Ђурђевдан – Свети Георгије

7. фебруар 2012.

коментара: 2

Ђурђевдан је хришћански празник који се прославља 6. маја (23. априла по јулијанском календару), чиме се обележава успомена на Светог Ђорђа. Прослављају га и православни и католици 23. априла, свако по свом календару, као Дан светог Георгија. Код Срба је он попримио и неке друге особине, мешајући са се предхришћанским култовима Балкана, па се зато и празник светог Георгија код Срба не слави исто као у другим хришћанским земљама.

 Заузео место старог српског божанства плодности Јарила

Ђурђевдан је празник са јако пуно народних обичаја везаних за њега, и магијских радњи за заштиту, здравље и плодност, које се тог дана обављају. Обичаји и веровања српског народа везана за Ђурђевдан су у народу свакако постојали и пре него што је примио хришћанство. Свети Ђорђе је својим празником свакако заузео место старог српског божанства плодности Јарила и његовог празника. Црква на овај дан обележава погубљење светог Георгија, које се десило 23. априла 303. године.

 Народни обичаји: Дели зиму од лета

Ђурђевдан се сматра за границу између зиме и лета, празник везан за здравље укућана, удају и женидбу младих из куће, плодност стоке и добре усеве. За мало који празник код Срба је везано толико обичаја и веровања, па и магијских радњи.

Главни обичаји су:

– плетење венаца од биља,

– умивање биљем,

– купање на реци.

Увече, уочи Ђурђевдана, неко од укућана накида зелених гранчица у најближој шуми и њима окити врата и прозоре на кући и осталим зградама као и улазне вратнице и капије. Ово се чини да би година и дом били „берићетни“ – „Да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору“. Понегде је обичај да ово кићење зеленилом врше на сам Ђурђевдан пре зоре.

Такође, оплету се венчићи од „ђурђевског цвећа“: ђурђевка, млечике и другог, и њиме се оките улазна врата на дворишту и кући. Ти венци стоје изнад врата читаву годину, до следећег Ђурђевдана.

Многи праве крстове од лесковог прућа и стављају их по њивама, баштама и зградама – „да би се сачували од града“ (слично крстовима од бадњака за Божић).

Уочи Ђурђевдана, домаћица спушта у посуду пуну воде разно пролећно биље, а онда одмах спушта: дрен, па за њим здравац, и на крају грабеж и црвено јаје, чуваркућу која је остала од Ускрса; то се затим стави под ружу у башти да преноћи.

Ујутру се сви редом умивају водом: деца – „да буду здрава као дрен“, девојке – „да се момци грабе око њих“, старији – „да буду здрави“, домаћин – „да му кућа буде добро чувана“, итд. Сваки према својим потребама и жељама.

Велику важност има и купање на реци, пре сунца (понекад се у реку бацају венци од разног цвећа, или се сипа млеко). Да би били здрави и јаки, људи су се китили цвећем и биљем, опасивали се врбовим и дреновим прућем. Понегде се младеж љуљала на дреновом дрвету, „да би била здрава као дрен“, а девојке су се ваљале по зеленом житу, „да би им коса расла као жито“. Посебној је за ове обичаје значајно биље (попут селена, коприве, врбе, дрена, зелене пшенице итд.), којим се људи и жене ките, или „причешћују“ или потапају у воду, у којој ће се купати, или се по њима ваљају, или (ако је дрво) љуљају, итд.

 Ђурђевдански уранак

Народ на Ђурђеведан, рано пре зоре, одлази у природу заједнички на „ђурђевдански уранак“, на неко згодно место у шуми које се изабере, на пропланку или поред реке. За ово се припреми јело и пиће; обавезно се припреми јагње на ражњу а они који су за то задужени, оду много раније на заказано место и отпочну са припремама тако да се ражањ већ увелико окреће кад остали дођу. Песма, игра и весеље трају често и до подне.

На ђурђевданским уранцима се млади опасују врбовим прућем „да буду напредни као врба“, ките здравцем „да буду здрави као здравац“, копривом „да коприва опече болести са њим“, и селеном „да им душа мирише као селен“.

 Трпеза

Око Тимока сваки домаћин на Ђурђевдан дотера пред цркву по једно мушко јагње, и ту му на сваки рог прилепи по воштану свећицу, па свештеник после литургије изађе међу јагањце, запале се јагањцима свеће на роговима, очита им се молитва и благослове их за трпезу.

 Орање бразде око села

Земљорадници су око села оборавали бразду која је чинила магијски круг у који зле силе нису могле да продру.

 Сточарски празник

Овај празник нарочито поштују сточари. Овог дана се стока истерује у планине на летње паше. Тада се коље прво јагње чијом су се крвљу, ради здравља, укућани мазали по челу и образима. Сакраментална жртва јагњета, с којим се „причешћују“ сва деца, је уједно и најважнији од обичаја за тај дан.

 Разна веровања

Пре Ђурђевдана не треба селена брати или мирисати, а на Ђурђевдан свако узме по један стручак те омирише и задене се за појас, а девојке и младе за ђердан.

На Ђурђевдан не ваља спавати, „да не би болела глава“, а ако је неко спавао „онда на Марковдан да спава на том истом месту“.

Сматра се да на Ђурђевдан делују вештице и друге зле силе, због чега су сељаци палили велике ватре „да би заштитили себе и село“.

 Врачања за плодност

Обичаји везани за Ђурђевдан се врше пре изласка сунца, и то често на реци, што свакако има свој магијски значај. Међутим, највећи број обичаја спада у чисту магију, код чега онај, који их врши, нема у виду никаквог одређеног демона ни божанство. Жене и девојке донесу увече кући „омаје“ тј. воде са кола воденичнога, „да се од њих свако зло и прљавштина отресе и отпадне“, као омаја од кола, и ставе у њу различитог биља а нарочито селена, да преноћи, па се ујутру њом купају у градини поред селена и поред осталог цвећа.

Зарад плодности своје стоке, да би одузеле млеко туђој стоци, ноћу неке жене врачају (ретко мушкарци), које су голе и јашу на вратилу (обилазе око туђих торова). Све то показује, да је обичај веома стар.

На сличан начин привлачи се и пољска плодност. Са великом ревношћу практикују се и љубавна врачања и гатања. Врсте гатања и предмети, по којима се гата, врло су многобројни (по хлебу, копривама, кукавици, свињама, роси итд).

 Веровања о времену

Веровало се да ако је на Ђурђевдан ведро – “да ће бити плодна година”, а ако на овај празник и сутрадан буде падала киша – “да ће лето бити сушно”. Каже се у Србији да колико недеља пре Ђурђевдана загрми, толико ће бити товара жита те године.

 Празник Светог Ђорђа

Свети Ђорђе се на иконама представља на коњу, у војводском оделу, са којег копљем пробада страшну аждају. Нешто даље од њега стоји једна жена у господском оделу. Аждаја на иконии представља многобожачку силу која је “прождирала” бројне невине хришћане. Свети Ђорђе ју је, по веровању, победио и својом мученичком смрћу задао смртни ударац “незнабоштву”. Под победом коју је свети Ђорђе однео над аждајом, вероватно се мисли на прекид прогона хришћана, десет година после његове смрти, и проглашење хришћанства званичном религијом Римског царства од стране цара Константина. Жена на икони је можда и сама царица Александра, жена цара Диоклецијана, и верује се да представља симболично младу хришћанску цркву.

 Ђурђев данак – хајдучки састанак

У време српског ропства под Турцима, Турци су били одредили да им се годишњи порез плаћа у два дела: на Ђурђевдан и на Митровдан.

Некада су овог дана хајдуци напуштали своја места зимовања, своје јатаке, и одлазили у шуму на заказано место да поново отпочну са хајдуковањем. У народу је остало сећање на тадашње хајдуковање, па је остала и изрека “Ђурђев данак – хајдучки састанак, Митров данак – хајдучки растанак”.

Горња Крајина – родови који славе св. Ђурђа

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Milan Babic

    Sve je lijepo i lijepo je i ovo sve procitati i da se mnogi podsjete o svom porijeklu i svojoj slavi i obicaju. pozdrav iz daleke Amerike.

  2. Mali meda

    Legenda kaze da je bio zemljoradnik St Djordje i da je posao u Carevu vojsku Dioklecijanovu na magarcu sa belegom na levoj kopiti. Magarca je izgubio a njegovu utrobu tj drob zakopao tj ono sto je bilo u utrobi magarice -nerodjrno magarence. Mnogo jr ocajavao i bio tuzan nad humkom nerodjenog magarenceta i neutesno plakao madre mia madre mia kad mu se ukazala St Bogorodica Djeva Marija i blagoslovila ga kad se probudio nad humkom magaricinog droba tj nerodjenog magarenceta stajao je osedlan belac, a ux brdo mu ke prisao St Arhangel Mihailo u kaludjerskoj odori i podario mu mac pa je Djordje nakon toga postao pripadnik tj zapovednik Careve garde jer su i mac i konj imali nesvakidasnje moci. I tako St Djordje postade hriscanin a po gradu Askalonu u kome je ratovao magicni mac dobii ime, a mesto gde se na jadranskom primorji na planini gde je zakopan magsreci drob tj nerodjeno magare nazva Drobine. Ima jos al da neduzim pricu vise legenda kaze da je St Djordje bezeci od Rimskog Cara i progona presao more i stigao na jednu ostrvsku zemlju gde je cuvennpo cojstvu i junastvu i magicnom macu i konju i boreci se u viteskim nadmetanjima u cast Lejdi zene Kralja postao jedan od vitezova Okruglog stola.Kazu da je Carobni mac bacio u jezero da ga se ne bi domogli zli carobnjak i zli vitez . Vrati se u svoju zemlju a kad ga Arhangel upita gde mu je Carobni mac kojim je pobedjibao u Askalonu i ubio strasnog Zmaja on rece da je zaspao i kad se probudio Maca vise nije bilo. Zbog te lazi mu poraste nos a iz jezera pocese iskakati zabe na Drobinama gde St Djordje htede zapoceti novi zivot. Kad vide sta je uradio Djordje htede sebi oduzeti zivot ali ga njegova zena koja bese trudna i St Bogorodica zaklese zeninim drobom-detetom ds to necini jer ce plod utrobe – droba zenina odbraniti cast i boriti se za Hriscanstvo, a da ce mu ime biti Bran. Bran postade Knez Danilo pop, Rade vitez,- vojvoda, a najmladji Djuradj dade lozu Despota i Vladara. St Djordje nastavi svoju borbu protiv zla boreci se za Hriscanstvo, a Car Dioklecijan ga uhvati kazni i pogubi optuzujuci ga zs magijske radnje i da je carobnjak. Ksd strada St Djordje Arhangel dodje na obalu jezera gde bejahu svuda zsbe i rece triput Askalon Askalon Asalon! Zle cini se razbise i Mac se pojavi u kamenom ostrvcu zaboden koje ispliva iz vode. Nato Arhangel zbaci kaludjersku odoru polete izvadi mac iz kamena i odlete na nebo da bude Sudija i Nebeski Vojskovodja nad svim vojskama i Nebeskim i Zemaljskim. Zabe se vratise u vodu a ono se mesto prozva po zabama, a potomci St Djordja po Drobu. Visnji Bog i St Arhangel se rasrdi na Djordjevu decu zbog maca te moradose zemlju obradjivati a za hladnih zims silazsse u doline te kupovase drva i sekose a htese napraviti drveni grad jer ih Bog i St Bogorodica nsgradi mnogim valjanim porodom ali nemadahu mnoga blaga. Ksd ih Kralj one doline upita jesu li mnogo hladne zime kod njih na plsnini a oni odgogorise: Jesu Kralju! Of mraza sve ceric- hrast za ogrev- puca! I tako vecma pa ih jos prozvase neki i po cericu. Posle je sve Istorija. A grad Pirlitor dobi ime lepom zapovedniku velikom junaku koji je dbe drugr nadmasio svojom lepotom i raskosnim ruhom i pokvarenoj zeni koja se samo pirlitala- udesavala a ujaka i StcDjordja nasledi po junastvu Marko onaj sto ima sablju Dimiskiju i konja Sarca pa vino pola pije pola sarcu dsje i negovori krivo ni po babu mi po stricevims vec po prsvfi Boga istinoga.Ujak jevtskodje imao Magicnu sablju i konja Pegaza.Nema vise takijeg junaka ko sto bese Kraljevicu Marko! To bi bilo ukratko legends koja se prenosi s kolena na koleno. A po svom junastvu hrabrosti i istrajnosti i zbog teskog zivota koji je imao ali ipak je bio vojni zspovednik i vitez Hriscanska Crkva i Pravoslsvns i Katolicka gs ksnonizovase legenda kaze da se ksobcastan Vitez jednim zsmahom ruke nad njegovim telom StcBogorodice oziveo i uzneo se na Nebo. U gradu Askalonu se borio za Hriscandku veru sa Vitezovima St Jovana! Zato se u narodu uvrezio obicaj da se cara ljubavnim magijama na Djurdjevdan i pale vatre ,( plameni mac st Arhangela) u borbi pfotiv zlih vestica. Po legrndi potomci St Djordja a istinito i dsn danas postuju kult majke Bogorodice sa detetom slave St Joakima i Anu i presvetu Bogorodicu, StcArhangrla Mihaila i St Djordja. Dakle, nije StcDjordje ciganska slava ne poyice od Cigana vec od belih ljudi potomaka rimskih vojniks kanonizovana od Hriscanske Crkve. Itd itd itd.