24 сата: Откуд презиме Ћурувија, Карлеуша…?

Људи у Србији често носе иста презимена и иако нису у сродству, има нешто што их повезује, а то је њихово порекло.
Тако су нека од најчешћих презимена попут Јовановић, Петровић или Николић настала према именима православних светаца, а која, опет, воде порекло од грчких, хебрејских или латинских имена.

“Многи не знају шта значе наша презимена. Ми их стичемо рођењем и прихватамо их као што прихватамо боју очију, боју косе, стас, глас”, истиче за “24 стаа” Загорка Вавић-Грос, професорка у пензији. Она је у својој књизи “Презимена су чувари нашег језика” дала више од 40 начина по којима су српска презимена настајала и, иако има оних која порекло воде по физичким недостацима (Грбић, Ћорић), животињама (Јарић, Чортан-шаран) или чак социјалном статусу (Чипчић – кмет, Спаић – спахија), највише су ипак настајала од мушких или женских имена.

”Најчешћа презимена настала су од световних имена Јован, Петар, Никола, Стефан, Ђорђе”, објашњава Загорка Вавић-Грос .

Некад се, наводи ауторка, чак погрешно интерпретирају одређена презимена као што су Топаловић, Луткић или Мутавџић, која према називу могу сугерисати на значење.

”Топаловић није од топао, већ од турцизма и значи хром, као што ни Луткић није настало од лутке, већ од надимка Лута за Милутина”, додаје.

Ипак, много интересантнија презимена за изучавање била су она која не срећемо тако често у нашем народу, а позната су нам, попут Ћурувија, Карлеуша, Шормаз…

”Шормаз је из турског и значи “свеж”, Карлеуша је “чупава коса”, док Ћурувија представља “онај који јури ћурке” и погрдно је презиме “, прича Загорка Вавић-Грос.

У Србији нема статистичких података о томе колико има различитих презимена, по неким проценама, око две трећине српских презимена завршава на -ић.

”До сада је пописивање било анонимно, али сада ћемо направити занимљиву анализу и имена и презимена, којих има највише, којих најмање, колико укупно”, наводе у РЗС. за “24 сата.”