Грозданић

15. фебруара 2012.

коментара: 2

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Војислав Ананић

    ГРОЗДАНИЋИ, 1 кућа у Голији и 3 у Врбасу

    Грозданићи су старосједиоци у Голији. Дошли су о трагу 350 до 400 година, али им се није дало да се разроде и данас их је у Голији само једна кућа и три у Врбасу — синови и унуци Божа Јолова.
    По предању, у Голију су дошли из Брда, а у Брда из Куча, од Дрекаловића. У њиковом бјегству из Куча, односно послије из Брда, стари су људи овако препричавали: у Кучима је њихов предак славио св. Николу. Тај предак је имао четири сина. Дође му на славу Турчин из Спужа, затече госте око софре и да би напакостио “Влаху”, како су Турци говорили, попиша му се на софру. Домаћину се смркне и на мјесту га убије, а други Турчин убије њега. Удовица овога домаћина побјегне са синовима у Брда; ту опет један од браће убије неког Брђанина и мајка са три сина утекне у Голију. Онај што је остао у Брдима, промијени крсну славу и узме св. Аранћела — 21. новембар. Њиховој мајци је било име Гроздана и они су се по мајци прозвали Грозданићи.
    Најстарији предак за кога данашњи Грозданићи у Голији знају, звао се Сава, док је прије Саве било најмање осам пасова у Голији. По доказу старог Алексе Пешина Манојловића, осамдесетогодишњака, Сава је имао четири сина: Јоксима, Риста, Луку и Шћепана. Јоксим Савин имао је Јола и Обрена, Јоле Јоксимов Божа и Николу; од Николе нема мушког наследства, а Божо Јолов је имао четири сина: Миљана, Рада, Миливоја и Вељка. Миљан, Раде и Вељко, Божови синови, одселили су у Врбас 1945. године. Миљан има Воја и Милорада, а Вељко Мирка и Веселина. Раде нема дјеце. Миливоје Божов има Драгољуба, Божа и Љуба. Обрен Јоксимов имао је сина Јована који је као комита 1918. године погинуо у Зеленгори; није се женио.
    Ристо Савин имао је Милутина и Јова, Јово Крста који је погинуо у првом свјетском рату, као момак неожењен. Милутин Ристов је имао Илију, Ђока и Ђурицу. Ђоко је погинуо за вријеме првог свјетског рата 1914. године, на Гацку. Био је храбар војник. Илија је умро у Америци, а Ђурица није имао порода. Од Риста сада нема никога. Лука, трећи Савин син, имао је Милоша, а Мипош Којицу и Арсенија. Оба су умрли, неожењени. Ни од Луке нема никога. Шћепан Савин имао је Рада, а Раде Шћепана и Апексу. Обадва су умрли без порода.
    Грозданића има у Босни, тамо је утекло једно момче од крви и сад их тамо има, кажу, око 70 домова. О гоме, предање прича овако: Сава Грозданић је имао још четири брата. Једног њиховог брата убије Костадин Томовић, из Вишњића дола. Име му је било Лука. Три је године био у најму код Вишњића. Пошто више није хтио наимати, крене кући. Сретне га Костадин Томовић и хтједне да га присили да се најми код њега и ту дође до свађе. Костадин га удари пљоштимице ножем, а Лука му скреше кубуру у груди, али му не уждије и Лука побјегне, а Костадин га потјера на коњу. Успут га је пристизао неколико пута и нанио му неколико смртоносних рана. Лука, тешко рањен, падне на путу, поред куће Вука Ђуранова. Синови Вукови га унесу у кућу и ту Лука умре, браћа га прихвате и сахране. Читаву годину дана Грозданићи су вребали да убију Костадина и најпослије дознају да Костадин иде на пиће код Рада Булата, у Доње Казанце, о светом Аранћелу. Сва гри брата пођу у Бед, да га чекају. Западну му у један кланац. Био је за њима пристао и четврти брат, ћетић од 16 година. Са Костадином се враћао с пића из Казанаца и Лука Вишњић, с рођаком Јованом. Јован је ишао пјешице, а Костадин и Лука за њима, на коњима. Како Костадина нијесу добро познавали, помисле да не смије јахати и да је он онај који иде, опале на Јована три пушке, али га ниједна не погоди. Њихов мали брат, кога су били оставили височије, видје гдје Јован запе за повећи вал камен и некаквим штуцем опали и погоди га у врх главе, гдје на мјесту остане мртав. Грозданићи побјегну кући, мислећи да су убили Костадина. Кад дознају да су убили права човјека, преко виђенијих људи у Голији, успију те се измире са Вишњићима; имали су 18 кумстава.
    Послије Грозданићи потплате и Ибрамим-агу Звиздића, те убије Костадина. Убио га је друге године код Рада Булата, на Аранћеловдан. За ово су му Грозданићи дали њиву, звану Ивковачу, на Крсцу.
    Након 50 година, Суљага Звиздић, Ибраимов син, усупони са Шаровићима и издигне у Петрова дола. Суљагин син Бећир, звани “Бећир чивтелија”, нехотично убије свога супоника Ђока Шаровића и Суљага ову њиву дадне Шаровићима за крв. Стари људи су доказивали и вјеровали да је ова њива баксуз и да се на њој ископало неколико домаћина. Кад су се браћа Шаровићи подијелили, дошла је на дио Лазара Шаровића, који није имао мушког порода. Послије је на њој стајао Ћетко Вујачић, звани “Трећак” и неко га убије, ни од њега није остало порода. Иза Ћетка ова је њива била својина Бећира Звиздића, али ни од њега није остао нико. Кад је Голија послије Берлинског конгреса припала Црној Гори, Господар ову њиву дадне Ђорђију Мијајлову Горановићу. Ђорђијев син Мирко, самро је са 5 чланова на овој њиви 1918. године. Послије ову њиву купи у сестре Миркове Ђоко Николић, емигрант из Гацка. Ђоков једини син Пеко, погинуо је без наследства. Сад је својина браће Горановића, која је дошла по мајчину миразу.
    Оно момче Грозданића, што је нехотично убило Јована Вишњића у Крагују (мјесто се и данас зове “Јованов мрамор”), одмах утекне у Босну и кажу да данас од њега има 40 кућа, а од остале му браће само три.
    Један самохрани Грозданић, брат или стриц Савин, потписао је сву своју земљу манастиру Косијереву и данас на тој земљи живи неколико домаћина, као на својини.
    Данашњи Грозданићи тврде да ова генеапогија њихова братства није тачна и да Јоксимова браћа Ристо, Лука и Шћепан, нијесу били браћа, него даљњи рођаци. Напријед поменуту генеалогију породице Грозданића прибиљежио сам од два стара човјека — Алексе Пешина Манојловића и Марка Лукина Горановића; њих двојица су одлично познавали традиције појединих породица.
    У овој породици од Саве, наовамо, вазда се по једна кућа издвајала од осталих братственика. Тај се углед преносио са оца на сина. Јоксим Савин, Јоле Јоксимов и Божо Јолов, убрајали су се међу најпоштеније, најугледније и најгостопримније домаћине у Голији.
    Није им се дало да се намноже, на примјер, на Скадру -и у Балканском рату 1912 -13. године, и у првом свјетском рату, много су изгинули.
    Грозданићи су славили Никољдан, 19. децембар.
    Генеалогија: Драгољуб рођен 1950, Миливоје рођен 1920, Божо, рођен 1883, Јоле, рођен 1860 године, Јоксим, Сава.

    Извор: Обрад Вишњић – Голија и Голијани, Требиње, 1987.

  2. Војислав Ананић

    ГРОЗДАНИЋ (м), у Љубињу. Доселили су из Љубушког око 1660. године. Некада их је било и у Власачама (требињска Брда), али су изумрли у овом селу (59:274,288; 155:502). Има их настањених и у Мостару.

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.