Порекло презимена Доганџић

16. фебруара 2012.

коментара: 18

Презиме Доганџић, како пише наш сарадник Стојан Доганџић, припада истоименом роду из Штрца у Сиринићкој жупи на Шар планини – Косово и Метохија. Прилог господина Доганџића објављујемо у целини:

Сви Доганџићи у Штрпцу (укључујући и оне који су променили презиме: Костадиновићи, Јаковљевићи, Илићи, Ристићи) славе Светог Николу 19. децембра. Доганџића од рода у Штрпцу има и у Грачаници, Београду, Новом Саду, Смедереву … Доганџићи у Доњој Гуштерици у општини Липљан су такође од нашег рода.

По казивању, Доганџићи су се у Штрпце доселили у 19. веку из Полога (околина Тетова) након што су поубијали ”арамије” који су их малтретирали ”у својој кући”. Из страха од освете покупили су стоку и најосновније ствари и кренули преко врхова Шар планине. Изгледа да су се одвојили, јер је већа група кренула ка Косовској котлини и стигла у Доњу Гуштерицу, а друга мања група стигла у Сиринићку жупу у Штрпце.

Ово вероватно није случајност јер је Гуштерица у општини Липљан у средњем веку била соколарски посед (Доганџе или Доганџије су у преводу соколари) па није искључено да су се вратили онамо где су некад живели. Доганџићи у Штрпцу имају колективно памћење да су некад били моћни и богати, те и данас и најсиромаснији од нас имају високо мишљење о себи. Данас су Доганџићи углавном врло образовани и има их на високим позицијама. Најпознатији Доганџићи из Штрпца су: проф. др Станоје Доганџић, његов син проф. др Александар Доганџић. На локалу има доста познатих Доганџића.  И у Новом Саду и Смедереву има познтатих (успешних) Доганџића.

Надам се да сам Вам помогао, а такође се надам да ћу преко Вас комплетирати делове који недостају (како су Доганџићи стигли у Полог).

Унапред захвалан

Стојадин Доганџић, Штрпце

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (18)

Одговорите

18 коментара

  1. Горан

    Доганџићи из села Сврке код Пећи су из Брскова,где су живели Саси рудари.У близини Брскова има ливада где је била Брсковска царина,или догана.Ливада се звала Догањица,а ту су радили војници-цариници,доганџије.Доганџије су контролисале улаз-излаз робе и трговаца немају никакве везе са Соколовима.Догана је стара романска реч за царину.

  2. Горан

    И ови Доганџићи из Сврка код Пећи су из околине Призрена могуће из Средачке жупе или Сиринићке.Код Призрена су били дворови Цара Душана где је било много Соколара,Доганџија,а у 15,16веку многи су Срби са Косова и од Призрена бежали у Северну Албанију одатле у Куче.После су одатле из Куча отишли за Пећ,и на Косово.Код Призрена је била и Граница Србије и Византије,где су били и Германски Граничари,Варјази

  3. Sasanka Kapetanovic

    Dogandzici Kapetanovici u Donjoj Gusterici su starosedeoci vekovima.Sokolari izuzetno.pismeni ljudi.Ja sam i Donje Gusterice