Порекло презимена Микић

24. фебруар 2012.

коментара: 6

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

МИКИЋИ

(у Сировцу)

Потичу од Тома Зејака, који је имао надимак ,,Ђого“, па се његови потомци по њему прозваше Ђоговићи. Даљња старина им је од братства Дедеића.

Вучета Ђоговић је са породицом живио у селу Потрк, које се налази на путу Томашево – Мојковац, Турци су убили Вучету због његових честих напада на њих, а кућу му запалили. Вучетина жена Мика, са синовима Мијаилом и Милинком, побјегне у Ускоке и насели се у селу Сировац око 1820. године, гдје се њени синови по њој прозову Микићи.

Ово бројчано мало братство дало је племену истакнуте ратнике и интелектуалце, који су гинули у многим ратовима дајући своје животе за слободу свога народа.

Милан и Милован погинули су на Мојковцу 7. јануара 1916. године, а Милосав је рањен у истој бици.

Вукосав је истакнути комитски четовођа, а Божо, познати комита, погинуо је 1917. године; Радосав је рањен 1918. у Затарју и исте године подлегао је ранама у Шаранцима.

Саво Микић је био истакнути пилот са Солунског фронта и један од утемељивача Југословенског ваздухопловства. Миле је познати и признати правник, који је 1940. године написао Зборник закона о порезима за Југославију.

У току НОР-а 1941-1945. године, ово братство је дало велики допринос учешћем својих братственика у јединицама НОВ-а Југославије, борећи се на ратиштима широм земље.

Омладинка Савета је са својих непуних шеснаест година ступила у јединице НОВ-а; погинула је на Тисовом брду на Зеленгори јуна 1943. године у Петој непријатељској офанзиви као храбар борац.

Љубо Милованов, активиста у Студентском покрету на Београдском универзитету, био је истакнути борац НОР-а; обављао је одговорне дужности на интендантским пословима. Био је интендант батаљона, дивизије, корпуса и помоћник начелника Економског одјељења ВШ. Носилац је Партизанске споменице 1941.

Др Жарко Милованов, љекар, у тринаестојулском устанку командант Ускочког батаљона; у Четвртој црногорској пролетерској бригади – референт санитета у Петом батаљону, затим бригаде, дивизије и референт Одсјека Другог корпуса; носилац је Партизанске споменице 1941. Њихов најстарији брат Милинко-Пуниша био је у НОП-у од првих устаничких дана као активиста на терену и у Дурмиторском одреду, а у бригади у интендатури. Био је предсједник НОО и у органима власти Општине.

Микића данас има највише у Београду, гдје су према потреби службе најчешће одлазили, као и ради школовања.

Славе Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

_________________________

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (6)

Одговорите

6 коментара

  1. slobodan mikic

    Ja sam Slobodan, otac je bio zivojin,deda Arandjel a pradeda Pero. Prema predanju, njihovi predci su ziveli u blizini manastira Moraca.Krajem XIX veka su iselili u Srbiju. Pero je imao brata Aleksu, a Aleksa unuka Aleksu Mikica.
    Molio bih sve koji imaju jos podataka da mi se jave.

    Slobodan Mikic

    • Mikic Slobodanka

      Zdravo.Ja sam Slobodanka Mikic i rodom sam iz Bosne tj.Rakelici kod Prijedora.tata je Radomir Mikic od oca Ostoje Mikic. Imao je brata Cedomira,Vladimira i Sveto koji je u Njemackoj.Tetke su Milosavka,Mileva i Seka koje su zivjele u Beogradu.Slavimo Djurdjevdan.Imam brata od strica koji se istozove Slobodan,jedan je Brane u Beogradu .U selu do nas Pejici isto ima Mikica i daljni smo neki rod. Puno pozdava.

      • Саша Микић

        Што је свет мали. Знам за фамилију Микић из Ракелића из простог разлога што су прве комшије са породицом Тадић из које је мој покојни теча Новак Тадић. Нажалост, колико ја знам, нисмо у никаквом сродству. Мада никад се не зна док се не проучи до краја.

    • Marko Mikic

      Zdravo Slobodane,ako te zanima imas li ti neke krvne veze sa Mikicima iz Savnika,moram da ti kazem da nemas. Pozdrav prezimenjace.

  2. jovo

    По испитивањима др. Р. Јеремића,око 1770 дошло је из Македоније око петнаест породица Цинцара у Бијелу, Зовик ,Модричу и Милошевац.По причању њихових потомака,стари су им се дослили у Босну „ферманли“довела их је турска власт као веште трговце јер трговаца онда у овим крајевима није ни било. Бјежали су од Али-паше Јанинског у земљу Махмуд бега Градашчевића гдје су добили земљу у закуп гдје ће оснивати своја трговишта .Спадали су у најстарије досељенике а и најбројније и уједно економски и културно најјаче.Сви су поријеклом од Битоља. Служили су се црквенословенским језиком у писању и писали чирилицом, сматрали се и издавали за Србе.Пре свог доласка у ове крајеве, провели су неко време у чисто српској средини , гдје су примили српске обичаје. Тој групи спадају Микићи који живе и у Милошевцу.Осим Микића цинцарског поријекла су и..Главна трговачка кућа у Модричи је била радња Хаџи Петра СимићаГрупи родова цинцарског поријекла припадају Дујићи,Илићи, Јанковоићи,Микичић,Јовичић,Куљићи,Николићи, Настићи.Николић-Пачуљи, Један огранак Јанковића су Крекићи а њихово првобитно презиме је Ћатрићи.Јовичићи су се звали Черешаревићи а њихови потомци су били и породица Хаџи-Божић која је изумрла.Цинцари су били и Спржићи, Хаџи –Микићи , Насте Николића,Косте Настића,Наке Вучића,Насте Ставрића, Наке Јанковића,Дује Јанковића,Насте Микића,Ђорђије Михајловић или Хаџи Микић,Нина Калајџија са сином Јовом и Тодор калаисар.

  3. Саша Микић

    Моја породица је из Лесковца. Стара занатлијска породица за коју само знам да је чукундеда био Глигорије – Горча Микић, који је имао пет синова. Један од њих је мој деда Бранко Микић, молер, који је умро 1943. године од туберкулозе. Он је имао два сина Милорада и Светислава. Милорад је мој отац. Славимо Ђурђиц. Сви стари Лесковчани су имали надимак, тако да је надимак моје породице Капетани.