Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
ГОГИЋИ
(живе у Вирку)
Гогићи су огранак Андесилића, од којих су се одвојили средином 19. вијека. Презиме су добили по Ивану Андесилићу који је имао надимак „Гога“, па његов син Милутин по оцу Гоги узе презиме Гогић. Иван је, осим Милутина, имао и Бела чији се син Раде са синовима Иваном и Миланом одселио око 1900. године у југоисточну Србију у Гајтан.
Милутин Гогин је био истакнута личност свога доба. Истицао се у многим бојевима против Турака који су вођени у његово доба. Нарочито велико јунаштво је показао на Језерима 1877. године, када су Дробњаци поразили турску војску која је била пошла у помоћ опкољеном Никшићу. За показано јунаштво носилац је златне Обилића медаље. Имао је пет синова: Шака, Владимира, Милисава, Мима и Јагоша. Шако се није женио, Владимир је са синовима Мирком и Љубом 1903. године одселио у Гајтан. Ни Милисав није имао мушких насљедника, он се одселио у Ужице. Мимо и Јагош су остали да живе у Вирку. Јагош је био официр у бившој Југославији и имао је синове Ђура, Љуба, Саву и Мирчету, док од Мима није остало мушких потомака.
Сава Јагошев је као борац Шесте црногорске бригаде погинуо код Пећи 1945. године.
Славе Никољдан.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
30. јун 2013. у 09:18
Nebojsa Gogic
Pozdrav svima. Zovem se Nebojsa Gogic i rodom sam iz Teslica BiH-Republika Srpska. Odatle mi je i otac i deda. Slavimo slavu Sveti Stefan.
Interesuje me poreklo jer vidim da se slabo pise i govori o Gogicima iz ovog kraja
6. март 2015. у 20:47
GOGIC ZORAN 1968
POZDRAV RODJACE imoja porodica slavi svetog stevana nastanjeni smo u Novom Sadu ima nas u Kikindi i Smederevu poreklom smo iz Republike Srpske Mrkonjic Grada selo Baraci po predanju smo iz Crne Gore rodjen sam na Svetu Peku sto negde procitah da je prava krsna slava Gogica Sveta Petka PO SAZNANJU moji preci su bili casni ljudi i dobri majstori nadimak im je bio GOGA pa cak i kao dete sam sluso kako mi oca i sticeve nazivaju gde si goga sto mi po izjavama najvise lici da smo os pljevalja
18. септембар 2013. у 09:25
natasa
Pomaze Bog, familijo !!!
Moje porijeklo je iz Zidovica iz Pljevalja.
Prezivali smo se Dragutinovic. Doselili smo se iz Zupe Niksicke u Lijevu rijeku a odatle u Kolasinska polja.Cetvorica brace su otisla na cetiri strane…
1. u Busnje
2. Kotline
3. Kucin kod Priboja
4. Zidovici
Mi iz Zidovica slavimo Sv. Nikolu
10. фебруар 2014. у 22:04
Nikola Gogić
Ja sam takođe rodom sa Kosmeta iz zaseoka Krajći iz Sredačke župe kod Prizrena. Porodica Gogića se na proplancima šare naselila pre oko 400 – 450 godina. Jedan stari udbaš koji je bio jako pismen i na visokom položaju u tadašnjoj FNRJ mi je rekao da se porodica doselila sa područja Crne Gore, sa Durmitora i najpre nastanila u mestu Krajk kod Prizrena.Zbog zuluma arnauta i krvne osvete, preko noći, navrat nanos ostavili su kuće u navedenom selu i nastanili se sa leve strane prizrenske bistrice,u podnožju Šare, dajući selu naziv Krajći po selu u kojem su predhodno živeli “krajk”.Selo Krajk se nalazi neposredno pored desne obale reke Beli Drim kod Prizrena i već više stotina godina nastanjeno je isključivo arnautima. Poznato je da se porodioca pre više od 150 – 200 godina prezivala Stanojević po najstarijem pretku Stanoju koga porodica pamti. Nezna se tačno kako je porodica preuzela prezime Gogić ali bi se sa velikim stepenom verovatnoće složio sa Milošem koje navodi da porodica potiče od srpskog plemena Gogeš sa područja današnje Albanije.Ovo potkrepljujem time što je u knjizi Jovana Cvijića”Osnova za geografiju i geologiju Makedonije i Stare Srbije” koju je napisao i izdao pre više od 100 godina, za porodicu Gogić napisao da je došla iz sela Krajk, kao što sam i predhodno rekao i da je navodno bila jedina porodica u Sredačkoj župi, albanskog porekla, katoličke veroispovesti, te da je kasnije primila pravoslavnu veru. Rođaku Milošu iz Velike Hoče kod Orahovca, bi još preneo da zna da sam od jednog starog, sada pokojnog Gogića saznao da porodica Gogića iz Velike Hoče vodi poreklo od porodice Gogića iz Sredske i to tako što je pre više stotina godina neki “nestašni ženskaroš” proteran iz plemena Gogića, i da taj nestaško odlazi u Veliku Hoču gde se oženio i formirao porodicu Gogića, koja i danas živi u selu “Hvala Bogu”. Kao što je rođak koji se prestavio kao “Roki” ,a koji je takođe kao što vidim iz mog sela, rekao, slavimo slavu Svete Petke, Slava joj i milost. Rođaka bi bratski zamolio da se ne predstavlja tim groznim nadimkom jer mu je ime sigurno mnogo lepše – Srpsko.Bratski pozdrav svim Gogićima.Toliko zasad od mene
25. март 2014. у 02:58
Teodor
Pozdrav rodjace,moji Gogici su isto iz Sredske.Da li se nesto zna o tom plemenu Gogesa iz severne Albanije?Bas me zanima ta teorija o nasem poreklu.Gogica ima najvise po Crnoj gori i po tome mi deluje da su nam koreni sa tog podrucja.Upoznao sam jednog Gogica iz Pive,on kaze da su Gogici svi crnokosi,tamniji sto se podudara sa nama.Grobovi Gogica u Sredskoj su okrenuti ka Crnoj Gori.
11. фебруар 2016. у 00:38
lidija
NIKOLA a kako se zvao taj ”nestasni zenskaros”?zao mi je samo sto je ta knjiga koju sam ja procitala spaljena 99.godine.
17. март 2014. у 13:03
Jovica Gogic
Pozdrav svima,
voleo bih da mi neko kaze nesto u vezi Gogica iz Belog Brda , opstina Leposavic. Koliko sa ja nacuo, moji preci su na tim prostorima veoma dugo, takodje sam cuo, iz razlicitih izvora, da prezime Gogic nije patronim, vec jedno od retkih izvornih prezimena. Bas me zanima sta je od svega tacno.
Unapred hvala svima.
27. март 2014. у 23:17
Nikola Gogić
Pozdrav svim Gogićima, nebih imao ništa novo da dodam ili kažem u vezi porekla porodice Gogić iz Sredske, ali sam nekako duboko uveren da nam je koren porodice iz Crne Gore, kao što sam i napred naveo.iskoristio bi priliku i pozdravio Teodora koji je naveo da su grobovi Gogića okrenuti ka Crnoj Gori, a ujedno bi ga upitao da li misli na groblje u Sredskoj ili na staro groblje na “Bres” gde su se ranije sahranjivali Krajćevćani.Nažalost staro groblje je odavno zapušteno i sigurno da nema nikakvog traga da se tu nalazilo groblje.Ja o tome često razmišljam,i nameravam da,ako Bog da prvom prilikom kada budem išao na Kosmet u Sredskoj , a nameravam da vrlo uskoro idem, obidjem staro groblje Krajćevćana i zapalim sveće za njihovu dušu.
28. март 2014. у 17:57
Teodor
Mislim na staro groblje,to mi je rekla jedna zena cija je majka od Gogica.Pozrdav
28. март 2014. у 03:04
Шарко
Teodor – Nikola Gogić,
Kakve veze ima groblje okrenuto prema Crnoj Gori sa vašim poreklom? Pravoslavno groblje ili grobovi moraju da budu okrenuti prema istoku. Vi ne znate ili zaboravljate da navedete da ste poreklom iz sela Krajk juzno od Prizrena. Dr. Tatomir Vukanović je 1947 godine proučavao Sredsku i okolna sela.
On je zabeležio sledeće: Krajci -Karalejići dobili naziv po selu Krajk selo je smšteno na granici Podrima i Hasa, odakle su zbog arbanaškog zuluma izbegli.
Karalejići – Karalejci (12 kuće – sa ograncima Goginci – Gogići, Djurdjiljinci – Djurdjevići, Cipkini i Ajtinci – Ajtići od ovih neki su se iselili u Rumuniju i nastali su tamo porodice Stojković i Marković. Ne piše ništa o vremenu doseljavanja u Sredsku, ali možemo da kažemo da se to doseljenje desilo krajem 18. ili početkom 19. veka. Dakle Vaši stari su se doselili u Sredsku iz sela Krajk po kojem su dobili prezime – porodični nadimak Karalejci ili Karalejići i po doseljenju u Sredskoj nastaju ogranci videti gore – ogranak Gogići, Djurdjevići, Ajtići. Kao najstarije prezime vašeg roda je (Karalejci ili Karalejići). A prezime Gogić, Djurdjević, Ajtić nastala su i formirana su u Sredskoj. Vi pišete o svom poreklu, po meni nakaradno. Vi mislite da vam je prezime Gogić odvajkada, tj.. staro stotinama godina. Ali nije vaše prezime Gogić nastalo je i formiran je verovatno tokom 19. veka, neki vaš predak je išao na pečalbu da radi u Goru, ili u jugozapadnu Makedoniju gde žive izvesan broj Cincara i kad se vratio u Sredskoj – Srećani su ga prozvali Gogom – i tako ste dobili nadimak Goginci i kasnije se prezime ustalilo u Gogić. Termin Goga je vrlo poznat za doseljene Cincare na Kosovu. Kosovsko – Metohijski Srbi su Cincare iz Makedonije nazivali Gogama, naši Etnlozi su pisali o tome, ima toga u literaturi Etnloga A. Uroševića.
28. март 2014. у 17:41
Teodor
Prezime Gogic moze da nastane od imena Goran-Goga.Najveci broj Gogica je iz Crne gore,sto povecava verovatnocu da smo mi iz Crne gore.Moji preci su mi govorili da smo zbog krvne osvete odbegli iz Crne gore,a krvna osveta je bila zastupljena samo u Crnoj gori i Albaniji i nema nikakve veze sa Cincarima.Cuo sam za Goge,oni su gradili crkve po Kosmetu,prezimena se nisu bas tako dobijala,mi bi sigurno znali koje je nase cincarsko prezime,kao sto je Branislav Nusic bio Alkibijan Nusa.
1. април 2014. у 21:35
Шарко
Teodor Gogić,
Hoću da napomenem kako bi čitaoci znali da smo mi razmenili neke poruke preko fejsbuka. Ja sam tebi namerno pustio poruku kako su svi Gogići navnodno cincarskog porekla iz Makedonije. Ja sam to namerno uradio i čekao tvoj odgovor, Ti si odogovrio sledeće citiram “””Jesu li svi Gogići Cincari ili samo mi s Kosova””” . Ja sam tebe testirao, da vidim kako ćeš i šta ćeš da mi odgovoriš. Nepoznaješ i neznaš mnogo toga u Etnologiji, mlad si ne verujem da imaš više od dvadeset godina, ima vreme naučićeš.
1. Neko ko ima isto prezime, ne znači da ima i isto poreklo.
2. Ti si napisao sledeće “najveći broj Gogića je iz Crne Gore” i po tome izvodiš svoje poreklo da se odatle. “””Neko ko ima isto prezime, ne znači da ima i isto poreklo”””. Zapamti to, ovo pišu početnici koji skoro ništa ne znaju o Etnologiji. Ne želim da te potcenjujem, ali tako si se pokazao.
3. Jesi li pročitao komentare o Gogićima. Jesi li video koliko ima Gogića sa raznim krsnim slavama? Zašto se ne zapitaš zašto je to tako? Ja ću da ti odgovorim zašto je to tako… Kao što možemo da vidimo Gogići slave ražličite krsne slave – Djurdjevdan, Sv. Arandjelovdan, Sv. Nikoljdan, Sv. Atanasija, Sv. Luka, Sv. Stefan, Sv. Pantelijevdan, Sv. Petkovdan i sigurno ima još Gogića sa drugim slavama. Različite krsne slave su dokaz da Gogić nemaju isto poreklo.
4. Prezime Gogić je moglo nastati bilo gde, prezime Gogić je rasprostranjeno širom ex Jugoslavije. Imamo i prezimena Gogov i Gogevski u Makedoniji, ova prezimena u Makedonij i imaju isti koren kao i prezime Gogić, samo što su različiti sufiksi. Srpska varijanta je ić, a makedonska je ov ili ski. Prezime Gogić je moglo da nastane na primer od ličnog imena Goga ili Gogo, nemam dokaza i ne tvrdim da je tako jer nisam pročitao u nekoj literaturi da se neko zvao Goga ili Gogo. Prezime je moglo da nastane od nadimka – Na primer neko ko se zvao Gorčin, a dobio je nadimak Goga.
5. Mark Krasnići je 1953 godine proučvao varočicu Orahovac u Metohiji. On je zabeležio sledeće: “O orahovačkom stanovništvu u Srednjem veku zna se nešto iz povelje Grgura Vukovića (krajem XIV ili početkom XV veka). Iz te povelje vidi se da je tu živelo srpsko stanovništvo, jer medja Orahovca ide pored njiva i kuća vlasnika koji nose slovensko ime (Stanko, Jole, Bojko, Kuzmin, Nomik, Bogić itd). Sredinom XVIII veka (1770 g.), u napred pomenutom Devičkom katastihu, medju darovaocima manastira Deviča, pored ostalih pominje se nekoliko Goga – “Pisa Ivan Goga,… Marko Goga, Jano Goga, …. a zatim – Mustafa Asan” itd. U Metohiji Gogama narod naziva Cincare, pa i Grke. Prema tome, iz ovog katastiha saznajemo da je u to vreme bilo u Orahovcu pored Srba i Šiptara, takodje i Cincara. Ovaj etnički element je inače brojnije zastupljen u Prizrenu, gde se bavi zidarstvom, kalajdziskim i kazandziskim zanatom. I u Prizrenu se oni zovu Goge, a njihove žene Gogeške”.
1. април 2014. у 23:28
Шарко
Teodore što se mene tiče, meni je sve jedno odakle vodite poreklo, to je tvoja familije, ali ja hoću da ti dokažem da nije tako kao što ti misliš ti zasnivaš svoje poreklo na osnovu istoimenog prezimena.
Ja sam napisao odakle ste poreklo, prema pročavanju Dr. Tatomira Vukanovića iz 1947. godine, te je godine proučvao Sredsku i okolna sela. On je zabelečio sledeće: Karalejići – Karalejci (12 kuće sa ograncima Goginci – Gogići – Djurdjiljnci – Djurdjevići – Cipkini i Ajtinci – Ajtići svi imaju zajedničko poreklo), doseljeni iz sela Krajk po kojem su dobili prezime – porodični nadimak. Odakle su zbog arbanaškog zuluma izbegli. Dakle kad su se vaši stari doselili iz Krajka u Sredskoj su prozvani Karalejcima – Karalejicima po starini i mahala vam se tako zove Krajci. Selo Krajk je smešteno na granici Podrima i Hasa južno od Prizrena. Selo Krajk je verovatno bilo naseljeno Srbima sve do oko 1750. godine, u literaturi je zabeleženo da su Krajk naselili Šiptari oko 1750. godine i da su Srbi napustili selo. Vi ste svakako doseljeni u Sredskoj u drugoj polovini 18. veka. Ovo što je zabeležio Dr. Tatomir Vukanović 1947. godine to su njemu rekli vaši najstariji preci, to su bili starci sigurno od 70 godina, rođeni oko 1870 – 1880. godine. E, sad Vukanović je zabeležio da su Gogići, Djurdjevići i Ajtići ogranci Karalejića, a to znači da su Gogići, Djurdjevići i Ajtići nastali u Sredskoj, dobili su ta prezime u Sredskoj. A to znači da je prezime Gogić mladjeg postanka . Ti pišeš o tvojim Gogićima, a ne znaš i nemaš poima za rodovsko prezime ili rodovski nadimak Karalejići. I ne znaš da su Vam Djurdjevići i Ajtići krvni rođaci, a mozda vas ima i pod drugim prezimenima. Ovamo povezuješ svoje poreklo sa nekim Gogićima, a i sam ne znaš od kada datira vaše prezime Gogić.
Teodore ovi podaci su od Srpske Akademije nauka i umetnosti. Po drugi put ti pišem o tvojoj familiji, ti uopšte nisi se zainteresovao da pitaš odakle su mi ti podaci. Kažeš da ti je deda pričao da ste poreklom iz Crne Gore i da ste doseljeni zbog krvne osvete. Pa to su priče za malu decu, to su one standarne priče krvna osveta – Crna Gora bla bla itd itd. Mnogi misli kada to pišu da će privuči pažnju na sebe, kao da su oni neko i nešto. Pusti to brate to je toliko izlizano da nema svrhe o tome raspravljati. Tvoj deda zna za krvnu osvetu i za Crnu Goru, ali on ne zna da ste poreklom iz Krajka, pa kako to. On ne zna sigurno ni ko se doselio tj. od vaših starih predaka u Sredskoj. Mora da postoji približno utemeljeno predanje o doseljavanju i o razlozima. Sasvim je moguće da ste starosedeoci, ili da ste doseljenici iz Makedoniji ili Crne Gore. Imaš literature ovde na poreklo.rs o starosedeocima i doseljenicima u okolini Prizrena, skini i pročitaj. U Prizrenskom Kraju itekako ima starosedeoca. Etnolozi tvrde da ima u Prizrenskom kraju starosedeoca iz srednjovekovnog doba, nema ih puno, ali ih ima.
1. април 2014. у 23:36
Шарко
Ispravka — Sasvim je moguće da ste starosedeoci, ili ste doseljenici daljim poreklom iz Makedonije ili Crne Gore, Imaš literature ovde na poreklo.rs …….
11. фебруар 2016. у 00:49
lidija
SARKO- nesto od ovoga sam i ja napisala,ali u Orahovcu nema Gogica,ima ih u Velikoj Hoci,ja sam jedna od njih,znam samo da mi se pradeda zvao Tanasije, a deda Stanimir,slavimo sv.Atanasija Velikog.
13. април 2023. у 03:19
Miodrag Gogic
Pozdrav Gogici,rodjen sam u Bg a poreklo mi je selo Mackovac kod Krusevca. Slusao sam price da smo pobegli od krvne osvete iz Cg. Slava mi je sv.Jovan.
18. април 2014. у 15:59
nikola
Kao što sam napred u dva navrata pisao, ja sam takođe rodom iz zaseoka Krajći iz Sredačke župe kod Prizrena. Ne znam stvarno što se ovaj Šarko kako se predstavlja toliko okomio na Gogiće iz Sredačke župe, vidim da nešto paušalno zna, nažalost kao što vidim vrlo malo i izvodi zaključke koje nemaju nikakvo utemeljenje u istini i u činjenicama. Tačno je da su meštani sela Krajći iz Sredske došli iz sela Krajk, koji se nalazi u blizini Prizrena pored reke Beli Drim, područje tzv.Hasa. Sve sam napred naveo i opisao, nebi da se ponavljam. Osnova reči Krajk ili Krajći znači nešto na kraju – skraja. Izvod reči prezimena Karalejić sa selom Krajk i Krajći i vezivanje istog sa Gogićima je zaista smešan i neozbiljan, ne bi da ga komentarišem. Osnova reči Karalejić označava nešto što je crno, turska reč Kara – crno, Karađorđe – Crni Djorđe. Porodice Karalejić ili Karalijinci kako ih u Sredskoj zovu živela je do 1999. u zaseoku Stajkovce i oni nemaju nikakve dodirne tačke sa Gogićima. Ponoviću da se porodica Gogića u Sredačkoj župi doselila mnogo pre 19 ili 18 veka kako neznalački izvodi zaključak g-in Šarko i to najmanje pre oko 400 – 450 godina. Zna se da u Sredačkoj župi nisu starosedeoci ili starinci kako se to u istoj župi govori.
Poreklo porodice, kao što mi je jedan stari udbaš koji je bio na visokom položaju u tadašnjoj FNRJ rekao, da se porodica Gogić pored ostalog doselila sa područja Crne Gore, sa Durmitora i najpre nastanila u mestu Krajk kod Prizrena. Zbog zuluma arnauta i krvne osvete, preko noći, navrat nanos ostavili su kuće u navedenom selu i nastanili se sa leve strane prizrenske bistrice,u podnožju Šare, dajući selu naziv Krajći po selu u kojem su predhodno živeli „krajk“. Selo Krajk se nalazi neposredno pored desne obale reke Beli Drim kod Prizrena i već više stotina godina nastanjeno je isključivo arnautima. Poznato je da se porodioca Gogića pre više od 150 – 200 godina prezivala Stanojević po najstarijem pretku Stanoju koji je živeo u Krajći- Sredskoj koga porodica pamti. Ne zna se tačno kako se porodica pre prezivala i kako je porodica preuzela prezime Gogić ali postoji velika verovatnoća kako Miloš navodi da porodica potiče od srpskog plemena Gogeš sa područja današnje Albanije. Ovo potkrepljujem time što je u knjizi Jovana Cvijića “Osnova za geografiju i geologiju Makedonije i Stare Srbije“ koju je napisao i izdao pre više od 100 godina, tačnije 1908.godine, za porodicu Gogić iz sela Krajći napisao da je došla iz sela Krajk, i da je po izjavi Srečana bila jedina porodica u Sredačkoj župi, albanskog porekla, katoličke veroispovesti, te da je kasnije primila pravoslavnu veru. Ja sam sam svedok toga da su me još pre 50-ak godina u Sredskoj zadirkivali moji seljaci da sam poreklom iz Albanije od porodice fisa “Goge”. Takođe bi Šarka ispravio jer se vidi da ne poznaje imena srpskih svetitelja i slava pa je naveo da Gogići slave pored ostalih slava i Sv.Petkovdan što je za pravoslavce netačno i žalosno nepoznavanje svoje vere – radi se o srpskoj svetiteljki Sv.Petki – Paraskevi, a dan koji se u narodu naziva se “Petkovdan – ili kod srečana Petkoan” .Djurđevići ili Djorđinci iz zaseoka Krajći kako ih u Sredskoj župi zovu,su kao što sam naveo samo ogranak porodice Gogića dok Ajtići, Markovići, Radići,Živkovići i dr.porodice iz zaseoka nemamju zajedničkog pretka sa Gogićima. Mislim da bi trebalo sada da Šarku bude jasno da ne čita samo on knjige već da ima i drugih koji to čine i kojima je i te kako važno da znaju svoje korene i poreklo. Pored navedene Osnove za geografiju Jovana Cvijića pročitao sam bar još pet knjiga u kojima se navodi i piše o poreklu Gogića iz Sredske tačnije zaseoka Krajći gde oni žive. Znači da ni ja kao ni Teodor ne izvodimo zaključke iz američkih stripova i romana nego iz pisane građe i starina – Gogića koji su nam preneli ono što su njima stari preneli.
Pored ostalog drago mi je što se Šarko zainteresovao za poreklo porodice Gogić, iako iznosi i izvodi dosta pogrešnih zaključaka, te koristim priliku da ga ovim putem pozdravim, i ispravim da ubuduće ne iznosi neistine i pogrešne zaključke koji se odnose na porodicu Gogić.
18. мај 2014. у 22:07
Aleksandar Gogić
Matično porijeklo Gogića je selo Mala Crna Gora u Pivskom kraju,odakle su se preko Drobnjaka i Rovačkog kraja raseljavali na dvije strane,pa su jedni otišli preko Mojkovca,Kolašina i Lijeve Rijeke naselili se u blizini Berana,selo Kralje.Drugi su pak otišli u tom smeru,tražeći slične terene Pivskoga kraja i naselili se u oblasti ispod Radan planine,gde i danas žive.Drugi su sa područja Drobnjaka otišli u pravcu Pljevalja,i tu se nastanili.Bili su dobri majstori te su ih turci priznavali i cenili kao dobre radnike.U ratovima su se pokazali kao dobri i hrabri vojnici.U Vasojevićima su bili drugoplemenici.Slave Sv.Nikolu(Nikoljdana)Sv.Luku,Sv.Djordjija,Sv.Petku.Genetska karakteristika Gogića su izražene obrve,svijetla kosa i oči(plave i tamnoplave),izrazito žilava konstrukcija i visina do 190cm.Smatra se da su od istog pretka sa Bulatovićima,Rovčanima,Šćepanovićima i Vlahovićima,te se prilikom uzimanja treba voditi računa i o tome.
11. август 2014. у 00:17
Teodor
Ima li danas Gogica u tom selu?
14. јул 2014. у 04:26
Рале
Ја сам из Пљеваља село Котлине, у Пљевљима имају још два села у којима живе Гогићи то су Жидовићи и Зеница (не знам да ли је истина али сам неђе чуо причу да су се Гогићи из Котлина доселили из Жидовића ко ће му га знати давно је то било) Гогићи из Жидовића и Котлина славе Светог Оца Николу, а Гогићи из Зенице славе Ђурђевдан.
Неђе сам читао текст да су се Гогићи доселили у Пљевља из неког племена Церовића у коме су живјела тројица браће , а овај кога су звали Гога је са осталом браћом побјегао од турака у Пљевља и настанио се на Илином Брду и да је ту остао и узео презиме Гогић, то је моја нека скраћена верзија колко сам могао да нађем на овом интернету, има нас ко на гори листа фала Богу.
Битно је само то да не потичемо од турака, ко зна можда су се неки и потурчили, а можда су неки прешли у католике пошто гледам свашта по овом интернету од имена Харис Гогић, Харун Гогић, Јурица Гогић(усташко име, могуће да да су ови Гогићи као мали покатоличени пошто је тамо у периоду 1940-их владао терор у вријеме павелићеве власти насилно пребацивали у католике, то важи и за ове муслимане можда су и њих насилно турци пребацили у ислам).
Толико од мене, до следећег поста. Поздрав!
16. јул 2014. у 21:25
Gogić
Moji Gogići su Hrvati,podrijetlom iz Duvna,BiH. Postoje zapisi da su Gogići otamo katolici zadnjih 150 god. pošto mi je predak Jure živio oko 1850-ih,prije toga su navodno živjeli u Dalmaciji,a prije toga tko će ga znati,postoji mogućnost da su iz Crne Gore došli.
21. јул 2014. у 15:13
GOGA
Prizrenski pasa pocetkom 19 veka radi renoviranje Kalaje u Prizrenu doveo iz Janine u Albaniji zidare Vlahe, te ih je smestio u potkaljaju i im dao zemlju za kuce i mesto za izgradnje crkve pored srpke crkve sv. Nikole. Goga na albanskom oznacava zidara.
pozdrav
4. октобар 2014. у 22:03
gogic kotline - doline
Pozdrav svim Gogicima koliko vas ima 😉 vidjeh ima dosta rodjaka , sto se tice Pljevalja Gogici iz zenice su od Cerovica i rod su sa Gluscevicima i Gajevicima 3 pomenuta brata , slave Djurdjevdan , ostali gogici u Pljevljima i Prijepolju su u nekoj rodbinskoj vezi i slave Nikoljdan ,Gogici iz lijeve rijeke su od Scepanovica od Radoja Goge Scepanovica , a ima gogica u Crnoj Gori koji su bratstvo Lutovaca . Goga je rijec koja je oznacavala majstora pa su mnoge porodice dobile tako prezime a moze biti i nadimak kako nas mnogi i zovu , u Krusevcu Gogici poticu od nas iz kotlina od hajduka Stanka Gogica , koliko sam upoznat i na kosovu u nekim mjestima poticu iz krusevackog kraja . Ima i Gogica koji su arbanizovani u proslosti . Sto se tice Kotlina dosli su iz xusjednog jugova gdje je 1800 bilo 2 kuce Gogica . Od tih kuca su Gogici u livadku , busnjima , josovicima i zidovicima i kod prijepolja jer poticu od Avrama Gogica iz zidovica , sto se tice Gogica iz kotlina zaseok doline mi poticemo od Dragojla Prčića ( Prče ) koji je posle 1807 i neuspjeha ustanka u bosni naselio se u kotlinama i ozenio se od Gogica i uzeo prezime da bi se sakrio , zbog ucesca u ustanku porodica Prčić je raseljena iz bosne u hercegovinu i oostali su kmetovi zbog toga su neki presli kasnije u islam i katolicanstvo a ima jos i pravoslavnih , katolici su vratili svoje staro prezime u Pavlovic i jos uvijek slave nikoljdan ali 6 decembra. Inace porodica potice od vlastele Srpske Jablanica ili Jablancica i po knjazu Pavlu Radenovicu (po ocu ) Jablancicu dobija prezime Pavlovic , posle pada pavlovog grada i pogubljenja vojvoda i knjazeva pavlovica