Poreklo prezimena Đurić
TESTIRANI ĐURIĆI NA SRPSKOM DNK PROJEKTU
Đurić
Haplogrupa: I2a
Poreklo:
Krsna slava:
_________________________
Đurić
Haplogrupa: R1a Z280 L1280
Poreklo: Vrelo, Šekovići, Republika Srpska
Krsna slava: Avramijevdan
Kontakt:
_________________________
KOMPLETNE REZULTATE POGLEDAJTE OVDE
Poštovani,
pozivamo vas na saradnju.
Pošaljite nam svoj prilog, sve što znate o ovom prezimenu na osnovu usmenog predanja ili citiranjem navoda iz knjiga (navedite kojih) ili onog što je već objavljeno na ostalim internet sajtovima (napomenite kojim).
Obavezno napišite i koju krsnu slavu slavite i područje u kojem se ovo prezime pojavljuje.
Navedite i ime poznate ličnosti (gde je rođen-a, čime se bavi), koja nosi ovo prezime.
Vaš prilog ostavite u komentaru ili pošaljite na i-mejl:
dragan
Interesuje me poreklo prezimena Djuric iz Toplice Srbija.
Sibin
Dragane ako. Slaviš slavu svetog nikolu mi djurići smo došli u osojane iz kučke banovine a naši rodjaci su se naselili u malu kosanicu miljkovicu i još nekim selima u toplički kraj moj deda danilo injegovi rodjaci nedeljko raka toka i drugi posle1945 god posetili su rodjake na zavetinu
Milodan
Poreklo brojnijih familija-prezimena valjevske Tamnave po knjizi „Antropogeografija valjevske Tamnave“ Ljubomire Ljube Pavlovića, izdanje 1912. godine.
Mesto-kada su doseljeni-odakle su doseljeni-Krsna slava-napomena.
ĐURIĆ
-Crvena Jabuka*, prva polovina 18. veka, Nikšićka Župa, Lučindan, uz Nenadoviće.
*Nenadovići su od porodice Grbovića i Vukomanovića: Predak im se zvao Nenad i ostavio posle seobe više sinova. Njegov unuk je Nikolica, buljubaša kneza Alekse Nenadovića iz 1791. godine, poginuo iste godine u Skobalju u čarci između Karađorđeve hajdučke čete i knez Aleksine potere. Nikolin je sinovac kapetan Đura, koji je bio među prvim Tamnavcima, kada su se 1804. godine digli na ustanak, a koji je živeo do 1833 godine i bio buljubaša i kapetan. Đurini potomci se zovu još i: Stojkovići, Uroševići i Jeremići, a Nikoličini: Nenadovići i Đotunovići na Ušću.
-Brgule, druga polovina 18. veka, Osat, Mitrovdan.
-Zukve, druga polovina 18. veka, Cvetulja u Rađevini, Lučindan.
-Stubline, druga polovina 18. veka, Zavlaka u Rađevini, Jovanjdan, uz Rankoviće 3.
-Bajevac, posle 1827. godine, Vražegrmci u Crnoj Gori, Sv. Petka.
-Mali Borak, posle 1827. godine, Osat, Đurđevdan.
-Zabrežje-1, posle 1827. godine, Vrbovec kod Smedereva, Đurđevdan.
-Zabrežje-2, posle 1827. godine, Ada u Bačkoj, Petrovdan.
-Krtinska, posle 1827. godine, Srem, Aranđelovdan.
-Murgaš, posle 1827. godine, Zaovine u Starom Vlahu, Đurđevdan.
-Ratari, posle 1827. godine, Miličinica u Podgorini, Lazarevdan.
-Čučuge, posle 1827. godine, obližnja Pambukovica, Mitrovdan, došao uz mater.
Milodan
Familije-prezimena Đurić po mestima življenja i Kolubari i Podgorini. Prema knjizi Ljubomira Ljube Pavlovića „Kolubara i Podgorina“, prvo izdanje 1907. godine, najnovije izdanje 2011. godine – edicija „Koreni“ – JP Službeni glasnik Republike Srbije i SANU.
Ostale podatke porodica Đurić, odakle su i kada doseljeni kao i Krsnu slavu možete saznati u tekstovima pomenutih mesta.
-Babajić
-Bačevci
-Bobova
-Virovci
-Grabovica
-Divci
-Dragijevica
-Žabari
-Zabrdica
-Jasenica
-Kadina Luka
-Komanice
-Kotešica
-Kunice
-Majinović
-Mionica
-Prnjavor (Bogovađa)
-Strmovo
-Tabanović
-Tolić
-Crniljevo
administrator
Milan:
Interesuje me poreklo prezimena Djuric u selu Grncara(Loznica)
Milodan
Porodice-familije po mestima prebivališta u Šumadijskoj Kolubari, Đurić.
Prema knjizi Petra Ž. Petrovića „Šumadijska Kolubara“, prvo izdanje 1939. godine, drugo izdanje 1949. godine, najnovije izdanje 2011. godine u sastavu knjige „Šumadija i Šumadijska Kolubara“ – edicija „Koreni“ – JP Službeni glasnik Republike Srbije i SANU.
-Vrbovno
-Arapovac
-Baćevac
-Vreoci
-Petka
Ostale podatke porodica Đurić, odakle su i kada doseljeni kao i Krsnu slavu možete saznati u tekstovima pomenutih mesta, koji su postavljeni ili će biti uskoro postavljeni.
Milan Rus
Interesuje meni poreklo Djurica iz Cetinje. Slava nam Mratindan.
Milodan
Prezimena-familije u Šumadiji, Đurić.
Prema knjizi „Etnološka građa o Šumadincima“akademika Jovana Erdeljanovića, prvo posthumno izdanje 1948. godine – poslednje izdanje Službeni Glasnik i SANU – Edicija „Koreni“ 2011. godine u sklopu knjige „Šumadija i Šumadijska Kolubara“.
-Žirovnica
-Kruševo
-Mala Plana
-Velika Plana
Uroš
Da li neko može da mi kaže nešto više o poreklu prezimena Đurić iz mesta Stara Pazova (Srem) ili Šimanovci (Srem)?
Krsna slava nam je Đurđic, 16. novembar.
Nikola
Moja porodica je Đurić, mi smo iz sela Vojska nedaleko od Svilajnca (danas živimo u Svilajncu) u Pomoravlju. Krsna slava nam je isto Đurđic. Pozdrav!
Milodan
Familije-prezimena Đurić po mestima življenja. Prema knjizi Ljubomira Ljube Pavlovića „Sokolska nahija“.
-Uzovnica
-Gračanica
-Donja Ljuboviđa
-Osat
-Pilica
-Zaovine
-Obajgore
Zvonko
Interesuje me poreklo porodice Đurić,selo Osojane K i M,krsna slava Sv. Nikola
Nikola
Moji su poreklom odatle pa možemo da razmenimo informacije o tome. Pozdrav
Milan
Moji su iz severne Dalmacije (Obrovac) i isto slavimo sv. Nikolu.
Podzrav!
Zvonko
Naravno….
ZvonkoSibin
Zvonko u osojanu ima i danas djurića slavimo slavu sveti nikola po predanju došli smo iz kučke banovine ako te još nešto interesuje možemo dase čujemo ja znam mnogo bitnih detalja o našem plemenu ima nas od kv kg bg i drugim mestima u srbiji prva seoba bila je u topličkom kraju
Milodan
Familije-prezimena Đurić, po mestima prebivališta. Prema knjizi Borivoja Drobnjakovića „Kosmaj“.
-Đurinci
-Koraćica
-Nemenikuće
-Rajkovac
-Sopot
-Trešnjevica, srez jasenički.
Igor
Hitno mi treba ako neko zna poreklo porodice djuric iz zvecana…hvala unapred
Milodan
Familije-prezimena Đurić, po mestima prebivališta. Prema knjizi Todora Radivojevića „Lepenica“.
-Drača
-Žirovnica
-Lapovo
-Petrovac
-Batočina
Letopan
Molim za pomoć: Da li igde iko išta zna o Teodoru Đuriću, barjaktaru jaseničke vojske koja je ratovala u Prvom srpskom ustanku? Rodom je iz Trešnjevice pod Rudnikom. Pomenut je kod Konstantina Nenadovića, ali nigde više. U predanju postoji i Petar Barjaktar (Petrović ?) koji je, navodno, takođe bio barjaktar jaseničke vojske, ratovao sa Karađorđevim vojvodom Petrom Karom i poginuo pri oslobađanju Jagodine, u martu-aprilu 1804. Ali nigde pisane reči, ni jedne o njemu.
Predrag
Po mojim nekim saznanjima svi (da li baš svi) Đurići potiču iz sela Pecka kod Valjeva. Vertikalom su se spuštali do mora tako da ih ima na Kosovu i Crnoj Gori. Onda su se horizontalom selili po rimorju sve do Splita. U Dubrovniku ima prezimena Jurić sa pravoslavnim imenima a promenuli su prezime iz Đurić u Jurić. Od splita su se kretali vertikalom i oko nje sve do sela Đurića u Mađarskoj nedaleko od mesta Rastina (oština Sombor). Inače moji potiču iz Sela Gornja Pecka (opština Mrkonjić grad) a slava mi je Đurđevdan.
Mario
Poštovani!
Zanima me poreklo Đurića iz Borkovića pored Banjaluke. Slava: Đurđevdan.
Hvala.
Goran Djuric
Moje ime je Goran Djuric.
Otac Milutin rodom iz cela Veliko Bonjince, opstina Babusnica.
Deda Dusan.
Pradeda Milten iz istog sela, po prici nosioc Karadjodjeve zvezde iz Balkanckog rata.
Cukun deda se zvao Djuradj.
Slavimo Svetog Luku.
To je sve sto znam.
Ako iko zna nesto vise, javite mi.
Hvala unapred.
Miroslav B Mladenoviç Mirac
Đurinci(s. Šišava, Vlasotince):-. Po kazivanju Zorana B. Dinića, a na osnovu priče Stojana Dinića (rođenog 1912.g., rodonačelnik familije je Đura. Došli su sa Kosova pa su se naselili u selu Guberevcu, a zatim prešli u Šišavu. Đura je imao dva sina: Coju Sojilka. Coja (vidi familiju Stojanovci) nije imao dece pa posinio Stojana iz Kruševice.
Prezimena: Đurić, Cojić, Stojilković, Kostadinović i Dinić.
Krsna slava: Sveti Stevan (9 januar)
Poznati ovakav rodoslov: Đura-Coja (Stojan-vidi familiju Stojanovci), Stojilko;
Stojilko:-Kostadin-Dina (oko 1848-1940.g. i žena Jana), Coja, Tasa, prokopije, Stanka;
Kostadin-Jana:-Hristifor (1872-1939.g. i njegova žena Sanda Milenković (Mladenovci-Šišava) oko 1872-1955.g.), Julka, Mihajlo, Roska, Vlajko (1888-1967.g), Vaska;
Hristifor-Sanda:-Vladimir (1893.), lazar81895-1979.g), leposava 81898-1992.g.), zarije 81900-1903.g.), Srećko (19003), Todor (1906-1911), Toma 1906-1909), Bosiljka 81909-1911), Dobrunka 81911-1951), Veljko (1915)…
*
Iz sela zavidince(Baušnica) ŠURIĆI su iz Peći(poreklom CRNOGORCI), koji su prilikom seobe SRBA od Turaka pod Čarnojevićem, se prvo doselili u selo Ostatovica(Zapanje), pa onda u Zavidince(Zaplanje-Babušnica) i Bonjince(Zaplanje-Babušnica). U selima:Zavidince, Grabovnica(Leskovac) i Šišava(Vlasotince) slave Sv.Stevan(9 januar)-dodeljuje se slava bratu koji se odeli iz kuče; dok jedna grana se zaselila u selo Krivi Del(C.Trava) a odatle se raselila pored Vlasine u selo Dejan(krs-sl. „SV.Đorđe-posni“-Sv.Alimpije(9 desembar)-sagrađena dva hrama istog dana za dva sveca 9 decembar u Rusiji i Grškoj, pa se zato slvi kao jedan svetac. Inače izvorna slava je sv.Jovan.
Što se tiče raseljavanja i uzimanja drugih slava to je druga tema za raspravu.
Zabeležio: Miroslav B Mladenović Mirac, etnolog i etnograf Vlasotince Srbija
Miroslav B Mladenoviç Mirac
Miroslav B Mladenoviç Mirac
27. februara 2020. u 21:00
Đurinci(s. Šišava, Vlasotince):-. Po kazivanju Zorana B. Dinića, a na osnovu priče Stojana Dinića (rođenog 1912.g., rodonačelnik familije je Đura. Došli su sa Kosova pa su se naselili u selu Guberevcu, a zatim prešli u Šišavu. Đura je imao dva sina: Coju Sojilka. Coja (vidi familiju Stojanovci) nije imao dece pa posinio Stojana iz Kruševice.
Prezimena: Đurić, Cojić, Stojilković, Kostadinović i Dinić.
Krsna slava: Sveti Stevan (9 januar)
Poznati ovakav rodoslov: Đura-Coja (Stojan-vidi familiju Stojanovci), Stojilko;
Stojilko:-Kostadin-Dina (oko 1848-1940.g. i žena Jana), Coja, Tasa, prokopije, Stanka;
Kostadin-Jana:-Hristifor (1872-1939.g. i njegova žena Sanda Milenković (Mladenovci-Šišava) oko 1872-1955.g.), Julka, Mihajlo, Roska, Vlajko (1888-1967.g), Vaska;
Hristifor-Sanda:-Vladimir (1893.), lazar81895-1979.g), leposava 81898-1992.g.), zarije 81900-1903.g.), Srećko (19003), Todor (1906-1911), Toma 1906-1909), Bosiljka 81909-1911), Dobrunka 81911-1951), Veljko (1915)…
*
Iz sela zavidince(Baušnica) ĐURIĆI su iz Peći(poreklom CRNOGORCI), koji su prilikom seobe SRBA od Turaka pod Čarnojevićem, se prvo doselili u selo Ostatovica(Zapanje), pa onda u Zavidince(Zaplanje-Babušnica) i Bonjince(Zaplanje-Babušnica). U selima:Zavidince, Grabovnica(Leskovac) i Šišava(Vlasotince) slave Sv.Stevan(9 januar)-dodeljuje se slava bratu koji se odeli iz kuče; dok jedna grana se zaselila u selo Krivi Del(C.Trava) a odatle se raselila pored Vlasine u selo Dejan(krs-sl. „SV.Đorđe-posni“-Sv.Alimpije(9 desembar)-sagrađena dva hrama istog dana za dva sveca 9 decembar u Rusiji i Grčkoj, pa se zato slvi kao jedan svetac. Inače izvorna slava ĐURIĐA je sv.Jovan.
Što se tiče raseljavanja i uzimanja drugih slava to je druga tema za raspravu.
Zabeležio: Miroslav B Mladenović Mirac, etnolog i etnograf Vlasotince Srbija
Miroslav B Mladenoviç Mirac
ISPRAVKA i DOPUNA za ĐURIĆE:-Sa Kosova doseljeni u selo GUBEREVAC(greška Grabovnica) opština Leskovac(a jedana grana u s. Šišava-Vlasotince) sa istom krsnom SVETI STEFAN (9 januar); dok jedna grana „prelazeći“ potok(ubili Turčina iz KRIVI DEL(Crna Trava) naselili se u G.Dejan(m.Đorđine) i selo Sredor) sa slavom:“Sv.Đorđe „posna“-Sv-Alimpije)-istog dana sagrađena dva hrama u Grčkoj i Rusiji i tako se dva sveca slave u istom danu kao JEDAN 9 decembar.
Zabeležio:Miroslav B Mladenović Mirac etnolog i etnograf Vlasotince, Srbuija
Milos
Zanima me poreklo porodice Djuric selo Pudarci? Hvala unapred
Milodan
Miloš!
Zanima me poreklo porodice Djuric selo Pudarci? Hvala unapred
_________________________________________________________
Odgovori
–Pejčići (Đurići), slave Sv. Vreče i Nikoljdan. Prababa se doselila iz Grocke, udala se ovde i dovela sinove Petra i Mitu. Starinom su iz „Erske“ a u Grockoj su im rod Pejčići.
http://www.poreklo.rs/2014/09/09/poreklo-prezimena-selo-pudarci-grocka/
Duško
Poštovani,
interesujeme porijeklo porodice Đurić iz sela LipniK,Sanski Most,Bosna i Hercegovina.Krsna slava nam je Sv. Georgije.Po pričama djeda (nažalost imao sam 5 godina kada je preminuo, pa ne znam mnogo) porijeklom smo sa prostora između Knina i Bos. Grahova, a na Grmeč smo došli nakon ubistva bega.Imam 16 godina i veoma me interesuje porijeklo, ali nažalost nemam koga da pitam (i stric i otac su mi umrli, a nisu ni znali mnogo).
Rada
Djurići iz sela Plavna, kod Knina doseljeni iz okoline Bos.Grahova, više na sajtu zavičajnog udruženja Plavno, Plavanjsko ognjište, a ima i na fb. Crkva u selu je Sv.Georgija. Mislim da je zajedničko poreklo. Nadji na fb mr. Milorada Kuraicu, ima ih dvojica, onog bez brade, on sve zna. Dragi dečko, lepo od tebe što se interesuješ. Želim ti da nadješ svoje poreklo i svako dobro ti želim.
Pozdrav
Rada Djurić
Ivana Djuric
Ovaj komentar me je zainteresovao. Moj deda Milan je rodjen u Plavnu kod Knina. Kasnije je dosao u Sabac. Njegov otac se zvao Petar.Cela familija slavi Svetog Stefana, a citajuci komentare ovde nisam naisla ni na jedan da slave istu slavu. Vidim da je Dusko napisao da slavi Svetog Georgija, ali isto mesto a razlicita slava su me zbunili.
Željko Đurić
Zanima me porijeklo prezimena Đurić grad Teslić, Republika Srpska. Krsna slava Đurđev dan. Ako može na: [email protected]
Hvala.
Andjela
Zanima me poreklo porodice Djuric,selo Belo Brdo kod Leposavica.Krsna slava je Sveti Jovan. Hvala unapred!
maher
Andjela, Vi slavite Svetog Jovana i to je najstarija loza porodice Djuric. Mozete biti ponosni na taj podatak..
Dragan Đurić
Ja sam iz Gornje Ljuboviđe kod Ljubovije. Đurići su se doselili to negde iz Mokre Gore. A potiču od prezimena Karadžića sa severa Crne Gore. Po knjizi Dr. ĐURIĆA(Istoričara). Svi slavimo Đurđevdan. Ima nas i u Donjoj Ljuboviđi. Dosta ih se raselilo po Beogradu, Novom Sadu Mačvi.
Gordan Djuric
Zanima me poreklo Djurici iz Topole Oplenac, selo Topola. Krsna slava nam je Djurdjevdan. Selo Djurici kraj Topole. Deda Ilija Djuric, njegov brat Mladen.
Interesuje me kad su se moj cukundeda doselio u Topolu i odekle smo mi stvarno
potekli? Hvala unapred.
SLAVOMIR
Ja sam Slavomir Djuric rodjen u Smederevu.
Otac Milutin Djuric rodjen u Crepulji.
Deda Radonja doselio se u Crepulju.
To je sve sto znam.
Interesuje me poreklo mojih predaka i odakle su ?
Hvala…
Dragiša Gile Živković
http://www.poreklo.rs/2015/11/11/poreklo-prezimena-selo-crepulja-zubin-potok/
Danijel
Pozdrav interesuje me poreklo Djurica i grb Djurica sa Ozrena kod Doboja. Zvana Ozren Gora Sveta zemlja brace Nemanjica. Krsna slava nam je Sveti Georgije Djurdjev Dan. Ozren selo Tumare. Hvala unapred
Mirko
Moji su poreklom sa Ozren gore iz sela Gorna Bukovica, Đurić sam i slavim Đurđevdan.
Marica
Moj deda je iz G Bukovice ziveo u Perovu Azbest rudnik Dimitrija Dnuric slavio slavu Sv Djordje poh
Tomislav
Pozdrav, od Đurića sa Ozrena, selo Tekućica, opština Doboj, ima nas dosta u ovom selu, Krsna slava nam je Sveti Georgije „Đurđevdan“, koliko je meni poznato tu smo oko dvije stotine godina, nadimak nam je „Čimburovići“, takođe u selu postoji još jedna familija Đurića koji slave Svetog Simeona „Simoljdan“ i nismo u rodu, njihov nadimak je „Perendići i Mačićevići“. Nemam podatke odakle smo doselili, po pričama smo iz plemena Karadžić. Koristim ovu priliku da pozdravim sve prezimenjake a svaki podatak i saznanja o porijeklu i kretanju naših predaka su dobro došla da se napišu ovdje na sajtu.
Defendor
Bilo bi zanimljivo ispitati Y-DNK poreklo vašeg roda. Mi već imamo testirane Karadžiće, par njih, ali njima svima je slava Aranđelovdan. Oni pripadaju haplogrupi I2-Z17855. Ako bi se ovo vaše predanje o poreklo od „plemena Karadžić“ odnosilo na ove Karadžiće, onda biste i vi trebali pripadati toj haplogrupi. Slave su se ponekad menjale, pa nije isključeno da je to možda bio slučaj i kod vas, ali samo teoretski govoreći i u kontekstu ove pretpostavke. Na Ozrenu već ima testiranih rodova, tako da bi DNK analiza porekla Đurića, dodatno upotpunila sliku porekla celokupnog stanovništva Ozrena.
biljana
U selu Komiric izmedju Valjeva I Loznice ima porodica
DJURIC deo njih zovu nadimkom Cimburici
Goran M.Đurić
Jedino što znam da je moj pradeda Sreten Đurić poreklom iz Hercegovine, živeo je u Milićevom selu koje je pola puta između Arilja i Užičke Požege. U selu postoje još dve kuće Đurić koje nisu naša familija. Slavimo svetog Jovana zlatoustog, nadam se da postoje nekakve smernice ka našem poerklu?
Mića
Pozdrav! Interesuje me poreklo porodice Đurić iz Komirića, slava Sv Jovan. Moja grana porodice se odselila u Malu Vranjsku polovinom 19. veka (odselio se Petar Đurić). Moj pradeda je pričao mom ocu da smo poreklom iz okoline Bileće. Bio bih zahvalan za više podataka.
Darko Đurić
Potovani. Molio bih vas za više podataka o prezimenu Đurić. Podaci do kojih sam ja došao, a vezani su za moje pretke su sljedeći. Prema pričanju starijih generacija oko 1850-60 godine sa područja dalmacije ili hercegovine u centralnu bosnu u okolinu grada Donji Vakuf, doseljavaju se tri rođaka, nismo sigurni da se radi o rođenoj braći, a to su: Đurić Jovo, Đurić Simo i Đurić Mitar. Moje porijeklo vodi od Đurić Jove, koji je imao tri sina: Đurić Ristu, Vasu i Jovu. Ovi Đurići su dalje imiali sljedeće potomke: Đurić Risto ima tri sina: Sava 1890 godište, Dušan 1892 godište, Mile 1900 godište. Đurić Vaso ima pet sinova i ćerku: Đorđe 1906 godište, Ljuban 1909 godište, Mlađen 1912 godište, Petar 1923 godište, Jovo 1920 godište, Ana 1925 godište. Đurić Jovo ima četiri sina: Milenko 1905 godište, Kosta 1907 godište, Branko 1912 godište i Gojko 1909 godište. Moj prađed Milenko je stradao od strane ustaša 1941. godine, kao i njegov brat Branko. Kako mi je najpoznatija ova linija ( po prađedu Milenku ), dostavljam vam dalje podatke: Milenko je imao, odnosno nakon drugog svjetskog rata u životu su ostali: Jovo, Ile i Višnja, Jovo ima dva sina Sekulu i Milu, a Sekula jednog sina tj, moju malenkost Darka Đurića. Mi slavimo Aranđelovdan ( 21.11. ). To su neki podaci do kojih sam došao, molio bih vas da ukoliko imate više podataka o mojoj daljoj i bližoj porodici da iste dostavite na ovu email adresu. Pozzz.
Nemanja
Prijatelju reci,mi iz kojeg si mjesta kada kažeš okolina Donjeg Vakufa.
Sasa
Interesuje me porijeklo porodice Djuric iz sela Jelicka – izmedju Banja Luke i Prijedora ( u blizini Omarske ). Slavimo Sv. Nikolu
Vojislav Ananić
Đurići
Đurići (Srbi) nastanjeni su u Popratima (Stolac). Ovdje su došli oko 1800. godine. “Bogdanovići, Stajčići i Đurići su jedno pleme”, piše Dedijer, “porijeklom su s Krnje Jele na Grahovu. U Ljubinje su došli Bogdanovići s Dančića davno, a drugi iza okupacije (misli na austrijsku op. a) s Dančića i s Kapavice. Ima ih 12 kuća”. Isti izvor tvrdi da su Đurići u Blagaju došli iz Ljubinja, a Đurići u Gabeli su tamo došli sa Slipčića. Prezime su dobili, kao patronim, prema rodonačelniku Đuri.
Prema porodičnom predanju koje je ispričao Čedo Đurić iz Poprati, Đurići su starinom iz Nikšića. Doselili su zbog krvne osvete prije tristo godina. Slave Jovandan. Neki beg iz Stoca dao im je čitluk na lokalitetu Dobič ispod Daorsona, u Popratima. Tu su živjeli neko vrijeme pa se preselili na današnje mjesto. Na mjestu gdje su živjeli prije postoji toponim Zekina torina, koji je nazvan prema Risti Đuriću zvanom Zeko, koji je rođen oko 1825. godine. Iz Poprati se dio Đurića odselio u okolinu Ljubinja, a jedan dio u blizinu Donjeg Vakufa i oni su sada katolici. Ovi iz Vakufa su dolazili sedamdesetih godina da posjete starinu u Popratima. Pored ovih iseljenih Đurića, Čedo spominje još Đurića po Hercegovini koji su im rod a slave Jovandan, mada nije siguran jesu li svi rod koji slave tu slavu. Đurići koji slave Đurđevdan nisu im rod. (Predanje zabilježio Željko Šakota.)
Izvor: Alija Pirić, Dubravski leksikon, Stolac, 2013.
maja
Molila bih ako neko zna nešto o Đurićima koji su doselili u ‘Raču preko Save’, područje današnje Semberije, bili su vrsni tesari, zidari i stolari.Slavili su Đurđevdan. Nemaju živih muških potomaka, ja sam jedan od potomaka poslednjeg ženskog člana ove porodice. Pretpostavlja se da su doselili iz Hercegovine, Crne Gore ili Dalmacije jer su sa sobom iz zavičaja poneli sadnicu pinjola (Pinus pinea) – vrsta bora karakteristične kišobranaste krošnje koja je na vrhu stabla koje i danas postoji dvorišti stare porodične kuće. Poslednji muški potomci su umrli krajem ili sredinom devetnaestog veka, a zvali su se Stevo i Rajo (oni su bili pomenute zanatlije)
Vojislav Ananić
ĐURIĆ. U Knešpolju rijetko, u Jugoslaviji dosta rašireno prezime. Žive u oko tridesetak naselja. To je patronim – po pretku Đuri (crkveno ime Georgije), pojavljuju se od početka XIV vijeka.
Đurići su porijeklom iz Petnjice u Drobnjacima, odakle su se raselili jedni u zapadnu Srbiju (Azbukovica), drugi u pravcu sjeverozapada. Slave Đurđevdan (34, 93-94), a knežopoljski Tomindan.
Marija
Ja sam Marija Djuric Mirkic iz Gajeva kod Samca otac mi je Todor a djed Djordja Djuric. Imo je njih pet sinova i jednu kcer Savo, Mirko,Rado,Ilija ,Todor i Danica
Marija
I da zaboravila sam krsna slava nam je Djurdjev dan
Mark
Jel zna neko poreklo Djurica iz Krusevca iz sela Celije ili okolnih sela/gradova? Slava Arandjelovdan ili Mratindan. Ima predanje da su starinom iz Crne Gore.
Tomislav
Moja krsna slava je Aranđelovdan a najdalji predak za koga iz priče znam je Đurić Đura koji dođe kod manastira Kalenić sa dva sina Sava i Gliša. Ja po Savi nosim prezime Savić
mina
poštovani,
molim vas za neku informaciju o poreklu porodice Đurić iz sela Gage, Dvor na Uni.
moj otac je ostao rano bez oba roditelja i nema precizne podatke o svom poreklu.
moj deda se zvao Radovan Đurić. hvala vam puno
Vojislav Ananić
ĐURIĆ (p). u Podgrađu (Bišće, Mostar), Krajpolju i Kapavici (Ljubinje), Staroj Gabeli (Čapljina), Ljubinju i Mostaru. U Podgrađe su došli iz Ljubinja, a u Ljubinje iz Žabice gdje su prvobitno živjeli. U Kapavicu su doselili iz Krajpolja. U Staru Gabelu je „Đurića djed“ došao oko 1840. godine iz Slipčića kod Mostara. Slave Jovanjdan (59:240.263,287,289). Đurići su stara mostarska porodica. Na groblju u Bjelušinama nalaze se njihovi spomenici iz 17. vijeka (232:201). Nekada su živjeli i u Orahovom Dolu (Popovo), ali su izumrli u ovom selu (84:153). Ima ih u Popratima (Stolac) i u Trebinju. Đurići su različitog porijekla. Neke porodice u Ljubinju porijeklom su iz Žabice. Predak im se zvao Đuro Smolčić. Slave Jovanjdan. Porodice u Kapavici i Krajpolju daljom su starinom od Vujadinovića iz Crne Gore. Slave Đurđevdan. Prezime su uzeli po „djedu Đuri“ (155:503,549.565).
Izvor: Risto Milićević – Hercegovačka prezimena, Beograd, 2005.
Stefan
Pozdrav.Zanima me porijeklo Đurića iz sela Bukvika pored Brčkog,slava Jovandan.
Pradjed Jovan je imao sedmero djece;5 sinova i 2 kćerke.Sinovi:Gojko,Jovan,Stevo,Milorad i Grujica(moj djed),kćerke:Joka i Mara.
Hvala unaprijed.
Svetislav
Pozdrav. Poštovanje Stefane koreni tvoje porodice potiču iz Tuzija(Crna Gora). Deda tvog pradeda Gjon(pravoslavno Jovan)Keljmendi. Više o vašem poreklu možete istražiti proučavanje plemena Keljmendi. Neki izvori tvrde da su zbog krvne osvete neki pripadnici plemena prebegli u Bosnu i preuzeli pravoslavnu veroispovest.
Ignjo
Interesuje me porijeklo Djuric u Bosanskom Brodu selo Donji Klakar
Slava ALIMPIJE 9. December odakle poticemo hvala
sreten
Da li neko može da mi kaže nešto više o poreklu prezimena Đurić iz mesta Krtinska,slava
Arandjelovdan