Долаш

16. фебруар 2012.

коментара: 5

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. Жарко

    Поздрав свима и срећни Васкршњи празници.

    Ја сам рођен у Високом (БиХ), мој ђед Здравко је дошао из околине Вареша (Српско село Брда) гдје му се отац населио са браћом Миланом и Ђорђом. Незнамо тачно када су се ти Долаши населили али знамо да им се презиме промијенило у једном тренутку. По мом ђеду смо се презивали Ђокићи, а други опет кажу да смо од Ристића…

    Са друге стране, у контакту смо са Долашима из околине Прибоја / Ужица (поријеклом воде од Пјевчевића), али нисмо успјели установити да ли смо род или двије потпуно различите породице…

    Да ли ико има неких података Долашима из Вареша?

    Хвала унапријед,

    • РДолаш

      Долаши из Мокронога су пореклом од Петра Пјевчевића (1820) који се населио у Мокроноге (Рудо, РС, БиХ) и узео презиме Долаш по долини у којој је стара кућа била.

      Претпостављамо да се дио одселио у Вареш али је непознато под којим околностима, нити је сигурно која грана.
      Долаши у Варешу славе Никољдан док у Мокронозима славе Јовањдан (Пивљани иначе славе сви или Јовањдан или Никољдан).

      Најстарији познати предак Варешких Долаша је Алекса Долаш (19и Вијек) и они се помињу под тим презименом у Шематизму Даборбосанске Митрополије 1882 управо у граду Варешу (Брда).

      Што се тиче Петра Пјевчевића родоначелника Долаша из Мокронога, он се са двојицом браће иселио из Полимља па дошао у Мокроноге (остала браћа су се раселили у Трнавце, Омарине, итд.).

      Пјевчевићи потичу старином из Голешког Врела испод Голеш Планине на КиМ-у.

      види чланак о Пјевчевићима – https://www.poreklo.rs/2012/03/01/pjev%c4%8devi%c4%87/comment-page-1/?unapproved=177060&moderation-hash=bccf64d874aeadf972ad179a04a2195f#comment-177060

  2. Spomenka

    Moj prađed Dolaš Panto živio je u Seocu,opština Breza.Slavio je Nikoljdan…1942 u jednom danu, ustaše su mu objesili u Brezi tri sina,Vidoja,Vukana I Savu.Najstariji je služio u Kraljevoj gardi,a najmlađi Savo je bio maloljetan…ubijena im je i sestra Višnja udata Dafunić…Pozdrav,Spomenka Pavlović

    • Жарко

      Споменка,

      Ми смо онда ближи род! Ја сам чукун унук од Пантовог брата Алексе (Вареш, Брда, одакле је и Панто колико сам разумио у књизи Височка Нахија).

      Ако желите, можемо уступити у контакт.

      Да ли сте можда тренутно у Фочи, и да ли сте на фесјбуку ?

      Свако добро од Господа

  3. ПШобајић

    “Долаши, Долашевићи, Долашевци 1к., Никољдан, у улици Кдричевој број 60.
    Најдаљом старином, мисле да су од Дубровника. Отуд Дошао предак грађевински предузимач – не знају му име ни презиме. Надимак Долаш је довио у Призрену По доласку са промрских страна предузео је радове на обнови призренске тврђаве “Каљаје” Уверавају да је та обнова пре прве Велике сеобе Срба.

    Једном приликом кад је надгледао рад на послу, с рукама позади, наишао је командант тврђаве “скопски” паша. Видећи предузимача да шета викну најпре : “Не долаш еј с,н?” / Што шеташ?. Како није знао турски, није ни знао да је ово њему упућено, па настави да надгледа раднике. На то се паша љутито продера : “Не, долаш, шеј е ш бре, ћупек ?” / Што шеташ бре, псето?. Тад се надзорник обрати радницима с питањем, шта је то долаш. Они су му објаснили пропраћајући објашњење смехом.

    Долашевићи (добише) Отада надимак Долаш. Тако се сам називао и сви његови (предузимачеви) потомци до 1912 год., Долаши, иначе Долашевци, а и Долашевићи.

    Петар Шобајић – “Долашевићи”