Poreklo prezimena Kolarić

20 komentara

1. 9. decembar 2020. u 22:44

   Mihailo Vid Kolarić

   Kolarići su poreklom iz Dubrovnika i bili su osiromašeni plemići. Bili su poznati po kolarstvu a prezivali su se Ljubisavljevići. Otišli su u Mačvu, zapadnu Srbiju i Slavoniju.

   Odgovori

   • 22. decembar 2021. u 20:49

     Kole

     Selo Kolarić općina Vojnić Hrvatska u selu se nalazi pravoslavna crkva ni jedan Kolarić ne živi u selu većinom su rimo katolici dio je pravoslavne vjere raseljeni u okolne krajeve i zemlje najezdom Turaka su migrirali sjevernije titulu plemića im je podario Kralj Bela 4. Tako da su migracijama prihvaćali kulturu obićaje vjeru u sredini u koju su se nastanili.

     Odgovori

2. 16. februar 2023. u 16:13

   Mihailo Vid Kolaric

   Da dodam na prošli komentar, moj kurđel se zvao Matija i preselio se iz Komirića u selo Klenje u Mačvi, bio je trgovac svinjama, tada su Kolarići bili najbogatija porodica u Mačvi, žena mu je umrla kada je imao 60 godina pa se ponovo oženio i dobio blizance, ja potičem iz prvog braka, a relativno smo u kontaktu sa ljudima poteklih iz drugog braka, znam da je jednom prilikom ubio čoveka u raspravi oko poseda. Njegov sin je bio Mijajlo koji je bio pismen i završio je Šabačku gimnaziju. Mijajlo je imao 3 sina, Mladena(mog čukundedu), Baću i Lazara. Mladen je za vreme rata bio zarobljen od Austrougara, umro je od raka želudca u 57 godini, 1937, žena mu se zvala Pelka. Baća je bio ranjavan 7 puta i preživeo je tifus, imao je ukočenu nogu od granate do kraja života, živeo je preko 80 godina. Lazar je bio ranjen u ratu, pa je otišao u bolnicu, ali dok je bio u bolnici, Švabe su osvojile Srbiju i on nije stigao sa vojskom preko Albanije. Odmetnuo se u hajduke, i kvislinška policija ga je opkolila u kućici na polju, počeo je da beži ali su ga upucali u leđa, nastavio je da beži još malo ali je umro na kraju. Neki seljaci su ga pronašli, i dali njegov prsluk mom pradedi Obradu, koji ga je izgubio tokom drugog svetskog rata. Mladen je imao sina, mog pradedu Obrada i dve ćerke. Obrad je bio glumac tokom rata i sve do poznih godina je pamtio neka dela. Jednom prilikom tokom rata je strpan u lager gde su ga Nedićevci mlatili, pa je do kraja života imao neki oblik epilepsije, onda se pridružio partizanima i dobio je orden za hrabrost. Posle rata je bio u lokalnim organima vlasti, ali kada su Komunjare skupljale otkup, jedan njegov komšija nije mogao da plati pa su mu pretili da će ga uhapsiti, Obrad je pocepao optužbu i zakleo komšiju da nikom neće reći nikome i onda se povukao iz politike i bio je neko vreme noćni čuvar. Imao je sina Miloša iz prvog braka, prva žena je umrla od tuberkuloze. Sa drugom ženom, mojom prababom Ankom, imao je sina Milana, mog dedu, i ćerku Milicu. Milan je završio učiteljsku školu u Šapcu i predavao je po Bosni, prvo u selu Kiseljak između Kalesije i Loznice, pa onda u selu Višnjevo kod Travnika, paralelno je studirao istoriju u Sarajevu. ekonomska Srednja škola u Loznici je tražila zaposlene i on se prijavio i dobio posao kao nastavnik istorije. Tu je upoznao moju babu Dušanku i u Loznici se rodio moj ćale Vladimir, moj deda je umro 2002 od srčanog udara u 57 godini života. Dalje naravno neću da delim javno.

   Ovo je najbitnije što znam iz porodičnog predanja.

   Odgovori