Ковљенић

19. фебруара 2012.

коментара: 2

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Marija Kovljenic

    Prema knjizi “Prezimena Srba u Bosni” koju je, prema šematizmu Dabro-bosanske mitropolije od 1882. godine sačinio Đ. Janjatović, Kovljenići nisu zapisani ni u jednoj od više stotina parohija, pa ni u onim sa prostora Grahova i Nuglašice a zabeležene su porodice s prezimenima Kovjena, Kovjenić kao i Kovjanić. Imajući u vidu često nepodudaranje narodskog izgovora (u ovom slučaju sa radikalnijim “jotovanjem”: “vj” u “vlj”) književnog pravopisa, uzeli smo u obzir sva tri oblika ali samo one sa slavom naše čitateljke, Sv. Nikola. Prvi su evidentirani u parohijama Bugojno i Oborci, kod Bugojna, Kovjanić u parohiji Vrbica, protoprezviterijat livanjski a porodice Kovjenić u okolini Travnika. U Boki, pak, ima i Kovijanića ali ćemo i o njima drugom prilikom, kad budemo govorili o poreklu samog prezimena. Samo selo Nuglašica, nije posebno spomenuto, jer potpada pod jednu od livanjskih parohija – Vrbicu. Stoga smo je naknadno potražili u našim izvorima i pronašli da su Kovljenići u ovom mestu (inače, na najdaljem severozapadnom delu Livanjskog polja) zabeleženi u poslednjim etnološkim istraživanjima 1960, kao Srbi ijekavci (tamo ima i pravoslavnih Srba ikavskog izgovora), sa slavom Sv. Nikola, nepoznatog porekla. Dosta porodica iz ovog mesta doselilo se iz Dalmacije, pa je, dakle, tetka naše čitateljke u pravu, mada je najtačnija tvrdnja da je reč o povratnoj seobi u okviru prelazne tromeđe (ili četvoromeđe) Bosne i Hercegovine, Like i Dalmacije. I zaista, Kovljanića, kao i Kovjanića i Kovjenića, ima samo u centralnim delovima današnje Republike Hrvatske, dok ih u Dalmaciji uopšte nema, osim Kovljenića – u Splitu. Sva tri prezimena su u upotrebi i ponekad se neko od njih piše na oba načina, i sa “vj” i sa “vlj”, kao u Belom Manastiru, Novskoj, Petrinji, Gradiškoj, Dvoru, Osijeku i Vukovaru. U “Karlovačkom vladičanstvu”, Milan Radeka je zabeležio Kovjeniće sa dve različite slave: Đurđic, 16. novembra, i Sv. Nikolu, 19. decembra.

  2. Ранко Малешевић

    Моја мајка, пок. Радојка, рођена је у породици Ковљен у Влађевићима код Доњег Вакуфа. Село је у Краљевини Југославији припадало парохији Оборци. Дјед ми се звао Јово, имао је два брата, Мирка и Нику(а) и сестру Јованку, удату у сусједно село Вујиће. Отац им се звао Ђорђо, православци су, славе св. Николу. Не зна се одакле су доселили, живјели су у засеоку Ковљени преко 150 год.Један рђак, Ковљен, живио је у селу Растичево код Доњег Вакуфа. Раселили су се до 1985. у Доњи Вакуф, Бугојно…Послије 1995. расељени су у више мјеста. Данас живе у Аустрији, Приједору, Тополи код Градишке,Руми,Жабљу… Један Мирков син је послије другог свјетског рата преселио у Руму. Два њихова блиска рођака, Остоја и Миленко(?) одселили су у колонизацији послије д.св.рата у Жабаљ.Један њихов потомак, Ковљен Ђорђе, сада је свештеник у селу Белегиш у Старој Пазови.