРЕВИЈЕС и КОМ (пландиште ПОПОВИЋКИХ старих предака из ГОРЊЕГ ПОЛИМЉА под КОМОВИМА).
    Недељом и празницима, ПОПОВИЋИ из три Мокропољска села, састајали су се код Мокропољске цркве посвећене Светом Апостолу и Јеванђелисти Луки, гдје су се дружили и доносили најважније животне одлуке. Једна од тих одлука је да сад већ МОКРОПОЉСКИМ ПОПОВИЋИМА крсна слава буде управо Свети Апостол и Јеванђелиста Лука (ЛУЧИНДАН).
    На тим прекрасним предјелима БУКОВИЦЕ услиједила су учестала прегањања, па чак и отворене борбе између МОКРОПОЉСКИХ ПОПОВИЋА и поманиталих турака. У једној таквој борби, савладавши турке, ПОПОВИЋИ су заробили велик број МИЗДРАКА. (МИЗДРАЦИ су кратка бојева копља османлија). За то се брзо прочуло широм БУКОВИЦЕ и тамошње становништво те најхрабрије ПОПОВИЋЕ прозваше МИЗДРАЦИМА. Нешто више од двадесетак породица тако доби ново презиме МИЗДРАК. МОКРОПОЉСКИ МИЗДРАЦИ на жалост убрзо су морали напустити то подручје како би осталу Мокропољску сабраћу поштедили најављене крваве освете од стране силне турске војске. На руку МИЗДРАЦИМА ишла је несретна пошаст (куга – помор људи и стоке), која је изненада завладала широм РАВНИХ КОТАРА, тако да су сви МИЗДРАЦИ кренули у правцу СТРМИЦЕ КОД КНИНА. На подручје СТРМИЦЕ стигло је (19.породица) племена МИЗДРАКА (О томе пише и у чувеној књизи КНИНСКА КРАЈИНА од етнолога и историчара проте Саве Накићеновића). Једно мјесто код СТРМИЦЕ су прозвали МИЗДРАКОВАЦ и ту је остало (15.породица) из племена МИЗДРАКА, док су се над СТРНИЦОМ у селу МРАЧАЈ настаниле преостале (4.породице) МИЗДРАКА у засеок који прозваше МРАЧАЈСКИ МИЗДРАЦИ. Свих (19.породица)племена МИЗДРАК су задржали крсну славу (ЛУЧИНДАН)и Свету вјеру православну до данас.
    Двије породице МИЗДРАКА из МИЗДРАКОВЦА, турцима су негдје на путу отели некаква кола (кароце – назив за кочије у то вријеме) и мјештани те породице прозваше КУРУЦИМА па је ред да се зна да су КУРУЦИ од нас МИЗДРАКА и крсна слава им је такође (ЛУЧИНДАН).
    На путу племена МИЗДРАКА према СТРМИЦИ код КНИНА, двије породице су напустиле племе и запутиле су се према мору, тачније према СПЛИТУ. Сви ти СПЛИТСКИ МИЗДРАЦИ су поунијаћени (покатоличени) од стране лукавих, а слаткоријечивих римокатоличких бискупа. Ти СПЛИТСКИ МИЗДРАЦИ и дан данас живе у околини СПЛИТА и редовно обиљежавају благдан Светога Луке и ако су римокатолици, а врло добро знају своје коријене, односно православно поријекло.
    На путу племена МИЗДРАКА према СТРМИЦИ код КНИНА, једна породица је кренула баш према КНИНУ и ту породицу су заробили турци, те су све мушке чланове повели у ЛИВНО. Бирајући између коца и исламске вјере, одабрали су ово друго, оженили тамошње буле, стекли дјецу и одселили у околину САРАЈЕВА. Сви ти исламизирани (потурчени)САРАЈЕВСКИ МИЗДРАЦИ и дан данас живе у околини САРАЈЕВА, знају да потичу негдје са ЦЕТИЊА (то сам сазнао из телефонских разговора са њима), знају за своје православне коријене, о крсној слави појма немају, а неки међу њима толико мрзе све СРПСКО, да се стиде свог православног поријекла па кажу да су дошли у Сарајево некада давно директно из турске (ниђе везе), али то су чињенице.
    Пошто су турски завојевачи заувијек напустили КНИНСКУ КРАЈИНУ, па тако и СТРМИЦУ код Книна, смјењивале су се власти са новим ратним збивањима, али племе МИЗДРАКА је увијек остајало у МИЗДРАКОВЦУ и МРАЧАЈСКИМ МИЗДРАЦИМА.
    Након Првог Свијетског Рата, једна повећа породица МРАЧАЈСКИХ МИЗДРАКА, напустила је МРАЧАЈ заувијек и настанила се у село МАГЛАЈАНЕ код ЛАКТАША близу БАЊАЛУКЕ и данас ту живи неколико породица МИЗДРАКА и сви су православни и сви славе (ЛУЧИНДАН).
    На самом крају Другог Свијетског Рата као припадници краљевског корпуса динарске четничке дивизије, под вођством нашег прослављеног четничког Војводе Момчила Р.Ђујића, многи МИЗДРАЦИ из МИЗДРАКОВЦА и МРАЧАЈСКИХ МИЗДРАКА, отишли су у ЕНГЛЕСКУ, а по неки у АУСТРАЛИЈУ, КАНАДУ и АМЕРИКУ, а данас их хвала Богу има и у ЈУЖНОАФРИЧКОЈ РЕПУБЛИЦИ и сви су православни и сви славе (ЛУЧИНДАН).
    МИЗДРАЦИ који не погинуше од проклете комунистичке власти и крволока јосипа броза бившег аустроугарског каплара вражије дивизије) и заклетог србоубице и србомрсца, отиђоше великим дијелом трбухом за крухом у СРИЈЕМ, БАНАТ и БАЧКУ, а мало касније у ЗЕНИЦУ (по отварању жељезаре) и још касније у БЕОГРАД. Тако да у МИЗДРАКОВЦУ и МРАЧАЈСКИМ МИЗДРАЦИМА остаде само нешто старијих МИЗДРАКА и тек по неко млађи, али ријетко.
    Сви преостали МИЗДРАЦИ у МИЗДРАКОВЦУ и МРАЧАЈСКИМ МИЗДРАЦИМА, задржали су се на подручју СТРМИЦЕ код КНИНА све до удруженог злочиначког подухвата сјеверно-атланског војног савеза, потпомогнутог хрватско-муслиманским паравојним формацијама, у циљу уништења свега Српског. Тај крвави злочиначки пир су назвали именом „олуја 1995.“. Од тада су сви МИЗДРАЦИ и сви ПОПОВИЋИ (од којих смо ми МИЗДРАЦИ) и сви КУРУЦИ (који су од нас МИЗДРАКА), заувијек напустили Мокропољски и Стрмички крај и расули се по свијету и остацима српских земаља.
    Ја Драган Д.МИЗДРАК, аутор ове истините приче о ПОРИЈЕКЛУ ПРЕЗИМЕНА МИЗДРАК, од МРАЧАЈСКИХ сам МИЗДРАКА (тамо сам провео добар дио дјетињства и сазнао сам из предања старих (сад већ упокојених МИЗДРАКА) за наше претке од СКОПЉА, ЦЕТИЊА и СКАДРА, а и КОМОВИ су се спомињали као станиште наших предака ПОПОВИЋА) Све сам то истраживао годинама и ово пред вама је коначна верзија, а сад је на вама да се консултујете са нашим етнолозима и када то верификују без сумње, ви ову коначну верзију објавите као главну верзију о ПОРИЈЕКЛУ ПРЕЗИМЕНА МИЗДРАК. Драго ми је што сам надам се добар сарадник на вашем и нашем порталу ПОРЕКЛО и све вас братски и од срца поздрављам са старосавним СТРМИЧКИМ поздравом,; ЖИВИ БИЛИ И СВАКА ВАМ СРЕЋА ПЈЕВАЛА !!! Срдачно ваш Драган Д.МИЗДРАК.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top