Порекло презимена Бошњак

3. фебруар 2012.

коментара: 8

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Претходни чланак:

Коментари (8)

Одговорите

8 коментара

  1. Бранко Тодоровић

    Бошњака има у бараском селу Поповцу (мађ. Bán), где су се доселили из Босне, на шта указује и њихово презиме. Презиме Бошњак није ретко међу бараским Србима, а срећемо га још од времена турске владавине на тим просторима.

    Први Бошњаци у Поповцу се помињу у Попису пореских обвезника из 1715. године, када су забележени: Radisa Bosnyak, Milovan Bosnyak, Milota Bosnyak, Vukosan Bosnyak, Milisan Bosnyak и Vuk Bosnyak.

    Век касније, у Попису земље из 1828. године, у Поповцу је пописано двадесеторо Бошњака земљопоседника (Sophronius Bosnyak, Petrus Bosnyak, Jephos. Bosnyak, Elias Bosnyak, Damianus Bosnyak, Steph. Bosnyak, Franc. Bosnyak, Procopius Bosnyak, Simon Bosnyak, Phillippus Bosnyak, Lucas Bosnyak, Theodorus Bosnyak, Cyrillus Bosnyak, Elias Bosnyak, Joan. Bosnyak, Antonius Bosnyak, Daniel Bosnyak, Timotheus Bosnyak, Titus Bosnyak и Petrus Bosnyak).

    Ово презиме у Поповцу је забележено и у Попису Марије Терезије из 1767. године, када се спомињу Marco Bosnyak, Andria Bosnyak, Dimo Bosnyakovits, Stevan Bosnyakovits, Goiko Bosnyak, Zsivko Bosnyak, Sztevan Bosnyak, Arsenia Bosnyak, Nicola Bosnyak, Zsivko Bosnyak, Tesko Bosnyak, Milyivoj Bosnyak и Antun Bosnyak.

    Крсна слава им је Михоље.

  2. Небојша Бабић

    Ја знам за две куће Бошњака у Славонији, од којих имам фамилије:

    Мој чукундед Крсто Бошњак је од Бошњака из Кућанаца Ђаковачких (у Славонији има више села под називом Кућанци, зато наводим да су ђаковачки). Бошњаци су у Кућанцима од краја 17. века. Само презиме им каже одакле су дошли. У аустријском попису из 1702. године, наведене су три куће Бошњака чији су газде: Петар, Милош и Радоња. 1736. наместо њих пописани су Јован, Драгослав и Деспот, вероватно синови претходне тројице.

    Бошњака има у селу Мајару код Ђакова, где се 1736. (у попису становништва и властелинстава) помиње њихов предак Гавро Бошњаковић (каснијим пописима наставак -овић се изгубио). С обзиром да 34 године раније (у попису из 1702) у Мајару нема овог презимена, могуће је да се Гавро у том периоду доселио из Босне, или можда из неког другог славонског места. И од овог рода имам фамилије.

    Презимена Бошњак има и у селу Тења код Осијека. Становништво је већим делом ту досељено из Босне крајем 17. века (и надаље). Већ у аустријском попису из 1698. године у Тењи је пописано више кућних старешина са презименом Бошњак.

    • Биљана Бошњак Драгановић

      Бошњаци из Мајара славе Светог Николу. У селу има још две куће Бошњака, али у њима нико од фамилије Бошњак више не живи.

  3. Бранко Тодоровић

    Бошњаци из Кнежевих Винограда у Барањи славе Св. Јована.

  4. Бранко Тодоровић

    Како је презиме Бошњак од значаја за истраживање сеоба Срба са простора Босне према северу, нарочито у Славонију и Барању, на теми Сеобе пре сеоба обрадили смо презимена која указују на бошњачко порекло пописаних која се спомињу у пописима од 1695. до 1713. године на простору Барање.

    Као што се може закључити из периода на који се пописи односе, ради се о сеобама које су биле резултат повлачења јединица Свете лиге са простора јужно од Саве и Дунава, од којих је најмасовнија и најпознатија она под патријархом Арсеније III Чарнојевићем подигнута са простора Старе Србије и Шумадије, а мање сеобе независне од ове одвијале су се и са простора Босне.

    Те мање познате сеобе Срба са простора Босне могу се управо испратити кроз ове пописе и презимена која указују на њихово босанско порекло.

    Наравно, то нису биле и једине сеобе Бошњака преко Саве и Драве, оне датирају у већем броју још од времена османских освајања тих простора, и привих пописа које су Османлије провеле (XVI, XVII век), а у којима на простору Славоније и Барање, све до Балатона, налазимо презиме Бошњак у свим његовим верзијама, увек са истим значењем.

    Пописи које прво поменусмо спомињу ове верзије бошњачких презимена: Bosnyak, Bosnacz, Bosnayk, Bosnyakouicz, Bosnack, Bosnjak, Bosnak, Boszniacki, Bosniak, Bosnyakovicza, Bosnak, Bosznyak, Bosznak, Bosnyaczki и Bosanyak.

    Не много другачије писали су их и Османлије (в. Попис Санџака Пожега 1579. године, Сремски санџак у XVI веку, те други пописи који се односе на просторе северно од Саве), што на просторима европског дела царевине, што на просторима Блиског истока и Африке, докле су допирала презимена која су подсећала на босанско порекло носилаца, а који су чинили целу лепезу личности, од обичних војника до дипломата и чиновника Османског царства, које су биле пореклом из Босне.

    На крају, треба споменути да се један Бошњак (ориг. Elias Bosnyak de Busthincz) спомиње и 1505. године као посланик Краљевине Славоније на Сабору на Ракошу, што даје места перпоставци да се ради о досељенику који је прешао на славонску страну после пада Босне под турску власт или непосредно пред њен пад.

  5. Бранко Тодоровић

    Бошњака је разним верзијама забележено и у фрањевачкој провинцији Босни Сребреној, тј. на њеном делу који је тада био под Турцима, а ради се о пописима из 1743. и 1768. године.

    Тада је ово презиме забележено у облицима Bosgnach, Bosgnachovich, Bosgnacovich, Bosgnak, Bosgniach; Bosançich, Bosanlich, Bosgnaçich, Bosgnak, Bosgnakovich.

  6. Војислав Ананић

    БОШЊАК (п.к). Бошњаци (п). у Билећи, Граници и Подосоју (Билећа), Кљену, Бојишту и Селишту (Невесиње). Поријеклом су од Стијачића из Коијенића. У Гранцици су “од онијех Бошњака из Билеће”. У Кљен су дошли из Билеће. Славе Аранђеловдан (59:167,177,215,323). У Подосоју је рођен нарођни херој Јевто Бошњак (1918-1942). Јуришајући на италијанске утврђене положаје код Храсна, у мају 1942, смртно је рањен. Забиљежено је да су му посљедње ријечи биле: “Другови, ја погибох, чувајте ми митраљез” (168:105). Бошњаци (к) су у Љутом Доцу, Узарићима, Кнешпољу. Прову, Грабовој Драги, Доњем и Горњем Црнчу, Ладини и Воштанима (Широки Бријег). У Љутом Доцу су се раније звали Ороз, а под презименом Орозовић спомињу се у Узарићима 1743. и 1768. године. Бошњаци- Орози у Љутом Доцу нису у сродству са Бошњацима у осталим селима. Презиме Бошњак Орози су добили по томе што су, у турско доба, због неког убиства побјегли у Босну. Када се један од Ороза вратио у Љути Долац, узео је презиме Бошњак. У Узариће су Грабове Драге, а у Доњи и Горњи Црнач Градца ”гдје се налазе одавна“. Бошњака има у западној Херцеговини ’на више стотина’, а има их много и у сусједним крајевима Босне. (189:29,36,39, 45,57,49,56,59). Према Дедијеру, Бошњаци су у Љути Долац дошли из Лиса. Помиње их и у Марасовцу и каже да су старином Стипићи из Книна. Бошњацима су прозвани због тога “што су прије 90 година селили у Босну”. Има их и у Јасеници (Мостар). Славили су Лучиндан (59:244,351).

    Извор: РИСТО МИЛИЋЕВИЋ – ХЕРЦЕГОВАЧКА ПРЕЗИМЕНА, Београд, 2005.