Ђурић
Хаплогрупа: I2a
Порекло:
Крсна слава:
_________________________
Ђурић
Хаплогрупа: R1a Z280 L1280
Порекло: Врело, Шековићи, Република Српска
Крсна слава: Аврамијевдан
Контакт:
_________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Поштовани,
позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
23. март 2018. у 06:58
Војислав Ананић
Ђурићи
Ђурићи (Срби) настањени су у Попратима (Столац). Овдје су дошли око 1800. године. “Богдановићи, Стајчићи и Ђурићи су једно племе”, пише Дедијер, “поријеклом су с Крње Јеле на Грахову. У Љубиње су дошли Богдановићи с Данчића давно, а други иза окупације (мисли на аустријску оп. а) с Данчића и с Капавице. Има их 12 кућа”. Исти извор тврди да су Ђурићи у Благају дошли из Љубиња, а Ђурићи у Габели су тамо дошли са Слипчића. Презиме су добили, као патроним, према родоначелнику Ђури.
Према породичном предању које је испричао Чедо Ђурић из Попрати, Ђурићи су старином из Никшића. Доселили су због крвне освете прије тристо година. Славе Јовандан. Неки бег из Стоца дао им је читлук на локалитету Добич испод Даорсона, у Попратима. Ту су живјели неко вријеме па се преселили на данашње мјесто. На мјесту гдје су живјели прије постоји топоним Зекина торина, који је назван према Ристи Ђурићу званом Зеко, који је рођен око 1825. године. Из Попрати се дио Ђурића одселио у околину Љубиња, а један дио у близину Доњег Вакуфа и они су сада католици. Ови из Вакуфа су долазили седамдесетих година да посјете старину у Попратима. Поред ових исељених Ђурића, Чедо спомиње још Ђурића по Херцеговини који су им род а славе Јовандан, мада није сигуран јесу ли сви род који славе ту славу. Ђурићи који славе Ђурђевдан нису им род. (Предање забиљежио Жељко Шакота.)
Извор: Алија Пирић, Дубравски лексикон, Столац, 2013.
17. фебруар 2024. у 23:06
Предраг Ђурић
Moј покојни ђед Симеон (Симо) Ђурић је доселио у Вишеград око 1905 год. из Поплати ( не зна се тачан податак). Оженио се бабом Љубицом рођ. Сикимић, засновао породицу и у Вишеграду провео остатак живота.
Ја покушавам да сазнам тачно мјесто одакле је дошао, такође гробове његових родитеља тј. мог прађеда Стјепана и прабабе Анице.
Ђед Симо је имао три брата: Јово, Димитрије и Трипо. Славимо Светог Јована.
Волио би ако неко има неке податке да ми јави.
Предраг Ђурић, +44(0)7952186562.
26. мај 2018. у 17:01
maja
Molila bih ako neko zna nešto o Đurićima koji su doselili u ‘Raču preko Save’, područje današnje Semberije, bili su vrsni tesari, zidari i stolari.Slavili su Đurđevdan. Nemaju živih muških potomaka, ja sam jedan od potomaka poslednjeg ženskog člana ove porodice. Pretpostavlja se da su doselili iz Hercegovine, Crne Gore ili Dalmacije jer su sa sobom iz zavičaja poneli sadnicu pinjola (Pinus pinea) – vrsta bora karakteristične kišobranaste krošnje koja je na vrhu stabla koje i danas postoji dvorišti stare porodične kuće. Poslednji muški potomci su umrli krajem ili sredinom devetnaestog veka, a zvali su se Stevo i Rajo (oni su bili pomenute zanatlije)
5. јул 2018. у 13:40
Војислав Ананић
ЂУРИЋ. У Кнешпољу ријетко, у Југославији доста раширено презиме. Живе у око тридесетак насеља. То је патроним – по претку Ђури (црквено име Георгије), појављују се од почетка XIV вијека.
Ђурићи су поријеклом из Петњице у Дробњацима, одакле су се раселили једни у западну Србију (Азбуковица), други у правцу сјеверозапада. Славе Ђурђевдан (34, 93-94), а кнежопољски Томиндан.
26. август 2018. у 20:30
Marija
Ja sam Marija Djuric Mirkic iz Gajeva kod Samca otac mi je Todor a djed Djordja Djuric. Imo je njih pet sinova i jednu kcer Savo, Mirko,Rado,Ilija ,Todor i Danica
26. август 2018. у 21:22
Marija
I da zaboravila sam krsna slava nam je Djurdjev dan
17. септембар 2018. у 09:11
Mark
Jel zna neko poreklo Djurica iz Krusevca iz sela Celije ili okolnih sela/gradova? Slava Arandjelovdan ili Mratindan. Ima predanje da su starinom iz Crne Gore.
4. децембар 2019. у 20:48
Tomislav
Moja krsna slava je Aranđelovdan a najdalji predak za koga iz priče znam je Đurić Đura koji dođe kod manastira Kalenić sa dva sina Sava i Gliša. Ja po Savi nosim prezime Savić
17. септембар 2018. у 10:06
mina
poštovani,
molim vas za neku informaciju o poreklu porodice Đurić iz sela Gage, Dvor na Uni.
moj otac je ostao rano bez oba roditelja i nema precizne podatke o svom poreklu.
moj deda se zvao Radovan Đurić. hvala vam puno
22. октобар 2018. у 05:35
Војислав Ананић
ЂУРИЋ (п). у Подграђу (Бишће, Мостар), Крајпољу и Капавици (Љубиње), Старој Габели (Чапљина), Љубињу и Мостару. У Подграђе су дошли из Љубиња, а у Љубиње из Жабице гдје су првобитно живјели. У Капавицу су доселили из Крајпоља. У Стару Габелу је “Ђурића дјед” дошао око 1840. године из Слипчића код Мостара. Славе Јовањдан (59:240.263,287,289). Ђурићи су стара мостарска породица. На гробљу у Бјелушинама налазе се њихови споменици из 17. вијека (232:201). Некада су живјели и у Ораховом Долу (Попово), али су изумрли у овом селу (84:153). Има их у Попратима (Столац) и у Требињу. Ђурићи су различитог поријекла. Неке породице у Љубињу поријеклом су из Жабице. Предак им се звао Ђуро Смолчић. Славе Јовањдан. Породице у Капавици и Крајпољу даљом су старином од Вујадиновића из Црне Горе. Славе Ђурђевдан. Презиме су узели по “дједу Ђури” (155:503,549.565).
Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.
23. новембар 2018. у 21:36
Стефан
Поздрав.Занима ме поријекло Ђурића из села Буквика поред Брчког,слава Јовандан.
Прадјед Јован је имао седмеро дјеце;5 синова и 2 кћерке.Синови:Гојко,Јован,Стево,Милорад и Грујица(мој дјед),кћерке:Јока и Мара.
Хвала унапријед.
27. децембар 2018. у 17:11
Svetislav
Поздрав. Поштовање Стефане корени твоје породице потичу из Тузија(Црна Гора). Деда твог прадеда Гјон(православно Јован)Кељменди. Више о вашем пореклу можете истражити проучавање племена Кељменди. Неки извори тврде да су због крвне освете неки припадници племена пребегли у Босну и преузели православну вероисповест.
5. новембар 2020. у 19:29
Cvijetin Djuric
Ja sam Cvijetin Djuric iz sela Bukvik od oca Sime i dede Cvijetina(Lazar otac). Mi dmo familija i voleo bih stupiti sa vama u kontakt. Moj broj telefona je +436763305541
Unapred se radujem
30. октобар 2019. у 06:35
Ignjo
Interesuje me porijeklo Djuric u Bosanskom Brodu selo Donji Klakar
Slava ALIMPIJE 9. December odakle poticemo hvala