Порекло презимена Диманић

16. фебруара 2012.

коментара: 2

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Претходни чланак:

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Milan Dimanic

    Poreklo je sa juga Srbije tacnije iz Vlasotinace gde i ima najvise Dimanica.Naj poznatiji je Milos Dimanic cije ime nosi livnica na samom ulasku u Vlasotince.Molio bi vas ako znate nesto vise da mi posaljete na gore navedenoj imel adresi ja sam inace rodjen u N.Sadu i voleobi da saznam nesto vise o svom poreklu. Unapred hvala!

  2. Milan

    Прикључите се расправи о дефинисању правила о значају и релевантности људи на Википедији
    Милорад Диманић
    Из Википедије, слободне енциклопедије
    МИЛОРАД ДИМАНИЋ
    Биста Милорада Диманића у Власотинцу.JPG
    Биста Милорада Диманића у Власотинцу
    Датум рођења 21. јануар 1910.
    Место рођења Власотинце
    Србија Краљевина Србија
    Датум смрти 21. мај 1944. (32 год.)
    Место смрти Брод, код Црне Траве
    Бугарска Краљевина Бугарска
    Професија столарски радник
    Члан КПЈ од 1941.
    Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
    У току НОБ-а начелник штаба
    22. српске дивизије
    Служба НОВ и ПО Југославије
    Народни херој од 9. октобра 1953.
    Милорад Диманић Милош (Власотинце, 21. јануар 1910 — Брод, код Црне Траве, 21. мај 1944), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

    Био је командант Бабичког партизанског одреда од августа 1942, а потом начелник штаба Пете српске бригаде. Заједно са Синишом Јанићем спада у највеће партизанске борце Власотинца.[1]

    Биографија
    Рођен је 21. јануара 1910. године у Власотинцу, у сиромашној земљорадничкој породици. По занимању је био столарски радник. Од 1937. до 1940. био је председник одбора струковних синдиката у Власотинцу. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1941. године.

    Милош Диманић је заједно са Синишом Јанићем организовао партизански устанак 1941. године у власотиначком срезу. У току лета исте године учестовао је у нападу на стајковачку фабрику металних производа. Том приликом разоружали су стражара, запленили радио апарат и извесну количину муниције. Тих дана је примљен у КПЈ. [1]

    Са групом илегалаца, 26. јула 1941, извршио је диверзију на прузи Београд-Скопље; 1. августа учествовао је у другој, а 23. септембра 1941. и у трећој диверзији на прузи. У тим акцијама Милорад Диманић је показао присебност и стручност – за ову прилику конструисао је специјалну папучу за обарање возова, која је партизанима добро послужила.[1]

    Учествовао је у ослобађању Власотинца 20. септембра 1941, када је разоружано 30-40 жандарма и спаљена општинска и среска архива. После овог напада са групом илегалаца напушта Власотинце. Под његовим руководством група изводи акције мањег обима на десној обали Власине, а затим, трећег октобра, улази у састав Бабичког партизанског одреда, у коме је постао десетар десетина.[1]

    Средином децембра 1941, за време реорганизације Бабичког партизанског одреда, Милорад Диманић је постао командир Друге (Крушевичке или Власотиначке ) чете. Средином фебруара 1942. као командир Четврте (Власотиначке) чете прешао је са четом на подручје окупирано од Бугара (јужно од Власотинца). [1]

    Командант Бабичког партизанског одреда постао је 28. августа 1942. године, 1943. командир чете и командант батаљона, а у 1944. години начелник Пете бригаде НОВ И ПОЈ. Погинуо је од Бугара на Корубама изнад села Брод код Црне Траве 21. маја 1944. године, у часу када је требало да буде унапређен и прими дужност начелника Штаба Двадесет друге дивизије.

    Милорад Диманић
    Због војничке способности и смисла за тактику, поред свог партизанског имена Милош, од својих ратних другова добио је и надимак “Курјак”. [1]

    За народног хероја проглашен је 9. октобра 1953. године. [1]

    У другој половини 20. и почетком 21. века једна фабрика метала у Власотинцу је носила његово име.