Порекло презимена Станковић

3. фебруар 2012.

коментара: 98

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ СТАНКОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Станковић

Хаплогрупа: E1b род Б

Порекло: Хрватска

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

Станковић

Хаплогрупа: I1 род А

Порекло: Србија

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

Станковић

Хаплогрупа: I2a

Порекло: Србија

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

Станковић

Хаплогрупа: I2a

Порекло: Драгијевица, Ваљево, Србија

Крсна слава: Трифуњдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

СТАНКОВИЋИ

(живе на Мокроме)

Станковићи воде поријекло од Калабића. Садашње презиме су добили по Станку Вуканову Калабићу. Станко је имао синове Митра, Павла, Спасоја, Андрију, Ђурка и Драгића. Једном приликом дочекају Турке с плијеном који су заплијенили у селу Придворици. Митар је са браћом Турке побио, а плијен вратио и предао га Придворичанима. У овој борби погибоше Спасоје и Андрија. Сви данашњи Станковићи на Мокром су од Андрије Станкова, а Радоњићи од Митра, како је већ наведено у одјељку о Радоњићима Андрија Станков је имао два сина – Пера и Рада.

У НОР-у 1941-1945. године, Василије-Васо Вулов и Милка су погинули као припадници јединица НОВ-а, и то: Васо на Пештеру 1944. године, а Милка код Бијељине 1944. године.

Славе Ђурђевдан, а прислужују Никољдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

__________________

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Коментари (98)

Leave a Reply to Nebojsa38

98 коментара

  1. Спаса

    Допуна прилога о Станковићима из с. Матичане, О Приштина;Косово
    2. У подужој студији о Станковићима, под називом“Славни људи своје врсте“, објављене у Војетовом зборнику, Љубљана, 2006.год.Есад Куртовић пише:
    Катун(село) Перутинић – данас, помиње се 1386.год као катун Станка Перутинића. Предак Станков имао је четири сина ( о женском породу нема података):Станка, ребљана,Милића и Милоша.
    Од Станка (који имаше четири сина) насташе Станковићи;
    од Хребљана(имаше шест синова)- Хребљановићи;
    од Милића(седам синова)-Милићевићи; и
    од Милоша(једног сина)-Милошевићи.
    Браћа, али и њихови потомци, бавили су се трговином „били су учесници Дубровачке средњевековне караванске трговине“ (Државни архив у Дубровнику).
    Док су Станкови-ћи, трговали за властелинску породицу Сандаља Хранића Косаче,(потомци овог властеле: Стефан, Владислав и Влатко(Вуковић,учесник у Боју на Косову) постају војводе, тј. Херцеги, по чему је Херцеговина добила име…), дотле су остали трговали за властелу Павловић..
    ***Станковићи и Хребљановићи су род најближи!
    *** Област данашње Новобрдске Криве Реке :
    1.УГрачаничкој Повељи Краља Милутина из 1321. Л.Г – је Тополница,- крај са 94 насеља: 93 села и 1 заселак;
    2.У грчким записима је Агелова Тополница, тј Анђелова Тополница, по тесалијском кнезу Михаилу Анђелу, досељеном овде по освајању Тесалије од Турака;
    3.У турским записима, такође Тополница;
    4.У Дубровачком споменику из 1396.г. помиње се као Contrakta Novaberde in loko vocato Criva Riecha, Juriček::Istorija Srba III, str.209.).
    Ова Област насељена је Србима још доласком Словена на Балкан, али су, са отварањем рудника богатох златом овде насељавани и Власи, Јевреји, Саси, Дубровчани, Грци, Турци.
    Са доласком Турака, Срби се масовно исељавају, посебно пред крај 17. века (Сеоба Срба под А. Чарнојевићем), а овај се простор масовно насељава Арбанасима. Велики број рушевина цркава, и црквишта, као и топонимија, сведоче да су Срби – старинци у овој области, иако Арбанаси, који се овде масовно насељавају од 1878.г. тврде „да не знају, да су њихови преци, досељавањем, овде затекли Србе“.
    У НИЗУ СТАРИНАЦА, ИСТАКНУТО ЈЕ КАКО МНОГИ СРПСКИ РОДОВИ ЗНАЈУ СВОЈУ СТАРИНУ( СТАНКОВИЋИ У СЕЛУ ВАГАНЕШ, ГДЕ ДОСЕЉЕНИК ИЗ ЗЕТЕ, КНЕЗ НОВОБРДСКИ, ДАБИЖИВ „УНУК ДРОБЊАКОВ “ (АБИЖИВ СПАНДУЉ ( СРПСКИ : ДАБИЖИВ СПАНДУЉ ) ИЛИ ДАБИЖИВ СТАНКА (. ДАБИЖИВ СТАНКО; ЕТ 1375-76) БИО ЈЕ СРПСКИ ПЛЕМИЋ СА ТИТУЛОМ КЕФАЛИЈА ( “ГЛАВНОГ”) КОЈИ УПРАВЉА СТРУМИЦОМ , СЛУЖИ БРАЋУ ДЕЈАНОВИЋ . ОН СЕ ПОМИЊЕ У ДОКУМЕНТУ ДАТИРАНОМ ЗА 1375-76 О РАЗЈАШЊЕЊУ ГРАНИЦА НЕКИХ МЕТОХА ХИЛАНДАРСКИХНА ПОДРУЧЈУСТРУМИЦЕ. ) ПОДИЖЕ ПРВУ ЦРКВУ У ВРЕМЕ ЦАРА ДУШАНА СИЛНОГ.
    (Прибил сп. 1370-их) био је српски жупник (гроф) који је саградио манастир Добрун у Добруну у Вишеграду , као породичну погребну цркву. Цркву је основао заједно са својим синовима, жупаном Петром и жупаном Стефаном . Постоје фреске породице и племића вишег ранга, протовестијара Стана),можда предак Прибца Хребељановића, оца Кнеза Лазара
    Прибил жупан (рачунај) Фреска Прибила и његових синова.Сахрањен Манастир Добрун у Добруну , ВишеградПородица ПрибиловићСупруга Болеслава.Религија православац
    Белановци, или СТАНКОВИЋИ из с. ГРАЂЕНИК, подно планине Калуђерице (4 куће,Св.Никола), старином су из МАРЕВЦА, махала МЕСОВИЋИ, одакле су, пре 200 година, под притиском досељених Арбанаса, пресељени у село Маћедонце, Јабланички Крај. Познати као ЈУРИШОВЦИ, немирног и ратничког духа, после низа година, враћају се у Грађеник и расељавају Арбанасе.
    *У Стрезовцу су познати род Запоља (2 куће,Св,Никола), добили назив по месту насељења, протерани од Арбанаса пре 70 година из Маревца, махала Месовићи, где су билу из рода Станковић из Ваганеша.
    * У селу Мучиворце, сачуван је назив атара
    СТАНКОВЕ ЊИВЕ (Arat e Stankut);
    *У селу Фирићеја, у махали Станиловац, среће се род ЂОРГОВАЦА,старинаца (4 куће, Св. Аранђел); у селу Митановац, такође Ђорговци (1 кућа,Св.Аранђел), доведени из Фирићеје, пре 100 г.;
    * у село Кололеч, пре 260 година из села Конопница, где су били старинци, досељен је род Ђорговаца (19 к,СВ,Никола)
    *У селу Прековце је род ГОГИЋА(1 кућа,СВ,Аранђел), старином су Ђорговци из Маревца, махала Видина, одакле су под притиском Арбанаса, пре 140 година, пребегли у Лабљане, а пре 70 година у Прековце. Можда овде треба тражити корене рода СТАНКОВИЋ/ ЂОРГОВИЋ
    (А.Урошевић: 1. Косово, поглавље 8. Неке особине становништва,
    стр.113. и стр.227. Српски родови у Лабљану;
    2. Новобрдска Крива Река, издање НУ библиотека Приштина, 2009.г.)

    • Zovem se Slavko Stankovic

      Interesuje me vise o Prezimenu Stankovic , ja sam u Jameni u Sremu jedini od tog roda , Pradeda mi se zvao Dusan bijo trgovac imo ducan! Njegov brat Stevo , posle otiso u Bg ! Moj pradeda je imo 2 sina Cvettozara mog dedu i Slavka, po njemu ja nosim ime! Tetka kaze da smo iz Crne Bare , ja mislim da one nema pojma! Mene dublje interesuje genetika i drevnost!

    • Zovem se Slavko Stankovic

      Interesuje me vise o Prezimenu Stankovic , ja sam u Jameni u Sremu jedini od tog roda , Pradeda mi se zvao Dusan bijo trgovac imo ducan! Njegov brat Stevo , posle otiso u Bg ! Moj pradeda je imo 2 sina Cvettozara mog dedu i Slavka, po njemu ja nosim ime! Tetka kaze da smo iz Crne Bare , ja mislim da one nema pojma! Mene dublje interesuje genetika i drevnost! Da nadimak nam je Lipic

  2. Andrijana stanković

    Ja se zovem Andrijana stanković i svako od moih preka se prezivao Stanković ne znam od dakle je počelo ali znam da su moji dedovi
    Zvali Stanimir njegov sin Srbin i njegov sin a moji deda Radoica i njegov brat Miodrag a zovemo ga Mika pa ako je nešto povezano sa Kalabićia bilo bi super znati moje ime potiče od nekpg mog čukun čukun dede Andrije tako su moji meni rekli tako da neznam dali je to to ipak ja se zovem kao on samo žensko ime Andrijana Stanković

  3. Milica Stanković Janković

    Poštovanje svim Stankovićima. Moj otac je rođen u Kragujevcu, ali deda je došao iz sela Gorovič kod Topole (pretpostavka je da su pradeda i prababa takođe odatle). Ako ima još Stankovića poreklom iz Goroviča neka mi pišu. Pozdrav!
    [email protected]

  4. Урош

    Станковићи којима припадам су из западног Срема, село Чаковци, славимо Ђурђевдан. Најстарији предак за којег знам рођен је у том селу 1856. Славимо Ђурђевдан.

    По породичном предању, породица потиче по једној верзији из Старе Србије, а по другој из Васојевића. Одатле су се најпре доселили у околину Сентандреје, па у околину Сомбора, а одатле у Чаковце.

  5. HADZI BORO STANKOVIC

    Pomaze bog rodjaci interesujem poreklo stankovic koji slave slavu sv.SIMEUN BOGOPRIMAC inace moi su rodom iz R, Srbske KRUSEVO BRDO opstina KOTOR VAROS PRADEDA MISE ZVAO LAZAR DEDA JOVAN pame interesuej poreklo Stankovica koji slavimo istu slavu srecno spostovanjem

  6. Ivan Stankovic

    Pozdrav Stankovici.Moji su se doselili sa Kosova,opstina Pec.Ako ima neko nesto slicno neka se javi na mob.060/4131425…

  7. Una

    Pozdrav svima, interesuje me da li ima jos Stankovica koji slave Sv. Jovana na teritoriji republike srpske (podrucje: Pala, foce , selo brakovici)