Порекло презимена Митровић

3. фебруар 2012.

коментара: 179

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ МИТРОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Митровић

Хаплогрупа: I2a

Порекло: Ариље, Србија

Крсна слава: Ђурђиц

Контакт:
________________________

Митровић (Ђокини)

Хаплогрупа: R1a Z280 L1280

Порекло: Главичорак, Бијељина, Република Српска

Крсна слава: Аврамијевдан

Контакт:
_________________________

Митровић

Хаплогрупа: I2a M223

Порекло: Шишмановац, Прокупље, Србија

Крсна слава: Ђурђевдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

MИТРОВИЋИ

(на Грацу)

Поријекло им је од Митровића из Марковине. Након погибије Милутина Јакшина Митровића 1796. године и борби против војске Махмут-паше Бушатлије, остану му три малољетна сина: Лазар, Иван и Митар, које њихова мајка из сиромаштине и разурене Марковине одведе на манастирску земљу у село Рсојевицу, под Острогом, гдје су живјели тридесетак година. Кад су одрасли, прешли су на Градачку пољану, на Крнову, на катун Аџимусића, а одмах затим преселе се на Градац, око 1820. године, гдје и данас живе њихови потомци. Истицали су се као хајдуци који су четовали по Затарју, гдје је Иван и погинуо (негдје поред Лима) и од њега није остало потомство.

Послије погибије Смаил-аге Ченгића 1840. године, Митровићи пређу на Малинско, гдје су живјели четрдесетак година; одатле се поново врате на своја имања на Градац. Лазар Митровић се истакао као познати јунак, а његови се потомци по њему прозову Лазаревићи.

Митар Митровић био је најмлађи од браће; бавио се кућним пословима, планиновао је, па његове потомке на уже зову Планинчићи. Имао је синове Милутина, Јакша и Сава. Од Милутина је остао син Милутин, који се родио посмртно, а од Јакше Неђељко, Живко и Митар. Митар Јакшин одлази на рад у Америку и отуда се, на позив краља Николе, враћа као добровољац и учествује у освајању Скадра. Послије завршених балканских ратова поново одлази у Америку, одакле као добровољац долази на Солунски фронт 1918. и бори се до коначног ослобођења од аустроугарског окупатора. Касно се жени, у шездесетој години, и добија сина Божидара, који је као командант батаљона НОВ-а погинуо 1944. године у борби против фашистичког окупатора.

Лука Митровић са Граца је учесник балканских и Првог свјетског рата, а погинуо је на Мојковцу 1916. године.

Стара им је крсна слава била Аранђеловдан, а прислуга Спасовдан, али доласком у Дробњак, узели су за своју племенску славу Ђурђевдан. Данас славе Спасовдан.

______________

МИТРОВИЋИ

(у Сировцу)

Они су од братства Јечменица из Јечмишта код Пљеваља, одакле је око 1870. године дошао Митар код Шећковића, гдје се оженио. Његови се потомци по њему прозваше Митровићи.

______________

МИТРОВИЋИ

(у Меруљи)

Јован Јовичин из Глиснице код Пљеваља доселио се у Меруљу крајем 19. вијека. Даљња старина им је из Марковине, одакле се Стеван, са синовима Јовицом, Митром, Илијом и Милованом, доселио у Глисницу. Род су с Митровићима на Грацу код Шавника.

Јовица је у Меруљи имао сина Митра, који живи у Меруљи са својом породицом и један је од имућнијих домаћина пољопривредника у том крају.

Славе Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

__________________

Митровићи се срећу и у пљеваљском крају:

Према казивању старих Бољанићана, Митровићи су око 1750. године дошли негде из Херцеговине и населили се у Поблаћу. Једна њихова невеста (изгледа да јој је било име Митра), напустила је мужа и са сином Стеваном у колевци, око 1820. године, населила се у Пустом Брду – Бољанићи. Касније се Митра преудала за Љиљанића. Стеван је имао 4 сина: Митра, Илију, Јовицу и Милана. Миланов је Дико (1886). Илијини синови су: Богдан, Илија и Тодо. (Богданов је Момир).

Из Глиснице је 1909. године побегло 28 Глисничана од аскера у Црну Гору. Побегао је Дико са 5 Митровића. Дико је радио код Видака, оца Живка Милића, на Жабљаку, док су остали отишли да граде мост на Пиви. Вратили су се са црногорском војском 1912. године као ратници.

У црногорској војсци у I светском рату 1914-1915. године, учествовало је 10  Митровића. Рањен је Илија. Мико је био официр и командир чете Бољанићког баталлна.

Митровића је у Поблаћу било до 1912. године две куће. Од њих су Миловићи у општини Чајниче. Има их преко 30 кућа. Можда су од њих и Лучићи у Крћама. Памте имена предака од Митра (1830). Њега су Швабе 1915. године интернирале у Мађарску и тамо је умро. Митров је Симо (1860). Симо је био угледан човек и коџобаша. Једног дана рекла му је најамница, која је чувала овце, да је читав дан грејала руке на ватри, али се није могла огрејати. Оде Симо тамо (око 1890) и нађе казан златника крај пећине у Кулини. Кад су дошле Швабе 1915. године, претресли су му кућу, нашли у сандуку око 4 оке златника и однели. Опљачкали су му читаву кућу и отерали стоку. Симов је био Тане, а Танов Раде. У црногорској војсци у I светском рату били су Тане и Милан.

ИЗВОР: Милета Војиновић – Пљеваљски крај, прошлост и порекло становништва, 2008, приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

__________________

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (179)

Одговорите

179 коментара

  1. zoran

    mitrovici iz sela korenita,kod trsica,manastir tronosa je u blizini.krsna slava je miholjdan.

  2. Mile

    Mitrovici iz sela Banjica zaseok Brdjani u blizini Manastira Tavne kod Bijeljine krsna slava sveti Stefan, od iste loze jedan deo je se preselio u Loznicu u Loznickom polju a jedan clan se preselio u Bjelosevac takodje u blizini Manastira Tavne opstina Bijeljina

    • BML

      Mile,
      ima li nekih tragova o mom pradedi Mitrović Simi, abadžiji iz Koraja koji se preselio u Bijeljinu oko 1917-1918.. i tamo umro oko 1930-40? Imao je 2 kćerke,Julku živela u Brčkom kod rođaka Dimitrića a umrla neudata u Bijeljini 1953., druga je moja baba Milka,umrla u Bijeljini 1961.?

  3. VLADA

    Mitrovic iz sela G. Katun kod Varvarina, krsna slava Sveti Dimitrije 8. novembra!!

  4. Daliborka

    Mitrovic, selo Vitose, opstna Brus. Slava Sv.Mrata (Mina) 24.novembar

  5. Dragan

    Mitrovici koji zive u Djunisu, kod Krusevca, vode poreklo iz okoline Vranja i jedni su od najstarijih koji su se tu naselili. Treba reci da postoje pisani tragovi da je selo staro najmanje 12 vekova. Jer, u IX veku manastir Sveti Roman imao je dodatak Djuniski. U Djunisu je bio i grcki manastir Sv. Dionisija, iz VI veka koga su po dolasku Srbi zapalili,, i veruje se da je po njemu i dobio ime. Znaci, Djuniski Mitrovici nemaju blage veze sa poreklom iz Crne Gore, jer je vise za verovanje da su oni iz Srbije otisli u tu vazda malu drzavicu. Slava Mitrovica je Sveti nIkola.

    • Mitrovic

      Pozdrav Mitroviću,
      Moji su takođe iz okoline Vranja došli u 19. veku u selo Stublina, opština Aleksinac, nedaleko od Đunisa. Krsna slava je takođe Sveti Nikola. Da li imate više podataka iz kojih mesta su se doselili u pomoravlje?
      Hvala

  6. Boban

    Mitrovići, selo Spančevac, opština Bujanovac, Vranje, Pčinjski okrug (manastir Sv. Prohor Pčinjski), još od kraja 19. veka, a dedovi su govorili da su preci pod najezdom Тuraka, oko 1880. godine, prebegli iz Starog Nagoričana pored Kumanova u južni deo Srbije. Slavi se Arandjelovdan (21. novembar). Nakon Drugog svetskog rata deo Mitrovića migrira u Vojvodinu, Odzаci, selo Karavukovo.

  7. Uros

    Mitrovici iz Zemuna,deda dosao oko 2. Svetskog rata sa Cera.(Sabac) Zanima me ima li koga jos od tih mojih Mitrovica? Pozdrav

  8. Mitrovic Ljiljana

    Mitrovici moji su porijeklom kod Knina o njima se govori u Pravoslavnoj Dalmaciji otisli su negde 1930 te godine u Vojvodinu odatle najvise ih je u Beogradu krsna slava nam je Sveti Arhangel Mihailo cukun djed mi je Milos sin Stojana Mitrovica ispod Dinarske Polace su toliko znam spisi su izgoreli a staru ikonu na papirusu cuvam od svog pradjeda inace zivim i radim vec 40 godina u Parizu.Zeljela bih saznati nesto vise o mojoj familiji .Hvala unaprijed i da mi se jave Mitrovici iz Dalmacije radi saradnje ! Hvala unapred

    • Ivan

      Jeste vi Dmitrović ili Mitrović iz Knina???
      Jer u Hrvatskoj su Mitrovići preko petsto godina po crkvenim knjigama i arhivama Katolici i fešta ili kako vi pravoslavci kažete slava je sveti Martin, a u Zelengradu sveti Ivan Glsvosijek jer ima u katoličkom kalendaru dva sveta Ivana 24.06 i ovaj u osmom mjesecu

  9. Mitrovic Liliana

    da ista osoba Liliana vise francusko hvala

  10. Порекло бројнијих фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
    Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.
    МИТРОВИЋ

    -Бргуле-1, друга половина 18. века, Шљивова у Рађевини, Јовањдан, уз Томиће.
    -Јошева-1, друга поливина 18. века, Вујиновача у Подгорини, Никољдан.
    -Калиновци, друга половина 18. века, Братачић у Подгорини, Јовањдан.
    -Козарица, друга половина 18. века, Ставе у Рађевини, Никољдан, уз Гавриће-1.
    -Новаци, друга половина 18. века, Колашин, Никољдан.
    -Милорци, друга половина 18. века, Црвена Јабука у околини, Никољдан.
    -Руклада, друга половина 18. века, Биоска-Стари Влах, Св. Стефан Дечански.
    -Свилеува, друга половина 18. века, Братачић у Подгорини, Јовањдан.
    -Такови, друга половина 18. века, Лесковице у Подгорини, Ђурђевдан.
    -Бргуле-2, после 1827, Доња Љубовиђа у Азбуковици, Јовањдан.
    -Дружетић, после 1827. године, Дрлача у Азбуковици, Ђурђиц.
    -Кожуар, после 1827. године, Јазовик у Посавској Тамнави, Никољдан.
    -Јабучје-1, после 1827. године, Стрмово-округ ужички, Аранђеловдан.
    -Јабучје-2, после 1827. године, Пилица-округ ужички, Пантелијевдан и Михољдан, уљези у Дамњановиће.
    -Јабучје-3, после 1827. године, Наномир у Колубари, Митровдан.
    -Јошева-2, после 1827. године, Срем, Лучиндан, уљези у Поповиће.
    -Пироман, после 1827. године, Богојевићи код Ариља, Аранђеловдан.
    -Скела-1, после 1827. године, Б. Крајина, Игњатијевдан.
    -Скела-2, после 1827. године, Осат, Ђурђевдан.
    -Тулари, после 1827. године, Плужац у Подгорини, Јовањдан.