Порекло презимена Тадић Reviewed by Momizat on . Поштовани, позивамо вас на сарадњу. Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите к Поштовани, позивамо вас на сарадњу. Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите к Rating: 0
You Are Here: Home » prezimena » Порекло презимена Тадић

Порекло презимена Тадић

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

prezime@poreklo.rs
Пишите нам


Коментари (18)

  • Милодан

    Порекло бројнијих фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
    Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.
    ТАДИЋ

    -Вукићевица, друга половина 18. века, Плужац у Подгорини, Никољдан.
    -Каменица, друга половина 18. века, Драгијевица у Подгорини, Ђурђиц.
    -Стубленица, друга половина 18. века, Осат, Аранђеловдан.
    -Црниљево, друга половина 18. века, Церова у Рађевини, Јовањдан, уз Матиће-1.
    -Јошева, после 1827. године, Костајник у Рађевини, Аранђеловдан, виђена и богата задруга.

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Тадић, по местима живљења у Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Тадић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Бабајић
    -Доња Буковица
    -Козличић
    -Драгијевица
    -Лопатањ
    -Миличиница
    -Плужац
    -Цветановац
    -Шушовка (Шушеока)

    Одговори
  • Slavkan

    Radivoje M. Tadić je autor knjige koja je značajan doprinos novijem antropogeografskom proučavanju porekla stanovništva. Njen naslov je:
    T A D I Ć I GENEALOGIJA PIVSKOG BRATSTVA TADIĆ I DRUGA BRATSTVA PREZIMENA TADIĆ
    Na i-mejl prezime@poreklo.rs poslaću naslovnu stranicu, predgovor recenzenata, i stranicu sa njihovim imenima i imenima ostalih saradnika autora.
    Knjiga nije moja ali pokušaću da je zadržim dok ne kontaktiram autora sa ciljem pribavljanja njegove saglasnosti za skeniranje celog sadržaja za potrebe portala Poreklo. Voleo bih da čujem mišljenje o tome da li je takav pokušaj poželjan, odnosno da li je vredno truda da se sadržaj knjige skenira.

    Одговори
  • Милодан

    Породице-фамилије по местима пребивалишта у Шумадијској Колубари, Тадић.
    Према књизи Петра Ж. Петровића „Шумадијска Колубара“, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године, најновије издање 2011. године у саставу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“ – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Тадић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Бурово
    -Крушевица
    -Цветовац
    -Чибутковица
    -Мељак – изумрли

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Тадић по местим живљења. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Соколска нахија“.

    -Горње Кошље
    -Савковићи у Горњим Кошљама
    -Будишић 1
    -Будишић 2
    -Доња Тријешњица
    -Цулине
    -Дрлаче
    -Горња Љубоивиђа
    -Црвица
    -Јагоштица
    -Растиште (Илићи).

    Одговори
  • Defendor

    Тадићи који воде порекло из Шумберка у мађарском делу Барање славе Св. Марка.

    Одговори
  • Dušan

    Dosta prezimena Tadić ima u Rapublici Srpskoj ,,krajini,, naročito Prijedor a obišao sam selo u Drvaru u kojem je preko 50 domaćinstava Tadića i svi slave sv.arhangela.

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Презиме Тадић, крајем 19 вијека, спомињу се у митрополији дабробосанској као слављеници осам различитих слава на простору бањалучком, приједорском, гламочком, дубичком, власеничком,петровачком, дервентском,, кључком, маглајском,сарајевском, крупском, градишком и сребреничком.
      Ово презиме је настало од имена Тадија.

      Одговори
  • Славко К. Шобот

    Knjiga “T A D I Ć I GENEALOGIJA PIVSKOG BRATSTVA TADIĆ I DRUGA BRATSTVA PREZIMENA TADIĆ“ u međuvremenu je digitalizovana i postavljena na portal i u PDF formatu tako da se može preuzeti za lične potrebe.
    Postoji mjeđutim još jedna knjiga koja pored opisa mesta i porodičnih stabala svih meštana ima i porodično stablo Tadića iz tog sela. Knjiga se zove “ŠIPOVLJANI – ŠIPOVLJANCI I NJIHOVI POTOMCI“, autor i izdavač Milivoj O. Rodi. Šipovljani su jedno od najvećih sela u dolini Unca, graniči se sa samimom varošicom Drvar.

    Одговори
    • Горан

      Поштовани, да ли можете да поставите линк гдје би се могла преузети дигитализована књига коју сте навели.

      Унапријед захвалан.

      Поздрав

      Одговори
  • Tadić Nikšić

    Veliki broj Tadica vodi porijeklo iz Pive odakle, se zbog okupacije osmanlija raseljavaju po cijelom balkanu. Veliki broj živi u Nikšiću odakle potiču pojedini Tadici u Beogradu. Boris, bivši predsjednik je posjetio svoje rođake u Rastovcu kod Nikšica prije nekoliko godina. Taj snimak možete pronaći na YouTubu. Postoji i priča da su neki Tadici odbegli iz Pive po Hrvatskoj gdje su primili katoličku vjeru. Pročitajte knjigu gore napominjanu

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ТАДИЋ

    Тадић, у Пиви: Смријечно, матично, потомци Тадије Браниловића (од половине 16. в.), Магуди, Плужине, Сељани. Од њих су у: Устиколина (уз Дрину), Врху Праче (Подроманија), Врбном (Анђелићи), Зазвођу, Ђедићима и Добочанима (Требиње). Оданде једни у: Никшић и сусједно Горње Поље (око 1840. год.). У Ђедићима, од Тадића јесу Ђедић и Спаравало, Котору, Будви, у Србији: од Тадића у Ваљеву, Београду, Соко Бањи, Ужицу, Драгоцвету, Белој Паланци, Кучеву. Око 1700. год. неки Тадија (од Тадића из Пиве) касније као: Тадић у Азбуковици и Дрљачама, уз Дрину, од којих су у Келну (Њемачка), Љубовији, Малом Зворнику, Костајнику (Крупањ), Шапцу, Скопљу (Македонија); у Кољанини код Врљике у Цетињској крајини, у горњем сливу Цетине, поријеклом су из Херцеговине или Црне Горе; У Старом граду Хвар, поријеклом су из Херцеговине, гранично Црној Гори, дошли као православци; Кртова код Лукавице (Босна), поријеклом од некуда из Црне Горе; Амајлије и Јања код Бијељине, однекуда из Црне Горе; Подриље (Винковци), као: Антић досељеници од Пљеваља.
    Тадићи из Пиве (Смријечна, Стабна), старосједиоци. Крсна слава Свети Јован.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ТАДИЋ, разграната породица по цијелој Југославији. Потичу сви од пивског братства Тадића. Расељавали су се постепено током цијелог XVI вијека и касније (31, 681-682).
    Тадића има у Херцеговини (околина Требиња и Коњица), а поријеклом су из Пиве, одакле их је макло сиромаштво (35, 675). То значи да су се братственици Тадићи заиста преко Херцеговине и Далмације селили у правцу сјеверозапада, па тако допрли и до Кнешпоља. Стриговачки Тадићи славе Томиндан, што није идентично са онима који насељавају друге крајеве.

    Извор: Миловој Родић – КНЕЖИЦА У КНЕШПОЉУ, Лакташи, 2006.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ТАДИЋ (п.к). Тадићи (п) су у Врбном (Требиње). Поријеклом су из Пиве. Доселили су у Врбно око 1830- године из Пиве „са Смријеча ради сиромаштва“. Славе Јовањдан (59:84.128). Помињу се и у Коњицу. Тадићи (к), у Љутом Доцу и Јарама (Широки Бријег). Потичу од православних Радића који су раније живјели у Љутом Доцу. Прешли су “у католичку вјеру прије 300 година“. Славили су Аранђеловдан. У Јаре су дошли из Љутог Доца, око 1750. године. Побјегли су „од куге“. Славили су Јовањдан (59:344,345.346). Према Петрићу, Тадићи у Љутом Доцу су старосједиоци. Спомињу се 1743. и 1768. године. Тадићи у Јарама кажу да су поријеклом из Груда у Бекији и да нису у сродству „с онима у Љутом Доцу“. Некада су живјели и у Биограцима (189:32.34,36). Тадића има и у Љубунцима (Прозор). Старосједиоци су у овом селу. Раније су се звати Рељићи (79:115). 

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

    Одговори
  • Jovana

    Tadić, Šabac, Djurdjevdan, u Šapcu i okolini nas ima puno.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ТАДИЋИ У СТУБЛЕНИЦИ КОД УБА

    Стубленица се налази између ријечица Уба и Кладнице, око 5 км источно од варошице Уба. Иако у равници, село је доста растреситог типа.
    У вријеме пописа становништва, 1863. године, у овом селу се налазило само једно домаћинство Тадића од 13 чланова. То је Марко Тадић, стар 34 године, жена Стамена 30, син Данило 9, син Љубомир 2, кћи Милева 7, брат Бранко 30, снаха Мирослава 30, снаха Марта 38, синовац Арсеније 14, синовац Драгомир 1, синовица Анђелија 8, синовица Анка 5 и синовица Николија 2 године старости. Из овог пописа се види да су била три брата, поред Марка и Бранка још један чије име није уписано. Упоређујући године Марка и Бранка и њихових супруга и снахе (удове трећег брата), којој је име Марта, може се закључити да је Арсеније њен син.
    Према казивању Михаила Тадића и његовог рођака Тихомира, октобра 1984. године, њихови преци су још у другој половини 18. вијека дошли однекуд из Црне Горе. Прво су дошли у Поћуту код Пецке, подрињски округ, а потом у Стубленицу. Славе Аранђеловдан. Од мушкараца, наведених у попису, потомство имају само Данило Марков и његов брат од стрица Арсеније. Данило Марков је имао пет синова: Велисава, Милорада, Александра, Љубисава и Богосава, од Александра и Богосава нема порода. Велимир Данилов је имао сина Животу, а Живота два сина: Гојка и Милорада. Од Гојка нема мушког порода, а Милорад има два сина: Слободана и Бобана. Други Данилов син, Милорад, имао је два сина Михаила и Радосава. Радосав је умро као дијете, а Михаило има два сина: Тома и Јордана. Томо је официр ЈНА у Београду, а Јордан инжењер у Тузли. Јордан има сина Александра. Љубисав, син Данила Маркова, имао је четири сина: Продана, Мирослава, Драгана и Драгослава. Од Продана је Драган, а од Драгана Проданова су синови: Дарко, Марко и Жарко. Мирослав Љубисавов је умро без порода, а његов брат Драган је неожењен, док Драгослав Љубисавов има два сина: Зорана и Слободана.
    Арсеније, синовац Марков (из пописа), имао је сина Драгомира, а од Драгомира су синови: Живорад, Живко и Душан. Живорад је имао Радомира а Радомир два сина: Верољуба и Живана. Од Верољуба су Александар и Марко. Живко Драгомиров је имао два сина: Велимира и Тихомира. Од Тихомира је син Милан, а Велимир Живков је погинуо као партизан на Сремском фронту, 1945. године, без порода.

    Извор: ТАДИЋИ – генеалогија пивског братства Тадић и друга братства Тадић, Београд, 1990.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ТАДИЋИ У ШАРБАНИМА КОД УБА

    Шарбани су равничарско насеље на десној обали ријеке Уба, на око 5 км сјевероисточно од варошице Уба.
    У вријеме пописа становништва, 1863. године, у Шарбанима је било само једно домаћинство Тадића. То је био Новак Тадић који је имао три сина: Миливоја, Живојина и Радомира. 0 даљем потомству Новакових синова зна се знатно више захваљујући Велибору Тадићу, правнику из Уба, са којим је контактирано октобра 1984. године.
    Миливоје, најстарији Новаков син, имао је сина Живорада, а Живорад је имао три сина: Велибора, Привислава–Пеца и Љубисава. Велибор Живорадов (саговорник) рођен је 1923. године, правник, учесник НОР-а, има сина Радослава. Радослав Велиборов, судија окружног суда у Ваљеву, има два сина: Предрага и Бојана. Привислав–Пецо Живојинов, заставник ЈНА, без мушког порода. Љубисав Живојинов има сина Горана, а Горан има сина Александра.
    Живојин, други Новаков син, имао је четири сина: Богосава, Владисава, Маринка и Милорада. Богосав Живојинов је имао три сина: Бранка, Десимира и Борисава. Од Бранка су Миљан и Драгиша, а од Борислава је Братислав, док од Десимира нема мушког порода. Владислав Живојинов има пет синова: Његослава, Војислава, Живојина, Славишу и Војимира-Кељу. Његослав има сина Јасенка, Војислав нема мушког порода, Живојин није жењен, Славиша има сина Срђана, а Војимир-Кеља нема мушког порода. Ни Маринко Живојинов нема мушког порода, а његов брат Милорад има четири сина: Животу, Владана, Драгољуба и још једног чије име недостаје.
    Радомир, трећи и најмлађи Новаков син, имао је само сина Александра од којега нема мушког порода.
    Слава ових Тадића је Никољдан.

    Извор: Тадић Радивоје М. – ТАДИЋИ – генеалогија пивског братства Тадић и друга братства Тадић, Београд, 1990.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ТАДИЋИ У СОВЊАКУ КОД УБА

    Совљак је типично равничарско село, смјештено између ријека Тамнаве и Уба, удаљено на око 5 км западно од варошице Уба.
    Приликом пописа становништва, 1863. године, у овом селу су била гва домаћинства Тадића. То су: Живан Тадић, стар 32 године, жена Милица 30, син Никола 9, син Игњат 5, кћи Станислава 7, кћи Милева 2, брат Спасоје 27, снаха Анђелија 25 и очух Иван 80 година старости и Живко Тадић, стар 40 година, жена Анђелија 29, син Бошко 19, кћи Стојанка 15, брат Миладин 44 и снаха Ана 40 година старости. Према казивању Драгића Тадића, пољопривредника из Совљака, октобра 1984. године, први Тадић који је дошао у ово село био је неки Иванта који се доселио из Радаља, подрињског села између Бање Ковиљаче и Малог Зворника. По Радаљу су их звали Радаљанима, а у селу постоји бунар кога су звали Радаљски бунар, тако назван од Ивантиних потомака да би их подсјећао на поријекло њихових предака. Не зна се тачно када је Иванта дошао у Совљак. Зна се само да су по доласку крчили шуму да би на тај начин дошли до обрадивог земљишта.
    Као што се и из пописа види, у Совљаку су тада, 1863. године у првом домаћинству била браћа Живан и Спасоје, а у другом браћа Живко и Миладин. Не зна се да ли су то синови или каснији потомци досељеног Иванте. Живан је имао три сина: Николу, Игњата и Велимира. Никола је имао пет синова: Алексу, Сима, Живорада, Добривоја и Цвеју. Алекса и Живорад су погинули у српско–бугарском рату, 1913. године, без порода. Порода нема ни од Добривоја и Цвеје. Једино је од петоро браће Симо имао порода. Имао је сина Ђока од кога су Милован и Симеун, а од Милована је син Миладин. Од Игњата, другог Живановог сина нема порода, док од најмлађег Велимира су четири сина: Душан, Паун, Чедомир и Драгић. Прва тројица су помрли као дјеца, док Драгић, рођен 1906. године, има пет синова: Живорада, Миодрага, Здравка, Војимира и Слободана. Живорад Драгићев има сина Милана, а од Милана су синови Драган и Милисав. Миодраг Драгићев има сина Драгољуба, а Војимир Драгићев има два сина: Зорана и Срђана. Друга два Драгићева сина, Здравко и Слободан, немају мушког порода. Ни од Спасоја, Живановог брата (из пописа), нема порода. Њихов рођак или брат (из пописа), Живко, имао је сина Ранка, а од Ранка су Радомир и Живко. Радомир нема мушког порода, а Живко је настрадао у двадесетој години живота, такође без порода. Ни од Миладина, Живковог брата (из пописа), нема потомства.

    Извор: Тадић Радивоје М. – ТАДИЋИ – генеалогија пивског братства Тадић и друга братства Тадић, Београд, 1990.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top