Куљић

20. фебруар 2012.

коментара: 1

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Војислав Ананић

    КУЉИЋ (п), у Биограду, Доњој Трусини и Кошути (Невесиње) и Љутом Долу (Дабар, Столац). Старином су Хаџићи из Пиве. У Биоград су доселиии из Врањске (Билећа). У Љути До су дошли из Трусине: “додигао Ћетко око 1830. на турску земљу”. Славе Јовањдан (248:41). Куљића има и у Симијовима (Билећа). У ово село доселили су око 1800. године са Трусине. Прича се да је њихов предак Вуко Куљић био “вјешт крадљивац”. Сачувано је предање како је Вуко неком приликом преварио хајдуке. Једне ноћи, када су хајдуци кували месо у котлу, дође Вуко код њих и поздрави их. Хајдуци га нису познавали, али су о њему много знали по причању других. У разговору рече им Вуко: “Ако би сада наишао Вуко Куљић, он би вам украо ово месо.” Хајдуци му одговоре: “Вала, незнанче, то не би могло бити. Како би нам могао украсти између нас оволиких и наоружаних?” На инсистирње незнанца” да им то практично покаже, хајдуци пристану. Придошлица прихвати котао за дршку, поче около њих обилазити, поступно се измицати и, шеретски се смијешећи, рече им да би Вуко тако радио. Хајдуци, занесени његовим шеретлуком, нису ни примијетили како се са казаном одмакао од њих. Када је зашао у помрчину. “прида ватру под табане, клизне и однесе котао и месо”. Хајдуци, запрепашћени, осташе без добре вечере. Када су се прибрали, један од њих повика: “Ха, ово је цркве ми, нико други до Вуко Куљић.” (Р. Шаренац: Породица Шаренац-Кресојевић. руко- пис. Београд, 1970,стр.177-178)

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.