Порекло презимена Коларић

20 коментара

1. 9. децембар 2020. у 22:44

   Mihailo Vid Kolarić

   Kolarići su poreklom iz Dubrovnika i bili su osiromašeni plemići. Bili su poznati po kolarstvu a prezivali su se Ljubisavljevići. Otišli su u Mačvu, zapadnu Srbiju i Slavoniju.

   Одговори

   • 22. децембар 2021. у 20:49

     Kole

     Selo Kolarić općina Vojnić Hrvatska u selu se nalazi pravoslavna crkva ni jedan Kolarić ne živi u selu većinom su rimo katolici dio je pravoslavne vjere raseljeni u okolne krajeve i zemlje najezdom Turaka su migrirali sjevernije titulu plemića im je podario Kralj Bela 4. Tako da su migracijama prihvaćali kulturu obićaje vjeru u sredini u koju su se nastanili.

     Одговори

2. 16. фебруар 2023. у 16:13

   Mihailo Vid Kolaric

   Да додам на прошли коментар, мој курђел се звао Матија и преселио се из Комирића у село Клење у Мачви, био је трговац свињама, тада су Коларићи били најбогатија породица у Мачви, жена му је умрла када је имао 60 година па се поново оженио и добио близанце, ја потичем из првог брака, а релативно смо у контакту са људима потеклих из другог брака, знам да је једном приликом убио човека у расправи око поседа. Његов син је био Мијајло који је био писмен и завршио је Шабачку гимназију. Мијајло је имао 3 сина, Младена(мог чукундеду), Баћу и Лазара. Младен је за време рата био заробљен од Аустроугара, умро је од рака желудца у 57 години, 1937, жена му се звала Пелка. Баћа је био рањаван 7 пута и преживео је тифус, имао је укочену ногу од гранате до краја живота, живео је преко 80 година. Лазар је био рањен у рату, па је отишао у болницу, али док је био у болници, Швабе су освојиле Србију и он није стигао са војском преко Албаније. Одметнуо се у хајдуке, и квислиншка полиција га је опколила у кућици на пољу, почео је да бежи али су га упуцали у леђа, наставио је да бежи још мало али је умро на крају. Неки сељаци су га пронашли, и дали његов прслук мом прадеди Обраду, који га је изгубио током другог светског рата. Младен је имао сина, мог прадеду Обрада и две ћерке. Обрад је био глумац током рата и све до позних година је памтио нека дела. Једном приликом током рата је стрпан у лагер где су га Недићевци млатили, па је до краја живота имао неки облик епилепсије, онда се придружио партизанима и добио је орден за храброст. После рата је био у локалним органима власти, али када су Комуњаре скупљале откуп, један његов комшија није могао да плати па су му претили да ће га ухапсити, Обрад је поцепао оптужбу и заклео комшију да ником неће рећи никоме и онда се повукао из политике и био је неко време ноћни чувар. Имао је сина Милоша из првог брака, прва жена је умрла од туберкулозе. Са другом женом, мојом прабабом Анком, имао је сина Милана, мог деду, и ћерку Милицу. Милан је завршио учитељску школу у Шапцу и предавао је по Босни, прво у селу Кисељак између Калесије и Лознице, па онда у селу Вишњево код Травника, паралелно је студирао историју у Сарајеву. економска Средња школа у Лозници је тражила запослене и он се пријавио и добио посао као наставник историје. Ту је упознао моју бабу Душанку и у Лозници се родио мој ћале Владимир, мој деда је умро 2002 од срчаног удара у 57 години живота. Даље наравно нећу да делим јавно.

   Ово је најбитније што знам из породичног предања.

   Одговори