Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
БАЈЧЕТЕ
(у Зминици и. Његовуђи)
Воде поријекло из Затарског села Крушева код Пљеваља, одакле се Радојица са породицом као ускок 1875. године доселио у Зминицу код Бојовића. Њихово даљње поријекло је од братства Миљанића из Бањана, одакле су у Затарје прешли у другој половини 17. вијека. Њихово исељење из Бањана било је због притиска и напада Турака, који су их разорили и велики дио народа поубијали.
Активно су учествовали у Херцеговачком устанку 1875-1877. године, у коме се истакао Јован Бајчета; погинуо је код Колашина 1875. године.
Од овог братства био је познат и Дико, који је живио у Мотичком Гају, на миразу, и доживио је дубоку старост. Био је омиљен и цијењен човјек у својој средини.
Славе зимски Јовањдан.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
7. јануар 2013. у 13:05
Милосав
Bajčeta, Banjani (područje Jelovice9, Nikšić 1597. god. i 1600. god.; vidi: Lalović; Kruševo (Kruševice), Zatarje (1660. god.), pa jedni oko 1875. god. presele se u Zminice (Žabljak); Kovren, Kičevo, Grab i Lekovine (Pljevlja) i kao: Bajčetić u Ljucama, Brvenici, Kosanici, Bobovu i Kakmužima; od ovih su u Lekovini (Pavino Polje), Pljevlja, porijeklom su iz Banjana (Nikšić). Jedno vrijeme su živjeli na Tjentištu (Foča); od njih su: Džogava, Tomić i Ilić u pljevaljskom području; polovinom 19. v. iz Nove Varoši preselili se u Grab i Gobu (Pljevlja). Odatle su se jedni preselili u Bukovik (Nova Varoš), Grab i Rogaču, Donje Dragačevo, kao: Bajčeta i Bajčetić; Pavino Polje (Bijelo Polje); kod Pljevalja označeni kao Orlovići, jesu iz Miljevine (Foča)
Bajčetić, vidi: Bajčeta, ogranak Martinovića iz Bajica (Bajov ugao), Cetinje, preseljeni u Miriloviće, Belače, Baljke i Ljubovo (Hercegovina); jedni u Suvadol (Suvi do) i Širokom polju (Lipljan); Ljuće, Brvenica, Kakmuži, Kosenice i Ljuće (Mataruge), Pljevlja. Porijeklom iz Banjana (Nikšić), slave Jovanjdan; vidi: Lončar i Mirković, ogranak Martinovića
горње копирано са сајта о презименима у Црној Гори
Бајчете, Бајчетићи у пљеваљском крају су доселили из села Миљанићи у Бањанима између 1661. и 1686. године. Око 1660. године Бајо Пивљанин и Лука Миљанић у Бањанима посјеку неког турског буљубашу Бећа и његову пратњу. Због тога Турци из освете упадну у село и направе покољ становништва. Три брата са породицама побјегну на сјевер, преко ријеке Таре и настане се у Затарју. Од три брата су Бајчете, Тошићи и Лаловићи.
По једном предању потичу из Бајица, од Мартиновића (ово предање су Бајчете саопштили Јефту Дедијеру). Из Бајица су се у Бањане доселила три брата: Бајо, Перо и Мирко и од њих потичу Бајчетићи, Перовићи и Мирковићи. Из Бањана су се Бајчете раселили по Херцеговини. У Пљеваљски крај долазе из села Мириловића у Херцеговини. Перовићи и Мирковићи у Бањанима имају другачије предање о свом поријеклу – кажу да су из Пјешиваца или Бјелопавлића. А од три брата су горе поменути Бајчете, Тошићи и Лаловићи.
Садашњи Миљанићи (братство) су поријеклом Велестовци. По свему судећи становништво села Миљанићи је прије турског напада било различитог поријекла.
7. јануар 2013. у 13:08
Милосав
Е,да,Св.Јован Крститељ 20.01. је Крсна слава Бајчета.Поздрав свима,Христос се роди!
7. јануар 2013. у 16:02
Јовица Кртинић
Ваистину се роди! Милосаве, хвала вам на овом прилогу.
11. септембар 2016. у 14:38
Милан
Поздрав,
моја породица су Лончари из Поблаћа. Најстарији предак за кога знам је Перо Лончар са оцем Пантом и мајком Станојком рођен 1881. године. Занима ме да ли је моја породица од Бајчета, и ако јесте, волео бих да знам више о њима. Ако имате неке информације јавите се на овом порталу да Вам оставим мејл за контакт.
Хвала унапред