Булат

Булати су српски род са Баније.

Заштитници Булата су Свети Дмитар и Свети Никола.

Булати су груписани у више села око Глине и Вргинмоста.

Први Булати који се помињу на Банији су Лука и Јован Булат.

 

О настанку презимена Булат

– основа: име или надимак Булат < од тур. мушког имена Bulat, изведеног из перс. pulad »челик, врста челика, челични клин«

– основа: хипокористик Булат < од слов. мушког имена Будимир.

– напомена: име Булат потврђено је у дечанским хрисовуљама 1330. године

[1]

Први помен презимена на Банији

– 1755. године потврђено на Банији (Bulliath); инквилини у Кирину (сељаци без земље и куће) Лука и Јован Булат

[2]

Одакле су прешли на Банију? 

– 1754. године у споровима аустријских и турских крајишника спомињу се  Јован, Божо и Сава Булат (Бужим, Сува Међа)

– 1754. године у попису крајишких чардака на Сувој Међи, помиње се чардак Булацка Крушка (Bullaczka Kruska), између Бањана и Љубине.

[3]

Презиме Булат у црквеним књигама

– презиме Булат је потврђено у црквеним књигама из 1857. године.

1857. године се јавља у црквеним књигама парохија Драготине и Класнића.

– Булат, крсне славе Митровдан и  Никољдан;

[4]

Попис становништва СР Хрватске из 1948. године

– Булат:

1) Боровита, Глина (1 особа без своје куће)

2) Брестик, Глина (12 кућа, 75 особа; 1 особа без куће)

3) Брњавац, Вргинмост (1 кућа, 4 особе)

4) Брубањ, Глина (1 кућа, 4 особе)

5) Бузета, Глина (9 кућа, 51 особа)

6) Дабрина, Глина (4 куће, 22 особе)

7) Доњи Кирин (8 кућа, 32 особе; 1 особа без своје куће)

8 ) Драготина, Глина (3 куће, 24 особе)

9) Класнић Горњи, Глина (3 особе без своје куће)

10) Мајске Пољане, Глина (2 куће, 4 особе)

11) Пјешчаница, Вргинмост (3 куће, 15 особа)

12) Подгорје, Вргинмост (4 куће, 20 особа; 1 особа без своје куће)

13) Педаљ, Двор (1 особа без своје куће)

14) Сисак (1 кућа, 1 особа)

15) Вргинмост (1 кућа, 3 особе)

укупно: 49 кућа, 263 особе

[5]

 

Литература:

[1] Др Петар Шимуновић, Наша презимена: поријекло, значење, распрострањеност, Загреб, 1985. / Др Велимир Михајловић, Српски презименик, Нови Сад, 2002.

[2] Др Славко Гавриловић, Грађа за историју Војне крајине у XVIII. вијеку; Банска Крајина XVII-XVIII. вијек, књига 2, Београд, 1997.

[3] Др Славко Гавриловић, Грађа за историју Војне крајине у XVIII. вијеку; Банска Крајина XVII-XVIII. вијек, књига 2, Београд, 1997.

[4] СПЦ, Црквене књиге крштених, вјенчаних и умрлих, Глина, 1857.; СПЦ, Шематизам Православне српске дијецезе Горњо-Карловачке, Панчево, 1883.

[5] Др Валентин Путанец и Др Петар Шимуновић, Лексик презимена СР Хрватске, Загреб, 1976.

 

ПРИРЕДИО: Петар Демић, сарадник портала Порекло