Митровић
Хаплогрупа: I2a
Порекло: Ариље, Србија
Крсна слава: Ђурђиц
Контакт:
________________________
Митровић (Ђокини)
Хаплогрупа: R1a Z280 L1280
Порекло: Главичорак, Бијељина, Република Српска
Крсна слава: Аврамијевдан
Контакт:
_________________________
Митровић
Хаплогрупа: I2a M223
Порекло: Шишмановац, Прокупље, Србија
Крсна слава: Ђурђевдан
Контакт:
_________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
MИТРОВИЋИ
(на Грацу)
Поријекло им је од Митровића из Марковине. Након погибије Милутина Јакшина Митровића 1796. године и борби против војске Махмут-паше Бушатлије, остану му три малољетна сина: Лазар, Иван и Митар, које њихова мајка из сиромаштине и разурене Марковине одведе на манастирску земљу у село Рсојевицу, под Острогом, гдје су живјели тридесетак година. Кад су одрасли, прешли су на Градачку пољану, на Крнову, на катун Аџимусића, а одмах затим преселе се на Градац, око 1820. године, гдје и данас живе њихови потомци. Истицали су се као хајдуци који су четовали по Затарју, гдје је Иван и погинуо (негдје поред Лима) и од њега није остало потомство.
Послије погибије Смаил-аге Ченгића 1840. године, Митровићи пређу на Малинско, гдје су живјели четрдесетак година; одатле се поново врате на своја имања на Градац. Лазар Митровић се истакао као познати јунак, а његови се потомци по њему прозову Лазаревићи.
Митар Митровић био је најмлађи од браће; бавио се кућним пословима, планиновао је, па његове потомке на уже зову Планинчићи. Имао је синове Милутина, Јакша и Сава. Од Милутина је остао син Милутин, који се родио посмртно, а од Јакше Неђељко, Живко и Митар. Митар Јакшин одлази на рад у Америку и отуда се, на позив краља Николе, враћа као добровољац и учествује у освајању Скадра. Послије завршених балканских ратова поново одлази у Америку, одакле као добровољац долази на Солунски фронт 1918. и бори се до коначног ослобођења од аустроугарског окупатора. Касно се жени, у шездесетој години, и добија сина Божидара, који је као командант батаљона НОВ-а погинуо 1944. године у борби против фашистичког окупатора.
Лука Митровић са Граца је учесник балканских и Првог свјетског рата, а погинуо је на Мојковцу 1916. године.
Стара им је крсна слава била Аранђеловдан, а прислуга Спасовдан, али доласком у Дробњак, узели су за своју племенску славу Ђурђевдан. Данас славе Спасовдан.
______________
МИТРОВИЋИ
(у Сировцу)
Они су од братства Јечменица из Јечмишта код Пљеваља, одакле је око 1870. године дошао Митар код Шећковића, гдје се оженио. Његови се потомци по њему прозваше Митровићи.
______________
МИТРОВИЋИ
(у Меруљи)
Јован Јовичин из Глиснице код Пљеваља доселио се у Меруљу крајем 19. вијека. Даљња старина им је из Марковине, одакле се Стеван, са синовима Јовицом, Митром, Илијом и Милованом, доселио у Глисницу. Род су с Митровићима на Грацу код Шавника.
Јовица је у Меруљи имао сина Митра, који живи у Меруљи са својом породицом и један је од имућнијих домаћина пољопривредника у том крају.
Славе Ђурђевдан.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
__________________
Митровићи се срећу и у пљеваљском крају:
Према казивању старих Бољанићана, Митровићи су око 1750. године дошли негде из Херцеговине и населили се у Поблаћу. Једна њихова невеста (изгледа да јој је било име Митра), напустила је мужа и са сином Стеваном у колевци, око 1820. године, населила се у Пустом Брду – Бољанићи. Касније се Митра преудала за Љиљанића. Стеван је имао 4 сина: Митра, Илију, Јовицу и Милана. Миланов је Дико (1886). Илијини синови су: Богдан, Илија и Тодо. (Богданов је Момир).
Из Глиснице је 1909. године побегло 28 Глисничана од аскера у Црну Гору. Побегао је Дико са 5 Митровића. Дико је радио код Видака, оца Живка Милића, на Жабљаку, док су остали отишли да граде мост на Пиви. Вратили су се са црногорском војском 1912. године као ратници.
У црногорској војсци у I светском рату 1914-1915. године, учествовало је 10 Митровића. Рањен је Илија. Мико је био официр и командир чете Бољанићког баталлна.
Митровића је у Поблаћу било до 1912. године две куће. Од њих су Миловићи у општини Чајниче. Има их преко 30 кућа. Можда су од њих и Лучићи у Крћама. Памте имена предака од Митра (1830). Њега су Швабе 1915. године интернирале у Мађарску и тамо је умро. Митров је Симо (1860). Симо је био угледан човек и коџобаша. Једног дана рекла му је најамница, која је чувала овце, да је читав дан грејала руке на ватри, али се није могла огрејати. Оде Симо тамо (око 1890) и нађе казан златника крај пећине у Кулини. Кад су дошле Швабе 1915. године, претресли су му кућу, нашли у сандуку око 4 оке златника и однели. Опљачкали су му читаву кућу и отерали стоку. Симов је био Тане, а Танов Раде. У црногорској војсци у I светском рату били су Тане и Милан.
ИЗВОР: Милета Војиновић – Пљеваљски крај, прошлост и порекло становништва, 2008, приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
__________________
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
2. мај 2012. у 13:04
zoran
mitrovici iz sela korenita,kod trsica,manastir tronosa je u blizini.krsna slava je miholjdan.
29. јун 2012. у 17:52
Mile
Mitrovici iz sela Banjica zaseok Brdjani u blizini Manastira Tavne kod Bijeljine krsna slava sveti Stefan, od iste loze jedan deo je se preselio u Loznicu u Loznickom polju a jedan clan se preselio u Bjelosevac takodje u blizini Manastira Tavne opstina Bijeljina
28. фебруар 2014. у 11:38
BML
Mile,
ima li nekih tragova o mom pradedi Mitrović Simi, abadžiji iz Koraja koji se preselio u Bijeljinu oko 1917-1918.. i tamo umro oko 1930-40? Imao je 2 kćerke,Julku živela u Brčkom kod rođaka Dimitrića a umrla neudata u Bijeljini 1953., druga je moja baba Milka,umrla u Bijeljini 1961.?
24. јул 2012. у 20:11
VLADA
Mitrovic iz sela G. Katun kod Varvarina, krsna slava Sveti Dimitrije 8. novembra!!
5. октобар 2012. у 21:26
Daliborka
Mitrovic, selo Vitose, opstna Brus. Slava Sv.Mrata (Mina) 24.novembar
10. новембар 2012. у 00:50
Dragan
Mitrovici koji zive u Djunisu, kod Krusevca, vode poreklo iz okoline Vranja i jedni su od najstarijih koji su se tu naselili. Treba reci da postoje pisani tragovi da je selo staro najmanje 12 vekova. Jer, u IX veku manastir Sveti Roman imao je dodatak Djuniski. U Djunisu je bio i grcki manastir Sv. Dionisija, iz VI veka koga su po dolasku Srbi zapalili,, i veruje se da je po njemu i dobio ime. Znaci, Djuniski Mitrovici nemaju blage veze sa poreklom iz Crne Gore, jer je vise za verovanje da su oni iz Srbije otisli u tu vazda malu drzavicu. Slava Mitrovica je Sveti nIkola.
14. јун 2018. у 14:53
Mitrovic
Pozdrav Mitroviću,
Moji su takođe iz okoline Vranja došli u 19. veku u selo Stublina, opština Aleksinac, nedaleko od Đunisa. Krsna slava je takođe Sveti Nikola. Da li imate više podataka iz kojih mesta su se doselili u pomoravlje?
Hvala
6. фебруар 2013. у 21:14
Boban
Mitrovići, selo Spančevac, opština Bujanovac, Vranje, Pčinjski okrug (manastir Sv. Prohor Pčinjski), još od kraja 19. veka, a dedovi su govorili da su preci pod najezdom Тuraka, oko 1880. godine, prebegli iz Starog Nagoričana pored Kumanova u južni deo Srbije. Slavi se Arandjelovdan (21. novembar). Nakon Drugog svetskog rata deo Mitrovića migrira u Vojvodinu, Odzаci, selo Karavukovo.
7. децембар 2014. у 18:53
saša
Procitao sam tekst o poreklu Mitrovica iz Spancevac kod Vranja i bio bih zahvalan kada bi mi neko poslao porodicno stablo na i mail.To stablo sam video kada sam imao 10 godina .Sada zivim u Dobanovcima .Otac mi se zvao Slavko a deda Petronije.Puno hvala unapred.
24. мај 2015. у 18:00
Draga
Moji Mitrovici su iz Vranjske Banje ,takodje slave svetog Arandjela
Mogu samo da stignem do pradede po toj liniji,koji se zvao Mihajlo Mitrovic,bio je ozenjen Cvetom Savic
Bila je to velika porodica
15. јануар 2023. у 17:57
Игор
Моји су из Врањске бање и славе Св. Николу
24. март 2017. у 10:48
Александар
Moji su poreklom negde iz južne Srbije, ne zna se tačno odakle. Slavimo Aranđelovdan takođe. Jedino što se zna jeste da su se prezivali Gmitrović pa se G izgubilo godinama. Najstariji poznati preci su Gmitar i Avram.
24. октобар 2019. у 12:14
Jovana
Moji su u karavukovu, da li ima neko ko ih poznaje, isto su dosli iz okoline branja ne znam koje mesto ali slava je jovan krstitelj.
13. фебруар 2020. у 00:42
Miodrag
rodjen u Prnjavoru Republika Srpska ,slava Sveti Jovan Krstitelj.Po očevoj priči nekada davno doselili iz Crne Gore
14. фебруар 2013. у 22:50
Uros
Mitrovici iz Zemuna,deda dosao oko 2. Svetskog rata sa Cera.(Sabac) Zanima me ima li koga jos od tih mojih Mitrovica? Pozdrav
4. јануар 2014. у 16:48
petar
kako ti se zove deda? mojoj majci je dev prezime Mitrovic, rodila se na Ceru
30. септембар 2014. у 09:36
Uros
Deda se zvao Nikola,umro je ’94.god
22. фебруар 2018. у 10:43
Nebojsa
Pozz, ja sam iz mitrovica sa cera, tacnije iz pocerskog metkovica..tamo danas nema nikoga s tim sto mi zivimo u okolini, misar kod sapca..pozz veliki, pisi od kojih si 🙂
25. март 2013. у 15:09
Mitrovic Ljiljana
Mitrovici moji su porijeklom kod Knina o njima se govori u Pravoslavnoj Dalmaciji otisli su negde 1930 te godine u Vojvodinu odatle najvise ih je u Beogradu krsna slava nam je Sveti Arhangel Mihailo cukun djed mi je Milos sin Stojana Mitrovica ispod Dinarske Polace su toliko znam spisi su izgoreli a staru ikonu na papirusu cuvam od svog pradjeda inace zivim i radim vec 40 godina u Parizu.Zeljela bih saznati nesto vise o mojoj familiji .Hvala unaprijed i da mi se jave Mitrovici iz Dalmacije radi saradnje ! Hvala unapred
18. септембар 2017. у 15:50
Ivan
Jeste vi Dmitrović ili Mitrović iz Knina???
Jer u Hrvatskoj su Mitrovići preko petsto godina po crkvenim knjigama i arhivama Katolici i fešta ili kako vi pravoslavci kažete slava je sveti Martin, a u Zelengradu sveti Ivan Glsvosijek jer ima u katoličkom kalendaru dva sveta Ivana 24.06 i ovaj u osmom mjesecu
25. март 2013. у 15:12
Mitrovic Liliana
da ista osoba Liliana vise francusko hvala
15. април 2013. у 00:23
Милодан
Порекло бројнијих фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.
МИТРОВИЋ
-Бргуле-1, друга половина 18. века, Шљивова у Рађевини, Јовањдан, уз Томиће.
-Јошева-1, друга поливина 18. века, Вујиновача у Подгорини, Никољдан.
-Калиновци, друга половина 18. века, Братачић у Подгорини, Јовањдан.
-Козарица, друга половина 18. века, Ставе у Рађевини, Никољдан, уз Гавриће-1.
-Новаци, друга половина 18. века, Колашин, Никољдан.
-Милорци, друга половина 18. века, Црвена Јабука у околини, Никољдан.
-Руклада, друга половина 18. века, Биоска-Стари Влах, Св. Стефан Дечански.
-Свилеува, друга половина 18. века, Братачић у Подгорини, Јовањдан.
-Такови, друга половина 18. века, Лесковице у Подгорини, Ђурђевдан.
-Бргуле-2, после 1827, Доња Љубовиђа у Азбуковици, Јовањдан.
-Дружетић, после 1827. године, Дрлача у Азбуковици, Ђурђиц.
-Кожуар, после 1827. године, Јазовик у Посавској Тамнави, Никољдан.
-Јабучје-1, после 1827. године, Стрмово-округ ужички, Аранђеловдан.
-Јабучје-2, после 1827. године, Пилица-округ ужички, Пантелијевдан и Михољдан, уљези у Дамњановиће.
-Јабучје-3, после 1827. године, Наномир у Колубари, Митровдан.
-Јошева-2, после 1827. године, Срем, Лучиндан, уљези у Поповиће.
-Пироман, после 1827. године, Богојевићи код Ариља, Аранђеловдан.
-Скела-1, после 1827. године, Б. Крајина, Игњатијевдан.
-Скела-2, после 1827. године, Осат, Ђурђевдан.
-Тулари, после 1827. године, Плужац у Подгорини, Јовањдан.
11. јул 2013. у 21:14
Radivoj Mitrovic
Mogu li da znam nešto o Mitrovićima iz Nepričave?
28. септембар 2023. у 23:04
A.Mitrovic
I mene zanima jako. Meni je djed rodjen u Nepricavi Dobrivoje