Poreklo prezimena Nikolić Reviewed by Momizat on . [toggle title="TESTIRANI NIKOLIĆI NA SRPSKOM DNK PROJEKTU"] Nikolić Haplogrupa: I2a Poreklo: Čačak, Srbija Krsna slava: Lazarevdan Kontakt: ____________________ [toggle title="TESTIRANI NIKOLIĆI NA SRPSKOM DNK PROJEKTU"] Nikolić Haplogrupa: I2a Poreklo: Čačak, Srbija Krsna slava: Lazarevdan Kontakt: ____________________ Rating: 0
You Are Here: Home » Prezimena » Poreklo prezimena Nikolić

Poreklo prezimena Nikolić

TESTIRANI NIKOLIĆI NA SRPSKOM DNK PROJEKTU

Nikolić

Haplogrupa: I2a

Poreklo: Čačak, Srbija

Krsna slava: Lazarevdan

Kontakt:
_________________________

Nikolić

Haplogrupa: R1a L1280 opšti klaster

Poreklo: Jugoslavija

Krsna slava:

Kontakt:
_________________________

Nikolić

Haplogrupa: E1b rod Kuča

Poreklo: Kržanja, Podgorica, Crna Gora

Krsna slava: Mitrovdan

Kontakt:
_________________________

Nikolić

Haplogrupa: I2a DS rod U

Poreklo: Bosna i Hercegovina

Krsna slava:

Kontakt:
_________________________

Nikolić

Haplogrupa: I2a DS rod Đ

Poreklo: Grkinja, Gadžina Han, Zaplanje, Srbija

Krsna slava: Đurđic

Kontakt:
_________________________

KOMPLETNE REZULTATE POGLEDAJTE OVDE

Stojan Karadžić, Vuk Šibalić: „Drobnjak i porodice u DROBNJAKU i njihovo porijeklo“, II dopunsko izdanje, Beograd, 1997, IŠ ‘Stručna knjiga’

 

NIKOLIĆI u selu Dulići kod Gacka vode porijeklo od bratstva Grbljanovića, koje je nekada živjelo u Drobnjaku, odakle se iselilo u Ozriniće, kod Nikšića, a odatle u mjesto Baljke, kod Bileće. Iz Baljaka Nikola se odseli u Duliće, gdje se njegovi potomci po njemu prozvaše Nikolići.

__________________

Vaš prilog ostavite u komentaru ili pošaljite na i-mejl:

prezime@poreklo.rs
Pišite nam


Komentari (124)

  • vojislav Ananić

    NIKOLIĆI su srednjovekovna humska vlastelinska porodica prepoznatljiva po posjedu područja Popovog polja.

    Uz vlastelu Milatoviće, Sankoviće i Radivojeviće NIKOLIĆI su najvažniji predstavnici Humske zemlje u razvijenom srednjem vijeku. Najvažniji predstavnici su Knez Grgur Nikolić i vojvoda Radoje Nikolić. Nikolići su priznavali prevlast Sankovića i Kosača kao gospodara dijela Huma. Kao vlasnici posjeda u župi POPOVO ubirali su mogoriš koji su Dubrovčani plaćali Slavenima u zaleđu zbog korišćenja njihovih posjeda za ispašu svoje stoke i za vinograde.

    Odgovori
  • vojislav Ananić

    NIKOLIĆI su bili poznati vlastelinski rod u Popovu. Smatra se da su daljim porijeklom od kneza Miroslava, brata Stevana Nemanje. Ovoj lozi, vjerovatno, pripadaju i NIKOLIĆI koji se pominju krajem 14. vijeka. Među njima se spominju i dva kneza, Vukosav i Grgur Nikolić-Vukosavić, sin kneza Vukosava. Krajem 14. vijeka u Popovu se pominju knezovi Jovan i Bogdan Nikolić. Nikolići su, vjerovatno živjeli u Tulju, gdje se nalazi jedna stara čatrnja koju zovu „Nikolića čatrnja“. Nikolići su živjeli u Volujcu kod Trebinja, ali su u 17. vijeku promijenili prezime i prozvali se Kneževići. Nikolića ima i u Dulićima (Gacko). Nikolići u Orašcu, Proslapu, Rumbocima i Slatini (Prozor); Doljanima (Jablanica); Domanovićima (Čapljina) i u Dužicama (Široki Brijeg). U Orašac su došli iz Proslapa. Zovu ih Prco. U Proslapu je jedan zaselak po njima nazvan Nikolići. U Rumbocima su ogranak starog roda Milišića. Zovu ih Džolani. U Slatini su „od roda Nikolića“ iz Orašca.U ovo selo Nikolić-Prco došao je iz Ljubunaca „posle okupacije oko 1878.“ U Doljane su doselili iz Orašca 1923. godine. Potiču od Nikolića-Prca. Ima ih u Prozoru, gdje su došli oko 1903. godine iz Kovačeva Polja. U Domanoviće je jednim porodicama Nikolića predak došao iz Metkovića kad je „Vrancuz gradio cestu“, a drugi su starinom iz Broćna. Predak im je došao za „Dadićeva vakta“. U Dužicama su Nikolići starinom iz Stona i zvali su se Mikulići. Došli su u Dužice oko 1800. godine. Slavili su Đurđevdan.

    Odgovori
    • Gagi Vukosavic

      I ja sam dosao do slicnih podataka kada sam istrazivao poreklo svog prezimena.Moji su poreklom iz Dubljana-Popovo polje,Hercegovina.U svim izvorima ,Srpskim i Hrvatskim se kaze da su Vukosavici prvi iza Nikolica i da su mnoga prezimena i rodovi nastali od Nikolica pa Vukosavica u Popovu polju.Cak se u Humskom zborniku br 10 dovode u direktnu vezu sa knezom Miroslavom,Pa Andrijom pa Nikolom rodonacelnikom Nikolica.Ali se ogradjuju da se ne zna tacno jeli to tako i da su istoricari svojevoljno zamrsili kreiranje genealogije?!

      Odgovori
  • vojislav Ananić

    Prethodni tekst je preuzet iz knjige Riste Milićevića „Hercegovačka prezimena“.

    Odgovori
  • vojislav Ananić

    Dinastija NIKOLIĆ

    Porodica nikolići, gospodari popovog polja, bili su potomci humskog kneza Miroslava, brata Stefana Nemanje, a sestrići bosanskog bana Stjepana 1. Kotromanića. Župan Nikola, praunuk humskog kneza Miroslava imao je dva sina, Vladislava i Bogišu. Malo je podataka o prvim članovima ove porodice, poslednji put se pominju 1363. godine, najverovatnije kao vladari humskih oblasti. sa knezovima Vukosavom, Petrom i Milišom Nikolićem, otpočinje drugo pokoljenje ove porodice.Poznato je da je ime njihove majke bilo Stanislava, ali je neizvesno da li im je otac bio Vladislav ili Bogiša. Budući da je Vladislav bio stariji, a i iz nekih drugih izvora, može se pretpostaviti da je on bio otac trojice pomenutih župana. Uspon braće Nikolića počinje posle smrti kralja Tvrtka 1, 1391. godfine.Kao pristalice novog kralja Dabiše, njihov ugled vidno raste, i već u decembru 1392.godine, Dubrovačka Republika prima ih za svoje građane. Dolaskom kralja Ostoje na bosanski presto, Nikolići su se, kao pristalice kraljice Jelene, našli u nezavidnom položaju, te su bili prisiljeni da traže utočište na dubrovačkoj teritoriji. U ratu Bosne i Dubrovnika, kao vlastelin vojvode Sandalja Hranića Kosače, učestvovao je i Vukosav Nikolić. Poginuo je prilikom jednog okršaja sa Dubrovčanima, a sahranjen je u Stonu, 28.novembra 1403.godine.
    Grgur, sin Vukosava Nikolića, prisutan je u istorijskim zbivanjima u Bosni tokom borbi Tvrtka 2. protiv Ostoje. Od 1414.godine, Nikolići primaju mogoriš po ovlašćenju kralja Ostoje, što je neposredan dokaz da su se nalazili među njegovim pristalicama. Znak veće samostalnosti Nikolića u ovom periodu ogleda se u postavljanju carina. Međutim, 6. jula 1418. godine, Grgur Nikolić je izdao povelju o ukidanju carina. Do naročitog osamostaljenja Grgura Nikolića došlo je u vreme građanskog rata za vlade kralja Stefana Ostojića. Pošto se nalazio na strani kralja Stefana Ostojića, direktno je okrenuo leđa svom gospodaru Sandalju Hraniću. Uz pomoć Dubrovnika, strasti su se sišale i Nikolići više nisu pokušavali da se oslobode vlasti bosanskog vojvode. Posle njegove smrti, Nikolići su ostali verni njegovom nasledniku, Stefanu Vukčiću Kosdači. Grgur Nikolić umro je u julu 1436. godine.
    Sinovi Grgura Nikolića, Vuk i Vukašin, nastavili su zavistan odnos prema Stefanu Vukčiću Kosači.Vukašin Grgurevuć bio je uz njega u pokušajima da se dokopa Zete. Godine 1442. Vukašin je pao u mletačko ropstvo, ali je uz pomoć Dubrovčana pušten na slobodu. Poslednje vesti o Nikolićima su iz 1453. godine, kada su i dalje bili na strani Stefana Vukčića Kosače. Neizvesno je kako su završili, ali je sigurno da su sa svoje oblasti iščezli daleko pre nego što su Turci zavladali Humskom.

    Odgovori
  • vojislav Ananić

    Ne postoji mnogo podataka za rekonstrukciju grba Nikolića. Poznata su samo dva pečata. Jedan je pečat stanislave Nikolić iz 1393. a drugi pečat njenog unuka iz 1418. Na oba pečata je jednoglavi orao sa poluraširenim krilima. Glava orla je okrenuta na heraldičku levu stranu. Grb se ne nalazi u „ilirskim“ grbovnicima. Zbog toga je nesigurna rekonstrukcija boja grba ali je pretpostavka da je orao srebrni na crvenom štitu.

    (literatura:Rodoslovne tablice i grbovi srpskih dinastija i vlastele)

    Odgovori
    • Rade cvorak nikolic

      Mozete li mi pomoci oko mojih predaka- moj deda je jos uvek ziv ima 88g- pa mi kaze da se njegov deda zvao isto petar a petrov deda nikola koji je dosao iz bileca iz hercegovine- slavimo slavu sv.ignjatije bogonosac.jel mogu kakvu informaciju dobiti koji su ostali preci.

      Odgovori
      • Milica

        I nama je ista slava, ali su nam pretci se prezivali Nikolici, onda su Dosli iz Srpske Crnje u Sremske Karlovce i tu nastade prezime Crnojacki.

        Odgovori
  • vojislav Ananić

    Baron Fedor Nikolić je imao posed u Rudni, u rumunskom delu Banata, istočno od Itebeja. Rođen je u Temišvaru 1836. Po materi je bio unuk kneza Miloša Obrenovića, čija je ćerka Savka bila udata za barona Jovana Nikolića zvanog „Svileni“. Prava je završio u Gracu i postao je stalni član županijske skupštine u Zrenjaninu, gde je 1894. godine bio jedan od osnivača Fabrike tepiha. Od 1882. do 1886. bio je pomoćnik zapovednika u Bosni i Hercegovini, a od 1884. imao je titulu tajnog carskog savetnika. Od 1886. uvršten je kao doživotni član ugarske vladarske kuće. Godine 1892. je postao carski poverenik na srpskom crkvenom i narodnom saboru u Karlovcima, a od 1897. i pri Sinodu. Kao najbliži srodnik kralja Aleksandra Obrenovića prema pisanju nekih bečkih listova, bio je još 1901. određen za naslednika, za slučaj da kraljica Draga ne bude imala dece. I prema iskazu nekih očevidaca, godine 1903. posle ubistva kralja Aleksandra Obrenovića, na Nikolićevom imanju u Rudni osvanula su dva srpska oficira koja su mu ponudila krunu, ali je on to odbio. Umro je u Rudni, gde je i sahranjen.

    Odgovori
  • vojislav Ananić

    CRTICE O BARONSKOME DOMU NIKOLIĆA – PODRINSKIH

    Prvi od Nikolića, koji je dobio priznanje plemićskoga dostojanstva i ugarsku baronsku titulu bio je Vojvoda Sava Nikolić. Teško je naći srpskije ime i prezime pod kapom nebeskom! Vojvoda i Baron Sava Nikolić – Podrinski, zapovednik krajiške vojne komande u Bjelovaru je potomak blagorodne porodice iz Podrinja. Visokoblagorodni Gospodar Sava je plemićsku Povelju i Grbovnicu primio 1688. godine Gospodnje, blagovoljenjem NJ.C.V.Cara Leopolda I.
    Prvi su se od Nikolića u Zagreb doselili Baron Ivan 1816., a za njim i njegova braća Nikola, Andrija i Aleksandar, 1918. godine. Interesantno je da su Baroni Nikolići napustili Bjelovar pod vrlo dramatičnim okolnostima. Naime, potomci Vojvode i Barona Save su u jednome trenutku okrenuli svoje mačeve protiv legitimne vlasti Cara Leopolda II. Tada su mnogi od Nikolića stradali u odmazdi, a preostali su se nastanili u Karlovcu. Dr Vladimir Pl. Nikolić – Podrinski bio je Podban Kraljevine Hrvatske, Slavonije i Dalmacije.

    Odgovori
  • vojislav Ananić

    „…Nikolići su najverovatnije potomci Nikole župana u Popovu,odnosno Miroslava,humskog kneza,Nemanjinog brata ili kako narod veli polubrata tj.Nikola je unuk humskog kneza Andrije,Miroslavljevog sina.Nikolini sinovi,Vladislav i Bogiša pominju se ‘na jugu Zahumlja’1342-e godine, čija je majka Katarina (tj.žena Nikole),sestra srbskoga bana Stefana Kotromanića,pa su njegovi nećaci ‘srodnici srbske kraljevske kuće’.
    Godine 1349-e Vladislav i Bogiša bili su u zavadi sa ujakom. Nikola i Toljen potomci su kneza Andrije i Petar Tomljenović se spominje u drugoj i trećoj deceniji 14-og vijeka.
    Jedni Nikolići,gospodari Popova potomci su humskog kneza Miroslava,polubrata Stefana Nemanje,oni su i sestrići Stefana prvog Kotromanića.
    Jedni Nikolići se pominju u Dečanskim hrisovuljama1335-e godine,a Bogoslav i Beran Nikolići upisani su u Dečansku hrisovulju 2. Po povratku s južnih granica Srbske države ‘Novi Nikolići’,kako ih neki istoričari nazivaju,Vukosav,Petar i Miliša,javljaju se u Popovu iza 1391-e godine.Sva tri su,kao vlastela srbskoga kralja Dabiše,primljeni za dubovačke građane,a kralj Dabiša prenese na kneza Milišu pravo primanja mogoriša koga su Dubrovčani ‘davali vazda i ocu mu i stricu’. I za vlade Jelene Dabišinice,Nikolići su uživali naklonost’ srbske krune oblasti Bosne, i dizali po Jeleninoj želji mogoriš na račun Huma. Kasnije su Nikolići bili desna ruka i velikom vojvodi Sandalju i hercegu Šćepanu. NMS: SPVSS*,na str.150 piše:’Grgur Vukosalić (Nikolić) na prvom mjestu’ugovara s Dubrovčanima 10.oktobra 1435.godine kao knez i svjedok ‘izabrane vlastele’, koga je izdao herceg Stefan u Nevesinju’pod gradom Vinčacem’.
    (Nevesinje je odvazda pripadalo Nemanjićkoj Srbiji i tako se i danas osjeća).
    Prve nesuglasice oko granica između dubrovačke zemlje i Zemlje sinova Grgura Nikolića su 1438-e godine kod sela Trnovice i Mravinaca.
    Jedni Nikolići iz Volujcas (kod Trebinja) su od 17-og vijeka Kneževići…
    …U Popovu su od Nikolića koji sde pominju,od 1342-e nastali Vukosalići,Bogišići i Grgurevići.
    Jedni Nikolići žive u mjestu Šetonje (Petrovas,Srbija).

    (iz knjige „SRBIJA“/iliZAGORJE,stara srbska prezimena,seobe…/druga knjiga,ZAGORJE,2008.-stranica 585-586-a),autor Petar Aškraba Zagorski, izdavač Književni fond „Sveti Sava“,Pale,štampa „Mićo Sokolović“,Rogatica)

    Odgovori
  • Milojko nikolić

    Molim sve koji znaju da mi pomognu da saznam poreklo familije Nikolić iz Velike Reke. Moj otac zvao se Drago deda Mladen pradeda Drago čukundeda Nikola. Dalje ne znam.

    Odgovori
  • Milodan

    Poreklo brojnijih familija-prezimena valjevske Tamnave po knjizi „Antropogeografija valjevske Tamnave“ Ljubomire Ljube Pavlovića, izdanje 1912. godine.
    Mesto-kada su doseljeni-odakle su doseljeni-Krsna slava-napomena.
    NIKOLIĆ

    -Trstenica-1, stara porodica, Đurđevdan.
    -Grabovac*-1, prva polovina 18. veka, Drobnjaci, Đurđevdan.
    *Nikolići starinom, danas Brankovići, najuglednije grabovačke porodice su od takovskih Markovića i iz njihove porodice je Branko Nikolić, buljubaša kneza Alekse Nenadovića. U selu se zovu još i: Čolići, Tankosići i Brankovići.
    -Zukve-1, prva polovina 18. veka, Cvetulja u Rađevini, Nikoljdan.
    -Kalinovci*, prva polovina 18. veka, Birač, Mitrovdan.
    *Ova je porodica starinom od Birča, prvo naseljena u Tomnju kod Krupnja, pa odatle došla dva brata: Dimitrije i Marinko. Marinko, zvat Maša ode, kao udovac bez dece, udovici u kuću u Kalenić i od njega su tamošnji Mašići a Dimitrije ostavi posle sebe sina Nikolu, čiji su potomci ovi Nikolići.
    -Ljubinić, prva polovina 18. veka, Krnule u Posavskoj Tamnavi, Nikoljdan.
    -Stublenica*-1, prva polovina 18. veka, Priština, Jovanjdan.
    *Nikolići su potomci malog Nikolice i njegovih pet sinova i zovu se još i: Ivanovići, Milovanovići, Živanovići, Leontići, Mirkovići, Jankovići, Alimpijevići i Kosanići i svi su u Gornjem Kraju do Paljuva.
    -Trstenica-2, prva polovina 18. veka, Sipić u Staroj Srbiji, Đurđevdan, uz Kovandžiće.
    -Zukve-2, druga polovina 18. veka, Tuđin u Podgorini, Jovanjdan, poveća i ugledna zadruga.
    -Koceljeva, druga polovina 18. veka, Šljivova u Rađevini, Lučindan, poveća i ugledna zadruga.
    -Krtinska-1, druga polovina 18. veka, Vranić-okrug beogradski, Jovanjdan.
    -Murgaš, druga polovina 18. veka, Miličinica u Podgorini, Đurđevdan.
    -Ratari, druga polovina 18. veka, Mojkovići u Rađevini, Stevanjdan.
    -Ruklada, druga polovina 18. veka, Vražegrmci u Crnoj Gori, Sv. Petka.
    -Stubline*, druga polovina 18. veka, Osat, Đurđevdan.
    *Nikolića predak slavio je Aranđelovdan, pa kako mu se u zidarskom poslu desio neki nesrećan slučaj, promenio je slavu i uzeo slaviti Đurđevdan.
    -Vrelo, posle 1827. godine, Stara Reka u Podgorini, Nikoljdan i Jovanjdan, uljezi u Marinkoviće.
    -Vukona, posle 1827. godine, Srem, Nikoljdan.
    -Gvozdenović, posle 1827. godine, Ljubanje u Starom Vlahu, Nikoljdan.
    -Grabovac-2, posle 1827. godine, Banjaluka, Pantelijevdan.
    -Dokmir, posle 1827. godine, Gvozdac-okrug užički, Nikoljdan.
    -Dren-1, posle 1827. godine, Bačka, Aranđelovdan.
    -Dren-2, posle 1827. godine, B. Krajina, Nikoljdan.
    -Zabrežje-1, posle 1827. godine, Valjevo, Jovanjdan trgovačka porodica.
    -Zabrežje-2, posle 1827. godine, Petrovčić u Sremu, Nikoljdan.
    -Jabučje, posle 1827. godine, Makovište-okrug užički, Đurđevdan.
    -Joševa, posle 1827. godine, Vrelo u susedstvu, Đurđic, dovodci.
    -Krtinska-2, posle 1827. godine, B. Krajina, Nikoljdan.
    -Svileuva, posle 1827. godine, Stara Reka u Podgorini, Nikoljdan.
    -Skela-1, posle 1827. godine, Ušće u susedstvu, Nikoljdan, zanatlije.
    -Skela-2, posle 1827. godine, Ratari u susedstvu, Nikoljdan, od ratarskih Krstića.
    -Stublenica-2, posle 1827. godine, Batalage u oblasti, Đurđic, dovodci.
    -Stublenica-3, posle 1827. godine, Ljutice-okrug užički, Nikoljdan i Đurđic, uljezi u Laziće.
    -Tvrdojevac, posle 1827. godine, Kotešica u Kolubari, Jovanjdan.
    -Trlić-1, posle 1827. godine, Gvozdac-okrug užički, Nikoljdan.
    -Trlić-2, posle 1827. godine, Lug u Jadru, Jovanjdan.
    -Trnjaci, posle 1827. godine, Krajina, Nikoljdan.
    -Urovci, polse 1827. godine, Vlaška, posrbljeni Rumuni, uljezi u Gajiće.
    -Čučuge, posle 1827. godine, Kozličić u Kolubari, Nikoljdan.
    -Šarbane, posle 1827. godine, Bojić u Pocerini, Đurđic.

    Odgovori
  • vojislav ananić

    O praporeklu Nikolića govori i Mihailo Dinić u knjizi „Humsko-Trebinjska vlastela“, odnosno, da su bili bliski srodnici Nemanjića i da se za njih znalo u ono vreme kad kod običnog naroda prezimena nisu ni postojala.

    Odgovori
  • Milodan

    Familije-prezimena Nikolić po mestima življenja u Kolubari i Podgorini. Prema knjizi Ljubomira Ljube Pavlovića „Kolubara i Podgorina“, prvo izdanje 1907. godine, najnovije izdanje 2011. godine – edicija „Koreni“ – JP Službeni glasnik Republike Srbije i SANU.

    Ostale podatke porodica Nikolić, odakle su i kada doseljeni kao i Krsnu slavu možete saznati u tekstovima pomenutih mesta.

    -Babajić
    -Bošnjanović
    -Brezovice
    -Brežđe
    -Bujačić
    -Gunjica
    -Degurić
    -Dučić
    -Zlatarić
    -Kotešica
    -Lelić
    -Lopatanj
    -Lukavac
    -Maljević
    -Mionica
    -Rakari
    -Slavkovica
    -Stubao
    -Suvodanj
    -Tabanović
    -Tolić
    -Tuđin

    Odgovori
  • Milodan

    Porodična prezimena u Kačeru, Nikolić. Prema knjizi Miloja T. Rakić „Kačer“, prvo izdanje 1905. godine, najnovije izdanje 2010. godine – edicija „Koreni“, JP Službeni glasnik i SANU.

    Ostale podatke porodica Nikolić – poreklo, odakle su i kada doseljeni i Krsne slave možete saznati u tekstovima pomenutih mesta.

    -Ugrinovci
    -Brančići
    -Lalinci

    Odgovori
  • Nikola Nikolic

    Znate li iz kog je plemena Nikola moj daleki deda rodjen oko 1770.u Crnoj Gori,imao je tri brata sinovca Gavrila i brata Mica(mislim),krsna slava Jovanjdan,zivimo u Gorobilju kod Pozege(Zapadna Srbija).

    Odgovori
  • Milodan

    Porodice-familije po mestima prebivališta u Šumadijskoj Kolubari, Nikolić.
    Prema knjizi Petra Ž. Petrovića „Šumadijska Kolubara“, prvo izdanje 1939. godine, drugo izdanje 1949. godine, najnovije izdanje 2011. godine u sastavu knjige „Šumadija i Šumadijska Kolubara“ – edicija „Koreni“ – JP Službeni glasnik Republike Srbije i SANU.

    Ostale podatke porodica Nikolić, odakle su i kada doseljeni kao i Krsnu slavu možete saznati u tekstovima pomenutih mesta.

    Arnejevo, Barajevo, Boždarevac, Barič, Baroševac, Bistrica, Veliki Borak, Veliki Crljeni, Venčani, Vranić, Vrbovno, Vreoci, Guncate, Meljak, Darosava, Draževac, Dudovica, Zeoke, Jasenak, Junkovac, Konatice, Kruševica, Lazarevac, Leskovac, Mirosaljci, Mislođin, Progoreoci, Sokolovo, Stepojevac, Strmovo, Ćelije, Čibutkovica, Šiljakovac i Šopić.

    Odgovori
  • Mladen

    Poreklo Nikolića u južmoj Srbiji , okolina Niša , opština Gadžin Han , selo Taskovići ?

    Odgovori
  • Milodan

    Prezimena-familije u Šumadiji, Nikolić.
    Prema knjizi „Etnološka građa o Šumadincima“akademika Jovana Erdeljanovića, prvo posthumno izdanje 1948. godine – poslednje izdanje Službeni Glasnik i SANU – Edicija „Koreni“ 2011. godine u sklopu knjige „Šumadija i Šumadijska Kolubara“.

    Staro selo, Baničina, Belosavci, Bukurovac, Gornja Jarušica, Krnjevo, Lozovik, Mramorac, Velika Plana, Mala Plana, Pridvorica, Radovanje, Rakinac, Resnik i Sipić.

    Odgovori
  • Stefan Nikolic

    Prezivam se Nikolic i jako malo znam o svojim korenima slavim Sv.Petku i zivim u selo SAKULE, a otac mi je pricao da je moj pradeda ima 3 brata od koji su se raselili na tri strane jedan se dosao u Sakule jedan je u Uzdinu ali nisam siguran i navodno jedan je u rumuniji i prezime mu je Nikolau a to znam iz price mog oca Stanka a takodje deda mog oca se zvao Stanko a moj deda Stojan ja unazada za svoju porodicu znam samo do svog prandede a za cukun dedu nemam nikakve podatke i unazad a jako bi voleo da znam odakle poticu koreni moje porodice ako neko zna nesto ili ima informacije ili zna nesto slicno neka mi pomogne.

    Odgovori
    • Aleksandar I1

      Stefane,
      postoji više porodica Nikolić u Sakulama, ali je Erdeljanović samo kod jedne zabeležio krsnu slavu (Aranđelovdan). Zbog toga ona ne dolazi u obzir, a ionako je srvstana u novije rodove nepoznatog porekla. Preostale su dve:
      1) Nikolići tzv. Neuzinski
      2) Nikolići – Tanini
      Pošto nije naznačena slava, pomoglo bi ako znate porodični nadimak.

      Odgovori
      • Gordana Nikolić

        Nikolići koji slave Sv. Arandjela su Nikolići sa Čeva. Porodica stara nekoliko vekova. Od Ivanovića. Taj Ivanović je imao dva sina Nikolu i DžDjukana. Od Nikole su Nikolići od Djukana Djukanovići.

        Odgovori
  • Stefan Nikolic

    Pa koliko znam govorili su mi da smo Neuzinski !

    Odgovori
    • Aleksandar I1

      Stefane,
      sam nadimak Neuzinski ukazuje da ste iz Sakula došli iz sela Neuzina, u opštini Sečanj. Isto je konstatovao i Erdeljanović, ali nije naveo dalje poreklo (možda je bilo nepoznato i samoj porodici Nikolić). Erdeljanović kaže da je bila samo 1 kuća Nikolića – Neuzinskih.
      Današnja Neuzina je selo nastalo spajanjem Srpske i Hrvatske Neuzine. Naime, u Hrv. Neuzini su naseljeni kajkavski Hrvati iz Turopolja, ali ih danas skoro i nema.
      Ako ste u mogućnosti, obratite se pravoslavnoj crkvi u Neuzinu i pitajte gde su i da li su uopšte, sačuavane matične knjige. Za neko dalje istraživanje poželjno je da napravite DNK test kojim bi se moglo utvrditi iz kojih krajeva ste došli u Banat i s kojim porodicama ste povezani.

      Odgovori
  • Slobodan Nikolic

    Kako da saznam moje poreklo,odakle su moji preci?Ja sam iz Kraljeva,slavimo Sv Jovan

    Odgovori
  • Tijana Nikolic

    Prezivam se Nikolic, deda je bio Bozidar Nikolic, rodjen u Kragujevcu, a pradeda Borivoje Nikolic iz negotina. Bio je oficir kraljeve vojske i cesto se selio zbog posla. Imao je dva sina, Bogoljuba i Bozidara (mog dedu). Moj deda se doselio kasnije u Novi sad, dobio sina, mog oca Mihajla i danas moj otac i ja zivimo u Novom Sadu.
    Kako da saznam poreklo porodice. Slavimo Arandjelovdan. Da li je moguce da „moji“ Nikolici poticu iz Crne Gore?

    Odgovori
    • Šarko

      Tijana Nikolić

      Po čemu je značajno za tebe ako tvoji potiču iz Crne Gore? Šta ako ti ja kažem da si poreklom iz Bugarske? Hoćeš li se raztužiti?

      Odgovori
    • Miloš

      Ja sam Nikolić iz Crne Gore, slavim Aranđelovdan. Potomci smo Ozra ( Ozrinići), koji je na Čevo došao početkom XV vijeka ( po predanju iz okoline Vučitrna). Prezime smo dobili po Nikoli, a rodoslov do Ozra je : Nikola – Ivan – Dragoje – Marko – Jovan – Ozro. Nikola je imao 4 sina i to : Tomaša, Šćepana, Prentaša i Kojicu i na njih se na uže dijele Nikolići. Nikolin brat je Đukan, od koga je porodica Đukanović.

      Odgovori
  • administrator

    Autor : Tijana
    Komentar:
    Necu, naravno. Naprotiv, bice mi drago da znam.
    Zelim da saznam svoje poreklo kao i vecina na ovom sajtu.

    Odgovori
  • andrija nikolic

    Ovako rodom sam sa Kosova iz sela Skulanovo KRSNA SLAVA SVETI JOVAN KRSTITELJ,deda Damnjan,pradeda Vitko, cukundeda Nikola.INTERESUJE ME ODAKLE SMO MI DOSLI NA kOSOVO,i KOJI SU MOJI PRECI ODAKLE SU..Molim vas da mi to pojasnite,znam da smo mozda bili Mirkovici,ali bih i to proverio .
    unapred hvala i svaka cast za odgovore iz predhodnih pitanja
    veliki pozdrav

    Odgovori
  • Šarko

    Andrija Nikolić

    Evo ja ću da ti pojasnim odakle su tvoji poreklom, samo budi iskren i odgovori mi na sledeća pitanja? Šta se vi po nacionalnosti Srbi pravoslavci ili Romi pravoslavci? Da li ste nekada slavili Sv. Vasilija tj. Vasilicu kako je na Kosovu zovu. Dr. Atanasije Urošević je prilikom ispitivanja Skulanova oko 1931 godine zabeležio, deset srpskih rodova sa 32 domaćinstava – jednu kuću pravoslavnih Cincara doseljenih iz Makedonije, jednu kuću muslimanskih Roma i četiri roda pravoslavnih Roma sa 6 domaćinstava. Žabeležen je rod pravoslavnih Roma: Mirkovići (1., kuća, slave Sv. Vasilija). doseljeni iz Vragolije oko 1890 godine. Vragolije je selo koje pripada današnjoj opštini Kosovo Polje. Da li ste vi od ove porodice? Kosovski Romi pravoslavci su nekada za vreme truske vladavine slavili mahom Sv. Vasilija, po oslobodjenju od Turaka Kosovski Romi pravoslavne veroispovesti uzimaju druge krsne slave kako bi se distancirali od svog romskog porekla, jer su se stidili svoga porekla o ovom je pisao Etnograf dr. Atanasije Urošević. Romi pravoslavci bi prestali da slave Sv. Vasilija i uzimali bi druge slave koje slave njihove komšije Srbi.

    Odgovori
  • Nebojša Babić

    Tijana,
    u Vasojevićima ima bratstvo Nikolića, slave Arandjelov-dan.
    Ali, prezime je jako često, a i slava, pa da ne tvrdim napamet.
    Valjalo bi da se raspitaš po familiji odakle ti je pradeda došao u Negotin.
    Bio je jedan talas doseljavanja iz Crne Gore u istočnu Srbiju, mislim krajem 19. veka…

    Odgovori
  • Tijana Nikolic

    Hvala, Nebojsa.

    Odgovori
  • Vladimir Zdero

    poreklo mog prezimena Zdero potice od Nikolica iz sela Vrlika kod Knina.Cuo sam od starih Vrlicana da je postojalo to prezime tamo i da je posle drugog svetskog rata izumrlo.Mene interesuje poreklo porodice Nikolic iz Vrlike ako mi mozete odgovoriti?

    Odgovori
  • nikolic dejan

    veliko postovanje moje ime je dejan a prezivam se nikolic inace sam iz vrnjacke interesuje me bliza informacija porekla porodice inace slavimo nikolj dan i drugi dan duhova imam podatke o imenima pet generacija unazad i to moj otac verolju deda radmilo dalje cedomir jovan i mihajlo dalje nemam podataka znam jedino da se moj predak mihailo u poreskom hatiserifu iz 1864 vodi kao damjanovic a ne nikolic e tu se javlja problem dali smo mi od damjanovica iz tresnjeva od bratstva nikolica ili nikolici od plemena dajanaca iz roda pavla orlovica i ako imate nekih blizih podataka o kretanjima porodica u rasejanju pravca stara hercegovina kosovo srbija veliki pozdrav od porodice nikolic iz vrnjacke banje

    Odgovori
  • Halil Nefret Nikolic

    Ja sam musliman, ali se isto prezivam Nikolic. Cudno zar ne ?

    Odgovori
    • Milorad Bogdanović

      Neka si ti nama živ i zdrav Halile, a čuda su čudna sve dok se ne upoznaju, a onda su manja od makovog zrna.
      Svako dobro prijatelju i ostanite i dalje sa nama.

      Odgovori
  • Bojana Jelic

    Mene interesuju Nikolici iz Vojvodine iz Sivca u okolini Sombora.Mi slavimo svetog Nikolu zimskog i pricao mi je otac da su njemu rekli da su nasi dosli sa Kosova pod Carnojevicem iz okoline Peci.

    Odgovori
    • Aleksandar I1

      U popisima za Sivac iz 1794. i 1799. godine, ne pominje se prezime Nikolić. Možda ste se u grad naselili u 19.veku ili ste promenili prezime. Zabeleženo je prezime Nikolin, ali je poistovećivanje Nikolina i Nikolića obično nagađanje bez opipljivijih dokaza.

      Odgovori
    • Olivera Cicovic

      Otac moje majke je bio 1917 godiste, majcino devojacko je Nikolic, isto mi je pricao da su dosli pod Carnojevicima u Alibunar.Moj pradeda se zvao Jovan, cukundeda se zvao Sava Nikolic.
      Moj deda se kasno ozenio pa je eto dosta popamtio, a pradeda mi je rodjen 1800 i neke godine, mislim da mi je pricao deda da se moj cukuncukundeda a njegov pradeda zvao Adam Nikolic.
      Slava je Djurdjevdan.

      Odgovori
  • SLAVICA NIKOLIC

    Moji su Nikolici iz Ozrinica u Crnoj Gori.Pradeda sa preselio u selo Velimlje,u blizini Ozrinica,tamo nam je i porodicna grobnica.Koliko se sjecam,prvi u „porodicnom stablu’je bio vojvoda Grdan.Moj deda Obrad,sin Blagojev i unuk Mijajlov,se preselio u Bosnu nakon Drugog svjetskog rata,iz koje smo izbjegli devedesetih.Sada smo u Rumi,slavimo Malu Gospojinu.Po dedinoj prici,nekada smo slavili Arandjelovdan,ali zbog lose srece kad su neki clanovi porodice umrli zavejani u snijegu pred samu Slavu,ista je pomjerena na isti datum dva mjeseca ranije.Tako sam srecna sto sam NIKOLIC!

    Odgovori
    • Miloš

      Slavice, u Ozrinićima kod Nikšića živi veliki broj Nikolića, koji su starinom sa Čeva. Svi oni slave Malu Gospojinu, a nekada su slavili Aranđelov dan. Velimlje je takođe područje opštine Nikšić, ali pripada Banjanima i od Ozrinića je udaljeno sigurno 40-ak kilometara.

      Odgovori
  • SLAVICA NIKOLIC

    Nisam napisala da je vojvoda Grdan iz Huma,mozda mu je to samo bio nadimak ali tako je pisalo u stablu.Ako mozete provjerite mi taj podatak pa mi javite da li se takva licnost igdje spominje.Mnogo bi mi znacilo da znam ko je bio taj Prvi,da znam prenijeti mojoj djeci.

    Odgovori
  • dejan

    postovanje,interesujeme poreklo prezimena Nikolic iz okoline Pirota,slava sveti Dimitrije,posle 2 sv rata moj pradeda je dosao u Odzake u Vojvodinu

    Odgovori
  • Natasa

    Poštovani,
    da li neko ima informacije o poreklu porodice Nikolić iz Vršca?
    Hvala unapred

    Odgovori
    • Dušan Nikolić

      Pozdrav.Ja sam iz Vlajkovca.pokojni deda je ziveo u Vrscu u Hajduk Veljkovoj 58.Petar Nikolic zvani Jova Mida.Slavimo Mitrov dan, imate li neke veze sa tom porodicom?

      Odgovori
  • Milodan

    Familije-prezimena Nikolić po mestima življenja. Prema knjizi Ljubomira Ljube Pavlovića „Sokolska nahija“.

    -Bajina Bašta 1
    -Bajina Bašta 2
    -Zaovine
    -Donja Triješnjica
    -Voljevci
    -Postenje
    -Gračanica
    -Čitluk
    -Donja Bukovica
    -Carina
    -Gornja Bukovica (Vršići)
    -Strmovo (Barani)
    -Jakalj
    -Rogačica
    -Dobrotin
    -Cerje
    -Zlodol
    -Pilica
    -Dub (Božići)
    -Pepeljac

    Odgovori
  • Zeljko Nikolic

    Deda mi se zvao Petar Nikolic ziveo je u Banatu selo Grebenac(rumunsko selo) opstina Bela Crkva,
    slava Nepoznata. Vise nazalost neznam.

    Odgovori
  • Dušan Nikolić

    Moji Nikolići su iz sela Ljubanje koje je nadomak Užica, prema Zlatiboru.
    Čitao sam knjigu Ljubanje i Zbojštica i tamo sam dosta informacija saznao.
    Negde oko 1880 godine na poziv kuma, koji je u to vreme živeo u selu Ljubanje,
    Nikolići su došli iz Crne Gore. Pretpostavlja se da je okolina Nikšića. Imam jedan ambar
    na čijim vratima je uklesano 1884, što potvrđuje da smo vekovima nastanjeni tu.
    Interesuje me da li postoje negde informacije da li stvarno potičemo iz okoline Nikšića i da
    li se zna nešto o Nikolićima koji su nam zajednički preci.
    Slavimo Đurđevdan, kažu da prezimena koja slave istu slavu potiču od istog pretka.

    Odgovori
    • Aleksandar Nikolić

      Dušane moji preci su iz okoline gradića Rudo u BiH, po djedovoj priči preci su došli sa Zlatibora u Rudo a iz Drobnjaka na Zlatibor, mada to je sve djedovo predanje i ja bih volio da istražim priču detaljnije. Krsna slava mi je Đurđevdan a jedini Nikolići u CG koji slave tu slavu su iz Drobnjaka, Nikolići sa Čeva slave Aranđelovdan. Možda smo neki daljni rođaci.

      Odgovori
  • Zeljko Nikolic

    Zna li neko poreklo familije Nikolic,iz sela Sivcina opstina Ivanjica.Slavimo zimskog Svetog Nikolu. Imam podatke od otprilike 1840 godine,ali ne znam za ranije?

    Odgovori
  • zoran nikolić

    MOŽE li mi neko reći nešto o poreklu nikolića iz vračevića kod lajkovca slava sveti dimitrije doseljeni u vračević krajem devetnaestog ili početkom dvadesetog veka

    Odgovori
    • Dušan Nikolić

      Pozdrav.ja sam Dušan iz Vlajkovca kod Vršca. takodje slavimo sv.Dimitrija.da li ste saznali nesto o korenima.ne znam odakle su dosli moji u Vrsac

      Odgovori
  • Igor Nikolić

    Poštovanje,zovem se Igor od Nikolića,poreklom sa juga iz Vranja,tj.moj deda Uroš je došao u Senjski Rudnik kod Ćuprije u istoimeni rudnik,trbuhom za kruhom iz sela Klisurica,prema Krivofeji.Molim vas ako iko može da mi pomogne da saznam odakle potiču moji Nikolići,ukoliko smo oduvek bili Nikolići? Krsna slava nam je Savindan,ali moj deda kaže da smo mi slavili Nikoljdan.Imam saznanja za dedu(Uroša)i paradedu(Manasija). Unapred zahvaljujem.

    Odgovori
  • milka nikolic

    Zna li neko koje je poreklo Nikolica iz Kosovskog sela Lause. Njih tamo odavno nema ali su do pre drugog svetskog rata bili tu.

    Odgovori
    • Nebojša

      Nikolići iz Lauše (Drenica) su poarbanašeni Srbi. Doseljeni su iz Košutova u Ibarskom Kolašnu, pa ih stoga zovu i „Košutove“. Došli su u Drenicu 1915. godine.

      U selu žive uglavnom Albanci, 6 rodova srpskog porekla, sa 22 kuće, koji su se poarbanašili, a zanimljiv je i rod „cigana“ Radenovaca.

      Odgovori
  • Milodan

    Familije-prezimana Nikolić, po mestima življenja. Prema knjizi Jovana Erdeljanoića „Donje Dragačevo“.

    -Lisice
    -Dljin
    -Lis
    -Pilatovići
    -Tijanje
    -Zeoke

    Odgovori
  • Milodan

    Familije-prezimena Nikolić po mestima prebivališta. Prema knjizi Radomira Ilića „O ljubićskim elima“.

    -Brđani
    -Bresnica
    -Ostra
    -Preljina
    -Gornja Trepča. uz Antonijeviće
    -Donja Trepča. uz Udovičiće

    Odgovori
  • Milodan

    Familije-prezimena Nikolić, po mestima prebivališta. Prema knjizi Borivoja Drobnjaković „Kosmaj“.

    -Amerić
    -Mala Vrbica
    -Guberevac
    -Dučina
    -Velika Ivanča
    -Lisović
    -Mladenovac
    -Nemenikuće
    -Pružatovac
    -Ralja
    -Rožanci
    -Sopot
    -Stojnik

    Odgovori
  • Bobo Nikilic

    Moji Nikolići su iz Krmina pod Osmačom u blizini Banja Luke, još uvek ih ima tamo dosta. Jedino što znam da su bili tamo već zbog ovoga „Prepis iz crkvene knjige ŠEMATIZAM pravoslavne mitropolije i arhidijeceze dabro-bosanske za godinu 1882.“ a pre toga i odakle su došli nisam uspeo da saznam. Pozdrav!

    Odgovori
  • Milodan

    Familije-prezimena Nikolić, po mestima prebivališta. Prema knjizi Stanoja Mijatovića „Belica“.

    -Ostrikovac
    -Majur
    -Bunar
    -Lozovik
    -Crnča
    -Bagrdan
    -Lovci
    -Miloševo
    -Trnava
    -Bukovče
    -Ribnik
    -Mijatovac

    Odgovori
  • Milodan

    Familije-prezimena Nikolić, po mestima prebivališta. Prema knjizi Todora Radivojevića „Lepenica“.

    Goločelo, Sipić (Đorđevci), Sipić (Đurđevci), Sipić (Lučinci), Sipić (Petkovčani), Sipić (Nikoljci), Markovac (Ranđelovci), Markovac (Nikoljci), Donja Rača, Brzan, Vučić, Dobrovodica, Drenovac, Gornje Jarušice, Jovanovac, Lapovo, Lapovo (Znepoljci), Prekopeč, Donja Sabanta, Čumić, Botunj, Poskurice, Dobrovodice, Mironić (Nikoljci), Mironić (Đurđevci), Rača (Alimpijevci), Rača (Nikoljci), Rača (Petkovčani), Rača (Jovanjci), Rača (Ranđelovci), Cvetojevac, Divostin, Veliki Krčmar, Nikšić (Đorđevci), Nikšić (Petkovčani), Petrovac, Guberevac, Batočina Selo, Batočina Selo (Lapovci), Crni Kao, Teverič, Veliki Šenj, Đurisel, Gornja Sabanta (Cigani-Romi), Korićani (Cigani-Romi), Lapovo (Cigani-Romi), Botunj (Cigani-Romi) i Rakinac (Cincari).

    Odgovori
  • Slobodan Nikolic

    Postovanje
    Ako moze mala pomoc, interesuje me ako mi na bilo koji nacin mozete pomoci. Srbin, pravoslavne sam vere slavim Svetog Aleksandra Nevskog i Svetoga Savu. Svetog Savu prvo su slavili pa onda i Svetog Aleksandra. deda Tomislav, pradeda Milozar,cukundeda Ljubomir, navrndeda Toma ili Tomo. Inace familija je na planini Goliji u zapadnoj Srbiji, mesto Dajici. Svaka pomoc bi mi dobro dosla ili neki trag posto pokusavam da napravim svoj rodoslov.
    puno pozdrava, sve najbolje

    Odgovori
  • Nenad

    Prezime mi je Nikolić, naseljeni (starosedeoci) smo u mestu Stepojevac koje se nalazi u Blizini Lazarevca. Slavimo krsnu slavu Sveti Aleksandar Nevski. Možete li mi preciznije dati neke podatke odakle tačno potičemo tj. odakle su nam koreni i kada smo došli u Stepojevac?
    Unapred hvala

    Odgovori
  • Aco Nikolić

    Iz knjige „Donje Dragačevo“ Jovana Erdeljanovića, familija Nikolić je doseljena iz Crne gore od Vasojevića u selo Lis(predak Nikola), od njih su Kočovići, Vučićevići i Ranđići(predak Milisav Nikolić je promenio prezime u Ranđić posle doseljavanja). Svi slave Sv. Sergija i Vakha – Srđevdan.

    Pa me zanima ako neko nešto zna o ovim porodicama prvenstveno o porodici NIKOLIĆ, kada su doseljeni u Dragačevo, da li su menjali krsnu slavu itd.

    Ilija Nikolić 1768-1868, odlikovan Takovskim krstom 1815.
    Vučić Nikolić 1779- , sin Jovan
    Milica Nikolić 1823-
    Milisav i Nikola braća
    Marko Nikolić, sin Gavrilo 1799-27.09.1859., sin Vule Nikolić…
    Dmitar Š. Nikolić 1826-15.10.1876.
    Od Dmitra imam ceo rodoslov, zanimljivo je ovo Š koje je verovatno od prezimena Šević koje se pominje u popisu stanovništva poreskih obveznika za 1839. godinu – br. teftera 532. Inače jedan deo Nikolića i danas zovu Ševići ali se to prezime gubi početkom XX veka u selu Lis.

    Unapred zahvalan!

    Aco Nikolić
    selo Puhovo

    Odgovori
  • Nenad

    Slobodane mozda smo i rodjaci, slavimo istu slavu sv.Aleksandar Nevski…

    Odgovori
  • Milan Nikolić

    Poštovani, da li mi neko sa stranice može pomoći da saznam poreklo porodice Nikolić iz Srema, tačnije selo Obrež na reci Savi. Koliko ja znam ovde smo nekih 250 godina. Zanima me odakle smo došli? Hvala

    Odgovori
    • Aleksandar I1

      MIHAILO NICOLICH je upisan kao stanovnik sela Obrež 1736/7. godine. Upisan je i izvesni Mihailo Niculadsch – možda se radi čak i o istoj osobi, ali je teško reći zbog iskrivljenog pisanja.

      Odgovori
  • Milan Nikolić

    Još nešto bih da dodam, Pored porodica Radosavljević i Kovanović Nikolići su starosedeoci u Obrežu. Krsna slava nam je sveti Nikola. Hvala još jednom

    Odgovori
    • Aleksandar I1

      U to vreme niko nije bio upisan s prezimenom (ili patronimikom) Radosavljević ili Kovanović.

      Odgovori
      • Milan Nikolić

        Dobro, a zna li se odakle Nikolići u Sremu, kada počinje doseljavanje? Još bih Vas zamolio da mi preporučite neku literaturu na ovu temu. Zahvaljujem na pomoći i odvojenom vremenu.

        Odgovori
        • Aleksandar I1

          Ako u porodici nemate predstavu odakle ste došli, teško je dati valjaniji odgovor. Prezime i slava neće mnogo pomoći. Jedini način da se sazna nešto više jeste DNK test praporekla pa da se pronađu srodne porodice i tako dobije novo i pouzdano saznanje. Srem je bio naseljavan u više talasa u dužem vremenskom periodu i nemoguće je reći kada su i kako vaši Nikolići učestvovali. Možda ste čak i starosedeoci, ko zna.

          Odgovori
  • Milan Nikolić

    Dobro, a otkuda Nikolići u Sremu? Zna li se odakle dolaze? Hvala na informaciji i odvojenom vremenu.

    Odgovori
  • Aleksandar Nikolić

    Poštovani,
    Prezivam se Nikolić, Slava-Sveti Nikola, starosedeoci smo bili na Kosovu i Metohiji u Prizrenu-Mala Kruša.Velika smo familija, među najbrojnijim u Metohiji. Deda mi se zvao Dušan, imao je još 4 brata Lazara, Stevana, Miloša, Petka i 3 sestre.Pradeda mi je bio Jovan Nikolić presednik prizrenskog sreza za vreme Kraljevine .Pradede Jovana je otac bio Nikola Nikolić, a Nikole je bio Jovan.Imam urđeno kompletno porodično stablo od 17 veka, ali ne mogu još neke preciznije informacije da dobijem.Za neku paralelu sa Nikšićkom župom i Pivom sam čuo, samo što mislim da su Nikolići sa Kosova i Metohije naseljavali CG, Hercegovinu i Vojnu Granicu.Dakle ovde je najveća populacija Nikolića koji slave Nikoljdan bila, reč je o Prizrenskom okrugu-od Prizrena do Velike Hoče.Ukoliko imate neke bitne informacije za moje poreklo i Nikoliće, rado bih ih čuo.Hvala unapred.

    Odgovori
    • Dejan

      Zovem se Dejan Nikolić. Živeo sam u Prizrenu, a poreklom smo iz Male Kruše. Otac Dragomir, deda Panta, pradeda Đorđe. Verovatno smo rođaci 🙂 Ako imate neku informaciju o tome, bilo bi mi drago da me kontaktirate. Imate moj meil.Pozdrav!

      Odgovori
    • Milovan Cicvaric

      Moji su pretci ziveli u Prizrenu pa su pred Turcima sa ostalim narodom posli prema moru i stigli u Hercegovinu danas Pivu u Crnoj Gori , slava nam je S. Niklola . Po nekimpredanjima bili smo srpska vlastela i duhovne vode SPC .

      Odgovori
      • Zoran Nikolić

        Dragi Milovane, po mojim saznanjima Nikolići iz Prizrena su rod sa Nikolićima iz Vučitrna. I da je tako tekla migracija. Nikolići iz Prizrena su se najverovatnije doselili sa prostora drevne srpske zemlje koja je kasnije nazvana arbanaška ili danas albanska. Verovatno se radi o području Skadra. Mada postoje indicije koje tek treba da proverim, da se na Kosovo i Metohiju Nikolići doseljavaju iz današnje Bugarske.U Vučitrnu dočekuju Kosovski boj. Nešto manje od sto godina nakon njega, Nikolići kao ogranak bratstva Radoman se zbog sukoba sa turskim agom i odbijanja jednog od glavešina naših predaka da sakuplja harač, sele ka Crnoj Gori. Po mojim saznanjima to je oblast Crmnice, Rijeke Crnojevića i Ljubotinja. Tačno je da se u jednom vremenu nalazi na području Pive ali se vraćaju u pomenuti kraj. Potrebno je ispitati odnos sa Familijom Surutka i možda Surić. Ako postoji veza, onda se deo Nikolića seli u regiju Zadra. Odatle su onda neki od njih otišli za Italiju. Naravno, ako postoji ta veza. Niko Mrkov sredinom devetnaestog veka napušta ognjište i kreće put Zapadne Srbije. Dolazi do planine Cer i naseljava se na njenim obroncima u selu Gornja badanja. Slavimo Svetog Nikolu. Mene zanima otkuda prezime Cicvarići koga ima u mom kraju (područje Šapca i Mačve). Bratski pozdrav, Zoran Nikolić

        Odgovori
  • Dane Nikolić

    Pozdrav, možete li mi pomoći da saznam poreklo svog prezimena, moji Nikolići danas žive u Šapcu, a đed je došao iz Gornje Sipulje selo između Loznice i Šapca, slava je sveti Jovan? I poreklo prezimena Ppetrović od majke, par generacija su u Pocerini, znam da je su njihovi dalji koreni u Hercegovini, je l imaju kakve veze za dinastijom Petrović-Njegoš oni su isto iz Hercegovine? Hvala unapred,

    Odgovori
  • Milos Nikolic

    Prezivam se Nikolic sada zivim u Sremu u selu Donji Tovarnik otac Djordje rodjen 1956 deda Dragoljub rodjen 1929 pradeda Nikola rodjen 1909 umro 1992 cukundeda Bogosav(bio na kosovu u prvom svetskom rtatu-kao vojnik)… Ovde smo se doselili 1953 iz Krupnja tacnije selo Bogostica,slavimo slavu sv.Jovan…Sad me zanima ako neko zna kako su mi se zvali ostali preci i odakle su dosli u Krupanj (Bogostica selo)… HVALA UNAPRED …. POZDRAV

    Odgovori
  • Nenad Nikolic

    Prezivam se Nikolic zivim u Bajinoj Basti,slavimo Jovandan,deda iz Skelana tacnije selo Kalimanici u bosni, pradeda se zvao Vitor cukundeda Zarija.

    Odgovori
  • Slavoljub

    Voleo bih da saznam nesto o porodici Nikolic koja zivi u selu Studena kod Nisa. Neznam da li je gornja ili donja Studena. Trebalo bi da slave Sv. Nikolu. Moj. cukun deda zvao se Krsta a njegov rodjeni brat Nikola. Zbog toga mislim da se oni prezivaju Nikolic jer, se ja prezivam Krstic po cukun dedi koji se zvao Krsta.

    Odgovori
  • Dragisa

    Ja se zovem nikolic dragisa rodjen sam u lesak toje okolina kosova odac mi se zvao milorad deda ljubomir para deda dragoslav cukun deda milos i hteo bi da znam odakle potice moje prezime nikolic po nacijonalosti sam ROM moja krsna slava bozic

    Odgovori
  • nikola

    Postovani,
    prezivam se Nikolic i zelio bi da saznam vise o svom porijeklu. Moji Nikolici su iz Snjegotine kod Teslica. Krsna slava nam je Sveti Ignjatije Bogonosac. Cukundjed mi se zvao Jakov.

    Odgovori
  • Ivan

    Postovani,

    prezivam se Nikolic. Mi smo iz sela Kumanica pored Ivanjice u jugozapadnoj Srbiji. Deda mi se zvao Mileta, pradeda Mato, rodjen 1807. Slavimo Djurdjevdan. Deda Mileta je imao bracu – Urosa, Veljka i Mihajla, kao i sestre – Ilinku i Zlatu.

    Odgovori
  • MIODRAG

    ŽIVIM U VELIKM CRLJENIMA . MOJ OTAC JOVAN JE DOŠAO IZ RIJEKE , HRVATSKA, A POREKLOM JE SA GORNJE KRŽANJE . KUČI . CRNA GORA .

    Odgovori
  • Marina

    Pozdrav. Prezivam se Nikolic, iz Beograda sam. Deda mi je pricao da su nasi pretci dosli iz okoline Prilepa ( Makedonija) u Srbiju u 19. veku. Pradeda se zvao Cedomir iz Mirijeva je, stolar po zanimanju. Slavimo Arandjeldovan. To je sve sto znam 🙁

    Odgovori
    • Gordana Nikolić

      Marina, ja sam Nikolić. Moji slave Sv. Arandjela. Poreklom smo iz C Gore sa Čeva Ozrinići. Možda smo neki dalji rod. Moj deda je došao 1905. U Srbiju kod Prokuplja, kao dete.

      Odgovori
  • Dragan Kujundžić

    Moj deda po majci se zvao Petar Nikolic, rodjen je 1912. u selu Prnjavor na Fruškoj Gori (manastir Krušedol). Krsna slava mu je bila Sveti Toma. Imalo je i tzv špicname Lubenić.
    Da li znate koje je poreklo te porodice i da li mozda u manastiru Krušedol bih mogao da se raspitam o predacima?
    Hvala unapred

    Odgovori
  • Vladan Nikolic

    Citam komentare ali nigde ne procitah….Moj pradeda Arandjel je iz sela Stupnica kod Leskovca pa deda Mladen i otac Perica i ja na kraju jedini ostao . Krsna slava je sv.Toma . Gde mogu da nadjem poreklo dolaska u ove krAjeve ili da mi neko kaze. Unapred hvala.

    Odgovori
  • Zoran Nikolić

    Ja sam Zoran Nikolić iz Valjeva. Krsna slava jeste nam Sv. Jovan. Pradeda Milorad i njegov brat Marinko došli su iz okoline Nikšića. Kako da saznam više i dublje o poreklu, mogu li računati na pomoć Vašeg poštovanog sajta ? Moje znanje takođe je skromno i o poreklu bake Jelisavete, za koju znam da je u Valjevo došla porodično u drugoj deceniji 20 . veka, Obradovići iz Tepaca, kao desetogodišnjakinja. Moja iskrena zahvalnost za kakvu, i najmanju pomoć, do koje bi Vaš cenjeni trud doveo…
    Zoran Nikolić

    Odgovori
  • vojislav ananić

    Na FORUMU se 3. septembra 2016. Rambo DŽ. Redžović interesovao za poreklo humskih Nikolića. Ne znam da li je mislio ima li danas živ još neko od potomaka te dinastije, ili o njihovom poreklu uopšte. O poreklu Nikolića sam pisao dosta, što je i objavljeno na sajtu „Poreklo“ 3. februara 2012.
    O humskim Nikolićima, prilažem i ovaj link:
    http://www.stratilat.org/forum/index.php?topic=84.15;wap2

    DINASTIJA NIKOLIĆ
    ——————————————————————————————————————

    Takođe je na FORUMU bilo pitanje i o srpskom princu VLGDRAGU. I o njemu prilažem link:
    http://www.vaza.co.rs/index.phpoption=com_content&view=article&id=159:dici&catid=44:arheologija&Itemid=213

    VLGDARG
    ___________________________________________________________________

    Molim istoričare da mi odgovore, da li je srpski junak Miloš Obilić ustvari Nikola Vratković, brat kneginje Milice, koji je stolovao u Ivanovoj Kuli, kod Kuršumlije?
    Hvala na odgovoru!
    Vojislav

    Odgovori
    • Tripko

      Iako ovo nije mjesto za ovakvo pitanje i odgovor, priča o Milošu Obiliću i Nikoli Vratkoviću je samo nagađanje.

      Tatomir Vukanović, Drenica, druga srpska Sveta Gora, Treće izdanje, Beograd, 2005. str. 90 i 91.
      U boju na polju Kosovu, Murata je ubio legendarni vitez Miloš Obilić. Prema tradiciji Srba u Metohiji, kada se doselio u Drenicu, Miloš je osnovao selo Kopilić, danas Miloš Obilić – Kopilić. U to vreme, od sela Rudnik u Metohijskom Podgoru, pa do Gornjeg Kopilića, nalazilo se tako gusto naselje, da je “mačka s kuće na kuću prelazila“.
      Po predanju, majka je Miloša Obilića rodila u dvorcu braće Vojinović u Vučitrnu i nije htela da kaže s kim je začela. U katastarskom popisu oblasti Brankovića iz 1455. pominju se sela Gornji i Donji Kopilić, kao što narod i danas govori, iako su srpske vlasti, nakon Prvog balkanskog rata 1912. ovo zamenile nazivom Obilićevo – Obilić.
      Prema legendi iz Drenice, Miloša Obilića, čobanče od osam godina, našao je car Dušan i uzeo kod sebe na dvor. Kažu da je Miloševa majka imala tako velike sise da ih je pri hodu morala preko ramena zabacivati. Kad je to car vidio, rekao je: “Od kobile i ždrebe“ – pa su ga po tome i prozvali – Kobilić.
      Po tradiciji Srba na Kosovu, Miloš Obilić je kopile Vojihne, zeta cara Dušana. Kada se rodilo u Vučitrnu, dete je odmah sklonjeno u Drenicu, u blizini Ovčareva i Tušilja gde su čuvane ovce Nemanjića. Miloš je uglavnom živio u ovom selu, koje je po njemu i nazvano Kopilić. Tamo se i danas nalaze ruševine njegovog dvora i vodenice.

      Odgovori
  • vojislav ananić

    Hvala, gospodine Tripko, za Vaš odgovor i mišljenje o poreklu Miloša Obilića. Znam da nije bilo mesto za takvo pitanje, ali na forum nisam mogao. Uglavnom, istoričari se i danas bave tom temom. I sami ste naveli naziv jednog autora knjige. Tačno je to za veličinu si*a njegove majke. Posedujem knjigu Milorada Đurića „Dečko koji se ničega ne plaši“, u kojoj na strani114-oj, postoji priča „Miloš Obilić poznaje majku“, gde je , nakon izvođenja mnogo žena po naredbi cara, Miloš prepoznao majku po veličini si*a koje je „preko ramena preturila“. U zaključku priče piše da ju je onda car zadržao da bude do smrti tu kod cara i sina.
    Koliko sam načuo, sad su otvoreni turski arhivi o Kiosovskoj bici. Verovatno tamo ima negde zapisno i ko im je ubio cara, mada se, i to kažu, to ime krilo zbog turske sramote. Možda se još neko uključi u ovu temu? Uvek se nađe ljudi koji znaju nešto više od drugih. A, bio bi i red da se jednom da pravi odgovor o poreklu velikog srpskog junaka. Već sad ga svojataju neke naše komšije.

    Odgovori
  • Zoran Nikolic

    Postovani,
    Bio bih Vam veoma zahvalan ako biste mi poslali informaciju u vezi sa poreklom porodice Nikolic koja je nastanjena u selu Grevci, pored Krusevca.
    Krsna slava nam je Sveti Stefan (9. januar tj. treci dan Bozica).

    Unapred srdacno zahvaljujem na odgovoru!

    Pozdrav

    Odgovori
  • vojislav ananić

    NIKOLIĆ
    Tragovi od XVIII vijeka

    Na osnovu dostupnih izvora Nikoliće možemo pratiti na prostoru Bosne i Hercegovine od prve polovine XVIII vijeka do danas.
    Lucija Nikolić-Parađina iz Sarajeva želi da sazna nešto o porijeklu svoje porodice Nikolića. Navodi da su Nikolići kojima ona pripada katolici iz okoline Vareša.
    Danas je prezime Nikolić često i kod Hrvata i kod Srba. U Bosni i Hercegovini postoji šest naselja sa nazivom Nikolići, što podrazumijeva da u tim naseljima žive ili su pak nekada živjele porodice sa prezimenom Nikolić. Tako postoji selo Nikolići kod Rudog, te istoimeni zaseoci sela: Liješnja (Zvornik), Kozice (Sanski Most), Breške (Tuzla), Proslapa (Prozor) i Bistrice (Fojnica). Krajem XIX vijeka u prva tri sela živjeli su isključivo Srbi, a u Breškama i Proslapu najvećim dijelom Hrvati a manjim dijelom Muslimani, a u Bistrici isključivo Hrvati. Pored navedenih naselja (sela i zaselaka) za koje smo sigurni da su u njima nekada živjeli ili danas žive Nikolići, nesporno je da Nikolića danas ima u mnogim naseljima Bosne i Hercegovine. Na području Hrvatske po završetku Drugog svjetskog rata prezime Nikolić je evidentirano u 465 naselja. Nas u ovom prikazu interesuje hrvatski rod Nikolića sa područja srednje Bosne.
    Na osnovu dostupnih izvora Nikoliće, katolike, možemo pratiti na bosansko hercegovačkom prostoru od prve polovine XVIII vijeka do danas. Bilo ih je tada (1743. godine) u Bosni i Hercegovini svega 16 porodica, sa ukupno 119 članova, najviše na području župe Kreševo sedam porodica (u selima: Tomić, Lepenica, Pokojište, Korča). U Broćnu su bile tri porodice. Na području župe Sutjeska bile su dvije porodice u selu Seoce. Po jedna porodica bila je u selima: Volari (Majdan), Proslap (Rama), Jeleč (Jajce), Živinice (Tuzla). Nakon 25 godina (1768. godine) bilo je 27 porodica Nikolića sa ukupno 214 članova u sljedećim selima: Krušvići dvije porodice (župa Broćno), Vilić polje dvije (Skoplje), Grad Vakuf dvije (Skoplje), Kreševo šest, Lapenica dvije (Kreševo), Bijelo Polje četiri (Sutjeska), Sebešić jedna (Sutjeska), Teševo jedna (Sutjeska), Volar četiri (Vodičevo), Popovići jedna (Komušina), Lupoglavo jedna (Žepče), Živinice jedna (Tuzla), Svilaj (Vučjak), Argovi jednu (Vučjak).
    U srednjoj Bosni su Nikolići tokom XVIII vijeka ugledan rod. Bosanski vikar bio je 1726. godine Pavao Nikolić. Među kreševskim fratrima u osamnaestom vijeku nalazimo i Nikoliće: Martina, Iliju, Bartola i Juru.
    Iz izloženih podataka može se zaključiti da su Nikolići, već u XVIII vijeku bili brojni i rašireni po Bosni i Hercegovini, te da se sele i na nova područja. Detaljna istraživanja bi nam možda pomogla da utemeljimo pretpostavku da su se Nikolići na područje srednje Bosne doselili sa jugozapada, iz zapadne Hercegovine (Broćno) zadržavajući se u Rami. Sa druge strane, iz srednje Bosne mislimo da su se Nikolići selili na sjever na područje Žepča i Komušine, u Živinice i na Vučjak i odatle dalje u Slavoniju. Jedna grana, koja je krenula prema sjeverozapadu, preko jajačkog područja zaustavila se u okolini Sanskog Mosta, a neki njeni ogranci vjerovatno su se selili dalje na sjeverozapad, izvan granica Bosne i Hercegovine. Nesumnjivo je da bi detaljna istraživanja pokazala da su od tada pa do danas mnogi Nikolići promijenili prezime i da se drugačije prezivaju, Tako na primjer u Bijelom Polju, gdje ih je 1768. godine bilo dvije porodice sa ukupno 28 članova, danas nema Nikolića, ali ima Konša, Pavlovića, Begovića i Kokora koji znaju da su starinom Nikolići.
    Na osnovu dostupnih podataka, koje nam je dostavila čitateljka, te raspoložive građe, pretpostavljamo da i vareški Nikolići pripadaju srednjobosanskim Nikolićima, o kojima smo govorili u ovom prilogu. Nikolići su se, prema našem mišljenju, u Vareš mogli doseliti prilikom lokalnih migracija koje su se na srednjobosanskom području odvijale u vremenskom rasponu od kraja osamnaestog vijeka do danas.

    IZVOR: PORODIČNI KORIJENI, MIROSLAV NIŠKANOVIĆ
    BANJA LUKA – BEOGRAD – SARAJEVO, 2001.

    Odgovori
  • Dragan

    Pozdrav za sve Nikoliće!
    Moji preci, pradeda Milan, deda Vukašin/nosilac albanske spomenice,…..Svrljiška Topla, Svrljig, slava sv. Petka.
    Ima li nekih podataka?

    Odgovori
  • Goran

    Pozdrav,molim vas da li mozete reci nesto vise o familji Nikolic istocna Bosna Fakovici,hvala!

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    BARON FEDOR NIKOLIĆ OD RUDNE

    Vladimir Milankov

    Znameniti Srbin ca tla današnje Rumunije, baron Fedor Nikolić od Rudne, kome je posvećen ovaj rad, rodom je iz Temišvara, ali je delovao na širem srpskom prostoru i ostavio znatne tragove u XIX veku kao političar, pravnik i narodni dobrotvor. Potiče iz stare srpske vlastelinske porodice.
    Plemićki list i grbovnica izdati su 1693. godine Miroslavu Nikoli, „inače Nikoliću (Nikola aliter Nikolicz)”, a 26. marta sledeće, 1694. godine, plemstvo su dobili Nikoli, ili drugačije Nikola Nikolić, i sinovi mu, Emanuel, Petar i Slavon. Petrovom praunuku Jovanu, žitelju Oseka, koji je bio oženjen Marijom Janković, data je 4. februara 1778. godine potvrda o plemstvu u peštanskoj županiji. Jovan je 1781, zajedno sa Todorom Jovanovićem Mirijevskim, kupio pustaru Rudna za 52.028 forinti, posle čega mu je, 18. aprila 1783, potvrđeno plemstvo. Imanje na pustari Rudna bilo je dosta neugledno. Pred licitaciju u Beču, avgusta 1779, sva su imanja podeljena u četiri kategorije: prvu su činila ona čija se procenjena vrednost kretala između 300 i 400 hiljada forinti (bilo ih je samo 4), drugu imanja između 150 i 300 hiljada, treću od 50 do 150, i poslednju, četvrtu, ona koja nisu prelazila 50 hiljada forinata. Koliko je, realno, mali bio rudnjanski posed jasnije se vidi kad se uporedi sa najskuplje prodatim. Braća Kristofer i Kiril Nako su, naime, platili čak sedamsto hiljada forinti za Nakovo i Veliki Sent Mikloš sa pustarama Marijenfeld, Veliki Komloš i Dlbrehtsflur. U osvajanju pustara prednjačili su graničarski kapetani — Tekelije, Vulini, Vujići, Zorići, Vitkovići, Horvati, Nikolići. Jovan je jedva smogao snage da kupi polovinu jedne od najmanjih koje su se našle na licitaciji. No, ipak je bio ugledni plemić: kraljevski dvorjanin, vitez Zlatnog runa i sudija table u Torontalskoj, Temišvarskoj i Sremskoj županiji.
    Temišvarskom saboru, 1790. godine, prisustvovalo je, pored ostalih delegata, i osamnaest plemića. Jedan od njih bio je „Johan von Nikolita, zu Rudna Torontaler Comit. Assesor”. Dobio je predikat „od Rudne”, ali se u spiskovima saborskim vodi kao „deputir iz Oseka”. Još uvek je i samo „asesor”, pristav, niži sudski ili upravni službenik. To zvanje ima još samo Petar Malenica od Velikog Gaja, koji je asesor Temišvarskog komitata.
    Na kraju zasedanja Sabor je izabrao deputaciju koja će odneti zaključke caru i zamoliti ga da ih potvrdi. Na čelu se nalazio general baron ot Papila, a jedan od šest izabranih spahija bio je Jovan Nikolić. Kako je zasedanje trajalo puna tri meseca — od 20. avgusta do 22. novembra — Nikolić se dobro upoznao i sprijateljio sa novoizabranim mitropolitom Stevanom Stratimirovićem, kojem piše iz Rudne, 15. septembra 1797, da je popravio svoju kuću i poziva ga da mu dođe u goste.
    Rudna je tad mala naseobina. Imala je, 1787. godine, samo 72 doma u kojima je živelo 107 porodica, odnosno 350 stanovnika. Popisan je jedan sveštenik, a u rubrici „plemići” nije unet nikakav podatak. Po popisima iz 1792. i 1816, vlasnici Rudne su Nikolići i Joanovići, zemlja je prve „kontribuentske klase”, a vrednost imanja je 41.018,29 forinti. Macedonija je tad bila u posedu porodice Vidak, a njena vrednost iznosila je 40.246,47 forinti. Rudna je brzo rasla. Godine 1824/25. već je imala 247 kuća i 1815 duša, od kojih su 98,7% pravoslavni, katolika je samo 1,2%, a jedan je žitelj protestant. U jednom domu živi prosečno „samo” 7,3 stanovnika, što je ispod proseka za selo (7,5) i varoši i sela zajedno (7,6). U jednom od mesta živi čak preko 12 žitelja u proseku, po jednom domu.
    Jovan nije imao dece, pa je adoptirao Jovana Belčića, preneo na njega prezime i grb, a negde prvih godina četvrte decenije devetnaestoga veka ga i oženio Jelisavetom, Savkom Obrenović, mlađom kćerkom kneza Srbije, Miloša Velikog. Nešto pre toga Jovan Nikolić je Matici srpskoj priložio 250 forinti (1832. godine) i tako postao prvi od srpskih plemića koji su novčano pomogli ovu srpsku kulturnu ustanovu. Pet godina kasnije osnovaće Jovan Nako zadužbinu od 5.000 forinti, koju je, posle češćih urgiranja, isplatio tek 1844, dvanaest godina posle Jovanovog priloga.
    Mladi supružnici su imali petoro dece. Stariji od dvojice sinova, Fedor, rodio im se u Temišvaru 7. juna / 26. maja 1836. godine. Školovao se u Temišvaru i Pešti, a pri kraju 1851. privatni mu je učitelj bio svršeni pravnik Svetozar Miletić, koji je 10. novembra došao u Beč da kod tamošnjeg advokata Dvoračeka, no preporuci Jovana Hadžića, prakticira. „Pre podne pripravljam se za polaganje mojih nauka, posle podne prakticiram kod G. Dvoračeka; tri put u nedelji dajem časove sinovima G. Nikolića (potonjim baronima Fedoru i Mihajlu), jer drugoga (valjda učitelja) nije hteo imati”, navodi Miletićeve reči Vasa Stajić. Svetozar je nešto pre toga dobio 500 forinti stipendije od kneza Mihajla, pa je sasvim sigurno da je Mihajlo preporučio zetu Jovanu da sinove poveri upravo njemu, jer je i sam veoma cenio Miletića. Pravne nauke Fedor je svršio u Gracu, 1858. godine. Namesništvo Srpske Vojvodine i Tamiškog Banata izveštava ga 5. novembra 1859. da mu je odobren pasoš za putovanje po Srbiji. To, međutim, nije njegov cilj. Od 25. januara iste godine njegov je ded Miloš ponovo knez Srbije, a ujak Mihajlo vrhovni komandant, pa dvadesettrogodišnji mađarski baron, svršeni pravnik, želi da ode u domovinu svoje majke da vidi dedu i ujaka, ali i da tamo bude viđen. Do 1860. službovao u Vojvodovini srpskoj, položio advokatski ispit, neko vreme praktikovao kao advokat, ali se ubrzo posvetio politici. Izabran je 1861. za zemaljskog poslanika u pardanjskom srezu, sa liste Deakove stranke, a na sledećim izborima 1865. osvojio je mandat u žomboljskom srezu. Kao poslenik li- beralne stranke bio je član srpskog kluba.
    Tad je već i veoma aktivan u nacionalnoj kulturi. Godine 1865. je Matici srpskoj priložio 100 forinti (upisan je kao „baron Fedor pl. Nikolić Maćedonski”), a na glavnoj konstitutivnoj skupštini Društva za Srpsko narodno pozorište, koja se drži 18, 19. i 20. novembra iste godine, izabran je u Ekonomski odsek. Već 12. januara sledeće godine, možda baš i zahvaljujući njemu, održana je u Pešti veoma uspela „srpska beseda”, kojoj su prisustvovale mnoge poznate ličnosti srpskog političkog i javnog života: Stevan Branovački (u svojstvu načelnika Društva za Srpsko narodno pozorište), Đorđe Stratimirović, baron Fedor Nikolić, njegov stric Aleksandar „Rudnjanski”, Svetozar Milutinović i Jovan Damaskin, ali i Karađorđev sin, knez Aleksandar, sa suprugom, knjeginjom Persidom, pa knez Verde i nekoliko mađarskih velikodostojnika.
    U kulturnom delu programa učestvovala je šestogodišnja Miletićeva kćerka Milica, koja je recitovala narodnu pesmu Smrt majke Jugovića, i neki drugi izvođači. Taj je deo završen horskom pesmom Davorina Jenka Što ćutiš Srbije viteški? U drugom je delu bila igranka, koja je potrajala do jutarnjih sati. „Prva je igra bila kolo, koje se tako dobro i oduševljeno odigralo da ti je dolazilo kao da si gdegod usred ravne Bačke. U kolo se prva uhvatila mlada knjeginjica Jelena Karađorđević i tako ga je lepo odigrala da je milina bilo gledati”. Tom je prilikom sakupljeno 500 forinti za srpsko narodno pozorište. Knez Aleksandar je sam priložio 10 dukata, njegova supruga 50 forinti, patrijarh Samuilo Maširević isto toliko, vladika budimski 20, „a poznati srboljub Venijamin Kalajlija 25 fv. a. vr.” Knez Mihajlo nije prisustvovao, ali je i on poslao 10 dukata. Mađarski spahija Venijamin (Benjamin) Kalai Nađkalovski /kojeg autor ove novinske vesti zove „poznati srboljub”/ ce zaista trudio da dokaže svoju naklonost Srbima. Pri centandrejckoj Preparandiji osnovao je fondaciju IZ koje će se svake godine davati dva dukata učeniku KOJI postigne najbolji uspeh iz srpskog jezika, a jeedan dukat onom ko ce bude „odlikovao u pravoslavnom katihizisu”.
    Fedor je voleo pozorište. Kad su god Temišvarci sakupljali priloge da bi omogućili goctovanje Srpskog narodnog pozorišta, uvek je davao pozamašne sume. Na Glavnoj skupštini Društva za Srpsko narodno pozorište, koja ce drži u Novom Sadu 17. i 18. avgusta 1867, dopunjen je Upravni odbor u kojem su sad, pored ostalih, Antonije Hadžić, Jovan Subotić, Jovan Jovanović (3maj), čiji je zamenik Jovan Hadžić, pa pesnik Laza Kostić. Prvi na spisku članova Ekonomskog odseka je „baron Fedor Nikolić Rudnjanski”. Njegov je zamenik Jovan Radovanović, a članovi su još i Jovan Maletić, „kao najstariji”, pa Đorđnje Šević, Kosta Novaković i drugi. Tako ce i unuk Milošev svrstao u sam vrh crpcke kyltyrne elite u Ugarskoj.
    Politika mu je, međytim, životno opredeljenje. Dve godine, 1867. i 1868, proveo je „po evropckim državama i proučavajući političko-administrativno ustrojstvo i ekonomcke odnose i ustanove”. Hajduže je boravio u Briselu i Londonu. Putovanje je morao da prekine na vest da mu je ujak, knez Srbije, Mihajlo, ybijen u Košutnjaku, pa su on i otac mu, Jovan, 12. jyna 1868. stigli u Beograd. Tu ih je dočekao Benjamin Kalaj, u SVOJSTVU JEDNOG od glavnih organizatora pogreba. Mihajlo je poginuo, a za sobom nije ostavio tectament. Od cypryge Jylije ce razveo 1865. i tom prilikom joj dao JEDNU zgradu u Bečy i godišnju renty od 5.500 guldena, plaćenu ynapred, i garantovanu njegovim imanjem Poljana Dolž. Celokypna njegova imovina je, prema tome, trebalo da pripadne njegovim cectrama, Petriji od Varadija i potomcima POKOJNE Savke, Nikolićima od Rudne. Ali, na vest o smrti u Beograd je doputovao i prof Ziči da vidi da li ce što može prigrabiti za bivšu Mihajlovu suprugu, koju je on zastupao. Ziči je, u tom smislu, osporavao valjanost akta o „rastavi od stola i postelje”, koji je sačinio biskup Josip Juraj Štrocmajer između Mihajla i Jylije, pa je išao od jednoga do drugoga i raspitivao ce o srpskom pravosuđu. Kanaj ce svrstao na stranu Fedora Nikolića, kojeg je od ranije poznavao.
    Mihajlo je sahranjen 15. jyna u 8 časova pre podne, a 2. jyla je držana skupština, na KOJOJ je za kneza izabran maloletni unuk Miloševog brata Jevrema, Milan Obrenović, budući prvi srpski krunisani kralj posle Kosova. I tada je u Beogradu bio grof Ziči. „Pošto želim da nacledctvo do6iju Nikolićevi, pisao sam odmah Fedoru Nikoliću i obavestio ga o svemu što sam znao o 3ičijevim planovima” — zapisao je u svom Dnevniku Benjamin Kalaj.
    Beogradski sud je pokrenyo ostavinsku raspravu i celokypny imovinu podelio na Petrijy Bajić od Varadija, ctarijy cectry, i barona Fedora i Mihajla Nikolića od Rudne, sinove mlađe cectre pokojnika. Kneginja Jylija ce na tom ročištu sa SVOJIM zahtevom nije pojavljivala, ali je već janyara 1869. njen advokat podneo zahtev sudu žypanije Ilfov da pokrene proces protiv naslednika. Cpop je vođen od januara do 12. aprila, kada je doneta konačna presuda na Julijinu štetu i presuda beogradskog suda postala konačna.
    Naslednici jedno vreme nisu delili imovinu. Učinili su to tek 8. juna 1873. sporazumom potpisanim u Bukureštu, po kojem je Fedoru pripalo: „Imanje Mavrodin i Buzescu u županiji Teleorman, imanje Tamadea-Tamasesti u županiji Ilfov i jedna četvrtina imanja Andra- sesti”. Niko od naslednika tada nije boravio u Rumuniji, pa su imanjima upravljali državni pravobranioci. Godine 1879. Jefta Tanasijević je u ime barona Fedora Nikolića, od suda županije Ilfov tražio prepis sporazuma iz 1873. za imanje Tamadea-Tamasesti, koje je kupio Georgije Haralambu. Mlađi Fedorov brat Mihajlo je svoja imanja Herešti i Casciorele prodao 1892. godine Atanasiju Stoložanu.
    Gradili su Obrenovići i crkve po Rumuniji. Mihajlo je podigao 1856. godine hram Preobraženja gospodnjeg u selu Mavrodin, 11 kilometara udaljenom od grada Aleksandrija. O tome postoji zapis na unutrašnjoj strani zapadnog zida, na kojem je, pored ostalog, i podatak da je crkva „prepravljena i slikana uz pomoć stanovnika i barona Fedora Nikolića 9. aprila 1892. i Panaita Georgija zugrafa”. Miloševa i Mihajlova imanja u Rumuniji donosila su godišnje prihode između 70 i 80 hiljada dukata. To znači da je Fedoru sa te strane pristizalo blizu dvadeset hiljada na godinu dana. Tada je već ekonomski značajno ojačao, pa je odlučio da deo novca uloži u podizanje parnog mlina u Velikoj Kikindi. Sa grupom temišvarskih trgovaca formirao je konzorcijum, prvi koji je dotada nastao od veleposedničkog i trgovačkog kapitala. Za 1500 deonica akcionari su uplatili 450.000 forinti i 1869. godine podigli veliki, moderan parni mlin kapaciteta 150.000 metričkih centi meljave godišnje, čije će se brašno ubrzo posle toga trošiti i na bečkom dvoru.
    Te iste godine Fedoru se ukazao zračak nade da postane nasledni knez Srbije. Namesnici maloletnog Milana, Jovan Ristić i Milivoje Blaznavac, tajno su se dogovorili da u Ustav Srbije, koji je donet 1869. godine, unesu odredbu da će prestolonaslednik srpskog dvora biti baron Fedor Nikolić od Rudne u Banatu. Tokom putovanja za Kragujevac, gde je Skupština zasedala, Ristić je došao u fijaker Stevče Mihajlovića, tutora maloletnog Milana, i upoznao ga sa ovom idejom. Obrazloženje mu je bilo „da se familija umnoži te da ne misle neprijatelji da nema koji da nasledi”. Uveče pred zasedanje došli su kod Mihajlovića i Ristić i Blaznavac da čuju njegovo konačno mišljenje. „No kad im ja na sve te govore odjedanput odgovorim da ja nigda na to pristati neću da dvorim madžarskog barona kao srpskog prestolonaslednika, koji dvori Madžarima, oni vele: da li će ovako biti to biti i onako…” Sutradan, posle fruštuka, namesnici su Stevči saopštili da su se dogovorili „da pred Skupštinu ne iznose ono” što su sinoć s njim raspravljali — da u Ustav neće stavljati pitanje prestolonaslednika. Baron Fedor Nikolić tako, mada je imao sasvim realne izglede, jer su Blaznavac i Ristić bili veoma uticajni ljudi u Srbiji, nije postao knez Srbije.
    Baron Nikolić se, u politici, sve više udaljava od svog nekadašnjeg učitelja Svetozara Miletića. I on će se naći, početkom 1872, među vodećim notabilitetima na dogovoru oko toga kako da obezbede pobedu na predstojećem Saboru. Prisutni su bili i episkop Nikanor Grujić, arhimandriti Anđelić i Mihajlović, Samuilo Maširević, Livije Radivojević, sremski župan Kušević, Aleksandar Stojačković i ministarski savetnik Teodor Mandić. Pominje se, međutim, i u nekakvim sumnjivim poslovima. Brat pesnika Jovana Jovanovića Zmaja Kornel Jovanović krenuo je iz Novog Sada za Vršac 7. juna 1876, 9. je prispeo u Čakovo odakle je otišao u Rudnu baronima Nikolićima, pa iz nje došao u Kikindu, Bašaid i Melence, gde je uhapšen. On je tvrdio da putuje „radi plasiranja srpskog zajma”, a kikindski sreski načelnik Lujanović, koji ga je lišio slobode, da se raspitivao o raspoloženju naroda za revoluciju u Vojvodini.
    Decembra 1878. baron Fedor Nikolić je izabran za člana Upravnog odbora Društva za Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu. Na mesto predsednika je došao istaknuti član Narodne stranke dr Stevan Pavlović, za načelnika je izabran dr Mihajlo Polit-Desančić, a za podnačelnika Antonije Hadžić. Samo su Jovanu Đorđeviću, Jovanu Subotiću, Jovanu Boškoviću i njemu izabrani i zamenici.
    Dve godine kasnije, 6/18. septembra 1880, na skupštini Matice srpske primljeno je čak 114 novih članova. Među njima i baron Fedor Nikolić od Rudne, dr Ignjat Brlić iz Slavonskog Broda, dr Milan Jovanović Batut, lekar u Somboru, Arsa Pajević, štampar u Novom Sadu, Aksentije Marodić, akademski živopisac iz Subotice, i neki drugi. Nikolić je, kako je napred navedeno, još 1865. godine priložio Matici 100 forinti, ali nije smatran njenim članom sve do 1880, kada je zvanično primljen. Te godine dobio je i jedno od najviših priznanja za jednu diplomatsku misiju koju je sa uspehom obavio u Rumuniji.
    Nekoliko godina posle aneksije, Austrougarska je (tek krajem 1882) konačno završila ozbiljniju reorganizaciju svoje uprave u Bosni i Hercegovini. Na predlog ministra finansija, Benjamina pl. Kalaja, car je svojim rešenjem od 15. jula imenovao barona Fedora Nikolića od Rudne za civilnog adlatusa. Na novu dužnost je došao 1. avgusta, zajedno sa ministrom Kalajem. U Blažuju su ih dočekali mnogobrojni službeni izaslanici. Ubrzo potom su usledile i druge promene. Carevom odlukom od 9. avgusta 1882. razrešen je dužnosti poglavar Dalen i za komandujućeg generala i poglavara zemaljske vlade postavljen je konjički general baron Jovan Apel, Nemac iz Slavonije, koji je pomalo znao „zemaljski jezik.” Njega je u Brodu dočekao baron Nikolić, pa su zajedno ušli u Sarajevo 26. avgusta.
    Rešenja za nove ljude nalazio je i caru predlagao ministar Kalaj. Kada je baron Fedor Nikolić u pitanju, teško da je mogao naći bolje. Bio je Srbin i po ocu i po majci, po kojoj čak i vrlo blizak srodnik vladajuće dinastije u Srbiji. To bi trebalo da zadovolji i umiri bosanske Srbe. Nikoliću je, pak, kao protivtežu postavio Nemca koji je trebalo da kontroliše njegove postupke. Pa ipak su prilike za Srbe bile dosta povoljne. Zamenik vojnog guvernera bio je jedno vreme Srbin, general Jovanović. Ćirilica više nije proganjana nego je sama vlada pokrenula list „Prosvjeta” na tom pismu, a zvanične novine, „Sarajevski list”, štampane su i ćirilicom i latinicom. Srbin Nikola Kašiković je već 1885. pokrenuo „Bosansku vilu” u kojoj je javno smeo da polemiše sa zagrebačkim Hrvatima šta je srpsko, a šta hrvatsko. Narod ipak nije rado prihvatao nikoga iz carevine. Na jednom putovanju poštanskim kolima od Zenice do Sarajeva, na kojem su bili adlatus Nikolić, ministar Kalaj, tajnik legacije Horovic i mađarski književnih Ažbot, presrela ih je oveća grupa ljudi i umesto obavezujućeg „živeli”, počela da uzvikuje: „Mi tražimo pravičnost inače moramo propasti!”
    Početkom septembra 1882. u Bistriku je izbio velik požar koji je pričinio ogromne štete. Već sutradan je civilni upravitelj, baron Fedor Nikolić, predao načelniku Rakoviću „svotu od 50 for. iz svojega džepa” — zabeležio je službeni „Sarajevski list” u sredu, 6. septembra 1882, u očiglednoj nameri da podvuče plemenit gest darodavca. U jesen iste godine baron Nikolić je boravio u Beogradu, gde ga je kralj Milan odlikovao najvišim tadašnjim srpskim odlikovanjem, „Velikim krstom Takovskog reda”. Na svečanom ručku, koji je tom prilikom u njegovu čast priređen 21. oktobra, Obrenović ga je pozdravio kao svog rođaka čije prisustvo svedoči o dobrim odnosima između Austro-Ugarske i Srbije, pa su u to ime ispili zdravicu njihovim veličanstvima, caru Franji Josifu, carici Jelisaveti i careviću Rudolfu. Nikolić je uzvratio nazdravivši kralju Milanu, kraljici Nataliji i prestolonasledniku Aleksandru — nije propustio da zabeleži „Sarajevski list”, 24. oktobra/5. novembra 1882. Nikoliću je ubrzo stiglo priznanje i od njegovog suverena. Kralj Mađarske ga je 1884. godine odlikovao „Krstom reda gvozdene krune I razreda” i imenovao „tajnim pravnim savetnikom”, a nešto kasnije i „vekovečitim članom gornjeg doma”.
    A on je u Sarajevu organizovao zabavu i za sebe i za druge. Nikolić je kao baron po uputstvu Kalaja davao zimi sijela i bogate zakuske u svome domu, gdje mu je gospoja jedan mali teater operu uredila bila, i sama u komadima igrala…” Ovi su se skupovi održavali jednom sedmično, od početka 1883. godine, sem u vreme časnog posta, što je bilo objavljeno i u zvaničnom listu. O jednom od tih „sijela” pisao je „Sarajevski list” 1. marta /12. februara 1883. pod naslovom Iz capajeecKož društva: „Sijelo u barona i baronice Nikolića iskupilo je i sinoć lijep broj prijašnjih gostiju iz prvih ovdašnjih krugova. Sinoć je domaćinski odbor za priređivanje ovijeh zabava otpočeo niz novih prikazivanja na naročito spremljenoj malenoj pozornici u glavnoj prijemnoj dvorani. Ova malena pozornica, za koju je ovdašnji slikar g. Nijemczek naslikao nekolike veoma lijepe dekoracije udešena je finim ukusom i spretno za prikazivanje pojedinih kratkih šaljivih komada i humorističkih predavanja”. Po autoru priloga sinoćna predstava je bila početak nekakvog novog ciklusa zabava i jako se dopala prisutnima. U programu su učestvovali „gospođica pl Ciolich, kćerka generala Ciolicha”, pa konzul Muler, te nadzornik Vukelić. Upravitelj gimnazije Jilly je recitovao poznatu Šilerovu pesmu Alpinski lovac, a baron Molinari i „šumski upravnik g. Hoffmann su izveli nekakav skeč.
    Zalagao se baron Nikolić i za oživljavanje drugih kulturnih projekata u Bosni. Zemaljska vlada je 14. maja 1885. odobrila pravila Muzejskog društva, pa je ono, sa proširenim odborom kojem je baron Fedor Nikolić bio na čelu, dobilo pravo javnosti. Okupilo je blizu 500 članova i odmah počelo sa radom.
    Protokol mu, međutim, nalaže i mnoge ceremonijalne nastupe i pojavljivanja. Prisustvovao je, tako, 1. januara 1885, svečanom puštanju u saobraćaj sarajevskog tramvaja, a početkom maja 1886. je na svečanom dočeku nadvojvode Albrehta, člana carske kuće, „prvi put u Sarajevu obukao sjajno ruho ugarskog velikaša”. Car mu je, kao građanskom poglavaru Bosne i Hercegovine, 10. februara 1886. darovao ugarsko baronstvo, ali ga je ipak, 27. oktobra iste godine, razrešio ove dužnosti u Bosni. Po jednima, učinio je to na predlog administracije, jer se osetno promenio kurs prema Srbima; po drugima, Nikolić je to sam tražio iz porodičnih razloga. Nije sporno da je u gradu na Miljacki baron Fedor Nikolić ostavio trajni trag svog četvorogodišnjeg boravka: vlastitim novcem izgradio je crkvu u Reljevu, uz tamošnju pravoslavnu Bogosloviju i „ukrasio je prigodnim ikonostasom”. Pored ove crkve, „njegovim je podvigom zemaljska vlada nanovo sagradila starodrevni srp. pravosl. manastir Dobrunj kod Višegrada”. Za te i druge zasluge varoš Sarajevo ga je proglasila za svog počasnog člana.
    U Ugarskoj su ga čekali novi izbori, koji su držani 1887. godine. Mihajla Polita Desančića je kandidovala Srpska narodna slobodoumna stranka u tri izborna sreza: titelskom, belocrkvanskom i starobečejskom, ali je na kraju ostao bez mandata. Sabovljević je, opet, bio prisiljen da poslaničko mesto u Velikoj Kikindi prepusti baronu Fedoru Nikoliću, za vladajuću partiju pouzdanijem kandidatu, a pravniku Mihajlu Sabovljeviću je dato mesto javnog beležnika. Pored barona Nikolića, od Srba su na tim izborima pobedili još: Fedorov teča baron Miloš Bajić u moravičkom srezu, Aleksandar Stojačković u belocrkvanskom, Vasa Popović u starobečejskom i Petar Lupa u sentandrejskom. Tako je vladajuća stranka obezbedila da se u parlamentu više nije mogao čuti glas kritike narodnosnih poslanika koji bi bio upućen na račun mađarske vlade i njene velikomađarske politike. Rudnjanski spahija je postao član „zajedničkog delegacionog poverenstva”.
    Sad je grupi njegovih političkih istomišljenika bilo potrebno javno glasilo koje bi širilo njihove ideje i stavove. „Javor” je 27. marta 1888. doneo kratku belešku o pokretanju „Srpskog Dnevnika”, lista za „politiku, prosvetu, privredu, radinost i trgovinu. Vlasnik baron Fedor Nikolić. Urednik Aleksandar Stojačković”. Nikolić je bio inicijator okupljanja grupe srpskih poslanika u ugarskom državnom Saboru i razgovora oko pokretanja ovog lista. Svi su se slagali da se oseća potreba za jednim srpskim novinama koje bi izlazile u ugarskoj prestonici, ali je konačan dogovor postignut tek kad su baroni Miloš Bajić i Fedor Nikolić prihvatili da u celosti finansiraju ovo glasilo. U citiranoj belešci u „Javoru” data je i kratka, ali veoma precizna, programska osnova: „zastupaće težnje sadržane u poznatim odlukama „Kikindskog programa” i programa ’Srpskog kluba’ u Zagrebu”. Kao vid svoje pomoći izdavačima, Benjamin Kalaj je vladu Bosne i Hercegovine pretplatio na 25 primeraka „Srpskog dnevnika”. Novina je, međutim, zbog toga što joj je vlasnik bio pripadnik vladajuće liberalne stranke, kao i zato što ga „kod naroda osumnjičiše ostali novinari”, brzo prestala da izlazi — 31. marta 1889. se pojavio poslednji broj. „Branik” je trijumfovao. „U povoju eto nestade nedonoščeta” pisao je „Branik”. Njegovim vlasnicima je ostao samo ogroman deficit.
    I druga srpska glasila pišu o aktivnosti Fedora Nikolića. „Naše doba”, u sredu, 11/23. aprila 1890, na celoj naslovnoj strani, velikog formata, pored ostalog piše: „Kao poslanik ne vrši on svoje poslaničke dužnosti samo po formi kao mnogi poslanici srpske i druge narodnosti, nego marljivo pohodi sabor i vazda učestvuje u važnijim sednicama mu. S toga je i predsednik narodno-ekonomskog odbora poslaničke kuće, mnogobrojnih opštekorisnih i dobrotvornih društava u Budimpešti kao i van nje, pa ne uživa samo to odličje po imenu nego vrši te svoje počasne dužnosti sa retkom savešću i odanošću”. Jedna od tih je i dužnost predsednika Srpske crkvene opštine u Budimpešti, čime je u stvari bio i „vrhovni nadzornik odgajanja srpske mladeži u Tekelijanumu”. Na proslavi pedesete godišnjice Tekelijine zadužbine koja je držana „licem na svetoga Savu”, 14. januara 1889. otvorio je svečanu sednicu ovim rečima: „Gospodo, s radošću pozdravljam u ovoj svečanoj sednici peštanske pravoslavne crkvene opštine naše mile goste, koji su nam sa sviju strana, gde naš mili srpski narod živi, ovamo stigli, da s nama zajedno proslave pedesetogodišnjicu ovog od neumrlog Save Tekelije, dobrotvora našeg naroda, osnovanog zavoda, koji nam je već i do sada mnogo valjanih Srba vaspitavao, a koji će nam, ako Bog da, još mnogo vrlih muževa podariti. Neumrlom Savi Tekeliji budi slava večita, a od njega osnovanom zavodu, koji se njegovim imenom diči, budi dug, večiti opstanak. I s tim otvaram današnju svečanu sednicu, a ujedno molim g. nadzornika tekelijinog zavoda, da bi imao dobrotu ovde izneti važnije podatke o životu i radu velikog srpskog mecenata Save Tekelije.”

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    II
    Nastavak o Fedoru Nikoliću:

    U Kikindi mu, međutim, bar onaj deo javnog mnjenja koji formira lokalni list „Sadašnjost”, nije naklonjen. Sredinom septembra 1889. čitamo u tim novinama da se očekuje dolazak poslanika Fedora Nikolića da onima koji su ga izabrali ”položi javan račun o svome delanju u ugarskom saboru”. Autor beleške se interesuje kako je „g. baron ispunio ona mnoga obećanja svoja, koja je učinio baš o ’krušelomiju’ tribine pred distriktskom kurijom”. O samoj poseti „Sadašnjost” piše 1. oktobra na naslovnoj stranici, pod naslovom Veliki gosti. Sa dosta ironije i sarkazma list ovako ocenjuje posetu poslanika svojoj izbornoj bazi: „Pri dobrom šampanjcu je raspravljeno mnogo važno pitanje, ispravljeno je, i to na opšte zadovoljstvo i pitanje avtonomije naše crkve i škole, jer je g. baron kategorično izjavio, da on ništa ne zna, da se ta avtonomija krnji, i da je u opasnosti kakvoj. Pa kad g. baron o tome ne zna ništa, onda da bogme da ne može biti ništa u stvari, pa da možemo svi skrstiti ruke i mirno spavati”. Dočeku koji mu je upriličen i prijemu koji je on priredio prisustvovali su, pored ostalih, i Hajm Mor, upravnik, i Rista Telečki, član Upravnog odbora akcionog mlina, pa je baron Nikolić iskoristio priliku da sa njima porazgovara i o poslovanju ovog prerađivačkog giganta, čiji je bio većinski vlasnik.
    Sledeće, 1890, godine zasedao je Srpski crkveno-narodni Sabor u Karlovcima na kojem je baron Fedor Nikolić bio kraljevski komesar. Od te do 1899. godine bio je ravno deset puta „kraljevskim poverenikom, to na pravoslavnom narodno-crkvenom Saboru, to na sv. pravosl. srpskom sinodu”. Velikokikindska „Sadašnjost” prati zasedanje Sabora, posebno delatnost svojih delegata i svog poslanika barona Nikolića, pa tako 6. maja 1890. piše da je kraljevski komesar prisustvovao polaganju kamena-temeljca za gradnju nove zgrade gimnazije i bogoslovije u Sremskim Karlovcima. Kamen je bio „izdubljen”, a u to je udubljenje smešten zapis sa potpisima barona Fedora Nikolića, Dane Stankovića, potpredsednika saborskog Odbora, gradonačelnika Milića, upravnika gimnazije Stevana Lazića, Stevana Anđelića i graditelja Đule Partoša. Uz ovo pismo stavljen je i spisak sa imenima svih dotadašnjih direktora Karlovačke gimnazije „i svi politični i beletristični listovi naši, osim ’Srpskog naroda’ ”.
    U istom broju „Sadašnjost” prenosi pisanje jednog mađarskog lista koji je ovako opisao barona Nikolića: „Baron Fedor Nikolić je već i za oko veoma zanimljiva pojava. Kada se pojavi u sjajnom mađarskom ruvu od atlasa, sa skupom pervaznom lentom na plećima, sa bogato ukrašenim mačem o bedru, sa blistavim tokama, sjajnim perom za pervaženom kučmom; soboljim brkom, koji mu sarkastičan osmeh ne pokriva, u krupnim očima mu žar, pažnja i dobrota. […] Svetina ga na ulicama pozdravlja oduševljenim živeo i pogađa koliko sela mu vredi sjajno ruvo”. U nastavku se opisuju počasti koje su mu, kao kraljevskom izaslaniku, priređivane: „Na crkveni vrati ga dočekuje patrijarh u raskošnoj odeždi pravoslavne crkve, s njim je deset popova u svetlim odeždama i u takoj pratnji — impozantna pojava — ulazi kralj. komisar pod blistav ikonostas, te tamo namešten presto zauzima kao zastupnik Njeg. Veličanstva.”
    Te jeseni osnovan je u Novom Sadu Središni kreditni deoničarski zavod većinskim kapitalom patrijarha Brankovića, barona Fedora Nikolića, veleposednika Lazara Dunđerskog i „drugova”. Većina osnivača i deoničara bili su Srbi, ali je svako mogao da bude član. Cilj osnivača Zavoda bio je da brzim i jeftinim kreditima pomažu radinost, trgovinu „i poljsku privredu u Donjoj Ugarskoj”. Godišnji promet u 1891. godini bio je 12.052,244 forinti, a čist prihod milion forinti. Upravitelj je bio Lazar Milošev, a predsednik Lazar Dunđerski.
    Dvojica od trojice osnivača bili su u to vreme najbogatiji Srbi u Ugarskoj. Lazar Dunđerski, naslednik Gedeona, tvorca porodičnog bogatstva, imao je najviše zemlje — 6.729 jutara. Odmah iza njega bio je baron Fedor Nikolić sa 6.360, a njegov brat Mihajlo imao je 4.631 jutro. Pre no što je nasledio imanje pokojnog ujaka, Fedor je već imao blizu 4 hiljade jutara obradive zemlje u Vlaškoj, dvadesetak kilometara od Bukurešta. Bilo je to imanje Tanadeu Žos, na kojem je sagradio školu i crkvu. Evo još jednog pokazatelja koji svedoči o bogatstvu barona Fedora Nikolića: županijska skupština torontalske županije imala je 1890. godine 300 virilaca — poslanika koji plaćaju najveći porez i po toj osnovi ulaze u skupštinu. Prvi je na listi bio crnjanski vlastelin grof Andrija Čekonjić, koji je plaćao 86.081 fr. 15n. godišnjeg poreza. Na spisku je bilo ukupno 87 Srba, a „najjači je baron Fedor Nikolić sa 6082 fr. 88 n.” pisala je „Sadašnjost”.
    U istim se novinama, na poslednjoj strani, 22. decembra 1891. godine pojavio oglas naslovljen sa Poštovani birači u kojem se biračko telo podseća da će se zemaljski sabor raspustiti 24. decembra, a novi izbori držati između 16. i 25. januara 1892. godine. Kikindska „Slobodoumna stranka”, kažu oglašivači, istakla je za svog kandidata dosadašnjeg poslanika „njegovu preuzvišenost” gospodina barona Fedora Nikolića od Rudne koji potpuno poverenje birača uživa”. Zbor birača je zakazan za isti dan (bila je nedelja) u dva sata posle podne u Karinoj areni. Na ovom se oglasu potpisalo 75 viđenijih Kikinđana.
    U izbornu se trku uključio i Paja pl. Eremić, koji je sam sebe kandidovao. Štampao je oglas „poštovanoj braći biračima”, datiran 5/7. januara 1892, u kojem izlaže svoj program: „U državnopravnim pitanjima stojaću na stanovištu liberalne t. j. slobodoumne stranke”, kaže, a to znači da traži podršku istih birača koji su se već opredelili za barona Fedora Nikolića. Zato se sad, opet, dvanaest najviđenijih varošana obraća 9. januara preko „Sadašnjosti”, „Braći svojoj Srbima i biračima velikokikindskim” sa „Srbi braćo!” Podsećajući čitaoce da je pre pet godina, protivno volji tamošnjeg nezavisnog srpskog stanovništva, istakao „za poslaničkog kandidata preuzvišenog gospodina barona Fedora Nikolića baš sam g. Paja plem. Eremić”, a sada, kad je ovaj „sa svog korektnog držanja kao kralj. poverenik na srpskom nar. crkvenom saboru stekao ljubavi, poštovanja i poverenja, sam sebe kandiduje kao njegovog protivnika. Zato oni, potpisani, svečano izjavljuju da prihvataju kandidaturu barona Nikolića, uvereni da će on najviše učiniti za sredinu koja ga bira. Među potpisnicima su: okružni prota Đorđe Vlahović, trgovac Marko Bogdan, njegov brat, advokat dr Živko Bogdan, načelnik Rista Telečki, advokat Milan Petrović, vlasnik „Sadašnjosti”, još tri advokata, dva sveštenika i jedan učitelj. Pobedio je Fedor Nikolić, ali je „Sadašnjost” donela 8. marta vest da je Eremićeva stranka napala njegov mandat, te da se spor vodi pred petim sudskim odborom Ugarskog sabora. „G. baron Nikolić je izjavio, da nije voljan da brani svoj mandat, no odbranu je uzela u ruke njegova stranka”. I čuveni Mladen Trifunac se svojski zalagao za izbor Fedora Nikolića, a nakon njegovog izbora, osnovao je u Kikindi Odbor trinaestorice Nikolićevih pristalica za borbu protiv radikala i Politovih liberala. U tom su odboru bili i advokat Milan Petrović, dr Živko Bogdan, koji će kasnije postati gradonačelnik Kikinde, te njegov brat, Marko „gvozdeni”. „Ranije su bili narodnjaci, zastavaši, a sad su za leđima barona Nikolića”, pisala je „Zastava” 8. avgusta 1892. godine.
    Ispod obaveštenja da je umro Petar Čarnojević, „potomak iz one stare porodice Čarnojevića iz koje je i patrijarh Arsenije, koji nas je iz Stare Srbije ovamo doveo, poslednji temišvarski grof”, „Sadašnjost” je 19. aprila 1892. godine donela i vest da će poslanik Fedor Nikolić, „ iduće nedelje oko 9. časova pre podne” doći u posetu Kikindi. Za svečani doček imenovan je posebni odbor. Predviđeno je da mu se priredi svečani ručak (banket), te da ga pozdrave srpski, mađarski i nemački. Uveče je trebalo da se organizuje bakljada. „Čine se pripreme da bude što lepše dočekan” — završava svoj tekst urednik „Sadašnjosti”. Ni traga, dakle, od one ranije zajedljivosti, dvosmislenosti i sarkazma koji su bili tako vidljivi u pisanju istih novina za vreme prethodnog mandata istog poslanika. Nešto kasnije, tačnije 7. jula, kikindske novine su objavile kratku vest pod naslovom Svatovi u kući našega poslanika iz koje saznajemo da su se „prošlog četvrtka u peštanskoj srpskoj pravoslavnoj crkvi” venčali: Jovanka, kćerka barona Nikolića, i Geza Duka od Kadara.
    Po isteku ovog poslaničkog mandata, baron Nikolić se više nije kandidovao za narodnog poslanika, nego je samo kao član Gornjeg doma obavljao svoje dužnosti u parlamentu. „Osim ovog djelokruga baron Nikolić je kao predsjednik i upravni vjećnik raznih financijalnih zavoda do svoje smrti revno djelovao na nar. ekonomskom polju.”
    Car Franja je Srbima odobrio da za 29. juna /11. jula 1897. godine sazovu svoj Narodno-crkveni Sabor, za koji je, kao kraljevski poverenik, imenovan baron Fedor Nikolić. Ovaj je skup Srba ostao poznat kao Petrovdanski sabor, jer je počeo na ovaj veliki pravoslavni praznik. Pred sam početak zasedanja (11/23. juna) car je dozvolio da se uporedo održi i sesija svetog Arhijerejskog sinoda, kojom će prisustvovati isti kraljevski izaslanik, „pravi tajni savetnik i nasledni član ugarske velikaške kuće”. List „Srpski sion” je objavio kratku belešku, u četvrtak, 26. juna, da baron Nikolić stiže u Karlovce „u subotu u oči Petrovadna osobnim vozom u 3/45 posle podne. Doček preuzvišenog kr. poverenika biće po izdatom protokolu”. Nikolić je stigao u najavljeno vreme. Na stanici je dočekan „od gradskog poglavarstva i počasne kompanije u prisustvu mnogo radoznala sveta, uz pucanje topova i sviranje vojničke bande”. Od stanice do patrijaršiskog dvora prevezao se svečanim dvorskim četvoropregom. Iza ulaza u dvor dočekao ga je patrijarh Georgije Branković sa visokopreosveštenim episkopatom i dvorskim sveštenstvom. Na reči patrijarhove dobrodošlice baron Nikolić je odgovorio „da uvek rado ovamo dolazi, a najradije onda, kad može da donese narodu svome sreću, a crkvi njezinu avtonomiju da potpomogne učvrstiti”.
    Stan mu je bio pripremljen u patrijaršiskom dvoru i tu je, odmah po dolasku, primio patrijarha i episkope. „Posle je blagoizvoleo ljubazno primiti podvorenje sveštenstva, vojničkog časništva, gradskog poglavarstva, kotarskog suda, avtonomnog činovništva, Novosadske i Karlovačke gimnazije i drugih korporacija”.
    Sabor je počeo 29. juna u podne. „Srpski sion” do najsitnijih detalja opisuje ceremoniju otvaranja, koja je bila precizirana zvaničnim protokolom. U petnaest minuta do dvanaest časova krenula je povorka crkvenih velikodostojnika — patrijarh, episkopi, dvorsko i ostalo sveštenstvo — iz patrijaršijskog dvora put sabornice, koja je za ovu priliku bila uređena u velikoj gimnazijskoj dvorani. Tu je patrijarh biranim rečima pozdravio prisutne i zamolio ih: „odbacimo sve ono što nam lepoj slozi i opštem sporazumu na putu stoji, pa kao sinovi jednog Oca nebeskog i sinovi jednog oca zemaljskog, upotrebimo zgodnu ovu priliku, da taj željeni sporazum i slogu postignemo”. Potom je izabrano posebno izaslanstvo koje će pozvati kraljevskog komesara na sednicu — po dva poslanika iz svake eparhije, a predvodio ih je episkop vršački. Baronu Nikoliću, kojeg je pratila ova svita, je „počasna kompanija pred gimnazijskom zgradom na pijaci odala propisanu počast”, a kada je ušao u salu dočekan je burnim „Živeo!” Potom „zauzima mesto pod baldahinom i na mađarskom jeziku” pozdravlja Sabor. Sigurno je protokol strogo predviđao da se kraljevski izaslanik, pa makar mu maternji jezik i bio srpski, Saboru obrati na jeziku države. Baron se tom prilikom legitimisao. Pred svima je predao i tražio da se pročita kraljev ukaz o njegovom imenovanju za komesara.
    Šestog dana zasedanja, 5/17. jula, Saboru se, na njegovo traženje, obratio kraljevski komesar. Prvi deo svog govora, u kojem je podvukao da, u ime Njegovog carskog i kraljevskog Veličanstva, rado prima izjavu lojalnosti Srpskog narodno-crkvenog Sabora, izgovorio je na mađarskom, a ono što je smatrao značajnim da kaže rekao je na maternjem, srpskom jeziku. Ovako je objasnio šta od Sabora očekuje car Franc Josif I: „Da se pre svega, i zapostavljajući svaki drugi predmet, opetujem pre svega, i zapostavljajući svaki drugi predmet (…) sastavi jednostavna srpsko narodno-crkvena organizacija, jer je baš to velika nezgoda za srpsku narodnu crkvu i školu, da nema jedinstvene organizacije i da se upravlja zasebnim, — i često nepotpunim uredbama, — među kojima ne postoji organička veza i sistematička postepenost, i iz kojih je uredaba, ne samo teško, no skoro nemoguće steći jasan pojam, o pravima srpske narodne pravoslavne crkve u domovini našoj”. Njegove sugestije nisu prihvaćene jer „združene narodne stranke nisu dozvolile da se krnji jedno sveto pravo našega sabora”. Baron Fedor Nikolić je nastojao da polako, diplomatski izvede Sabor iz zabluda, na način na koji se obratio i zasedanju svetog Sinoda: „Što se tiče burnoga vremena imam izjaviti, da se i na moru često podižu bure, ali se i stišavaju, a lađa brodi dalje mirno svojim putem i stiže dalje svome cilju”. Nastojao je da „odnošaje na polju crkveno narodne srpske avtonomije sredi i u svoj pravilan kolosek dovede, što mu na žalost nije pošlo za rukom.
    U nedelju, 1. marta 1898. godine održana je u Tekelijanumu glavna skupština peštanske Srpske crkvene opštine. Baronu Fedoru Nikoliću je tom prilikom zahvaljeno na desetogodišnjem predsednikovanju. On, međutin, ne prestaje da bude aktivan. Sledeće, 1899. godine u Temišvaru je osnovana Dobrotvorna zadruga Srpkinja. Rudnjanski spahija je bio jedan od osnivača priloživši pozamašnu sumu. U znak priznanja Zadruga ga je izabrala za počasnog člana i uvrstila u red svojih dobrotvora. Njega je, u prvom redu, interesovala privreda, pa je duže vreme bio predsednik Tamiško-agrarne štedionice „i mnogih drugih privrednih ustanova”.
    Nema sumnje da je baron Nikolić tih godina jedan od najviđenijih Srba veleposednika, o čemu se vodi računa u svim prilikama. „Srpski sion” je 1899. godine u 47. broju pisao da je Velikaška kuća Ugarske izabrala u ugarsku delegaciju, od Srba, „patrijarha Georgija Brankovića, barona Fedora Nikolića i Svetozara Kuševića”. U Odbor za spoljne poslove izabrani su patrijarh Branković, Fedor Nikolić i Đorđe Đurković. Ni reprezentativni skupovi se ne mogu zamisliti bez njegovog prisustva. Patrijarh Georgije je 1900. godine jednom prilikom u peštanskom hotelu „Bristol” priredio svečani ručak na kojem su bili: episkop Lukijan Bogdanović, „baron Fedor Nikolić”, Svetozar pl. Kušević, Đorđe Đurković, pa konzul Kraljevine Srbije Đorđe Barlovac, vicekonzul Branko Mušicki, kurijalni sudac Vasilije Vasilijević, Arsen Zubković, poslanici Stevan Jovanović, dr Ivan Ivanović, Stevan V. Popović, kraljevski savetnik Pavle Jovanović i protoprezviter Velimir Nedeljković.
    Bližio mu se, međutim, kraj. Ozbiljno je oboleo sredinom 1902, a upokojio se 14/27. februara 1903. godine, na svom dobru u Rudni. „Rudna 15. februara. Baron Fedor Nikolić preminuo je ovdje sinoć iza dugog i teškog bolovanja” — pisao je 16. februara/1. marta 1903. godine „Sarajevski list”. Tri dana kasnije, iste novine donele su i ovu noticu: „Kako smo u prošlom broju kratko javili preminuo je u petak pod noć u Rudni (u Banatu) na svom dobru c. i kr. tajni savjetnik baron Fedor Nikolić od Rudne poslije dužeg bolovanja u 67 godini života”. Iz jedne od mnogobrojnih čitulja, koje objavljuju skoro svi srpski listovi, saznajemo da je jedno vreme bio i predsednik Društva za regulaciju Tamiša i Begeja.
    Sahranjen je u utorak pre podne, 19. februara/4. marta, u porodičnoj grobnici na svom posedu u Rudni, uz prisustvo „hiljada naroda i gospode iz okoline, iz cele temeške i torontalske županije i grada Temišvara”. Na opelu je činodejstvovao episkop Lukijan Bogdanović, sa arhimandritima Georgijem Letićem i Isakom Došenom, protama Jovanom Kovačevićem i Đurom Stajićem i dvanaest drugih sveštenika. Peštansku crkvenu opštinu i Tekelijanum predstavljali su dr Mladen Mađarević, paroh Vladimir Dimitrijević i Steva V. Popović Čika-Steva. Govorio je episkop Lukijan, koji je istakao zasluge pokojnika kralju, domovini i pravoslavnoj crkvi. Nad grobom se od pokojnika oprostio temišvarski advokat dr Svetozar Dimitrijević. Oko odra je stajala ožalošćena najuža rodbina: supruga Vilhelmina, brat baron Mihajlo, koji nije imao porodice, sin baron Fedor, koji je već tada „carski i kraljevski ataše, kćeri Jovanka, udata za barona Duku, i Jelisaveta, supruga grofa Hardega. Treća kćerka, baronesa Vilhelmina, koja se rodila u Sarajevu, umrla je na porođaju, ali je, sa ostalom dvojicom zetova, tu bio i njen muž, Ludvig od Viha. Oplakivale su ga i tri unuke: kontese Fedora i Vilhelmina Hardeg i Mišelina od Viha. Najstarija, baronesa Jovanka, nije imala poroda, baš kao ni stric joj, Mihajlo, koji je usinio (adoptirao) Jovana Tirfeldera i 12. avgusta/7. septembra 1905. preneo na njega baronstvo, grb i prezime. Jovan je tom prilikom dobio i predikat Obrenovski (de Obrenov).
    „Kao čovek” — pisao je na vest o smrti barona Fedora Nikolića sarajevski „Istočnik” — „bio je u privatnom životu jako omiljen, a uz to dobra srca i darežljiv. Sirotinju je svugdije potpomagao, koja će ga se vazda sa blagonaklonošću sjećati”. Ovo podsećanje na život i delovanje Fedora Nikolića došlo je bezmalo ceo jedan vek posle njegove smrti.

    Izvor: http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/temisvarski_zbornik_3.pdf

    Odgovori
  • nikolic

    Postovani,
    da li imate neke informacije o porijeklu Nikolica iz sela Kruškovo polje kod Šamca (Republika Srpska)…Krsna slava je Nikoljdan..Pozdrav za administraztora i sve Nikoliće

    Odgovori
  • Marko

    Prezivam se Antic po Anti Nikolicu koji se doselio iz okoline Kolasina u Selovu, opstina Kursumlija. Slavimo sv. Vrace. Zna li neko nesto o tom poreklu.

    Odgovori
  • Radmila Nikolic

    Ja sam rodjena u Jagodini, otac Jovica u Djakovici , deda Stanojko u Surdulici i praded Arsa Nikolic u Mackatica – Surdulica .
    Moze li mi neko nesto vise reci?!
    Unapred hvala .

    Odgovori
  • Milan Jocić

    Po majčinoj liniji sam Nikolić iz sela Strmova Bačevci na Drini.Deda se zvao Radenko, pradeda se zvao Kosta Nikolić a čukundeda Jevta.Slavili su svetog Nikolu.
    Ako neko ima podataka dalje u proslost nek javi.Pozdrav

    Odgovori
  • Olivera

    Moj deda Andrija Nikolic je slavio Svetog Nikolu a ziveo je u selu Cerje kod Nisa. Jedino sto znam je da smo imali rodjake u Cacku i okolini Cacka. Bas bih volela da saznam nesto vise o mom poreklu…

    Odgovori
  • Olivera

    Pradeda se zvao Aleksandar a cukundeda Pavle..to je sve sto znam.. 🙁

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    NIKOLIĆI, 3 kuće na Krscu

    Došao je Đoko Stanojev kao emigrant iz Dulića, od Gacka, godine 1882. i nastanio se na Krscu. Odmah se počeo baviti trgovinom, zaradio novac i počeo kupovati zemlju. Stekao je lijep posjed, a pored zemljoradnje, držao je i bakalsku radnju na Krscu. Imao je sina Peka, koji je u ratu 1944. godine, nestao negdje u Albaniji. Ova godina nije pouzdana, možda je to bilo i 1945., ali je umro ili poginuo, bez nasljedstva. Negdje kasnije, emigrira iz Gacka i Đokov rođak Sava i nastani se pored Đoka, na Krscu. Sava je imao dva sina — Nikolu i Maksima, koji danas žive — Nikola u Nikšiću, a Maksim u Tivtu, kod svojih sinova, kao penzioner. Nikola ima Blaža i Radojicu, a Maksim Milorada, Ratka, Stanka i Mira. Danas, Nikolića u Dulićima ima oko petnaest domova, a ima ih i u Vojvodini; oni su po prvom svjetskom ratu kao solunci dobili zemlju i tamo preselili. Po knjizi Andrije Luburića »Drobnjaci«, Nikolićima je najdalja starina iz Drobnjaka, od stare porodice Nikolića. U Dulićima je bilo vazda bogatih i dobrih domaćina i ljudi. I na Solunskom frontu je učestvovalo nekoliko Nikolića. Andrija Antov Nikolić, iz nacionalnih pobuda, došao je iz Amerike na Skadar, da ratuje s braćom Crnogorcima, protiv vjekovnih neprijatelja Turaka; odstupio preko Albanije na Krf, a docnije prebačen s ostalim Gačanima za Solun. Učestvovao je u svim borbama na Solunu i na proboju Solunskog fronta, gdje se pokazao kao vrlo hrabar borac. I danas ih u Dulićima ima dobrih i poštenih domaćina; imaju vrlo naprednu i dobru omladinu.
    Slava im je Đurđevdan, 6. maj.
    Genealogija: Milorad, Maksim, Sava.

    Izvor: Obrad Višnjić – Golija i Golijani, Trebinje, 1987.

    Odgovori
  • Zoran Nikolic

    Otac mi Dragomir Nikolić iz sela Drajčići kod Prizrena, od oca Janka i majke Natalije. Imao je braću Andjelka, Trifuna i Bogoljuba, i sestru Olgu. Ima li bilo kakavih podataka o ovoj porodici? I koju je Slava?

    Odgovori
  • Branivoje

    Prezivam se Nikolic moji su iz Toplice selo Visoka kod Kursumlije.U te krajeve su dosli iz okoline Raske ili Novog Pazara 1878 god Cukundeda mi se zvao Zarija krsna slava nam je Sv Nikola.

    Odgovori
  • Dusan Nikolic

    Moji su iy sela Neradina,pored Iriga Srem.Najraniji podaci Nicifor Nikolic rodjen u Neradinu 1789,majka Ana umrla je 1833 u Neradinu.Slava Sveti Mrata-Mratindan.
    Ako neko ima dodatne podatke,bio bih mu yahvalan da se javi.
    Pozdrav
    Dule

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    NIKOLIĆ (p.k). Nikolići (p) su bili poznati vlastelinski rod u Popovu. Smatra se da su daljim porijeklom od kneza Miroslava, brata Stevana Nemanje. Ovoj lozi, vjerovatno, pripadaju i Nikolići koji se u Popovu pominju krajem 14. vijeka. Među njima se spominju i dva kneza, Vukosav i Grgur Nikolić – Vukosavić, sin kneza Vukosava. Krajem 16. vijeka u Popovu se pominju knezovi Jovan i Bogdan Nikolić. Nikolići su, vjerovatno živjeli u Tulju, gdje se nalazi jedna stara čatrnja koju zovu „Nikolića čatrnja“ (84:42,43.47. 61.6G.169). Nikolići su živjeli i u Volujcu kod Trebinja, ali su u 17. vijeku promijenili prezime i prozvali se Kneževići (75:1227). Nikolića ima i u Dulićima (Gacko). Nikolići (k), u Orašcu, Proslapu, Rumbocima i Slatini (Prozor), Doljanima (Jablanica), Domanovićima (Čapljina) i u Dužicama (Široki Brijeg). U Orašac su došli iz Proslapa. Zovu ih i Prco. U Proslapu je jedan zaselak po njima nazvan Nikolići. U Rumbocima su ogranak starog roda Milišića. Zovu ih i Džolani. U Slatini su „od roda Nikolića“ iz Orašca. U ovo selo Nikolić-Prco došao je iz Ljubunaca „posle okupacije oko 1878.“ U Doljane su doselili iz Orašca 1923. godine Potiču od Nikolića-Prca. ima ih i u Prozoru, gdje su došli oko 1903. godine iz Kovačeva Polja (79:71,72.95.112,149.163). U Domanoviće je jednim porodicama Nikolića predak došao iz Metkovića kad je „Vrancuz gradio cestu“, a drugi su starinom iz Broćna. Predak im je došao za „Dadićeva vakta“. U Dužicama su Nikolići starinom iz Stona i zvali su se Mikulići. Došli su u Dužice oko 1800. godine. Slavili su Đurđevdan (59:253.352). Petrić tvrdi da Nikolića nema na području Lištice (189:87).

    Izvor: Risto Milićević – Hercegovačka prezimena, Beograd, 2005.

    Odgovori
  • Ivan Milovanovic

    Postovani Nikolici i citaoci,
    Moje ime je Ivan Milovanovic iz sela Plaskovac tj. deda mi iz sela Ovsiste kod Topole Kragujevacke.

    Zainteresovalo me poreklo nas Milovanovici i zato startovao u izradnju porodicnog stabla.

    Uz pomoc naseg penzionisanog maticara iz sela, koji je odradio knjigu „Selo Ovsiste“ i pripremio drugi deo, tj. nastavak, uspeo sam da odradim porodicno stablo 10 kolena u nazad.

    Sad stojim pred problemom. Moj predak Milutin Nikolic sa godistem rodjenja 1773, Slava sv. Luka, doselio se po maticnim i crkvenim knjigama od Sjenice.

    U knjizi „selo Ovsiste“ pise ovako:

    „Nikolici dolaze od Sjenice u drugom periodu doseljenja. Naseljavaju se u Dolinu nadomak reke Jasenice. Imaju istu Slavu kao Mijatovici i misle da su sa njima rod. Prvi zapis o Nikolicima nalazimo u tefteru araca iz 1830. gde se pominje Milutinov sin Milovan, a prezime Nikolic se nalazi u spahijskim prihodama iz 1831. godine (Milovan Nikolic).“

    Ako neko od Vas nesto zna ili misli da zna, bio bi mu zahvalan na informacijama.

    Jos jednom u kratkim crtama:
    Milutin Nikolic, 1773, iz Sjenice, Sv. Luka
    Milovan Nikolic, 1798-1871, Sjenica/Ovsiste KG, Sv. Luka
    ili
    Mijatovici iz Sjenice, Slava: Sv. Luka (oko 1800. godine)

    Pozdrav svim dobrim ljudima!

    S’ postovanjem
    Ivan Milovanovic

    Odgovori
  • Goran

    Od poznate kneževske familije Nikolića iz Popovog polja,potomaka župana Nikole gospodara Nikole potiču srednjovekovni kneževi braća Vukosav,Petar i Miliša.Od Vukosava su Vukosavići u Dubljanima i od njih Matići,Jakšići,i Mihajlovići.Od Petra su Petrovići-Vukojevići u Klobuku,od njih Vukojevići u Sedlarima,Vuleševići i Miskini u Popovom polju,od Miliše su Milišići u selu Glavska kod Trebinja iu Dubravama,Stolac,i Šaponjići i Milišići u Starom Vlahu.Skoro svi pravoslavni potomci Nikolića slave Sv.Stefana a ima ih mnogo i katolika,svi su haplotip I1Z63 Y13946,iz Popovog polja.

    Odgovori
  • Mirko

    Dobar dan svima. Moji su rodom iz Vranja i doselili su se u Beograd posle 1. svetskog rata. Slavimo Sv. Jovana i nemamo nikakve informacije odakle su naši. Pradeda mi se zvao Stojan Nikolić, radio je i živeo u Vranju ali ne znam gde je rođen na žalost. Pozdrav svima i hvala za svaku informaciju.
    Mirko

    Odgovori

Ostavi komentar

© 2012- 2013 POREKLO poreklo.rs

Scroll to top