Порекло презимена Полић

ПИШЕ: Обрад Полић (објављено и на Википедији)

Полић је српско презиме. Најчешће међу Србима православне вере у Босни и Србији, затим међу Србима католичке вере у околини Дубровника, као и Хрватима у Горском Котару, Далмацији и дијаспори. Најчешћа крсна слава код православних Полића је Свети Никола, а има и оних који славе Светог Јована или Светог Ђорђа(Ђурђевдан).

Један огранак ове породице потиче из околине Прибоја, одакле су се у великом броју расељавали на север у Подриње (околина Љубовије), а касније и у Шабац и посавска сремска села (Кузмин), док је један део Полића остао да живи у прибојском крају. Други део овог огранка се одселио у Босанску Крајину, где их највише има у општинама Лакташи, Сански Мост, Дрвар (село Мокроноге), као и у Бањалуци и осталим градовима Босанске Крајине, Поуња и Посавине.

Други огранак наводно потиче из Далматинске Загоре (око Цетине), одакле се један део одселио у Босну и задржао свој српски идентитет, док се значајан део одселио у иностранство, на острва или на север у Горски Котар (околина Ријеке), где су се временом покатоличили и попримили хрватски национални идентитет. Полића, који данас себе сматрају Хрватима, има и у западној Херцеговини (насеље Полићи у општини Посушје).

Приметан је и немали број босанскохерцеговачких муслимана са овим презименом, што је доказ њиховог српског порекла. Има их у Сарајеву, средњој Босни, као и у иностранству.

*

О Полићима са сајта srpskadijaspora.com

Из Бачког Јарка, брачни пар Будимка и Дејан Полић пита за порекло овог презимена. Дејанов отац је из села Мокроноге код Дрвара, одакле је дошао у Нови Сад да заврши средњу школу и ту је остао. Због трагичних збивања која су погодила Србе у Хрватској, готово сви Полићи су напустили огњишта, али су се неки вратили, међу њима и Дејанов деда, рођен 1929, који је био пословођа у некадашњој фабрици дрвне индустрије “Грмеч”. У Мокроногама је рођен и Дејанов прадеда Стеван Полић (1892). Слава породице је Св. Јован Крститељ, 20. јануара.
У писму питају да ли је истинито предање да су пореклом из Црне Горе, од Вујовића и да су из непознатих разлога побегли у Босну и променили презиме.
Међу српским презименима у Босни с краја 19. века, Полићи су с овом славом, живели у православним парохијама Ваган, Видово и Стрмица, у Босанској Крајини, и око Власенице, у источној Босни. Полићи који славе Св. Николу забележени су око Ливна, Бањалуке и на Гламочу, а са славом Ђурђевдан у Травнику и Гламочу.
Полиће смо пронашли у најсевернијем селу Горњег Унца – у Видовом Селу, које се простире с обе стране речице Унац и поред планинског има низијски део – Мокроноге. У Мокроногама живи више породица исте сродничке групе, фамилија Кукиловић, међу којима су и Полићи. Поред њих ту живе и Пузигаће, Медаревићи, Маркановићи, Лазићи, Башићи, Гајановићи, Јанковићи и Михајловићи.
Предање каже да су се доселили пре три века из Далмације, са реке Цетине. Петар Рађеновић каже да ово презиме Кукиловић више не носи ниједна од многих породица које су настале од истог стабла.
Полићи су забележени и у селу Преодац у области Унац у западној Босни. Ово село има сличан положај и карактеристике као и Мокроноге. Ови Полићи су се доселили из области Грахова, у првој половини 18. века, а карактеристично је да славе Св. Николу, а не Св. Јована. Полиће смо пронашли и у области уз реку Дрину – у селу Узовцу, јужно од Рујевца, у општини Љубовија. После 1834. године настанили су се у крајевима Велеш, Поље, Тепавац и Постење.