Презиме Зимоњић се помиње у Гаревој (Гацко). Како се наводи у књизи Риста Милићевића “Херцеговачка презимена”, Зимоњићи су у Гацко, према једном предању, доселили из Шаранца код Шавника, а по другом из Кобиљ Дола код Цетиња.
Презиме је настало од надимка “Зимоња”, којег је добио неки њихов предак. Једно време су живели у бившем гатачком селу Објешеник, где се доселио отац војводе Богдана Зимоњића, “побегавши од никшићког зулума под Алипашино окриље”. Четири године после погибије Смаил-аге, Зимоњићи су се из Објешеника вратили у Гареву.
Крсна слава им је Лазарева субота.
Милош Слијепчевић даје занимљив податак о Зимоњићима, који наводи да је средином 18. века био парох самоборске цркве, калуђер и кнез Јован Зимоњић. Он се раскалуђерио и оженио у Самобору. “Од њега су сви Зимоњићи, међу којима и војвода Богдан”. Јован Зимоњић се доста бавио обнављањем цркава, а погинуо је од неког умоболника обнављајући манастир Пиву. Тамо му се налази и гроб.
Војвода Богдан Зимоњић (1813-1909) је један од најпознатијих изданака ове породице. О њему је француски путописац Огист Мелан написао следеће:
“То је у исти мах војник и крсташ, свештеник и војсковођа, поп и војвода; то је у исто време национални бард, који пева, уз пратњу гусала, старе јуначке песме, српске и словенске. Високог стаса, физиономије која улива поверење, црне граде, прошаране сребренастим власима. Он носи богат оклоп украшен сребрним токама, прслук богат, златом везен, о бедру му виси величанствен турски јатаган, полукружног облика, који је он отео неком паши. То је човек благ и љубазан, који је као српскоправославни свештеник, добио извесно образовање. Има манира и води рачуна о формалностима, говори помало италијански, воли да расправља о науци и филозофији. Водећи овога великог ратника на његовом малом вранцу, човек би рекао да је умакао са неког другог света, да је то дух из оних далеких времена када су народи и њихови господари, обузети светим немиром, обучени у своје најсјајније свечане одоре, марширали, у метежу, да освоје Јерусалим”.
Из ове породице је и тенисер Ненад Зимоњић. Његова породица је пореклом из Херцеговине, насељена у село Вучковица код Крагујевца. Славе Аранђеловдан.
18. јул 2019. у 12:40
Marijana Savić
Poštovani,
zanima me da li neko zna da li Zimonjići iz Presjenice, okolina Sarajeva, pripadaju lozi iz Hercegovine. Slave sv, Nikolu?
Srdačan pozdrav!
31. јануар 2022. у 00:45
Enes
Pozdrav. Kakva je veza Zimonjića sa čestitim muslimanskim brastvom Zoronjić iz Bijelog Polja ? Po nekim predanjima, i ti Zoronjići su stari hercegovci baš iz sličnih krajeva kao Zoronjići …
26. септембар 2022. у 17:23
Snježana
Moj deda Jovo je iz Presjenice imao je sinove Marka i Anđelka i kćerke Anđu, Rosu, Vesnu i Jovanku
16. март 2020. у 18:59
Milan Zimonjic
Zanima me porijeklo Zimonjica iz Brckog,prije ovoga rata bilo nas je bas mnogo familija..hvala
17. март 2021. у 00:49
Jelena
Porodica Zimonjić, Brčko, selo Potočari, krsna slava Lazareva subota – poreklo vode iz sela Avtovca kod Gacka. U Brčko se iz Avtovca doselio Ilija Zimonjić.
2. новембар 2021. у 00:39
Andrijana
Dobro veče. Ako neko zna poreklo Zimonjića iz Graba kod Čačka. Slavimo Arandjelovdan.
26. септембар 2022. у 17:14
Snježana
Molim Vas ako možete da mi pomognete oko loze Zimonjića moja majka je kćerka Jova Zimonjića či je otac Đorđo Zimonjić koji je imao još i kćerku Kosu, a Đorđo je imao i dva brata Petra i Jovana. Moj deda Jovo je živio u selu Straišta opština Trnovo kod Sarajeva