Порекло презимена Куриџа

22. фебруар 2012.

коментара: 3

Презиме присутно у северној Далмацији, у месту Билишане. Према попису становништва из 1948. у Билишанима је било 57 носилаца овог презимена (у укупно шест домова). Осим у Билишанима, Куриџе су овим пописом забележене и у следећим местима (у загради број носилаца/домова): Црна Клада/Нашице (6/1), Книн (1/1), Обровац (9/2), Сеоце/Нова Градишка (3/1), Смилчић/Бенковац (15/2), Загреб (1/1). (Leksik prezimena SR Hrvatske, Nakladni zavod Matice Hrvatske, Zagreb, 1976, стр. 349).

Куриџе славе Никољдан.

Родоначелник овог презимена је поп Петар Јагодић Куриџа (око 1666-1749), вођа тзв. Куриџине буне (избила јануара 1704. године против млетачке власти), који је био парох у Биовичином Селу. Провео 40 година на робији у млетачком казамату у Венецији.

Етимологија презимена (тур): каур-хоџа – хришћански свештеник (Историја српског народа 4, II том, СКЗ, Београд, 1986, стр. 25).

О имену попа Петра Јагодића Куриџе:

Родитељи су му били намијенили име чувеног котарског јунака Стојана Јанковића. Како се његов старији брат насмрт разболио, доби и он име које му је носио и отац, и дјед, и прадјед – “сви откад се памти” – па кад “Петар чудом оздрави” остадоше оба брата с истим именом” (У: Живко Бјелановић, Антропонимија Буковице, СКД “Просвјета”, Загреб, 2012, стр. 92)

* * *

Бошко Десница: Забиљешка о смрти Попа Куриџе

Поп Петар Јагодић–Куриџа, зачетник и вођ једне мало познате буне далматинских Срба проти млетачкој власти, отпуштен је из тамница ,,pozzi“ тридесетог марта 1746 r. „у осамдесетој години живота, послије четрдесет и више година тешког тамновања“, како каже инквизиторска пропратница, којом је био спроведен генералном проведитору y Задар. Трагајући за вијестима о даљој судбини тог незнаног страдалника, наишао сам у архиву цркве Св. Илије у Задру на забиљешку о његовој смрти, међу стотињак других сличних забиљежака, заведених на задњим, празним страницама једне матице вјенчаних. Како је у то вријеме грчки елеменат у Задру био културно, економски а можда и бројно јачи од
српског, Грци су држали y својим рукама и туторство и парохију православне цркве у Задру, па су и црквене матице, све до под крај XVIII-or вијека, вођене дијелом на грчком а дијелом на талијанском језику. Овај регистар умрлих вођен је искључиво на грчком. Забиљешка, која нас занима гласи:

Априла 9 1749 Сврши (живот) богобојажљиви свештеник Петар Јагодић из околице овог града, по народности Србин.

По овој забиљешци дало би се наслутити, да Куриџино ослобођење није било потпуно, већ нека врста конфинације. Вјероватно није му био дозвољен повратак y његово село и на његову парохију (Петрову цркву у Буковици) већ је задржан у Задру, под проведиторовим оком и на дохвату проведиторове руке. Чудновата је у овој биљешци и ознака народности умрлога. Ни у једној од свих осталих забиљешка нема сличне напомене о народности, мада Куриџа није једини Србин, чија је смрт ту заведена. Зашто је то код њега јединог учињено, није нам потпуно јасно. Можда је пароху, Левантинцу, било до тога да истакне, како поп бунтовник, поп који се је огријешио о вијерност Дужду, није био Грк. (Бошко Десница, Забиљешка о смрти Попа Куриџе, у: Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор 10, Београд, 1930, стр. 82).

Попу Петру Јагодићу Куриџи посвећен је роман Мост уздисаја аутора Мирка Жежеља.

Генетичко порекло Куриџа из Билишана

На основу резултата тестираног Куриџе из Билишана дошло се до сазнања да Куриџе припадају хаплогрупи R1a, подграни R-BY149000.

* * *

Презиме Куриџа присутно је и код Срба у Змијању.

У селу Стражице славе Ђурђевдан, а ту су у 18. веку дошли из Рибника, где су се презивали Никић. Такође, наводи се да су старином из Далмације (Драгица Р. Гатарић, Насеља Змијања, Географски факултет, Београд, 2018, стр. 273)

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Ђорђо Куриџа

    Презиме Куриџа је изведено из две речи турског порекла.Наиме Петар Јагодић (1666-1749) вођа Буковичке или ти Куриџине буне која се одиграла 1704 год.имао је надимак Куриџа(турски Каур и ХОџа) што је значило Неверник и поп,свештеник.После пропале буне осуђен је на 40 година строге тамнице коју је издржао у Венецији.Данас у Далмацији има презимена Куриџа,но међутим има га и у Босни тачније највише на Мањачи где се део Куриџа преселио крадом да не би били хапшени и затварани.Данас ово презиме има на свим континентима.Апатин је место где је понајвише Куриџа са преко 20 домаћинстава и више од 70 душа.Куриџа има на подручју града Сомбора у Станишићу и Риђици као и у самом Сомбору.У Станишићу и Риђици су већином колонисти после 2 св рата,док су у Апатину економски мигранти од 1958 па на даље јер су многи из рода Куриџа припадали четничком покрету,а они су били изопштени од стране послератних комунистичких власти.
    Више о самом попу Куриџи и његовој буни можете наћи на гугл претрживачу где је доста истинито и верно приказано.

    • РСК

      У Риђици нема Куриџа док су у месту Станишић веома бројни. Две, данас, станишићке породице (избегле из Билишана 1995. године) су ранијих година вратиле своје старо презиме (Јагодић) а са друге стране задржале и породични надимак (Куриџа) те се данас потписују као “Јагодић-Куриџа” (веома су близак род са нашим кошаркашким репрезентативцем Марком). Славе св Николу.

      • РСК 1

        Данашњи “Јагодић-Куриџе” нису директни потомци попа Петра Јагодића, јер он није имао мушко дете (имао је ћерку Манду). Они потичу или од поповог рођеног брата Вучена или од попа Миајла, брата од стрица.