Pišete rodoslov? Pitajte nas! Reviewed by Momizat on . Koliko puta ste slušali kako vam dede ili babe pričaju o vašim davnim precima, navodeći njihova imena, kad i gde su živeli i čime su se bavili, a da o tome danas Koliko puta ste slušali kako vam dede ili babe pričaju o vašim davnim precima, navodeći njihova imena, kad i gde su živeli i čime su se bavili, a da o tome danas Rating: 0
You Are Here: Home » Rodoslov » O rodoslovu » Pišete rodoslov? Pitajte nas!

Pišete rodoslov? Pitajte nas!

Koliko puta ste slušali kako vam dede ili babe pričaju o vašim davnim precima, navodeći njihova imena, kad i gde su živeli i čime su se bavili, a da o tome danas nemate jasnu predstavu.

Krajnje je vreme da ispravite tu nepravdu prema generacijama vaših prethodnika i ostavite pisani trag o njima, u amanet onima koji će tek da dođu na svet.

Sve što treba da uradite je da napravite plan i krenete da ga sprovodite u delo!

Portal POREKLO spreman je da vam u tome pomogne dajući vam niz korisnih saveta, gde i kako da dođete do informacija, koje će upotpuniti sliku vašeg porodičnog stabla.

Nastojaćemo da, u meri u kojoj je to moguće, obezbedimo i odgovore na sva vaša pitanja i dileme, od ljudi koji su dokazani stručnjaci za rodoslovlje.

Registrujte se na Forum Poreklo i postavite temu o svom prezimenu, ili prenesite svoja iskustva o dosadašnjem traganju za svojim korenima, a naši članovi će vam rado izaći u susret i pomoći vam da otkrijete nešto više o vašem poreklu.

Pišite, postavljajte pitanja.

Nemojte da vas razočara ako odgovor ne bude brz.

Važno je da stigne.

Javite se na i-mejl:

rodoslov@poreklo.rs


Komentari (1157)

  • Jovana

    S obѕirom da imamo neke informacije o našem poreklu, a koje dosežu do 1800. god. interesuje nas da li nam možete pomoći da dođemo do još nekih daljih predaka? Naše izvorno prezime je Mačužić, i naši predci su na prostore Raške (Tepeči-Čečina)došli sa prostora ili Metohije ili Crne Gore. Po našem pretku Milutinu se sada prezivamo Milutinović i živimo u Kraljevu, a ima nas i u Vionici- Ivanjica, inače Mačužića koji su zadržali to prezime ima u Ušću i Baljevcu na Ibru, Kraljevu, Kragujevcu (Vučkovica i Grivac), Trstenik (Mala Sugubina i Poljna). Svi slavimo Đurđevdan. Ono što smo zapazili u pretragama je pominjanje Mačužića na prostoru Kolašina. Želja nam je da uz Vašu pomoć, saznamo još nešto o našim predcima, odnosno korenima, što dalje u prošlost. Pozdrav.

    Odgovori
    • administrator

      Poštovana, hvala na javljanju. Potrudićemo se da vam u najskorije vreme obezbedimo informacije koje vas zanimaju. Imajte samo razumevanja pošto je portal još u fazi izrade, puni se informacijama, i realno tek će za mesec, dva biti spreman za brže pribavljanje svega onog što vas i ostale koji drže do svojih korena zanima. Veliki pozdrav

      Odgovori
      • rasa

        Zanima me da li mi neko moze vise reci o poreklu prezimena Talijan.Jedni pominju Vucitrn kao izvor ovog prezimena,dok mnogi tvrde da potice iz Herceg Bosne,Srbi koji se prezivaju Talijan slave Djurdjic ali ima naznaka i o katolickim i bosnjackim porodicama ovakvog prezimena

        Odgovori
      • goran111

        Zdravo, ja sam novi, pa ne znam kako da se snadjem..
        ja sam Goran, sa Kosova. Moja majka je rodom, iz sela Gornje Kusce, (Kosovo), rodj. Dimic.. Njihova familija se zove Bugari.. da li mozete nesto vise o tome da mi kazete… hvala unaprd

        Odgovori
        • Rile

          Zdravo Gorane
          Ja sam rodjen 1964 godine u istom selu . Moji su se odselili 1969e godine. Sećam se da su nam bili komšije i zvali su ih Dimirci. Inače poreklo je bugarsko a ima tvojih rodjaka i u švajcarsku. Zaboravio sam kako se zove ali sećam se da ima firmu za postavljanje tepiha. Sva prezimena su prisilno promenjena posle prvog svetskog rata.
          Tako smo mi Spasići dobili po pradedi Risti i od tad se prezivamo Ristić.
          Verovatnoća da je vaša porodica iz Makedonije ili Grčke je velika. U vreme balkanskih Ratova svi pravoslavci koji nisu bili Grci proterani su iz grčke ili bili ubijeni. Veliki broj se nastanio u okolini Gnjilana i Bujanovca. Tu je bilo i Hrvata, Goranaca, Bugara i nepoželjnih Grka. Svi oni su morali da promene prezimena na ić i po crkvenim imenima unazad treće koleno. Inaće moj brat od ujaka se oženio iz vaše familije . Nadimak mu je Tome Kotlica a prezime Simić iz familije Tasića. Inače i danas se ljudi tamo oslovljavaju imenima familija kao što su Mrčići, Pašići , Ćorbini, Filini, Mađeri(Mađari), Vrnezovi(Hrvati ), Dilakovi i slično. Postoji verovatnoća da su tu ostaci poslednjih Bogumila koji su preživeli pokolje i proterivanje. Pretpostavljam to po dijalektu kraja gde sam rodjen. Imamo puno Ruskoukrainskih reči i arhaizama i ne koristimo u govoru tvrdo č i dž već sve na meko ć i dj. Drago mi je ako su ti informacije iole pomogle. Pozdrav.

          Odgovori
      • Stefan

        Možete li mi nešto reći o prezimenima Tomović i Beočanin. Zanima me bilo šta. Za Beočanin sam našao jedino da smo došli iz mesta koje se zove Bioče u Crnoj Gori i prvo se naselili u Sandžaku, a posle se razdelili po Srbiji. A za Tomović koji su u selu Bare kod Vračeva kod Leposavića, sam pronašao samo da smo se doselili iz iz Kolašina(starog Kolašina, danas predeo kod Zubinog Potoka) i da su se jedan deo odselio u Veliku planu još davne hiljadu osamsto i neke godine. Potičemo zajedno sa njima koji su otišli od Milutina Tomovića koji je bio kamenorezac, rođen 1804.god. Ako ima neko iz Velike Plane da se raspitivao o poreklu i pronašao bilo šta neka se javi.

        Odgovori
      • SLOBODAN

        Pozdrav
        Prezivam se ĐURIĆ ,dedovina mi je u blizini sela Skelani BiH kod Bajne Bašte.slušao sam priče od starijih da su naši preci Splavovima rekom Lim pa Drinom negde od Bijelog Polja selili se nizvodno koji kuda sve do Loznice. Zanima me dali imate saznanja o poreklu Đurića sa te strane. U Napred Zahvalan

        Odgovori
        • marko

          Djurici koji slave Sv.Vasilija 14.jan.poticu iz selo Skakavci Bijelo Polje bila 2 brata i6 sestara. jedni od tih Djurica su u Prnjavoru BIH. Djurica ima na vise mjesta i razlictim slavama. morali su bega

          Odgovori
      • Jelena

        Poštovani,

        Na spisku nema prezimena Piljić, molim vas dodajte ?.

        Ako neko zna poreklo ovog prezimena neka napiše nešto.
        Ja znam da je deda bio iz sela Popuže (Janjske Otoke, Strojice, Šipovo…) u BiH.

        Srdačan pozdrav svima,
        jelencicabg@gmail.com

        Odgovori
      • Nemanja

        Zanima me poreklo prezimena Petrovic

        Odgovori
        • Milorad Bogdanović

          E moj Nemanja, nikada sa ovako postavljenim pitanjem nećeš dobiti odgovor. Ni mjesto, ni Slava, ni bilo šta kako bi saznali o kojim Petrovićima te interesuje. Da si tražio npr. prezime Bereta, ili Ardov, ili Desnica… možda bi mogli nešto napisati, ovako o Petrovićima kojih ima danas više nego svih stanovnika današlje Crne Gore, nema ništa.

          Odgovori
      • Nikolina

        Da li biste mogli da dodate kod prezimena na s i prezime Segdar. Mi smo iz okoline Maloga Prnjavora kod Doboja. Hvala

        Odgovori
      • Đorđe

        Zanima me poreklo Simijonović?
        Pradeda Đorđe
        Deda Vučko
        Otac Milosav
        Slava Sveti Luka
        Mesto Sagonjevo, opština Kuršumlija, Toplički okrug?

        Odgovori
      • Vladimir

        Poštovan, u sadržaju nedostaju Tomići u Previšu i Bukovici . Vjerovatno je nekog ko je kopirao knjigu Drobnjak to izostavio a moguće da ga je zavarao naslov Tomići u Timaru . Tako da nedostaje tih 5-6 stranica knjige gdje je opisana jedna od najbrojnijih i najznamenitijih Drobnjačkih porodica

        Odgovori
    • Nenad Aleksic

      Jel ima neko informacije odakle poticu Aleksici iz okoline Djurinaca /Svrljig. Krsna Slava Sv. Arhangel.

      Odgovori
  • Igor

    Zivim u Kovinu i ne znam nista o svom rodoslovu sem pra babe i pra dede,baba Keve i deda Aritona Stosica iz Drenovca kod Vranja….od izuzetnog je znacaja za mene i porodicu ako bi nam pomogli da saznamo vise o svojim precima……unapred zahvalna porodica Stosic.

    Odgovori
  • Stevan Smiljanic

    Postovani,
    Moji su se doselili u Sumadiju oko 1737 godine(Donje Grbice kod Kragujevca). Citajuci neke izvore dosao sam do saznanja da moja porodica vuce poreklo iz okoline Grblja. Moji su se ranije prezivali Gvozdenovic(porodice koje su se tad naselile su jos Raletici i Bataveljici).Inace, dosli su iz okoline Sjenice, koja im je bila “usputna stanica”. Ako imate neki podatak koji bi mi pomogao molim Vas da mi posaljete.
    Hvala unapred!
    S postovanjem
    Smiljanic Stevan

    Odgovori
  • zeljko otanjac

    postovani,
    mojia familija zivi u selu Jakovu nadomak Beograda,neznam od kada tu zive i odakle su se doselili .interesuje me odakle potice moje prezime i moja familija.ako imate neki podatak molim vas prosledite mi, unapred zahvalan.

    Odgovori
    • Nagradić Borislav

      Željko, da li si čuo za selo Otanj, kod Požege? Tvoje prezime me mnogo asocira na to selo. „Pročačkaj“ malo, evo ja ti dadoh jednu smjernicu!

      Odgovori
  • Dragomir

    Krstovići su živeli, a nekoliko porodica i sada, u selu Goraždevac kod Peći. Slavimo sv. Aleksandra Nevskog, a preslava je Aranđelovdan. Po pričama starijih vodimo poreklo iz sela Konjuhe kod Andrijevice i u Metohiju smo se doselili pre više od 200 godina. Najverovatnije da smo ogranak bratstva Kastratovići,koji su iz Goraždevca, koje oslovljavamo kao rođake. Rodonačelnik je Milija i imamo podatke za 8 kolena. Molim vas, ako imate bilo koji podatak ili savet kojim putem da krenemo u traganje za korenima, da mi to prosledite.

    Srdačan pozdrav!
    Dragomir Krstović

    Odgovori
    • Slavisa

      Vasojevici slave Nevskog i imaju preslavu Arandjela, a centar im je Berane i Andrijevica.

      Odgovori
      • Aleksandar Marinković

        Slaviša, a da nije obrnuto? Takođe, središte Vasojevića nisu ni Berane ni Andrijevica već Lijeva Rijeka odakle su se širili ka severu.
        Ako već posedujete prvi popis Velike Plane, da li bi ste bili ljubazni da ga podelite sa svima kao što i mi delimo izvore s kojima raspolažemo?

        Odgovori
        • Marinko Vasiljevic

          Posedujem kompletan prvi popis [ foto kopija ] od Velike Plane [ Toplicke ] od 26 januara 1885 godine u Velikoj plani od broja 1 do broja 121 tj.domacinstvo . Velika plana opstinsko mesto i sud sa G. Bresnica , D. Bresnica , Merovac , Mrselj , Resinac . Posedujem i popis oblast Brankovica od 1445 godine sa 634 naselja sa vecinskim stanovnistvom pravoslavne veroispovesti . Na mapi oblasti zadnje istocno naselje pripadala je i Bresnica kao jedno naselje . Za druge informacije naknadno u pripremi .

          Odgovori
          • Marinko Vasiljevic

            Da pitam , Vasiljevici [ Bosici ] su se doselili u T . V. Planu oko 1880 godine iz bratstva Vasiljevica iz zaseoka Vrba kod sada manastira i sela Vracevo . Moj cukun Deda zvao se Vasilije a baba Bosiljka koji nisu dosli u V. Planu sem tri sina , Jakov , Sima i Ilija sa porodicama ukupno sedmoro po popisu . I nteresuje me gde su drugi Vasiljevici otisli iz Vrbe posto ih po mom saznanju tamo vise nema . Vasiljevici slave Arandjelovdan a preslava Gospodjindan . Interesuje me dali su se i ranije prezivali Vasiljevici i odakle su dosli u Vrbu i kom vremenu . Kontaktirao sam Vasiljevice iz sireg podrucja Vraceva i Kopaonika kojih ima ali niko nije iz Vrbe i neslave Arandjelovdan . Za svaku informaciju unapred zahvalan .

            Odgovori
            • vio

              Dobat dan,

              procitala sam vise vasih odgovora i drago mi je da ima i mog prezimena Brankovic …Mene vise zanimaju familije iz Starog Sela kod V.Plane jer i ja odatle poticem.Bilo bi mi drago ako je moguce u Avgustu kad dodjem da se cujemo tel.zelela bih rado videti te podatke iz proslog veka.

              Pozdrav Vio

    • Marjan Radisavljević

      Krstovića ima u Ibarskom Kolašinu,opština Zubin Potok,selo Bube.
      Poreklo njihovo ne znam mada svi u Ibarskom Kolašinu tvrde da vode poreklo iz Crne Gore, u šta ja apsolutno ne verujem.

      Odgovori
      • branislav mihajlovic

        Marjane
        Mi Mihajlovici i Krstovici smo jedno bratstvo i imamo rodoslov uradjen do naseg prapretka Gmitrak Lopacanin (nije ostavio izvorno prezime potomstvu – razlog nepoznat) koji je dosao iz Lopata kod Lijeve Rijeke CG.
        Pozdrav tebi moj Kolasinac

        Odgovori
  • rajko renovica

    moja familija vodi porijeklo od zimonjica iz gacka slavimo istu slavu lazarevu subotu.moj prapradjed se zvao pero i vjerovatno je on promjenio prezime i dosao u okolinu sarajeva.prije 2 svijetskog rata su zivjeli u sumbolovcu kod pala.po nekom mom misljenju mogao je biti rodjen oko 1860 posto je imao 2 sina jovana i djordju rodj.1900 god. jovanova djeca su rajko i persa ,a rajkova djeca slavko i risto.i na kraju slavkova djeca rajko i sinisa.to je sve sto znam.jako me interesuju nasu dalji korijeni tj ko je perin otac i koji od zimonjica su nam krvno najblizi.posto je moj otac kao trogodisnjak ostao bez svoje porodice i oca zna iz prica i jedne slike koja je sacuvana molim vas da mi pomognete da pronadjem nase korijene i rodjake iz gacka da ga bar pod stare dane obradujem i odvedem i upoznam sa zimonjicima u gacku.

    Odgovori
  • sinisa

    Smatram da je retko prezime Pejkovic,ali ne znam poreklo, ukoliko imate neki podatak prosledite mi,da bih znao odakle potice moja familija. Voleo bih misljenje strucnjaka.

    Unapred zahvalan,
    Pejkovic Sinisa Leskovac.

    Odgovori
    • Marko Pejković

      Siniša, Pejkovići koji žive u oblasti Jablanice potiču iz Šekulara planinskog kraja koji se nalazi nedaleko od Andrijevica i nešto dalje od Berana između brda. Moj deda je iz jednog sela nedaleko od Medveđe.

      Svako dobro.

      Odgovori
    • Goran Vojlovce

      Pozdrav Siniši i Marku,

      ima Pejkovića i u Donjoj Jablanici(Lebane), u selu Velikom Vojlovcu. Moji su se 1936. godine doselili iѕ sela Barja (Leskovac). Ali se pitam odakle u Barju kad i ja znam za poreklo Pejkovića iz Crne Gore?

      Odgovori
      • Marko Pejković

        Pejkovići su u te krajeve došli preko Peći negde na početku prošlog veka kako bi čuvali granicu od Arnauta koja je iznad Medveđe posle Berlinskog kongresa (1878) bila sa Turskom, jer su uz granicu dobili besplatno zemlju od kralja. Moguće je da neki nisu dobili zemlju tu nego su se pomerili bliže Leskovcu u to selo Barje, pa onda opet koju deceniju kasnije prešli u to vaše selo Vojlovce.

        Odgovori
    • Anita

      pejkovići se prvi put spominju (bar ono što sam ja našla) cca .16xx g. na podrucju žeževice (hrvatska)…i smatraju se jednim od najstarijih prezimena na tom podrucju…
      obzirom da se sa tih podrucja „gube“ potomci Mijovila (1637-1730) postoji velika mogucnost da su se odselili u druge krajeve van hrvatske..

      Lp,

      Odgovori
  • luka

    postovani,
    moje prezime radosavljevic molim da mi posaljete saznanja o poreklu,slavimo slavu sveti luka,deda zivi u gornjoj bresnici prokuplje,po mojim saznanjima preci su dosli iz raske jedna familija po pricanju dede se doselila kod cacka i isto su dali ime selu bresnica,
    unapred hvala

    Odgovori
  • Nebojsa Filipovic

    Postovani,
    moje poreklo je obavijeno maglom. Filipovic sam sa kosova iz sela Livadje kod Lipljana. Otac mi se zove Vladislav, Deda Drago, Pradeda Jorga, Cukundeda Filip (od koga smo i nasledili prezime). Trazio sam prezime Filipovic u Livadju ali nigde ga nema, pa sumnjam da je rec o dezinformaciji, ali ne mogu da utvrdim razlog. Obzirom da nam je poreklo kosovsko (u to sam siguran) mozda je rec o krvnoj osveti i skrivanju tragova. Otprilike da je Cukundeda Filip rodjen izmedju 1870 i 1880. Dotle seze moje znanje o mojem rodoslovu. Pomozite.
    S’ postovanjem
    Nebojsa Filipovic

    Odgovori
    • Boban Cvejić

      postovani nebojsa ja sam iz sela livadja i reci cu ti da ulivadju ima jos filipovica koji slave sveta petku isve njih zovu zivanci medjutim ima i drugih prezimena koji slave sveta petku koju ija slavim isvi mi smo mi rodjaci. za tvoje rodjake filipovice ako te nesto vise interesuje za tvoje rodjake iz livadja javi se . reci cu ti da livadje jos postoji ida jos uvek je srpsko selo i ima crkvu svetog grigorija koja se slavi 7 februara…spozdravom rodjak boban

      Odgovori
  • estavella

    Da li neko zna tacno da mi kaze sta znaci stara rec BRATUCAD koja je cesto koriscena u popisima…hvala unapred…

    Odgovori
  • administrator

    Bratučad tj. bratučed znači sin jednog brata deci drugog brata, brat od strica, stričević. Hvala na interesovanju za korene. Svako dobro vam želimo.

    Odgovori
    • estavella

      i jos jedno pitanje, da li na sajtu mogu da se vide tudji profili…tj.mesto na profilu u kojem su ljudi pisali o svojim familijama…sto sam onoliko ispisao sve svoje familije i sela, ako to niko ne vidi 🙂

      Odgovori
  • estavella

    Karic-Krnjevo-Azanja-od 1930 Beograd slava Sveti Nikola
    Ivkovic-Valjevska podgorina,Gola Glava od 1950 Beograd slava Djurdjic
    Boskovic-Valjevska podgorina,Gola Glava slava Sveti Nikola
    Sofronic-Valjevska podgorina,Gola Glava
    Dabic-Valjevska podgorina,Gola Glava,Valjevo
    Hranisavljevic-Krnjevo-Smederevska Palanka
    Jelic-Azanja
    Jovanovic-Valjevska podgorina,Lelic
    Bircanin-Valjevska podgorina,Suvodanj slava Djurdjevdan
    Jovanovic-Tamnava,Blizonje
    Balinovac-Tamnava,Pambukovica slava Sveti Jovan
    Jankovic-Krusevac
    Buljubasic-Tamnava,Batalage
    Blazevic-Senj
    Papic-Senj

    Odgovori
  • Anchi25

    Postovani,
    zelela bih da saznam poreklo mog dede koje se zvao Jozef Gara.

    Hvala unapred

    Odgovori
  • estavella

    Da li neko zna gde može da se nađe knjiga „Letopis Podunavskih mesta“(Beč 1998) period 1812 – 1935 g. po predanju, Podunavskih mesta i običaji nastanak sela ko su bili Dosenjenici čime se bavili meštani

    Odgovori
  • Ilija

    Poštovani,
    surfujući netom naišao sam na vaš sajt,i naravno tu sam se i zadržao. Veliki sam ljubitelj onoga što vaš sajt propagira. Nadahnut komentarima i svim ostalim,palo mi je na pamet da vas i ja upitam za pomoć prilikom rešavanja zagonetke zvane – poreklo. u našoj zemlji je premali broj ljudu(izuzev udatih žena) koji nose dva prezimena, no to je slučaj sa članovima moje porodice,pa i sa mnom. Prvo od njih je „Fonlamov“, na prvo pomen primećuje se da je dosta neobično i da pritom odudara od ostalih, što zbog završetka -ov, a što zbog same kompozicije. Prilično dugo me buni, a pritom nisam siguran da će vam ono što znam iz priča biti od pomoći. Moj deda, a i pradeda su, uvek kada bi ih pitao odakle potičemo, pominjali Vranje, što me još više zbunjuje, osim toga skoro da ništa više ne znam. Prezime koje sledi za njim u imenu naše porodice je „Francisković“. Primećujete da se ova dva prezimena poprilično razlikuju, no mene zbunjuje to što ih je dva. Ja, a ni moji roditelji ne znaju za nekog pradeku/prabaku koji su ga nosili. Od kad znamo za sebe ima ih dva. Ovo drugo prezime je prilično jasno, zanima me samo poreklo, a sem Vranja nijedno drugo mesto mi nikada nisu pomenuli. Moja poznavanja predaka sežu svega do oko 1890-ih.Generalno svi u porodici znamo jako malo, tj. ništa o nama. Inače živim u Nišu. Unapred hvala.

    Odgovori
  • administrator

    Ilija, hvala na javljanju. Pokušaćemo da vam u narednim danima pomognemo da dođete do nekih novih saznanja vezano za poreklo vaših prezimena. Pozivamo i sve posetioce našeg sajta da se uključe i pošalju sve što bi moglo da bude od značaja za vas.

    Odgovori
  • Sarko

    @ Nebojsa Filipovic

    Koju slavu slavite?

    Prezime ste promenili izmedju dva svetska rata kao i 80% Kosovskih Srba.

    Stanovnistvo Livadja je uglavnom doseljenicko: Prema Urosevicu iz 1933 godine samo dve kuce su bile starosedelacke, 12 domacinstava poreklom iz okoline Tetova, 6 domacinstva poreklom iz Sirinicke Zupe (selo Sevce), 10 domacinstva poreklom iz Ibarskog Kolasina (danasnja okolina Zubinog Potoka), 1 kuca doseljena iz Susice (Pristina), 1 kuca doseljena iz Muzicana (Stimlje), 8 domacinstva doseljeno iz Susice, a daljim poreklom sa Sar-planine -Sirinic.Z i 13 domacinstva nepoznatog porekla.

    Odgovori
  • Sarko

    Odgovor za Luku iz Gornje Bresnice kod Prokuplja.

    Nemam kompletne podatke za Gornju Bresnicu, ali imam podatke odakle je stanovnistvo Gornje Bresnice.

    Stanovnistvo Gornje Bresnice je: starosedelacko (posrbljeni Vlasi) i doseljeno iz Stare Srbije i Makedonije.

    Odgovori
  • Dijana Đušić

    Poštovani, mnogo sam se obradovala kada sam videla da postoji ovakav sajt. Naime, mnogo bih volela da saznam nešto više o svojim precima jer znam samo ime svog pradede i prabake. Prezivamo se Đušić, i znam da mi je taj pradeda Vojislav i njegova žena Angelina živela u selu Koraćica na obroncima Kosmaja. Koliko god sam pokušavala da otkrijem odakle potičemo nikako nisam uspela, i volela bih da znam odakle potiče naše prezime jer nemam nikakvu informaciju, sem nagađanja svog dede da je to možda crnogorsko prezime. Bila bih Vam veoma zahvalna da me uputite kako mogu saznam nešto više o svom prezimenu i poreklu. Hvala!

    Odgovori
    • Ranko Radelić

      Poštovana Dijana, pročitao sam vaše pitanje, nemam direktan odgovor, ali vas mogu uputiti na izvor koji će vam možda taj odgovor dati. Naime, Dušan Kašić (kasnije autor mnogih radova i protojerej-stavrofor, doktor nauka i rektor Pravoslavne bogoslovije – informišite se više na Guglu) u toku 2. svjetskog rata je kao bjelovarski paroh protjeran u Srbiju i bio sa porodicom izbjeglica u Koraćici. Tu je napisao svoj prvi rad čija je tema bila Koraćica, porijeklo naselja i stanovništva. Nije mi poznato da li je ovaj rad ikada štampan, ali da je čak ostao samo u rukopisu trebao bi se nalaziti u Beogradu u Patrijaršijskoj biblioteci, gdje će vam uz minimalnu naknadu napraviti i fotokopiju.

      Odgovori
    • obrad đušić

      poštovana rođako,reći ću ti da je tvoj đed bio u pravu kad je govorio da potičemo iz crne gore ,ovako redom da ti prenesem naše porijeklo porodice se ovde u crnoj gori zna naime potićemo iz mjesta Kolašin /morača) tada prezimena radunović slavili Aranđelov dan kad se zbog krvne osvete (ubili turskog muftiju),sele sva tri brata s a porodicama na sjever crne gore tačnije u trepću kod andrijevice ,skrivaju se pod zaštitom porodice Marjanović (otuda se i pominjemo u nekim spisima kao marjanovići ),međutm ne ta nas je porodica skrila od turskog zuluma i osvete svoim vezama nas prebacuju u metohiju i kosmet tj. Pećki okrug u mjesta nadomak manastira danas poznatog pod imenom DEVIČ posvećen sv,Joanikiju ,ovde porodica po nagovoru sveštenika menja svoje prezime i skriva se pod slavom sv apostola tome 19 oktobar TOMINDAN i to braća sva prihvataju kao svoju glavnu slavu a sv arhanđela mihajla ostavljaju kao prisluživanje tako da moja porodica i danas slavi tako isto sv Tomu kao glavnu jer se dugi niz godina slavila a za Aranđelov dan siječemo slavski kolač kao našu staru slavu .nerekoh ti tada su se braća skrila pod različitim prezimenima i to ovako jedan po imenu Voislav kako je bio razborit i mudra starina za koga su seljaci šiptari na njihovom jeziku govorili (ĐUŠA-u prevodu Starac) od njega su ĐUŠIĆI,drugi koji je stalno govorio staru srpsko:- crnogorsku riječ ŠUTI o ovome ,šuti o onome tj Ćuti od njega su ŠUTIĆI zato se mi i dan danas svojatamo i nikako nedaj bože uzimamo sa ŠUTIĆIMA jer znamo da smo jedna porodica kao i sa KOPRIVICAMA kao trećeg brata .eto sestro pokusah vam približiti makar malo porijeklo za sve kasnije i njihova raseljavanja po srbiji i crnj gori morao bih ti još dugo pisat no neka ti je ovo izvor i lako ćeš doći do tvoje porodice veliki pozdrav iz Crne gore tačnije Budve gde živimo

      Odgovori
      • Đoko račić

        Gospodo Đušići,vi ste porijeklom iz Šekulara.Poslije paljevine Šekulara,najveći broj stanovništva je izbegao uz dolinu Lima,neki se više nisu ni vratili u Šekular,izbegli su u DŽrbiju,neki su se naselili u Medveđu,kasnije na Kosovo,kod Kline,selo Krnjince.SAD tamo nema niko od Đušića,neki su su Medveđi mijenjali prezimena,neki i slavu.

        Odgovori
  • administrator

    Dijana, hvala vam na ovim toplim rečima. Pokušaćemo da saznamo nešto više o poreklu vašeg prezimena. Koju krsnu slavu slavite?

    Odgovori
    • Rada Cucko

      Ja o mom poreklu ne znam gotovo nista. Prezime Cucko (c-cuprija) je retko.Poznato mi je jedino da je moj pradeda Gligorije doselio iz sela Zazvic (z-zaba) opstina Knin u selo Pristeg opstina Benkovac Dalmacija. i to je sve. Slavimo Sv, Djordja. Da li moze nesto da se sazna o mom poreku? Hvala!

      Odgovori
  • Sarko

    Dijana, nepoznatog ste porekla, vasi su stari doseljenici u Koracici, slavite sv. Vartolomeja i ogrank ste Maketica, nastali ste od Maketica. Dakle po starom ste prezimenu Maketic. Stanovnistvo sela Koracice (danas opstina Mladenovac) je poreklom od Sjenice-Pesterske visoravni, Metohije – (Iz Djakovice i Vikokih Decana), (Iz uzickog okruga), (iz Banata), i ima dve porodice koje su nepoznatog porekla, tvoji i jos jedna brojna porodica. Svi ovi doseljenici cine oko 95 % doseljenika u Koroacici. Ima Djusica i u druge krajeve Srbije, ali oni nemaju nikakve veze sa vasom porodicom, jer ne slave sv. Vartolomeja, vec imaju druge slave.

    Odgovori
  • Ana

    Poštovani,
    želela bih da sastavim rodoslov svoje porodice.
    Moje devojačko prezime je Radun, potičemo iz Bosne,selo Podić, opština Prekaja.Najbliži grad Drvar.Krsna slava nam je sv.Vasilije veliki, 14.januar.
    Očevi roditelji su Mirko Radun i Milica Radun(dev.Radun).Mirkovi roditelji su Simo Radun i Ana Radun.
    Znam da mi je otac imao brata od strica koji je izbegao u Francusku, činimi se 50-60 godina,tamo se oženio Kineskinjom.Na žalost niko je nije upoznao,niti se zna da li su imali dece.Takodje jedan deo familije je izbegao u Ameriku, znam da jedan deo živi u Čikagu.
    O bakinoj familiji nažalost neznam ništa.Samo znam da je i ona iz tih krajeva Bosne.

    Odgovori
  • Dijana Đušić

    Ali, taj clanak sam i ja gledala, ali je problem u tome sto moja porodica ne slavi sv Vartolomeja, vec svetog Arhangela Mihajla.

    Odgovori
  • turudic dragan

    Postovani voleo bih da saznam poreklo Turudica i njegovo znacenje.Koliko sam upucen ali neznam ni da li je to istina prava je to da su cetiri brata krenula u seobu dva su dosla u MACVU A DVA NA ravnu GORU. Krsna Slava nam je Sveti Mrata bar nam koji smo u Macvi.

    Odgovori
    • Zorana Rogic

      Dragane,

      Devojačko prezime moje prabake koja je rodom iz Vrlike, Hrvatska, je bilo Turudić. I ja se trudim da saznam više o poreklu tvog prezimena. Ali, ako ti je ovaj podatak od ikakvog značaja, rado ću ti pomoći.

      Veliki pozdrav! 🙂

      Odgovori
      • turudic dragan

        zorana rogic
        ja znam da ima turudica i u hrvatskoj i u bosni.Ono sto sam slusao od starijih rodjaka sam napisao u prethodnom tekstu.Voleo bih da to temeljnije ispitam malo,jer slabo o tome negde pise.
        Bilo bi lepo kada bih jos nesto saznao o poreklu turudica.
        Hvala i tebi

        Odgovori
  • Sarko

    Ana, ja ti mogu pomoci oko vaseg porekla, a za rodoslov ne ocekuj da ti neko pomogne, ako ga vi ne znate onda neznam ko ce drugi.

    U selu Strpci Veliki selo se nalazi ili u opstini Drvar ili u Lici mogzda je pogranicno selo sa danasnjom opstinom Drvar. Zabelezen je rod Raduni sa 10 domacinstva slave Sv. Vasilija. Dosla dvojica braca Rade (Radun) i Mile iz Gerzova u drugoj polovini 18. veka. Mile bio Malim pa se prozvali Malim Od Rade su Raduni, a od Malog Malinovici, Mali se nije zadrzao ovamo nego odselio u Marinkovice. Daljom starinom su iz Crne Gore i zvali su se Injci (Injac), spominju i prezime Konjikusic. To ili im je jos stariji prezime ili prezime nekog njihovog ogranka.

    Odgovori
    • Malinovic

      Meni je djed pricao tu pricu, ali on kaziva da je bilo tri brata, i da su od treceg Katici… Inace sve ostalo je identicno…

      Odgovori
  • Mirjana

    Postovani,moj pradjed je zivjeo u selu Marini kod Prijedora Republika Srpska, moj djed se tu rodio ,pa i moj otac,medjutim porijeklo naseg prezimena Marjanovic nije ih posebno interesovalo i to sad nema ko da mi kaze.Ne znam odakle su dosli u ove krajeve,kako je nastalo prezime itd.Na nekim stranicama sam pronasla da su Marjanovici neki ogranak Vasojevica iz Crne Gore, ali nisam sigurna jer ne slavimo Djurdjevdan vec Sv.Arhangela Mihaila.Ako neko moze da mi pomogne bila bih Vam veoma Zahvalna, a Administratoru hvala na ovakvoj stranici 🙂

    Odgovori
    • Milena Zivanovic (rodj.Jalic)

      Draga Mirjana, moja baba je iz Marina, zvala se Mika Marjanovic (devojacko), udato Vujasin u Svodnu kod B.Novog. Stradala je u Jasenovcu i samo ovoliko znam jer je moja pokojna majka bila ratno siroce te nemam vise informacija. Ako znas nesto vise o nasoj familiji(a izgleda jesmo)pisi mi. Ja sam rodjena i odrasla u Vojvodini, zivim u BG.

      Odgovori
      • Mirjana

        Draga Milena, nisam bila u prilici ranije da se javim pa to cinim sada. Zaista mi je drago da si se javila i vjerujem da smo familija.Ako ti je lakse da mi pises na e/mail, poslacu ti.Jos uvijek radim na istrazivanju prezimena i mnogi Marjanovici su stradali u Jasenovcu ili u toku drugog svjetskog rata na Kozari, a koliko sam saznala, dio se preselio u Srbiju, tacnije Banat…Srdacan pozdrav i javi se…

        Odgovori
        • Dragana

          Postovani ,moj deda se prezivao Marjanovic ziveo je u Sapcu.Poreklom im ne znam doseljenici navodno iz Medvedje .Ako neko moze da mi da neku informaciju bila bih zahvalna.

          Odgovori
          • VM

            Dragana,

            Moj pradeda je Marjanovic iz Sapca. Moj deda (Marjanovic) je rodjen u Sapcu. Slavimo Lazarevu subotu. Da li znas slavu tvog dede?

            V. Marjanovic

            Odgovori
        • Branislav Jalic

          Zdravo Marijana,

          Jel moguce da se cujemo preko Mail´a posto iztrazujem poreklo prezimena „Jalic“.

          Pozdrav,

          Odgovori
  • Ana

    Sarko, hvala ti za ovo.Mada koliko sam ja slusala dedu kao mala,mi vodimo poreklo iz
    Crne Gore,naime tri brata su pobegla zbog ubistva turcina.Naselili su se u Bosni.Brat od kog mi vodimo direktno poreklo naselio je zaravan ispod Satora,danas se to zove Podić.Pre ovog prezimena nosili su prezime Gnjatić, te se i danas cesto
    cuje da selo zovu sveto brdo Raduna.
    problem se javlja sto postoji i u Lici rod Raduna, ali su u pitanju katolici, i koliko znam sa njima nemamo nikakvih dodirnih tačaka.

    Odgovori
  • Sarko

    Za Igora iz Kovina, a poreklom iz Drenovca kod Vranja.

    Imam podatke za selo Drenovac kod Vranja iz monografije Riste Nikolica koje su iz 1905 godine.

    Poreklo stanovnistva sela Drenovca: Najstarija porodica u ovome selu jesu Taskovci, koji su dosli sa Kosova. Oni su vele prvi kolac udarili u Drenovcu. Danas su peto koleno i jos se ne uzimaju, sto znaci da su se doselili izmedju 1750-1780 godine, (ako uzmemo u obzir da su podaci iz 1905 godine, a vec peto koleno). Zovi ih i Olelici verovatno po selu starog zavicaja. S njima su sa Kosova dosli i Baba-andjinci koji su im kumovi. Svi slave sv. Arhandjela.

    Posle njih su dosli Pelifanci, samo ne zna odkuda. Neki su od njih ziveli u Suvarni. Dosla su, vele tri brata, jedan ostao u Drenovcu, a dvojica otisli u unutrasnjosti Srbije. Nastanili se namestu zvanom Bara. Kako nisu imali orah da mlate, Taskovci im ustupe jedan od svojih oraha. Slave sv. Arhandjela, a neki i sv. Nikolu jer vode poreklo od dovodaca.

    Surdulici, doselili iz istoimenog sela Surdula (pcinjsko selo), pobegli su od Usejin-Pase koji im je dosadjivao. Slave. sv. Arhandjela.

    Dojinci, praded im se doselio iz Golemog sela (opstine Vranje). Sv. Arhandjel.

    Raskinci dosli iz Dobrejanca selo u Pcinji. Odatle su izbegli zbog Arnauta koji su se nastanili u Dobrejancu. Sv. Nikola.

    Petrovci dosao predak iz Streska, koji se prizetio u taskovsku porodicu. Slave. sv. Nikolu.

    Pavlovci iz Punosevca selo u Pcinji. slave sv. Arhandjela.

    Krstic Mihajlo dosao iz Klinovca selo blizu Bujanovca.

    Paunovici iz Krive Feje.

    Pendzinci, dosla braca Pesa i Djordje iz Drezgovice oko 1870 god. Slave sv. Nikolu

    Djoka Ljubic iz Gornjeg Kusca (gnjilansko) slavi sv. Arhandjela. Ljubici iz Gornjeg Kusca starim su poreklom iz Prilepa.

    Tvoj deda Ariton mora da potice od neke od ovih porodica. Siguran sam da Vam je prezime Stosic iz novijeg vremena.

    Odgovori
  • sanja cosic

    Pozdrav,
    Najpre zelim da pohvalom administratore i unapred se zahvalim na ulozenom trudu.
    Prezivam se Cosic,iz Volujca kod Uzica. Imam neke naznake o poreklu,ali sve su to neproverene informacije.Porodica Cosic je zaista velika,svi slavimo sv.Jovana,20.januar.Otac mog pradede je umro mlad,tako da je mog pradedu odgajio neko iz sela (takodje Cosic) . Kazu da prezime potice od izvesnog Nikifora Cose,koji je sa porodicom ili plemenom dosao sa planine Volujak kod Niksica. Ne znam koliko generacija je Nikifor udaljen od mog pradede Zdravka. S obzirom da mi je deda rodjen. 1941,3 dete po redu,pretpostavljam da je Zdravko oko 1910. Pre njega nista ne znam.
    Bila bih vam zaista zahvalna ako mozete bar da potvrdite ili negirate verziju koju ja imam.

    Odgovori
  • Sarko

    Odgovor Sanji Cosic

    Tacno je da je selo Volujac kod Uzica dobilo ime po selu Volujac koje se nalazi negde kod Niskica odatle su se Vasi preci doselili i osnovali istoimeno selo Volujac kod Uzica. Ranije je bila cesta pojava da doseljenici kada osnuju neko selo, daju ime selu po starom zavicaju.

    Selo Volujac deli se na vise zaselaka (Slovici, Cosici, Maksici, Vasici, Knezevici, Boskovici, Dagovici, Ljubojevici, Tomasevici, Tomici, Milosevici i dr. Stanovnistvo slavi: sv. Arhandjela, sv. Jovana, sv. Nikolu, Djurdjevdana i dr. Najstariji rodovi u selu su se doselili u drugoj polovini 18. veka: A to su doseljenici iz sela Volujak kod Niksica i iz Kolasina, kasnije se doseljavaju doseljenici iz Pljevlja, iz Seljasnice kod Prijepolja, Priboja i dr.

    Odgovori
    • Buda

      Moje selo Volujac je kod Sapca,mislim da imamo veze sa Volujcem kod Uzica,slavimo Djurdjic 16.11.a da su nam se pretci doselili iz sela Volujac kod Trebinja iz Popovog polja,
      Doseljeni su posle oslobodjenja ovih krajeva od Turaka 182x

      Odgovori
  • sanja cosic

    Hvala vam puno na potvrdi mojih informacija. Ako mozete recite mi odakle bih trebala da pocnem potragu za svojim precima,crkva,istorijski arhiv?

    Odgovori
  • Anđela Z. Krunić

    Pozdrav i poštovanje za Vaš rad!
    Srećom u mojoj porodici ima već odavno istraživača našeg porijekla i to veoma aktivnih/čak su i knjige izdavane/ tako da sa te strane mogu se čak i pohvaliti.Ono što mene interesuje jeste da mi pružite savjet kako i odakle da krenem istraživati sledeće.Naime moj pokojni djed Damjan Krunić – ubijen je 1943.g. u Jasenovcu.1914.g. je regrutovan u austro-ugarsku vojsku i na ratištu u Galiciji /granica Rumunije i Ukrajine/ je prebjegao u rusku vojsku.Pridružio se jedinicama Alekse Dundića i borio se na strani Rusa.Ostao je u Rusiji punih devet godina i proglašen dobrovoljcem radi čega je i dobio kao dobrovoljac državnu zemlju u selu Košutica opština Sokolac.Interesuje me gdje mogu potražiti podatek o tim ljudima koji su se borili u tom odredu i po pričanju starijih ,moj djed je bio oženjen u Rusiji, pa bi me interesovalo imam li tamo rođaka.HVALA i sve pohvale za rad!

    Odgovori
  • Branka

    Moje djevojacko prezime je Sedlan, zivjela sam u Gracacu (Hrvatska) do 1995. Prezime je vrlo rijetko, znam za nasu porodicu u Gracacu i da ima u Donjem Lapcu. Na zalost, ne mogu naci nikakve podatke o porijeklu prezimena niti o daljim precima!
    Bila bih vam vrlo zahvalna ako nesto otkrijete! Hvala!

    Odgovori
    • Jovanka Djurdjic

      Postovana,
      Studirala sam u Sarajevu ekonomiju 80-84god. sa Andjelkom Sedlan iz Vasih .
      krajeva. Ako nesto znate o njoj javite, voljela bih je pronaci.
      S postovanjem i hvala.

      Jovanka (Starcevic) Djurdjic

      Odgovori
    • marko

      draga moja zapamti dobro za sva vremena svi Sedlani su rod. njih je sve izrodila jedna zena iz Tomingaja Calic

      Odgovori
  • Sanda

    Branka, ja znam za porodicu Sedlan u Novom Sadu, ne znam da li ti je to od neke koristi.

    Odgovori
  • Maja

    Poštovani.interesuje me poreklo prezimena Užičanin.Moji preci su posle 1800-te došli iz Užica,i tamo su se prezivali Kustudić.Bila su tri brata i sestra.Sestru su Turci hteli da otmu,i oni su morali pobeći,tako da se jedan od braće uputio ka Sremu i tu nastanio.Došavši u Srem zadržao je prezime,po poreklu,Užičanin.Molim Vas da mi napišete više o tome.

    Odgovori
  • Milena Milojevic

    Postovani, moje devojacko prezime je Mladenovic, ali prezime mog dede Stanislava Mladenovica na rodjenju je bilo Stojanovic, a kasnije je promenio prezime u Mladenovic, po svom dedi Mladenu. On je poreklom iz Sela Vrelo kod Babusnice. Otac mu se zvao Todosije Stojanovic, a deda Mladen Stojanovic. Krsna slava im je Sveti Nikola. Baba Darinka Mladenovic(rodj. Simic) iz Aleksinca (selo Vakup), otac joj se zvao Milutin Simic. A majka Danica Simic(rodj. Tukovic ili Turkovic), poreklom je iz Crne gore, iz okoline Niksica.Znam samo da je cela njena familija(otac i braca njegova sa svojim porodicama) dosla iz CG u Srbiju, ali ne znam zbog cega. Njihova krsna slava je Mitrovdan. Zelela bih da jos nesto saznam o poreklu njihovom, ali samim tim i mom. 🙂 Hvala.

    Odgovori
  • Milorad Bogdanović

    O Radunima ostalo je zapisano u Šematzmu daborbosanskom za 1882 godinu. Tada se spominju u selu Podić gdje je bilo 14 kuća i 75 duša. Raduni se spominju i u Glamoču gdje je bilo 24 kuća i 207 duša i u selu Borkovići (parohija Piskavica).

    U selu Jelićka, opština Prijedor, Nikola Raduni (1882-1971)i žena Spasenija (1883-1960), ovdje su zasnovali porodicu, dobivši kćerku Miljku 19.9. 1911 godine i tako još četiri člana porodice. U ovom mjestu još se nalaze kuće porodice Radun , ali su skorom napuštene.

    Svi ovi Raduni slave Sv. Vasilija.

    Odgovori
  • Aleksandar

    Pregledao sam vas sajt i dopada mi se to sto radite. Prezivam se Kostic po pretku koji se zvao Kosta. Pre njega, ne znam bas mnogo detalja, ali njegov deda (ili pradeda) je bio izvesni Nikola Grbavče za koga kažu da je bio vojvoda. Ne znam o kom se kraju radi niti o kojim godinama. Moja slobodna procena, analizirajući stablo, kaže da bi trebalo da je on živeo između 1780 i 1830. Nažalost o njemu nisam pronašao ništa. Nadam se da ćete mi pomoći sa nekim informacijama. Unapred Hvala.

    Odgovori
  • Sarko

    Aleksandre, ostavi podatke, ako hoces da dobijes odgovor. Nisi poznata licnost, kao ni ja kao ni vecina nas. Gde su ti rodjeni deda(pradeda, u kojem selu? Koja Vam je krsna slava?

    Odgovori
  • Aleksandar

    Sarko, probacu ukratko da to napisem (prema onome sto znam). Deda (Todor) je rodjen u Sapcu gde je izgorela crkva sa podacima, njegov roditelji su: otac (Dusan) rodjen je, mislim u Beogradu, bio je veterinar kod kralja Aleksandra, majka Bosiljka, rodjena 1892 (preko njene linije istrazujem tog vojvodu). Njen otac se zvao Todor i ziveo je u Jagodini (ili okolini Jagodine). Njegov otac se zvao Aleksa Nikolic, a njegov otac je bio taj „vojvoda“ Nikola Grbavce. To bi bilo otprilike sve sto znam. Nasao sam kopiju porodicnog stabla sto je moj neki deda ujak pravio dok ga nisu ubile ustase u Becu 1937. pa su to pronasli u njegovim stvarima i ja sam sada preuzeo na sebe da istrazim sto vise mogu. Hvala jos jednom za svaku pomoc.

    Odgovori
  • VITOMIR RADOVIC

    Zeleo bih da znam odakle poticu Radovici koji slave djurdjevdan a nastanjeni su u okolini Foce, Pljevalja i Priboja.

    Odgovori
  • Momcilo Tubic

    Zeleo bih da znam nesto vise o porijeklu porodice Tubic , slavimo Djurdjev dan i zivimo u Maglaju.Po nekoj verziji smo iz hercegovine.

    Odgovori
  • Nebojsa

    Vitomire ,Radovici(Djurdjevstaci) su poreklom iz Drobnjaka.
    Ima Radovica i u Hercegovini…Nevesinje,Bileca i druga mesta.Postoje dve nesrodne grane,jedni slave sv. Petku i ti su poreklom iz Bjelica,a drugi slave sv. Nikolu i poreklom su iz Kuca.

    Momcilo, Tubici jesu poreklom iz Hercegovine(Popovo Polje).Slavili su Jovanjdan.

    Ako hocete nesto vise da saznate o poreklu prezimena generalno,pisite na temi „Istrazimo Korene“ .Ovo je koliko sam shvatio stranica gde se govori o rodoslovima.
    Pozdrav!

    Odgovori
  • VITOMIR RADOVIC

    NEBOJSA,
    IZ KOJIH KNJIGA SE MOZE VIDETI DA SU RADOVICI KOJI SLAVE DJURDJEVDAN POREKLOM IZ DROBNJAKA, IZUZIMAJUCI LUBURICA I TOMICA?
    DA LI JE NEKO PISAO O STANOVNISTVU ZAVRSJA KOD FOCE I FOCANSKIM PREZIMENIMA?
    DA LI JE NEKO PISAO O RADOVICIMA IZ FOCE, CAJNICA, PLJEVALJA I PRIBOJA?

    Odgovori
  • VITOMIR RADOVIC

    MOLIM SARKA DA MI KAZE NESTO VISE O ISELJAVANJUU PORODICA IZ DROBNJAKA.
    O NASELJAVANJU ZAVRSJA KOD FOCE, PORODICAMA IZ DROBNJAKA.
    O RADOVICIMA KOJI SLAVE DJURDJEVDAN, ISKLJUCITI LUBURICA I TOMICA.

    Odgovori
  • Nebojsa

    Vitomire,iskljucicemo Luburica i Tomica.
    Evo npr. Milan Karanovic u studiji o iseljenim Drobnjacima,navodi da u je okolini Gorazda stanovnistvo cak 66 % poreklom iz Drobnjaka i Kolasina.
    Ako jos i postoji podatak da su Radovici(Djurdjevdan) iz Drobnjaka poreklom,na osnovu istrazivannja respektabilnih autora,mislim da je to dovoljan dokaz.
    Ali naravno,slazem se da uvek postoje i druge opcije.
    Ja cu pogledati i Radovice iz okolnih oblasti,nazalost niko nije obradio Focu i Gorazde konkretno,ali svakako da su Radovici iz okoline sa istom slavom srodni vasim.
    U Visegradskom Starom Vlahu,koji je u blizini,nema Radovica.

    Odgovori
  • Nebojsa

    Vitomire,Radovici su poznato bratstvo i u Pivi,tako da je moguce da su i oni naseljavali taj kraj,samo oni slave sv. Jovana.

    Takodje sam pogledao malo Valjevski kraj i okolinu Dragaceva.

    Tako npr. u Valjevskom okrugu jedni Radovici su poreklom iz Tusine(Drobnjak)od bratstva Cerovica,dosli su tu u XVII veku i slave sv. Stefana Decanskog,verovatno su menjali slavu.
    Drugi Radovici su dosli u Valjevo i okolinu iz Omarina u Visegradskom Starom Vlahu,oni slave Djurdjevdan.

    Treci su stigli iz Pive,krajem XVIII veka i srodni su sa Djuricicima,slave takodje Djurdjevdan.

    U Dragacevski okrug Radovici su stigli iz Grahova u Crnoj Gori,u 19. veku,slave Mitrovdan.

    I jos jedni Radovici su zabelezeni u tom kraju,ovi su srodni sa Radonjicima i poreklom su od Sjenice,slave Djurdjevdan.

    Eto nekih mogucih opcija.

    Odgovori
  • VITOMIR RADOVIC

    NEBOJISA,

    PISEM KNJIGU O RADOVICIMA KOJI SLAVE DJURDJEVDAN.NJIH IMA U ZAVRSJU, FOCANSKI KRAJ, ZATIM U CAJNICU, GORAZDU, PLJEVLJIMA I PRIBOJU.
    IMAM KNJIGE OD LUBURICA, OD TOMICA, NEMAM OD KARANOVICA – ISELJENI DROBNJACI.
    DA LI MI MOZES KAZATI KOJI SU DROBNJACI ISELJENI U FOCANSKI KRAJ I KOJU SLAVU SLAVE.
    dA LI IMA RADOVICA U STAROM VLAHU I DA LI MI MOZES NESTO VISE KAZATI O TOME?
    KOJE DROBNJAKE KARANOVIC POMINJE U FOCANSKOM KRAJU/
    DA LI NESTO ZNAS O NASELJAVANJU PRIBOJSKOG I PLJEVALJSKOG KRAJA I DAS LI TU IMA RADOVICA?

    Odgovori
    • Branko Sikimić

      Imate Radovića u Bileći, porijeklom iz sela Vranjska, davno su doselili, ja nisam istraživao i nije mi poznato da je neko to radio. Prilično sam siguran da su tu živjeli početkom 19. vijeka.

      Odgovori
  • Mećava

    Poštovani,
    Molio bih vas da mi pomognete oko rasvjetljavanja prezimena Mećava!
    Unapred zahvalan

    Odgovori
    • Dragan Radisic

      Prezime Mecava je postojalo u srpskom selu Zivaja u Hrvatskoj (kod Hrvatske Dubice). jedan od njih je i skolski drug moga oca, Petar Mecava, Narodni heroj u 2. sv. ratu.

      Odgovori
  • Damir Stojcevic

    rođen sam u hrvatskoj na baniji pa me interesuje kada i odakle su Stojčevići došli

    Odgovori
  • Radmila

    Pisala sam na sto adresa, raspitivala se o svom poreklu po očevoj liniji, ali, ništa! Rezultat je skoro na nuli.
    Sramota je kako ljudi ne znaju ništa o svojim precima, a oš veća kako ih to uopšte ne interesuje!
    Ne mogu vam opisati kako me raduje pronalazak ove stranice! Hvala unapred ako mi pomogne!

    Odgovori
    • administrator

      Poštovana Radmila, niste napisali za koje se prezime interesujete. Navedite nam što više podataka, odakle je vaš deda, pradeda, koju krsnu slavu slavite po ocu. Hvala na javljanju, pokušaćemo da vam pomognemo.

      Odgovori
  • milena

    Ja sam vec postavila pitanje,odgovor nisam dobila, pa cu ovog puta biti kratka i jasna. Devojacko prezime mi je Mladenovic. Moj deda Stanislav Mladenovic je uzeo ovo prezime po svom dedi Mladenu, inace mu je bilo Stojanovic. Znaci, deda Stanislav Mladenovic(Stojanovic), pradeda Todosije Stojanovic i cukundeda Mladen Stojanovic su iz sela Vrelo, na Staroj planini, kod Babusnice i slava nam je Sveti Nikola. Interesuje me da li su dosli odnekud ili su starosedeoci? I da li mogu nekako, i od koga, da saznam imena i drugih predaka i cime su se bavili?

    Odgovori
  • Radmila

    Poštovani,
    Nisam objašnjavala šta me interesuje jer sam htela da vidim da li ću moći da se ulogujem, a inače, baš sam srećna što postojite i što ću, možda saznati nešto o svom poreklu po ocu.
    Devojačko prezime mi je Tomić, prezime često, ali bez mogućnosti da se sazna nešto više o određenoj lozi Tomića.
    U mom istraživanju po crkvenim knjigama, došla sam do podataka koji su me totalno
    zbunili i iznenadili.
    Moj otac, Lazar Tomić, rođen je u Novom Sadu 1913.god. od oca Lazara Tomića i majke Katice Majski.
    Govorili su da su tatini iz Turije, a baba je bila iz Srbobrana.
    Međutim, ja pronalazim sledeće: moji deda i baba venčali su se u Srbobranu (devojčinom mestu) a, živeli su u Turiji pre nego što su došli u NSad.
    U Turiji je živeo i moj pradeda Gavrilo Tomić gde se venčao 1856.g. sa Veronikom Aud, Nemicom. Pradeda je imao 39god. i bio drugobračni ženik, a nevesta je imala 26 god. i bio je to prvi brak.
    U Turiji su dobili troje dece, 1857., 1858.,i 1861. Milorada, Elisavetu i Milovana.
    Onda, 1869 dobijaju mog dedu Lazara, ali , sada su u Staparu!
    Pradeda Gavrilo je bio stolar, slavio je Sv. Georgija kao i svi Tomići u Staparu, a dedu je krstila Terezija, kći Cepančić Ignjata. Ona ga je, kao odrasla i venčala u Srbobranu!
    Svim Tomićima u Staparu, kumovi su bili Cepančići!
    Kada je 1884. umro pradeda Gavrilo, supruga mu je bila Anka Civrić!
    Mislim da je to moj pradeda zbog toga što tata nije znao da je njegova baba bila Veronika, znao je da je Nemica, ali po imenu Ana!
    Malo konfuzno izgleda, ali kako stvari stoje, moj pradeda se možda ženio tri puta!
    Za prvu ženu se ne zna ništa, druga je bila Veronika, moja prababa, a onda je došla i Ana.
    Moj deda je živeo u Turiji kad je dobio ćerku Anu!
    Posle je u NS. dobio mog oca,Lazara (i kum se tako zvao!)
    To je ono najbitnije što sam ja saznala o mojim Tomićima, a sada ne znam da li su oni poreklom iz Stapara ili Turije, odnosno ne znam da li je Gavrilo iz Stapara otišao u Turiju, pa se posle vratio gde je i umro.
    U Turiji je bilo Tomića tzv. Bajšanski i Kusije (špic-name), ali su slavili druge slave. Po Srbiji rasuti Tomići takođe slave druge slave, jako retko Đurđevdan!
    U Arhivu Vojvodine postoje knjige iz 1830. kao najstarije, tako da ne mogu da nađem pradedu Gavrila koji se rodio negde 1813-1817.
    Vrtim se u krugu, a sklona sam da verujem da je moj pradeda iz Stapara, sela koje je osnovala Marija Terezija tako što je iz mesta Bokčinovići i Vranješevo, današnja lokacija Apatina,preselila žitelje dublje na kopno a, tu doselila Nemce.
    To je bilo polovinom 18. veka, a posle par godina tu je doselila ljude sa pustara Neorić i Sent. Ivan, današnje Prigrevice, među kojima je bilo i Tomića.
    Naravno, volela bih da znam odakle su došli Tomići, da li su bili naVojnoj granici ili su došli sa Čarnojevićem i uopšte, interesuje me taj deo naše istorije!
    Interesantno je i to što u Staparu ima prezimena kojih nigde u Vojvodini nema!
    Na pr: Aperlić, Cepančić, Civrić,Plužarev, Depalov, Iđuški, itd.
    Mislim da sam bila preopširna, ali istorija se ne može izgovoriti u par rečenica.
    Izvinjavam se, ali više od deset godina muku mučim sa željom da nešto saznam, pa sam sada preterala… Ako možete, oprostite mi… Unapred hvala!

    Odgovori
    • miroslav markov

      ***poštovanje i pozdrav g-đi radmili i na ovom sajtu – eto, prvo što rekoh je „hajde da se umrežimo“ i drago mi je da ste ovdje – ali , vrijeme prolazi a mi tapkamo u mjestu i dođemo do nepremostivog zida – zato i očekujemo da nam se drugi jave i pomognu u davanju novih smjernica ako žele i ako hoće, jer meni je smiješno da neki čovjek iz graca pita ovaj sajt za svoje porijeklo a da se nije potrudio da ode u ratni arhiv u grac i tamo nađe građu koju bi nama ponudio – eto, tako ja zamišljam „umrežavanje“ – da imamo svog čovjeka tamo na izvoru // **osim matičnih knjiga ja sam istraživao gruntovne i katastarske knjige pa i raznoraznu literaturu (zadruge pčelara, spisak regimenti, popis isplatnih knjiga za pripadnike regimenti i njihove blagajnike – kasirke,) ali iz „naših“ izvora slabe pomoći, pogotovu što mene vaša administracija tretira kao „stranca“ a bogami su informatički nepismeni u neuljuđeni pa na neke odgovore čekam 3 godine i nema ih pa ću morati sam da pođem u arhive i dakako platim //to je njima bitno – taksa, more bre //, jer za administraciju mi smo dokoni đabolebaroši koji nešto od dosade tražimo da „oni imaju nešto raditi, a ono ili je vrućina ili hladnoća“ pa da nam još nešto čeprkaju po prašnjavim i od miševa pojedenim papirima….zato sam iako nevoljno, ali na nagovor nekih prijatelja geneaologije javio se na ovaj sajt i pronašao nasreću i vas da vas bodrim u volji da nastavite sa poslom kojeg ste odabrali kao posljednja generacija koja može nešto da sačuva od neizbježnog „extra R.E. non est salus „i da to međusobno podijelimo kao neprocjenjivu vrijednost osobnog integriteta a koje u novom sistemu vrijednosti neće ništa nikome vrijediti…svako dobro i nastavljamo sa suradnjom

      Odgovori
    • Brana Đaniš-Maksić

      Zanima me poreklo prezimena ĐANIŠ.
      S poštovanjem
      Brana Đaniš-Maksić

      Odgovori
  • Sarko

    Radmila, monografije za Vojvodinu nisu jos dostupne javnosti, mozda i gresim. Ali nigde se nemogu nabaviti. A sto se tice sela Turije kod Srbobrana, selo je dobilo ime po istoimenom selu Turiji kod Bujanovca. Prema predanju u 15 ili 16. veku doselii se doseljenici iz Turija-Bujanovca u Srbobranu i po njihovom starom selu prozvali su selo Turije kod Srbobrana. U vreme seobe 1690 godine u Turiji kod Bujanovca zivelo je 33 porodica, od toga 30 porodice su doseljene u istoimeno selo Turije kod Srbobrana, a tri porodice su iseljene u Gornju Pcinju okolina Vranja.

    Odgovori
  • sandra

    Zanima me poreklo prezimena Svrzic, posto je veoma retko. Neko kaze da potice iz Bosne, neko sa Kosova. Ako znate vi bila bih vam zahvalna.

    Odgovori
  • Nebojsa

    Interesantno prezime,a pošto pominjete Ilidžu,napisaću nešto što može da vam bude od koristi .

    Postojala je u okolini Sarajeva begovska porodica Svrze, ovo prezime se još pominje i u Hercegovini, Risto Milićević o njemu kaže sledeće :

    “ Svrze(katolici),u Knešpolju(Široki Brijeg).Prema sopstvenom kazivanju,poreklom su iz Sarajeva .Kažu da su bili bogumili i da su zbog toga pobegli u Dalmaciju,a odatle „došli ovamo“ .U Knešpolju se pomišu 1768. godine .Živeli su u Dunićima(Posušje),gde se spominju 1743. godine .Na području Hercegovine se više nigde ne spominju .“

    Vrlo verovatno su vaši Svrzići dobili to prezime baš dok su boravili u Sarajevu i okolini,pošto tamo ima puno toponima sa tim nazivom (Svrze),koji su ime dobili po istoimenoj begovskoj porodici.

    Još dve stvari su bitne što se tiče vašeg porekla .
    Prva je ta da su Srbi iz Sarajevske okoline uglavnom poreklom iz Limske doline(Polimlja),a druga stvar je slava sv. Mrata .
    Za većinu Srba,koji slave sv. Mratu se smatra da vode poreklo sa severa Albanije, ili okoline Dečana,ali ovo ne mora da bude tačno,zato što su Srbi često menjali slave, kao i prezimena .

    Nadam se da sam vam bar malo pomogao i dao neke smernice za dalje istraživanje,ako saznam nešto više javljam,pozdrav .

    Odgovori
  • Sarko

    Sandra, deda ti je rodjen u okolini Varvarina ili u Jagodini u to sam 100% siguran, a poreklom ste sa Kosova. Niste dobili prezime po nekom toponimu vec ste prozvani po necemu o tome cu nesto kasnije…

    Gornji Katun kod Varvarina: Svrzici (15., kuca), doselili se iz Cicevca u srezu razanjskom, a tamo sa Kosova. Ima ih i u Varvarinu. Slave samo Sv. Minu. (podaci datiraju iz 1905 godine).

    Varvarin: (podaci datiraju iz 1905 godine). Svrzici (16., kuca), doselili se iz Cicevca. (((Ovako su prozvani sto su se mnogo selili, te nemogu nigde da se svrstaju))) Slave samo Sv. Minu.

    Mijatovac kod Cuprije: (podaci datiraju iz 1930 godine). Svrzici (6 kuca., slave Sv. Minu, a preslavljuju Sv. Lazara), doseljeni oko 1800 godine iz Varvarina gde ih i danas ima. Ovi su tek po doseljenu uzeli za preslavu Sv. Lazara. Pozdrav

    Odgovori
  • Sarko

    Sandra, ako ti nesto nije jasno tu sam da pomognem koliko mogu…

    Odgovori
  • Sarko

    Nebojsa brate, upravo listam dve monografije o sarajevskoj okolini. A to su monogarafije: Sarajevsko Polje i Glasinac. Nije tacno da su Srbi iz okoline Sarajeva uglavnom poreklom iz Limske doline (Polimlja), ne znam mozda sam ja oslepeo treba mi naocale, ali ja upravo citam da su Srbi iz okoline Sarajeva najbrojniji po poreklu iz sadasnje i nekadasnje Stare Hercegovine. Mozda si greskom napisao da su Srbi iz okoline Sarajeva uglavnom po poreklu iz doline Lima. Sigurno posedujes neke monografije o sarajevskoj okolini, pa bi te zamolio da ih jos jednom pogledas i da se uveris da nije to tako kako si napisao bio. Naravno ima i doseljenika iz doline Lima u okolini Sarajeva, ali sigurno nisu brojniji od Hercegovaca, to moze svaki da potvrdi koji poseduje monografije o tom kraju. Nemoj ovo da shvatis kao neku provokaciju, hteo sam samo da ispravim gresku koja nije tacna. Nadam se da se neces ljutiti kao prosli put i ako vidis neku gresku sa moje strane slobodno me ispravi. Pozdrav

    Odgovori
  • Nebojsa

    Sarko,vidiš da nisi dobro informisan . 🙂 Skoro celo Polimlje je nekada pripadalo baš Staroj Hercegovini .
    A nije novost da veliki broj Srba vodi poreklo upravo iz Stare Hercegovine .
    Ovih doseljenika ima od Morave na Istoku,pa sve do Une na Zapadu .

    A stanovništvo Sarajeva i okoline dobrim delom vodi poreklo iz okoline Kolašina,to moraš da znaš,ukoliko već poseduješ neke monografije . Pozdrav .

    Odgovori
  • Sarko

    Nebojsa, u pravu si, nisam znao da je Polimlje nekad obuhvatalo i Hercegovinu. Danasnje Polimlje racuna se da je sever Crne Gore, jugozapdni deo Srbije uz granicu sa CG i mali deo Bosne.

    Odgovori
  • Nebojsa

    Šarko, postoji knjiga „Vogošća i Bioča“ Milenka Filipovića, gde on navodi da većina porodica tog kraja vodi poreklo iz okoline Kolašina. Interesantno je da su te migracije novijeg datuma od onih iz ostale Bosne i Hercegovine u Sarajevsku okolinu i usledile su nakon što je taj kraj opusteo usled bolesti i gladi.

    A što se tiče Polimlja, „Stara Hercegovina“ se u jednom trenutku toliko proširila da je zahvatala i veliki deo Raške, a samim tim i Polimlje.

    Sve ovo se slaže i sa onim što je konstatovao naš poznati istoričar Vladimir Ćorović.
    Naime, on tvrdi da stanovništvo Bosanske krajine vodi poreklo iz Raške, Hercegovine i Crne Gore, a da Sarajevska naselja potiču pretežno iz Limske doline.

    Odgovori
  • Snežana

    Zanima me sve o porodici Prijić, poreklo,migracije, brojnost itd.

    Odgovori
  • Nebojsa

    Snežana,ako želite nešto konkretno da saznate o vašim Prijićima,navedite slavu i mesto porekla .

    Odgovori
  • djordje

    Imam pitanje vezano za porodicu Luburic

    Odgovori
  • djordje

    Sve me zanima. Znam samo da slave Nikoljdan

    Odgovori
  • Nebojsa

    Pokušajte da napišete i mesto odakle potičete,bar približno,kako bih vam dao što tačniji odgovor .

    Ovako možemo samo uopšteno o prezimenu

    Podatak iz Srpskog prezimenika :

    LUBURA
    Osnovno značenje reči lubura vezano je za razne predmete pačšьene od kore mladog drveta, kao što su korpa, posuda za vodu, sud za merenje tekućipa. pa i dela čovečjeg tela – lubanje. Ovo poslednje je i kao metafora poslužilo i kao osnova za prezime (up. semantičke pandane Čutura. Čuturilo. Tikvicki i sl.), kao i apelativ lubetina u značenju čovek velike glave.
    – Lubura: zalaženo je u Temerinu (Bačka) 1725; pravoslavna porodica kod Osjek-Blažuja i kod Sarajeva 1882. godine; pravoslavi i u Sarajevskom polju početkom XX veka u sledećim mestima: u Mladicama, Dobrinji, Vojkovićima. Osijeku i Binjiževu; savremeno prezime u Sarajevu; u Hrvatskoj u Dubrovniku i okolini (sedam osoba 1948. godine).
    – Luburić: u Kostajnini u Banskoj krajini 1713: pravoslavna porodica u Gomionici(Đurđevdan) i Staparima kod Banjaluke i Bosanske Gradiške 1882; katolička porodica u Bosni 1743. godine; u Radišićima u Hercegovini krajem XIX veka; savremeno u Sarajevu; u Hrvatskoj 1948: okolina Pakraca, Petrinje, Vinkovaca. Kostajnice i u Dubrovniku.

    Luburići iz Hercegovine:

    Luburići u Bresticama i Riocima(Bileća).Poreklom su iz Crne Gore. Kada su se doselili na područje Bileće,nije utvrđeno. Slave Nikoljdan .Selo Rioci je dalo poznatog četobašu u Hercegovačkom ustanku i serdara bilećkog Mrdaka Luburića(1848-1907).Mrdak se posebno istakao u bici na Vučjem Dolu 18. jula 1876. godine,a pokazao je zadivljujuću hrabrost i u drugim bitkama vođenim protiv Turaka.

    Luburići iz Crne Gore :

    Luburić (Lubira = Lubina), ogranak Vujačića; Nikšić i područni Banjani (Velimlje) doseljenici iz Hercegovine; Nikšićko Prekovođe, ogranak Vujačića iz Grahova (Nikšić); Zlostup (Golija), Nikašić, prea li u Goransko i Plužine (Piva).

    Vujačići su po najstarijem predanju,iz plemena Hota.

    Odgovori
    • Minja

      Izvinite možete pronaći odakle potiče pirodica Đurić žive selo Porjecina opstina Petrovo-Ozren pre opstina Gračanica BiH slave slavu Mala Gospojina 21.septembar.

      Odgovori
  • Risto Milenic

    Da li mozda znate poreklo prezimena Milenić? Ziveli su u selu Orah,opstina Bileća, Hercegovina! Mada sam cuo da vidimo porijeklo iz nekog sela blizu Niksica pocinje na „B“, zaboravio sam kako se zove… i procitao sam negde da smo ogranak Bulajica iz Vilusa(Niksic).

    Odgovori
  • Risto Milenic

    i da… slavimo Nikoljdan!!!

    Odgovori
  • Nebojsa

    Milenići u Zarečju(Bileća) i u Bileći .U Bileću su se doselili iz Braćanovića u Crnoj Gori,a poreklom su od Dubajića iz Vilusa .
    U Zarečje su došli iz Bileće oko 1840. godine,radi „zavade s Turcima“ .
    Slave Nikoljdan.(Risto Milićević,Hercegovačka prezimena)

    Inače,u Crnoj Gori,Dubajići su zabeleženi u okolini Nikšića .

    Odgovori
  • Vojislav Pilipović

    Oko dve decenije čitam, raspitujem se i prikupljam građu za rodoslov moje porodice, od Pilipovića iz Unca, Veliki Cvjetnić / mada prikupljam građu i za Rađenoviće, Vejine i Đilase/ zbog ženske linije moje majke i baba.Imam knjiga i Cvijićevih redakcija, zatim o dalmatinskim pravoslavnim porodicama itd. ali kad je reč o Pilipovićima nisam daleko odmakao. Imam podatke o poreklu od Predojevića iz Sanice /Lušci alanka/ pa preko Dalmacije do Unca. Na drugom mestu se pominje najbliže srodstvo sa Jerkovićima i Šljivarima u Dalmaciji, ane sa Predojevićima iz Dalmacije jer oni nslave Sv. Nikolu a Pilipovići i Predojevići Sv. Alimpija. Kod Petra Rađenovića, Cvijićevog saradnika piše da su se Pilipovići doselili u Unac pre oko 300 godina i da su po Pilipu dobili prezime, a kod hrvatskog istoričara Lopašića se u Vlaškom ustavu pominje Milovan Pilipović krajem 15. veka.Dali imate o Pilipovićima nešto opipljivije i konkretnije u daljoj prošlosti Unapred se zahvaljujem – Vojislav,sociolog u penziji

    Odgovori
  • Nebojsa

    Poštovani gospodine Pilipoviću ,

    Ne znam da li ste imali prilike da pročitate ovaj tekst,verovatno jeste?Ovo je odlomak iz knjige Milana Karanovića „Pounje u Bosanskoj krajini“.
    Za Pilipoviće kaže sledeće :

    “ Nagde od Jugo-Istoka dospela je preko severne Dalmacije grupa rodova: Pilipović-Predojević. Slave svi Sv. Alimpiju. Ima ih u ovoj oblasti: Pilipovića 59 kuća. u 21 naselja i od njih Bubale 2 k. (Priveden im predak Bubale i po očuhu prozvani, a zadržali svoju slavu), Predojevića 6 k. u 3 n., i od njih Čojanovići 7 k. -„Zakopina“ je Pilipovića Veliki Cvjetnić,a Predojevića je Predojevića Glavica
    kod Lužačkog Polja. Najpažljivije sam ispitivao da ovi Predojevići nisu u srodstvu sa onim vladikama što su bili u Manastiru Hrmnju, pa preseli u Manastir Marču,sa Hasanpašom Predojevićem,koji je zauzeo Bihać 1592. god. i sa starjeničkom
    porodicom Predojevića u Hercegovini,pa se do sada nije moglo ništa da ustanovi.“

    Koliko sam upućen,Predojevići iz Hercegovine slave Nikoljdan i verovatno se radi o dve različite grane .
    Bilo bi od koristi ako znate kako se Pilip ranije prezivao,ili da pratite rodove koje slave retku slavu Sv. Alimpija u krajini,Lici i Dalmaciji .
    Ako nađem nešto više,napisaću .

    Odgovori
  • VITOMIR RADOVIC

    Poštovani Sikimiću.

    Da li još nešto znate u vezi RADOVIĆA iz okoline Bileće.

    Koju slavu slave?
    Odakle potiču?
    Da li im je to primarno prezime?
    Da li su menjali salvu?

    Pozdrav od Vita Radovića iz Ulcinja

    Odgovori
  • Laki

    Veliki pozdrav…
    Interesuje me poreklo prezimena Šutaković iz Prizrena.Slavimo Sv Iliju.Unapred zahvalan.

    Odgovori
  • Nikola Poznić

    Poštovani, počeo sam da pišem rodoslov porodice Poznić. Moji su poreklom iz Omsice, opština Gračac Republika Hrvatska. U svom istraživanju došao sam do 1866 godine i rođenja mog pradede kao i imena njegovih roditelja. Stupio sam u kontakt sa opštinom Gračac sa namerom da mi iz matičnih knjiga daju eventualno podatak o mom čukundedi. Od njih sam dobio odgovor da oni nevode matične knjige već da to radi matični državni ured. I njima sam se obratio ali nemam odgovora. Moje pitanje je dali vam je poznato dali su se u to vreme – posle 1800 godine vodile matične knjige na tom području, ko ih je vodio i dali su sačuvane. Ako su vođene gde bih mogao doći do podataka i gde se one sad nalaze.

    Odgovori
  • peđa

    Pozdrav, interesuje me prezime Tanović Čajniče.

    Odgovori
    • Nebojsa

      Tanovići su poreklom iz Maina (Budva), pa su se kasnije širili po Hercegovini.
      Poznata muslimanska porodica Tanović iz Gacka, takođe zna da su im preci došli iz Primorja, upravo iz Maina.
      Sva je prilika da su u Gacku neki primili islam!

      Odgovori
      • peđa

        Za Tanoviće poreklom iz Čajniča koga zanima oštampan je rodoslov familije Tanović kojeg je napisao Lazar M Tanović.Ovo na forumu nema veze sa nama

        Odgovori
  • Milorad Bogdanović

    Ima li još igdje Bogdanovića da slave (ili su slavili) Srđevdan osim u selu Jelićka i gradu Prijedoru, kao i B.Brodu (1882 god)?

    Odgovori
  • Jovana Radojevic

    Dugo sam istrazivala o svom prezimenu i puno toga sam saznala.
    Poreklo porodice Radojevic je iz Crne Gore, ali Radojevica ima dosta i na Kosovu.
    Konkretno, najstariji predak moje porodice je Marinko. O njemu znam da je bezeci od Turaka sa jos dva rodjena brata iz Crne Gore dosao u Srbiju. Njihov dogovor je bio da se nasele jedan od drugoga na sat vremena hoda, pa se tako jedan od brace naselio u selo Ratkovic (okolina Kragujevca), drugi brat u selo Kavadar (okolina Rekovca), a treci brat u selo Dragovo (mesto u kome i ja zivim). Posle nekog vremena Turci su pronasli jednog od brace koji se naselio u Ratkovicu, tako da su oni preko noci promenili prezime u Markovic kako ih Turci ne bih nasli. Drugi brat koji se naselio u Kavadar se posle nekog vremena vratio u Crnu Goru, a treci brat je ostao u Dragovu i od njega potice moja porodica.
    Toliko ja znam o svom prezimenu i porodici ali bih volela da saznam jos i eventualno pronadjem svog nekog „daljeg“ rodjaka. Nadam se da ce ovo procitati neko ko zna istu ovu pricu i ko mi je mozda neki dalji rod…

    Odgovori
  • Mirjana

    Pozdrav svima. Interesuje me porijeklo prezimena Letić. Do sad sam imala prilike da vidim da nas ima svih vjeroispovjesti i svuda. Podaci koje ja znam su vezani samo za mjesto u kom ja zivim i iz kog je moja uza porodica, selo Balatun nadomak Bijeljine, Republika Srpska. Slavimo Djurdjic (16. novembar). Jedan od mojih djedova je za zivota pokusao da napravi porodicno stablo koje za za nasu porodicu ide, po ovo sto imamo, do 1815. A da su porodice Letic, Misic, Djilas i Mijic jedna od najstarijih u Balatunu, u koji su dosle iz Crne Gore. On nam je svima poklonio to porodicno stablo jos kad smo bili djeca. Uvijek me intrigirala napomena koja kaze da su po predanju postojala tri brata, ali ne kaze iz koje porodice, po imenima Glisa (od njega nastaju Glisici) Arsen (Arsenovici) i Zivan kome je nadimak bio Leta, te otud Letici. Ako neko nesto zna stagod vise, ja bih bila zahvalna, a ja cu ovu hrpu papira pregledati jos jednom, mozda nadjem nesto zaniljivo sto do sad nisam primjetila. Hvala unaprijed!

    Odgovori
    • Nebojsa

      Mirjana, Letića ima i u Bosanskoj krajini, tamo su stigli iz Like, slave Đurđevdan. Čest je slučaj kod nas da je Đurđevdan slava, a Đurđic preslava, ili obrnuto.

      U Semberiji nisam pronašao Letiće, ali ima puno Mišića i Mijića, dok Glišiće i Arsenoviće takođe nisam pronašao, pa ne mogu da potvrdim tu vašu priču.
      Da li znate prezime koje su nosila ta tri brata? To bi pomoglo puno.

      U Crnoj Gori se pominju Letići u Pljevljima, 1895. godine.

      Odgovori
      • Mirjana

        Ja mogu samo da potvrdim stranu koja je vezana za selo iz kog sam. Tu ima i Glišića i Arsenovića i sve tri porodice slave istu slavu, Đurđic. U Balatunu je preslava Spasovdan, te čitavo selo to praznuje.

        Što se zajedničkog prezimena tiče, stvarno ne znam niti je zapisano u porodičnom stablu koje ja imam.

        Odgovori
        • PaSlaw

          Mirjana, samo kratko, jedno pitanje: Znas li da su Mladici iz Bozinovica sa Zgorja imali nadimak Letic? Moje misljenje je da treba da ides u tom pravcu.

          Odgovori
          • Mirjana

            Uspjela sam da pronadjem zajednicko ime za tu navodnu trojicu brace, no da li to sta znaci… Bilo je Kuzmanovic. A drugo, stvarno nisam znala da je koristeno i kao nadimak u Zagorju, pokusacu i na tu stranu svakako, hvala.

            Odgovori
      • Dragoljub badrljica, profesor iz Mokrina

        Dr Georgije Letić je bio episkop temišvarski, pre, za vreme i posle Prvog sv. rata (Temišvar, Velika Kikinda, Vršac). Dr Duško Letić, rodom iz Kumana kod Zrenjanina je prof. na Tehničkom fakultetu u Zrenjaninu…

        Odgovori
      • Dragoljub Badrljica

        Letića ima u Kumanu (Banat). Prof. dr Duško Letić radi na Tehničkom fakultetu u Zrenjaninu.
        Vladika temišvarski i banatski je bio dr Georgije Letić (Bečej 1872 – Beograd 1935), dr teologije.(Otac Miloš, učitelj i majka Mileva).

        Odgovori
  • Radmila

    Hvala Šarku na objašnjenju u vezi sa Turijom, ali mene više interesuje Stapar kod Sombora jer se tu rodio moj deda Lazar. Njegov otac, Gavrilo Tomić,stolar, dobio ga je u Staparu, sa drugobračnom ženom Veronikom. Kad je umro, pradeda je bio oženjen Ankom Civrić, a ne Veronikom!
    U Staparu je bilo više porodica Tomić, a doseljeni su 176O/69. iz pustare Neorić kod Prigrevice. Njima su uvek kumovali Cepančići i to se prenosilo sa kolena na koleno.
    Tomići u Staparu slave Sv. Đorđa, dok Tomići u drugim mestima slave druge slave.
    Zbog toga ih povezujem sa Drobnjacima, oni su slavili tu slavu.
    Moja želja je da saznam nešto o životu mog pradede i onih pre njega.
    Znači, odakle je došao u Stapar, kada, sa kim je bio oženjen prvi put, ima li sa prvom ženom potomstvo i sl.
    Naravno, to je vezano za poreklo Tomića.
    Ja pokušavam da neke stvari dokučim i preko ostalih doseljenika u Stapar, njihovih imena, prezimena, ko je kome kum, stari svat itd.
    O svemu tome je malo napisano, monografija nema, ljudi nestaju, odlaze na onaj svet, a niko nije zainteresovan za istoriju i svoje pretke. Čak im je to strašno dosadno!
    Puno pozdrava svima koji muče istu muku kao ja i imaju iste želje.

    Odgovori
  • miroslav markov

    * Pridružujem se sferi interesiranja uvažene gospođe Radmile i očekujem zajednički angažman u rasvjetljavanju ovog dijela povijesti stapara kod Sombora
    * Od dostupne literature mogu se pronaći neki fakti u knjigama Jovana Jurga „Stapar i Staparci u 18-om veku“, te Milenka Beljanskog: Bokčenović, Vranješevo i Prigrevica – postojbina današnjih Staparaca“ (Sombor 1972.)
    * Veliko hvala za trud u izdavanju knjige „Stapar-priče i junaci“ Miroslavu Božinu i prof. Branislavu Ćurčiću izdane 2002. godine prigodom obilježavanja jubileja 250 godina (1752-2002) od osnivanja Stapara u čast datuma 25. 07. 1752. godine kada je garantnim pismom kameralnog administratora Franje Josipa de Redla iz Sombora objavljeno da novo zemljište u staparskom ataru doseljenici dobijaju „na doživotno posedovanje“, uz uveravanje da „na ovom kameralnom posedu neće biti uznemirivani ili možda na drugo mesto preseljeni“ a sve po volji blagočestive carice Marije Terezije.*****volio bih da imam kopiju ovog caričinog garantnog pisma
    ** inače, zahvaljujući ljubaznošću g-đe Mire Zarić iz Stapara bio sam neopisivo počašćen i emotivno ganut kad sam u svojim rukama držao neprekinutu matičnu knjigu rođenih parohije Bokčenović i u kojoj je 22.07.1752. godine ispod naslova „Stapar“ upisano prvo kršteno dijete, što se smatra datumom nastanka sela, a u toj knjizi su imena naših predaka ma kakvi oni bili i, eto, meni je data čast da nakon 100 godina od napuštanja Stapara ponovno sve to pregledam,a ima toga još i zato trebamo razmijeniti posjedujuće dokumente.

    Odgovori
  • Miloš Lazić

    Poštovani,
    Najpre želim da Vas pohvalim i da Vam kažem da je ovo što radite vrlo plemenito, jer, za mene bar, to ko su nam preci i kog samo porekla znači da nismo „tikva bez korena“. Ja već duži niz godina pokušavam da dođem do što više podataka o poreklu porodice Lazić iz sela Ribaševina kod Užica. Slava ove porodice je Sv.Lazar (Lazareva subota), i koliko sam do sada saznao, u Ribaševinu su Lazići došli kao Markovići iz sela Stapari kod Užica, kao hajdučka porodica da bi se tu sakrili i pritajili. Radonačelnik sadašnjih Lazića je Lazo, sin Andrijin, koji se u nekim starim popisima pojavljuje kao Lazo Andrić. U suštini, to je sve što znam po pričama starih. Ono što sam još saznao je da su Lazići, kao i većina porodica koji slave slavu Sv, Lazara, odnosno Lazarevu subotu, poreklom od plemena Mataruga. Pa me zanima da li možete da potvrdite ovaj navod oko porekla i da li možda mogu da saznam nešto između. Nešto između, kao na primer, odakle su došli u Stapare, ako je i taj navod tačan, koja prezimena su koristili u dalekoj prošlosti. U napred Vam se zahvaljujem i strpljivo čekam na Vaš odgovor.

    Odgovori
  • PaSlaw

    Milose, u knjigi „Srbija“ se pominju Andrici (prilicno opsirno) sa Zagorja, starinska porodica. Danas ih ima kod Visegrada, dvoji su, jedni sa Veletova (od Veletica) slave Scepandan, a drugi u Gostinju, slave Arandjelovdan. Ivo Andric je po majci Andric. Tvoji preci su vjerovatno imali otacka prezimena (od Andrije Andric, od Lazara Lazic) ali svejedno, treba sve uzeti u obzir. Ako nadjem nesto o Lazicima, cu javim..

    Odgovori
    • Milos Lazic

      Unapred se puno zahvaljujem.

      Odgovori
      • PaSlaw

        Obecao sam, pa evo…U svom prvom javljanju, Milose, pomenuli ste da mislite da vodite porijeklo od plemena Mataruga i vrlo je vjerovatno da je to i tacno. Naime, iz starovremenog prezimena Krasojevic sa Zagorja razvila su se danasnja prezimena: Sarenac, Zimonjic, Parezanin, Batinic, Sakota, Mataruga…Krsna slava Krasojevica je bila Lazareva Subota. Interesantno je da su od Sarenaca Lazici, Galici i druga bratstva u bijeljinskom kraju. Na Zagorju su Lazovici cija je slava takodje Lazareva Subota.
        P.S. Nisam mogao da citiram jer je prilicno opsirno, nego sam „povadio“ ono sto bi Vas moglo da interesuje.

        Odgovori
  • Nenad

    Postovani.
    Interesuje me poreklo prezimena Grgurov,slava je Sveti Mrata iliti Sv.Stefan Decanski.
    Svako dobro i unapred zahvalan.
    Nenad.

    Odgovori
    • PaSlaw

      Nenade, bratstvo Grgur ili Grgurevic su starinom sa Zagorja. Bilo ih je na vise mjesta na Zagorju (Kalinovik, Sivolje, Viseva…) i ne zna se da li su ista rodbina ili bliznjici. Smatraju se potomcima vojvode Grgura Milatovica. Sa Zagorja Grgurevici su se selili pro Gacka i Huma, a jedni i u Kuce, a onda se proselili u Bjelopavlice. Danas ima zivucih prezimena kojima je u osnovi „Grgur“ ali i drugih prezimena koja poticu od Grgura zagorskih ali nisam nasao da bilo ko slavi Svetog Mrata( krsna slava ovog bratstva je uglavnom Djurdjevdan ili Scepandan). Iz kjnige „Srbija“ Zagorskog.

      Odgovori
      • Nenad

        Rodbina sa oceve strane je iz sela Vracev Gaj kod Bele Crkve.Mozda ce to koliko-toliko pomoci.
        Pozdrav i zahvaljujem na ulozenom trudu.

        Odgovori
  • Sarko

    Nenade, nemam monografije za juzni Banat, ali imam neke podatke o stanovnistvo iz neka sela u okolini Bele Crkve i Vrsca. Najstarije stanovnistvo sela Vracev Gaj je najvecim delom iz dinarskih krajeva, doseljeno u pocetku 18. veka.

    Poreklo stanovnistva u nekim selima Bele Crkve:

    Kusic su naselili Srbi iz centralne Srbije u toku seobe 1690 godine.

    Banatsku Suboticu, naselili su kosovsko – metohijski doseljenici u toku velike seobe 1690 godine.

    Jasenovo, naselili su kosovsko – metohijski doseljenici u 18. veku kao prvi naseljenici.

    Kajtasovo, naselili su doseljenici sa Kosova u 18. veku.

    Banatsku Palanku, naselili su kosovsko – metohijskih doseljenici oko 1780 godine.

    Vlajkovac kod Vrsac naselili su doseljenici iz Metohije 1690 godine.

    Zagajicu naselili su doseljenici iz Metohije 1690 godine.

    Partu naselili su doseljenici iz Metohije 1690 godine i iz okoline Smedereva.

    Kasnije je u ovim nekim selima prisutno i doseljavanje dinarskih doseljenika od 1915 godine koji su dolazili kao kolonisti ili kao solunci iz Like, Dalmacije i Bosne i Hercegovine.

    Odgovori
  • Sarko

    ..Kao i doseljavanje posle 1945 godine iz raznih krajeva Srbije.

    Odgovori
  • Pufnica Plavsic

    Istražujem već dugo moje korene i znam do čukun čukun dede. Porodica mog oca se prezivala Topalović i živeli su u selu Štulac kod Vrnjačke Banje. I sada tamo žive. Znam da je bilo dva muškarca sa prezimenom Topalović 1834. kako se m gledala popis stanovništva i tada tog sela nije bilo već se vodilo pod Rudjince, susedno selo. Po predanju znam da smo rođaci sa jednima, a sa drugima nismo, oni su nam kumovali. Ogranak kome ja pripadam slavi slavu Đurdjic i Beli četvrtaK. Topalovića takođe ima i u susednom selu Dublje. U Vrnjačkoj Banji postoji i ugledni hroničar Ognjen Topalović i pitala sam i njega za korene i odakle su zapravo došli Topalovići u krajeve oko Vrnjačke Banje, nazalost, ni on ne zna, nije to proučavao. Ovde na sajtu sam videla da u okolini Čačka takođe postoje Topalovići i slave istu slavu, pa sam došla do zaključka da je možda to isto pleme. Hvala unapred. Bila bih vam jako zahvlana. A tako bih volela da znam odakle su došli Topalovići i želela bih da uradim dnk, ali mi nije jasno da li će se to videti kroz dnk mog sina, pošto brata, a ni oca nemam, da bih mogla da vidim dnk tip. Nije mi jasno da li će se kroz dnk mog sina videti moje praporeklo, ili praporeklo mog muža. Hvala

    Odgovori
  • Nenad

    Moj deda je iz Kusica, ozenio se u Vracev Gaju, zato sam i napisao da mi je otac odatle, trebao sam to odmah da napisem, moja greska. Postoje neke indicije da smo
    poreklom sa Kosova, samo nisam siguran, zbog prezimena takvog kakvo je, zato mi je i problem naci informacije. Svima vama veliko hvala, i molio bih vas da ako imate jos
    neke, bilo kakve informacije o prezimenu Grgurov, posaljite mi.
    Unapred zahvalan.
    Nenad.

    Odgovori
  • slamarski

    interesuje me odakle potiče prezime Slamarski, jedino što znam jeste da se pojavljuje u selu Uljma kod Vršca, krsna slava nam je sv. Đorđe.
    Unapred hvala.

    Odgovori
  • slamarski

    još samo da dodam da u Uljmi postoji više porodica sa prezimenom Slamarski, a u razgovoru sa neima utvrdili smo da nepostoji veza između nas unazad neih 4-5 kolena.

    Odgovori
  • Sarko

    Gospodine Slamarski, selo Uljma kod Vrsca osnovano je 1490. godine, kada se naseljavaju Srbi. Rumuni su doseljeni u 18. veku, to je sve sto imam vezano za selo.

    Odgovori
    • slamarski

      Hvala. A da li nešto imate vezano za Izbište, to je takođe selo kod Vršca, pored Uljme? Unapred hvala

      Odgovori
  • Aleksandar Marinković

    Gosp. SLAMARSKI,
    Vašeg prezimena nema u Izbištu, bar prema podacima J.Erdeljanović u knjizi “Srbi u Banatu“, čak ni među iseljenim ili izumrilim rodovima.
    ŠTo se tiče stanovinika Izbišta, cit.“ PREDANJA IZBIŠTANSKIH KRODOVA POKAZUJU DA SU JEDNI OD NJIH DOSELJENI “IZ SRBIJE“, DAKLE SVAKAKO IZ SEVERNE SRBIJE, JEDNI IZRIKOM POMINJU SMEDEREVO, A DRUGI IZ JUŽNE SRBIJE, SVAKAKO NEDALEKO OD OVČEG POLJA, I TAKO SU SE IZMEŠALI I JEDNI I DRGUI…“
    Bilo je 13 familija koji su se prvi naselili.

    Odgovori
    • Nikola nino Slamarski

      Gospodine Marinkoviću, poznato mi je da se prezime Slamarski ne pojavljuje u Izbištu, pitao sam čisto iz radoznalosti kakvih podataka o Izbištu ima. Međutim, interesuje me da li Vi možda posedujete neki podatak u vezi pojavljivanja mog preziena u Uljmi, kao i kako je i od koga nastalo. I ako možda poseujete neki bliži podatak vezano za prezime Slamarski. Jedino što znam jeste da je jedinstveno po području iz razloga što se koliko je meni poznato javlja samo u Uljmi. Svejedno unapred se zahvaljujem ako imate ili nemate bilo kakav podatak.

      Odgovori
  • Aleksandar Marinković

    Za Nikolu Slamarskog@
    ULJMA – “…Misle da je ime Uljma došlo od mnogih brestova, koje su zampamtili još starci i da je izvedeno prema rumuskom, npr.: Kod ulma ćemo da stanemo (Ulm = brest)….Među prvim naseljenicima, tvrde, bila su tri brata “iz preka“, koji su došli preko Ban. Palanke: od jednog su Putnikovi, od drugog Stankovi, a od trećeg Jovanovi; svi su slavili Sv. Nikolu….Kod Krašovana u selu postoji predanje o doseljavanju “iz Makedonije“, u doba Marije Terezije, kada su kao pravoslavci, i pokatoličeni…“
    SLAMARSKI – (6, Đurđic) i SLAMARSKI (1, Đurđevdan); obe porodice, po meni nesumnjivo istog porekla, označene su u Erdeljanovićevom delu “Srbi u Banatu“ kao “rodovi čije poreklo nije utvrđeno“.
    Nadam se da je malo pomoglo. Pozdrav!

    Odgovori
    • slamarski

      Kako bi i gde mogao da dođem do podataka vezano za moje prezime? Da li postoje neki arhivi kojima mogu da pristupim i informišem se u vezi prezimena? Unapred zahvalan

      Odgovori
    • Dragoje-Rajo Nikole Miletina, Milete, Pera Ristova a Rista Nike.....Milutina (Kujova), Kujović

      Ako mogu, ali iskreno da pomognem…. (priče, plitički popularne, izlišite….!!!) Krašovani… Krašavci…. Kara-Šovani… niti su niti će ikada biti „Katolici“…. (poklonici pape i Stolice svetog Petra iz Rima… „reklame“, po zapadnom obrascu, čini čuda…) VEĆINA, KRAŠOVANA…KARAŠOVANA… KRAŠOVACA (i kako ih sve nijesu nazivali…) iz Gora Rešice…Krašove… pa niz Neru i Karaš, sve do tvoje Uljme i Crvene Crkve…. NIJESU KATOLICI, nikada nijesu bili… (i „katolici“ poklonici Šizme, Stolice Sv. Petra iz Rima se lažno predstavljaju… na čelu „Katoličke“ crkve je KATOLIKOS (ne papa!!!)) Katolička Crkva, jedina koja nosi to ime… i jedina koja to ime ima „pravo da nosi“ je Gruzinska Katoličko-hrišćanska Crkva, na čijem je čelu KATOLIKOS, i to s titulom „TER“, ( lično poznajem TER-RAKELIJANC-a, Katolikosa!!!). Gorska sirotinja za „zapadnjačke pare“, može da klimne glavom ali ne i da se prevjeri! (dosta o podkupljivanju…) Bilo je u Banatu seoba (pa i Tvom Južnom…) dolazaka-odlazaka… ali uvijek je u Banatu bio „neko“ ko je dočekivao „dođoše“ i ispraćao „prođoše“… između mnogik tu su i CRNI-SLOVANI (kod Karašovana se i danas sačuvala „mješavina vjerovanja“ Pater Familijas na busenu zemlje i danas „pričešćuje“ svoj porod…) i mnogi Sloveni…. da bi istinski „saznali“ sve treba „hronološki“ redati i slagati u „kontekst vremena“… Rajo Kujović.

      Odgovori
  • Aleksandar Marinković

    Nikola, ako živite u Uljmi, da li ste probali u crkvenim knjigama ili u gradskom arhivu? Na žalost, misim da ti podaci u Srbiji nisu digitalizovani. Ako ništa drugo, vredi probati u arhivama Matice srpske…poznajem osobe koje su tamo našle podatke o svojoj porodici tj. odakle su došli na prostore dan. Vojvodine.

    Odgovori
  • Aleksa

    Da li administrator ili neko od forumasa zna nesto o Popadicima iz Hercegovine, Drobnjaka, Zatarja ili Polimlja…?

    Odgovori
    • PaSlaw

      Aleksa, u knjigi „Srbija“ pominju se dvoji Popadici.Jedni su „…Popadici,stari gradjani u Foci,cija je krsna slava Jovanjdan, su od Vukovica s Meke Grude,potomci popa Djordjija (zivio od 1800-1837)i njegove udovice popadije, po kojoj je nastalo prezime Popadic.Djordjina zena je bila od Stijepovica iz Drobnjaka, a sestra majke Novice Cerovica. Popovici u Savniku doseljeni oko 1865 g. su od Popadica iz Foce“.
      Drugi su „…Popadici…su roda Starcevica u Miljevcima i okolo (kod Pljevalja) i u vezi su sa Strahinjicima proseljenika kroz Boku, sto sa Krasojevicima (starovemeno prezime)vodi porijeklo iz Zagorja“. Ovi drugi slave Lazrevu Subotu. Toliko od mene. Valjda ce Vam valjati.

      Odgovori
  • Aleksa

    Hvala puno, PaSlaw-e znacice mi ovi podaci. Da li bi mogao napisati ko je autor ove knjige i sta znaci starovremeno prezime?

    Odgovori
    • PaSlaw

      Autor knjige je Petar Askrabic Zagorski. On u svojoj knjigi polazi od prezimena koja su na podrucju Zagorja postojala prije Kosovskog boja, a onda prati put i razvoj tih przimena i koja su sve ovovremena prezimena razvila od tih starovremenih.Krasojevici i Vukovici (Vlatko Vukovic Kosaca,vojvoda,predvodio bosanske Srbe na Kosovu,odnosno lijevo krilo Lazareve vojske) su jedni od tih srednjovjekovnih porodica. Ja sam Vam uglavnom naveo sve sto pise o Popadicima, ako se jos nesto pojavi… pisem.

      Odgovori
  • nenadcuric

    Pitao sam pre par dana, međutim odgovori nisu na sajtu. Možda su izbrisani, šta već. Zamolio bih nekog da mi da neke informacije o poreklu prezimena Ćurić. Slava je nikoljdan, otac iz potkozarja ‘Gornji Jelovac, ded Jovan, praded Risto. Priča je da su se doselili iz Hercegovine (oko Trebinja) u 19 veku. Hvala puno, pozdrav. Nenad Ćurić

    Odgovori
  • Aleksandar Marinković

    Za NENADA ĆURIĆA @
    http://www.scribd.com/doc/14462803/Istorija-Kozare-i-Potkozarja
    Žao mi je što nemam vremena da pretražujem pa to prepuštam vama. Možda ćete ovde naći odgovore. Pozdrav!

    Odgovori
  • Leka

    Da dopunim za Ćuriće – u zap. Hercegovini neki Ćurići navode da su poreklom iz Boke Kotorske. S druge strane, naišao sam i na podatak da su Ćurići iz Zubaca došle u Klek. Verujem da su oba ogranka Ćurića dalji rod jer se zna da je dobar deo Bokeljana doseljen iz Hercegovine.

    Odgovori
  • nenadcuric

    Hvala Aleksandru (Leki), pozdrav
    Nenad Ćurić

    Odgovori
  • Jelena

    Već dugo se bavim pisanjem rodoslova i oduševila sam se kada sam pronašla ovaj sajt. Imam sreću što živim u Somboru gde postoje matične knjige od 1745 godine pa imam podatke za svoje pretke od vremena kada su se u ove krajeve doselili u Velikoj seobi 1690 godine. O vremenu pre tog perioda malo znam osim podatka da su mi preci došli iz okoline Valjeva a možda a pre toga sa Kosova. Zanima me da li još negde ima porodica sa prezimenima Maširević, Mijić i Šarčanski.Znam da Mijića ima dosta u Bosni, oko Banja Luke i u Lici, i po nekom predanju prilikom Velike seobe Srba jedan deo porodica Mijić je otišao preko Drine u Bosnu, a drugi deo u Vojvodinu. Maširevići i Šarčanski slave Sv. Nikolu a Mijići Sv. Arhanđela Mihaila.
    Bila bih zahvalna ako bi neko mogao da mi pomogne u daljem istraživanju.
    Gospođa Radmila bi mogla da pokuša da podatke o svojoj porodici iz Stapara pronađe u Istorijskom arhivu u Somboru,pošto je moguće da se tamo nalaze traženi podaci.

    Odgovori
  • Nemanja

    Zovem se Nemanja Pajkić, iz Golupca na Dunavu. U opštini i Arhivu Srbije, našao sve što sam i mogao iz dostupnih izvora (matičnih knjiga, popisa kneza Mihaila iz 1863. godine kao i turskih teftera iz 1831. i 1835. god.) tako da vas neću time umarati. Ono što mene interesuje vezano je za prezime i krsnu slavu, a u vezi sa porodičnim stablom. Iako je moje prezime sada Pajkić, u vreme popisa kneza Mihaila bilo je Stokić, a u turskim tefterima iz 1831. i 1835. godine pored tri brata stoji patronim „Stokin“, svi oni su se do negde početka XX veka potpisivali i bili upisivani i potpisivali se (sa izuzetkom popisa iz 1863god.) sa dva prezimena, odnosno dodoavali su i Knežević (npr:u porodičnom testamenu iz 1898god,ličnim dokumentima,knjizi umrlih).
    Ja sam za to „drugo“ prezime čuo iz porodičnog predanja, a kasnije sam naišao i na pisane tragove, koje sam već spominjao, pa sam se i zainteresovao baš za njega – ne zato što aludiram na nekakve kraljeve,titule i slično, već zato što se nadam da bi mi to moglo pomoći da odem i dalje u prošlost.
    Moje konkretno pitanje bi glasilo da li bi, ako hipotetički uzmem, da je moje „staro“ ili kako god bi ga shvatio, prezime Knežević moglo da mi znači i pomogne u pogledu istraživanja?
    Čuo sam o mestima koje nose naziv Kneževići, porodicama iz Crne Gore čiji su se članovi naseljavali po Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji, Kneževićima koji su živeli sa one strane Dunava, ali jako malo znam o tome (inače slavim Svetog Mratu i nismo menjali slavu nikada, iako u mom kraju često menjaju slave zbog placa na koji se sele itd…). Interesuje ma da li biste mi u tom pogledu mogli dati bilo kakvu smernicu.

    Hvala.

    Odgovori
  • Nebojsa

    Istraživajući poreklo stanovništva Mlave, Ljubomir Jovanović je početkom 20. veka Pajkiće pronašao u sledećim mestima:
    Busur:
    Pajkići (4 kuće) u Gornjoj Mali, zajedno sa Fildžponima i Neđelkonjima donjli iz Crne Reke. Slava,Sv. Alimpija.
    Oreškovica:
    Pajkići se doselili krajem 19. veka iz Ždrela, slave Veliku Gospođu.
    Trnovče:
    Pajkići starinom sa Kosova, slave Sv. Arhanđela.

    Odgovori
    • Nemanja

      Hvala vam Nebojša na odgovoru.Znate li možda da li je neko pisao na temu(porekla stanovništva) oblast severoistočne Srbije za period-početak 19. veka?
      Hvala

      Odgovori
      • Nebojsa

        Nema na čemu Nemanja,

        Imam još jednu knjigu koja možda krije odgovor na Vaše pitanje.Tu se ispituje poreklo stanovništva gornjeg Peka,što je nešto bliže Golupcu.
        Opširna je,pa ako nešto pronađem,a ima veze sa Vama,napisaću.

        Odgovori
    • Leon

      Poštovani Nebojša,

      da li možda imate od ovih Pajkića iz Trnovča podatke o Milanu Pajkiću.Milan je imao ženu Lepu(vjerovatno Leposava) i sina Mišu.Milan i Lepa su rođeni negdje početkom 1900-ih,a Mišo krajem 1920-ih ili početkom 1930-ih.

      Unapred hvala,
      Leon

      Odgovori
  • Nemanja

    Hvala vam unapred Nebojša.
    Pogledajte prezime Stokić(koje je moja porodica nosila do negde kraja 19. veka,tek tada su uzeli Pajkić po navrndedi Pajki))kao i naravno Knežević koje smatram „starim“ porodičnim prezimenom.

    Odgovori
    • Nebojsa

      Nemanja,u monografiji „Mlava“,nisam pronašao Kneževiće i Stokiće,samo Pajkiće.

      U maloj monografiji gornjeg Peka,u selu Duboka(nedaleko od Golupca),pronašao sam Stokiće,koji su tu došli iz Šapine.Slave Sv. Alimpija.
      Kao što sam napisao u prvom postu o Vašim Pajkićima,postoji i jedna takva porodica sa istom slavom,pa možda tu postoji veza.(slave su se inače menjale)

      Ovo delo je napisano 1922. godine i takođe se ne pominju Kneževići.

      Taj okrug je,pored Vlaške i Timočko-Braničevske struje,imao i dosta doseljenika sa Kosova.

      Odgovori
  • Rade

    Zovem se Radosav Savić, iz Valjeva. Moj čukundeda je došao iz sela Jovanja koje se nalazi u blizini Valjeva. Znam da su moji preci došli negde iz okoline Gacka u Hercegovini oko 1770. nisam siguran kako su se prezivali (neki kažu Šćepanović, neki Šćepović,… ali niko nije siguran), znam da su zbog nečega morali da beže od Turaka. Kažu da ih je bilo petorica braće, Sava koji je došao u Jovanju, Dimitrije koji je došao u okolinu Pričevića kod Valjeva, dvojica braće koju su Turci ubili negde kod Drine i još jedan brat za koga kažu da je ostao u Gacku.
    Interesuje me da li bi ste mogli da mi pomognete da otkrijem kako se Sava prezivao i da li postoje neki zapisi u Gacku o njegovoj porodici.

    Odgovori
  • djordje

    Pozdrav svima,za prvo javljanje samo da pitam da li neko zna nešto više o poreklu prezimena BUDIMIR iz Like,ja imam neka saznanja pa bih da uporedim. Zanima me odakle su došli i kad se prvi put spominje prezime.
    Staviću svoj materijal čim stignem.

    Odgovori
    • Nebojsa

      Đorđe,verovatno ti je poznato da su krajiški Budimiri srodni Rodićima iz Like?

      Inače,prezime Budimir se pominje i u Paštrovićima,daljim poreklom su iz Makedonije.

      A evo ti i nešto uopšteno o prezimenu:

      Budimir: evidentirano u Šibeniku 1772. godine; u selima Bara, Bukovača,Cimeše i Busije u Bjelajskom polju; u Grabovpima (Negotinska Krajina); u Lučićima kod Visokog (Bosna); u selu Požeranje, poreklom iz Zrmanje (Lika);frekventno u Hrvatskoj: kod Gračaca,Imotskog, Sinja, Belog Manastira, Bjelovara,Slavonskog Broda, Splita i Šibenika. Jednako je sa ličnim imenom Budimir koje prvi put srećemo 1080.godine u Supetru kod Splita. Up. toponim Budimir kod Sinja uHrvatskoj i Budimirci u Makedoniji.

      Odgovori
  • Miroslav

    Poštovani, dajte nam malo više informacija o Srbima iz današnje Makedonije, kao i o Srbima kojima su promenili prezime u -vski, a kojih najviše ima u Srbiji, to je jedna nemala zajednica od oko 250.000 ljudi.
    Naravno Makedoniju stavite takođe u meniju ‘zavičaji’.
    Hvala.

    Odgovori
    • Nebojsa

      Slažem se sa tobom Miroslave,Srba ima i u Albaniji i tamo su promenili imena,ali su ostali Srbi.
      Ne znam koliko je moguće istražiti poreklo tih Srba koji su promenili prezimena u međuvremenu.
      Što se Makedonije tiče,dovoljno je reći da je ona svima ostala u pamćenju kao Stara Srbija!

      Odgovori
  • Marko

    Poštovani,
    Da li imate neku informaciju o prezimenu Krunić, moji su iz Opštine Arilje, Selo Vigošte.
    Slavimo slavu Sveti Luka.
    Unapred zahvlan!

    Odgovori
    • Nebojsa

      Marko,u Vigoštu nisam pronašao Kruniće.U zapadnoj Srbiji ih je bilo u Rađevom Selu,tu su došli iz Donje Bukovice(Valjevski kraj).Slavili su Nikoljdan.

      U Vašem slučaju može biti reč o hercegovačkim,ili crnogorskim Krunićima.

      Problem je taj,što Krunića u Hercegovini ima u više mesta i nisu svi istorodni.
      Recimo Krunići u Ljubinju su poreklom iz Pive i slave Đurđevdan,u Orašju Sv. Jovana,a ima ih još sa slavama Sv. Nikola u Klepcima,dok u Anđelićima slave Aćimovdan.

      Postoje još i Krunići iz grupe Nikšića.Kao što Vam je verovatno poznato,glavna karateristika ovog plemena je upravo slava Sv. Luka,pa može biti da vodite poreklo baš odatle.

      Odgovori
  • peter

    Wir suchen Geschwister und Nachkommen von den Großeltern Nikola Maricic und Maria Maricic, geborene Dukovac, welche um 1940 in Hasici bei Kljuc, Bosnien gelebt haben. Weiter suchen wir 2 Brüder Mile und Rade Vojnovic, die mit der Familie Maricic verwandt sind. Mile und Rade Vojnovic sind zusammen zwischen 1920 und 1930 mit einem Schiff nach Kanada ausgewandert.

    Wer kann uns über die Familie Maricic und Vojnovic Auskunft geben.
    Danke!

    Odgovori
  • mistersrdjan

    Poštovani,
    Da li imate neku informaciju o prezimenu STOJANOVIĆ, moji su iz Opštine Babušnica, Selo Ostatovica.
    Slavimo slavu Sveti Nikola.

    Pozdrav za Milena Milojevic koja je postavila slično pitanje

    Odgovori
  • Dragoljub

    Sve čestitke za projekat koji ste pokrenuli.
    Već izvesno vreme proučavam svoje poreklo, pa me interesuje da li možete da mi date neke podatke i smernice za dalje proučavanje. Moja porodica Živanović potiče iz Knjaževačkog Belog Potoka, ono što imam dokumentovano je da je pradeda rođen tu, 1867/8 godine, i da se čukundeda zvao Živan. Neznam da li prezime potiče od njega (jer sa majčine strane čukundeda se zvao Gaja a prezime Gajić potiče od njegovog dede, takođe Gaje). Prema porodičnom predanju nema podataka da se porodica doseljavala. Od početka XX veka moj deo porodice živi u Nišu.Slavimo Sv.Mratu (Stevan Dečanski) i koliko znam slava nije menjana. porodični nadimak u Belom Potoku je „Mrdinci“. Prema mojim saznanjima taj kraj je pripadao Vidinskom pašaluku, pa pretpostavljam da bi se nešto moglo naći u turskim tefterima, ali ne znam gde se oni mogiu naći.
    Puno pozdrava,
    Dr Dragoljub Živanović, Niš

    Odgovori
  • vasic branko

    Postovani, voleo bih da znam poreklo svog prezimena. Koliko znam, otac mi je Nikola, deda Branko po kome sam ija dobio ime, a pradeda se zvao Krstan Vasic. Svi su rodjeni u selu Rasavci opstina Donji Vakuf, BiH. Velika mi je zelja odavno da saznam vise o poreklu svog prezimena, odakle su mi preci dosli ili su od vajkada bili na tim prostorima. Krsna slava mi je Djurdjevdan ili Sveti Djordje 6 maj.Takodje me interesuje i poreklo moje supruge koja se prezivala Stjepanovic, a njeni su iz Omarske kod Prjedora BiH, slava im je Sv. Ignjatije. Zeljno ocekujuci odgovor se unapred zahvaljujem u ime cele moje familije.

    Odgovori
    • Nebojsa

      Jedni Vasići (okolina Sarajeva) su poreklom iz Bjelica i slave Sv. Aćima i Anu.
      Drugi, takođe nastanjeni u Sarajevu i okolini, poreklom su iz Pive i slave Sv. Jovana.
      U Podrinju ima Vasića koji slave Đurđevdan, ali oni su tu slavu uzeli od Mitrovića, koji su poreklom Drobnjaci.
      Vasića ima i u Visokom, tamo su došli iz Lepenice, slave Sv. Jovana.
      Stjepanovići su poreklom Maleševci.

      Odgovori
  • Aleksandar Marinković

    FOR PETER TIKALE – MARIČIĆ FAMILY
    MARIČIĆ (around Ključ) – after WW2, inhabitans of Bosanska Krajina (including Ključ) settled in various places in Serbia, specially Vojvodina region.
    As far as I know, you can find family Maričić (maybe from Ključ) as colonists in villages around Zrenjanin in Vojvodina. In modern days, there is few Maričić families in Banatsko Karađorđevo (township Žitište, county Zrenjanin).
    I must admonish you that Maričić is common surname not only in Bosanska Krajina but also in Dalmatia, and from both regions there were colonists in Vojvodina. So, it is hard to be certain which one is the right one. It will be very useful if you could know “krsna slava“ (a family protector) for families you seek for.
    I understood you well, you are trying to find Vojnović familiy that is left to Canada somewhere between 1920. – 1930.? If you are trying to find anyone who left Serbia as an emigrant to North America, Australia or Western Europe, this web-site is not good place, I am affraid. You have to try elsewhere: in Canadian database for emigrants / azilants or in “I am searching for….“ web-sites in serbian languages. Many people fled or went from Serbia and there is no database of any kind in Serbia / ex Yugoslavia for them (or it is very bad).

    Odgovori
  • dzonikojic

    Pozdrav.
    Ja sam poreklom od porodice Kojic. Imam informacije da smo poreklom iz Kolasina, i da su moji predci doseljeni 1780. godine u Sumadiju. Nedavno sam cuo pricu, da je ta prica ne potpuna i da su moji doseljeni ranije, tacnije 1690. godine. Trazio sam poreklo, i nisam nasao za svoje poreklo. Mi slavimo Sv. Petku, i zivimo u selu Zakuta, u to selo su se moji predci i doselili. Ako bi ste mogli da mi pomognete da dobijem tacnije informacije o svojim korenima, bio bih vam veoma zahvalan. Unapred HVALA.

    Odgovori
    • Nebojsa

      Vaši Kojići nisu poreklom iz Kolašina u Crnoj Gori, već sa Kosova, iz Ibarskog Kolašina.

      U Bečevici su Đerovići i Đonovići, kao i Panteševići (Petronijevići i Damnjanovići), čije je staro prezime Nijemčevići, doseljeni iz Ibarskog Kolašina, odakle su takođe došli Tijanići, Riznići, Karajovići i Radakovići u Gledić. Srodnici Karajovića su Karapandžići u Erčegama u Moravici, a Radakovića Kojići u Zakuti (njihovi rodonačelnici Radak i Kojo su bili braća). U Zakutu se zapravo doselio Savo, sa sinovima Radakom, Kojom i Dragutinom. Radak je otišao u Gledić, a potomci Koje i Dragutina (Kojići, Gajovići, Bačovići) ostanu u Zakuti.

      Ovaj članak ste imali prilike da pročitate i ovde na sajtu (Ko su Šumadinci).

      I u Temniću,u selu Konjuh ima Kojića.Oni i Babići su najstariji doseljenici.
      Ti Kojići su takođe poreklom sa Velikog Kosova i slave Sv. Nikolu.

      Odgovori
  • jasna munjas

    Postovani, interesuje me poreklo i vise saznanja o prezimenu Ivankovic. Znam da poticemo iz Hercegovine, najstarije ime koje se pominje je Stanos….neki su otisli u Hrvatsku i sada su katolici. Moji su dosli u Srbiju i nastanili se u Lazarevcu. Krsna slava nam je Sveti Stefan. Takodje bih molila i poreklo prezimena Divnic, oni su takodje negde iz Hercegovine. Nastanjeni sada u Valjevskom okrugu. Krsna slava Sveti Nikola. Hvala unapred! S postovanjem Jasna Ivankovic Munjas

    Odgovori
  • milan

    Moji su poreklom iz s. Rudara kod Kuršumlije (Lukovići po ocu, Pavlovići po majci), dakle iz istog su sela. U Kosanicu (Toplička regija) su se doselili sedamdesetih godina 18.veka sa Golije,raška strana, i to sela Sebimilje, Paresije. I očevi i majčini slave istu slavu-Djurdjic, predslavu-Djurdjevdan, zavetinu-sv.Trojicu. Lukovići su navodno dobili prezime po nekom Luki Ivanoviću, a Pavlovići po Pavlu Milovanoviću.
    E,interesuje me poreklo dolaska familija Luković (Ivanović,ako je uopšte ovo tačno)i Pavlović (Milovanović) na Goliju. Gde mogu doći do više informacija o poreklu mojih predaka sa Golije. Biću Vam neizmerno zahvalan, jer evo pedesetak godina dobijam protivrečne informacije i ne mogu da verujem da se toliko više zna o Srbima iz Bosne, Hrvatske, Vojvodine, a tako malo o Srbima iz centralne Srbije, Raške, postojbine.

    Odgovori
  • Milos

    Interesuje me da li znate nesto o poreklu Tosica,selo Kusadak,do jedinog saznanja za mojih 25 godina do kojih sam dosao je da je cukundeda dosao iz Crne Gore kod babe u kucu i da je uzeo prezime po ocu jer su ga zvali Tosa. Unapred zahvalan… 🙂

    Odgovori
  • Sarko

    Milose da li slavite Djurdjic? Ako slavite Djurdjic, poreklom vam je iz Metohije. A stara rodovska prezimena su vam Knezevici-Karici od kojih su nastale mnogo porodice kao i Tosici. Evo podatke o poreklu stanovnistva sela Kusadka. http://www.poreklo.rs/2012/05/16/poreklo-prezimena-selo-kusadak-smed-palanka/?lang=lat

    Odgovori
  • VITOMIR RADOVIC

    Veliki pozdrav za Šarka i Nebojšu i ima pitanje za obojicu.

    Šta znate da mi kažete o RADOVIĆIMA iz okoline BERANA i BIJELOG POLJA?

    Molim Vas da mi citirate podatke iz knjiga koje posjedujete.

    Pozdrav od Vita Radovića iz Ulcinja

    Odgovori
  • stojan

    Obraćam Vam se sa molbom da mi pomognete u pronalasku porjekla mog prezimena Bogojev.Tačan podatak je da je moj otac rođen u mjestu Ilandža opština Alibunar u Vojvodini gdje i sada živi određen broj stanovnika sa ovim prezimenom, veći broj su mi krvni srodnici dok ima jedno domaćinstvo koje nije sa nama u krvnom srodstvu a nosi isto prezime.Slava moje porodice je Petrovdan.Moj otac je na prostore Republike Srpske došao poslije drugog svjetskog rata.Trenutno u mjestu Nova Topola opština Gradiška u Republici Srpskoj živimo moj brat i ja sa ovim prezimenom i članovi naših porodica.Posebno me je iznenadilo kad u popisu srpskih prezimena nisam pronašao prezime Bogojev.Najdalje unazad što znam o mojoj porodici je da se otac moga oca zvao Bogojev Dragoljub i da je živio u mjestu Ilandža.

    Odgovori
  • Pufnica Plavsic

    Topalovici iz okoline Vrnjacke Banje tacnije selo Stulac

    Istrazujuci svoje korene zamolila sam i ucesnike ovog foruma za pomoc oko porekla mojih predaka, odnosno odakle su doslu u to selo.Ali iako sam zatrazila pomoc pocela sam da obilazim starije osobe iz tog sela koji znaju nesto o tome.Na iznenadjenje u kucu mi je dosao covek koji se takodje preziva Topalovic i koji mi je detaljno ispricao mnogo istorije mojih predaka koje ja nisam znala, posto mi je otac rano umro, a dedu sam izgubila sa 5 god.
    Po njegovom kazivanju, za vreme Austrougarskih ratova sa Turskom nasi daljni preci su dosli iz mesta Ibarski Kolasin, a prethodno su dosli iz Kolasina. Recica koja prolazi kroz selo Stulac ima naziv Josevik, a pokusavajuci nekako da povezem to selo sa nekim drugim mestom u Srbiji izaslo mi je vrelo mineralne vode na Kosovu blizu Zubinog Potoka sa nazivom Josevik. U selu Stulcu na dva mesta odakle od prilike i formira se ta recica nalaze se dva mineralna izvora tako da mi je to takodje neka paralela sa Kosovom. Posto su se doseljenici davli uglavnom mesta tamo gde su isli i gde su se skucili po onom odakle su dosli.Zanimljivo je sto sam trazeci prezime Topalovic medju crnogorskim prezimenima nasla da su se za vreme neke od seoba iselili na Kosovo i Dragacevo, Negrosine. U VREME POPISA 1834. god pronasla sam da u selu Rudjinci, koje je susedno selo i u to vreme selo Stulac nije ni postojalo u popisu stanovnistva Petra i Pavla Topalovica. Nisu bili braca bliska posto moj deo porodice nije u rodu sa ostalim Topalovicima, a sa nekima jeste. Ne znam da li je to zato sto se to izrodilo vremenom ili nisu bili blizak rod kada su se doselili. Ali nadam se da cu pronaci pisane podatke o tome u Arhivu Srbije gde cu dalje istrazivati. Pretpostavljam da mi je predak od ta dva Topalovica pod imenom Petar posto se to ime mog pra dede, a to bi tom Petru koji je moj pradeda, bio deda taj Petar iz popisa iz 1834. Jako sam srecna sto sam ovo saznala, i to od coveka koji ima metastaze raka i verovatno nece dugo, a ja sam se potrudila iz svih snaga da saznam sto dalje, a na kraju mi je na kucni prag dosao covek i rekao nesto sto mi je jako pomoglo. Nadam se da cu i ja nekom pomoci sa ovim saznanjem. Pozdrav

    Odgovori
    • bojan

      Mozda se nadje nesto interesantno u ovoj prici. Mozda uspes nesto da povezes, pomoglo bi i meni , ja nisam od topalovica ali sam istrazivao tu porodicu i imam njihovo porodicno stablo od njihovog dolaska negde 1810-1820. Druga slucajnost je da pominjes selo Rudjinac a u neposrednoj blizini Topalovica se naseljava Mijailo Rudja iz sela Rudjinac a pre toga su naseljeni iz Toplice ili Kosova. bice mi drago ako sam ti nesto pomogao. poz
      Moj email: b.marinkovic@sbg.at
      P.S. Topalovici -Mala Krusevica, opstina Varvarin

      porodica Vicentija Topala bila je dosta velika.Cetiri njegova odrasla sina zivela su u zajednici sa svojim familijama i porodicama.Zadruga je bila na plodnom zemljistu,dosta imucna.Imali su cetvoro kola,dosta krupne i sitne stoke.Ziveli su,po svoj prilici,oko Podujeva prema Prepolcu.
      Neposredan povod za seobu,odnosno bekstvo u nase krajeve bio je ubistvo age i njegovog pratioca.Naime,jednoga dana,dok su svi ostali muskarci bili na radu na njivama i livadama,a mladji muskarci cuvali stoku,u njihovu kucu je naisao beg sa svojim pratiocem.Beg je naredio da im se spremi rucak.
      Posle rucka,beg je nasrnuo na jednu zenu,a i njegov pratilac isto tako na drugu zenu.Uvredjene i ponizene,a bilo ih je dosta snaznih,uspele su da savladaju obadva nasilnika i da ih pobiju.Na brzinu su ih odvukle do stalskog djubrista i tamo zatrpale.
      Kada su se uvece vratili muskarci sa njiva i cobani sa stadima,zatekli su zene zbunjene,nevesele i naplasene.Na pitanje muskaraca,da im se nije desila neka nesreca,ispricale su sta su uradile sa ona dva Turcina.Muskarci su shvatili zajedno sa ocem,da ovaj slucaj ne moze da ostane neotkriven.Turske vlasti su u takvim slucajevima organizovale istragu i potere.Doneta je odluka da se vec iste noci bezi iz sela.Pokupili su sve sto im je bilo najpotrebnije,natovarili na cetvoro kola,ostalo poneli u boscama,pa krenuli u bekstvo u neizvesnost,sa krupnom i sitnom stokom.Po predanjima koja su se prenosila „sa kolena na koleno“,prvo su tovarili so,brasno,psenicu,mast i ostale najneophodnije namirnice.
      U toku noci su uspeli da se izvuku iz opasne zone.Usput su se dogovorili,da se radi svake sigurnosti razdele-sva cetiri brata sa svojim familijama da krenu zasebnim pravcima.Jedan od brace je ostao u Siljegovcu,kod Ribarske banje.Teska srca i uz suze,zagrljaje i jecaje rastajali su se.Prvi je krenuo negde od sela Zlatara,pa desno.Drugi su produzili dolinom Rasine,zapadno od Krusevca.Nesto kasnije,drugi brat sa svojom familijom krenuo je dolinom Zapadne Morave i zaustavio se u selu Dublja izmedju Trstenika i Vrnjacke banje.Treci brat Petar,sa ocem Vicentijem,presao je sa bratom Radojem i svojim familijama,preko Zapadne Morave.Petar sa familijom i ocem zaustavio se u nasem selu,tada sa 3-4 kuce,verovatno Stojkovica i Djipanovica.Radoje je produzio jos oko 30 km i naselio se u selu Slatina,Levacki srez.Tada je Slatina bila u potpunom bespucu.

      Odgovori
  • Pufnica Plavsic

    Uz komentar o poreklu Topalovica iz sela Stulaca kod Vrnjacke Banje dodala bih jos nesto:

    I jos nesto sam zaboravila reci, kako se istorija Srba ne ponavlja, ona samo ide u kontinuitetu ka lomatanju po Srbiji, seobama koje traju i traju da daj Boze da se malo skrasimo. Citajuci na Wikipediji o Ibarskom Kolasinu pronadjem podatak da i zadnjih decenije glavna mesta seoba jadnih i mucnih Srba iz tog kraja je ka Kraljevu, Kragujevcu i Smederevu. Znaci putevi seoba su vec vekovima utabani samo se menjaju generacije, a nacija koja se seli je ista. NE ZNAM DA LI JE TO NASE PROKLETSTVO UZ NASU NESLOGU I NEJEDINSTVO

    Odgovori
  • Marija

    Trazim rodne listove za rodjake koji su rodjeni 1860-tih godina, u Barajevu i Dobrom Dolu kod Smedereva. Do sada sam bila u arhavama Smederevske Palanke i Smedereva i Barajeva, ali od izvoda iz knjige rodjenih ni traga ni glasa. Samo izvodi iz knjige umrlih u Goloboku. Ne znam u kojoj bih jos arhivi mogla da trazim? Imate li neki savet, gde se nalaze izvodi iz knjige rodjenih za tako „mlada“ godista? Hvala unapred i pozdrav!

    Odgovori
  • VITOMIR RADOVIC

    TOPALOVIĆI U CRNOJ GORI

    Topalović, Piva, grana Branilovića (Đukanovića), od njih su u: Bukovici, Krće, Strajilovićima, Bušnju i Zvjezd (Pljevlja); u Rožaje porijeklom iz Kuča, ranije kao: Bećiragić; Nikšić iz Pive; Kolašin iz Pive, pa u Donjem Dragačevu i nekim mjestima Srbije; iz Pive u Barajevo (Šumadija) kao: Topalović i Vasiljević (Blagojević) i u Glumačkom brdu i Draženovcu, a kao: Davidović i Markovac u Nenadovcu; Borač Kragujevački i kao: Vesović. Oko 1804. god. doselili se od rijeke Tare; Nešigor (Donje Dragačevo), Srbija i dalje, doseljenici od Kolašina; Velje Selo (Bar); Turment (Trebinje), doseljenici iz Crne Gore; Kunje (Ulcinj); Strajilovići (Pljevlja); u Ljeroši (Pljevlja), ogranak Jakića grana Miloševića iz Bijele (Šavnik). Vidi: Milošević; Bušnje i Zvjezd (Pljevlja)
    Topalovići iz Pive (Plužine), starosjedioci

    Pozdrav od Vita Radovića iz Ulcinja

    Odgovori
  • VITOMIR RADOVIC

    TOPALOVIĆI U HERCEGOVINI

    U Turmentima(Zupci i Trebinje), Hrgudu(Stolac) i Krajpolju(Ljubinje).
    U Turmentima su starinom iz Crne Gore, odakle su došla tri brata:Rade, Panto i TOPAL.Topalovi potomci prozvali su se TOPALOVIĆI.Jedno su bratstvo sa Radanovićima i Pantovićima u Turmentima.Slave Đurđevdan, a prislužuju Veliku Gospojinu.

    Topalovići u Hrgudu i Krajpolju su porijeklom iz Grahova u Crnoj Gori, odakle im je predak doselio na Hrgud.
    U Krajpolje su došli sa Hrguda na Serdarevića čitluk.Slave Đurđevdan.

    Topalovića ima i u Ribarima(Konjic)

    Ovoliko o Topalovićima iz Hercegovine,ali ne treba smetnuti sa uma da je to sekundarno prezime, koje je nastalo od nekog primarnog prezimena, tako što je neko u primarnom prezimenu bio hrom u nogu i zvali su ga TOPAL,TOPAL, a njegove potomke prozovu TOPALOVIĆI.

    TOPAL na turskom jeziku znači hrom u nogu.

    Pozdrav od Vita Radovića iz Ulcinja

    Odgovori
  • Sarko

    Zdravo gospodine Radoviću, nemam ništa o Radovićima iz okoline Berana i Bijelog Polja. Nedavno sam saznao da ima Radovića u Vranju, u gradu. Moj rođak živi s majkom u Vranju i njegova školska se preziva Radović.

    Odgovori
  • VITOMIR RADOVIC

    Šarko,

    Baš sam se zabrinuo što se ne javljaš.

    A da li znaš koju slavu slave ti RADOVIĆI u Vranju?
    Šta još o njima znaš?
    Da li se mogu ja sa njima povezati putem mejla ili fejsbuka?

    Šarko, molim te i dalje mi šalji podatke o bilo kojim RADOVIĆIMA.

    Veliki pozdrav od Vita Radovića iz Ulcinja

    Odgovori
  • Pufnica Plavsic

    Zahvaljujem za objasnjenje o TOpalovicima.A sa bakine streane su mi rodjaci Radovici iz sela Lipova kod Varnjacke Banje i kada iscrpim sve moguce informacije o Topalovicima prelazim na Radovice.Hvala vam Vito Radovicu

    Odgovori
  • VITOMIR RADOVIC

    Za Pufnicu Plavšić,

    Molim Vas, kažite mi sve što Vi znate o RADOVIĆIMA Vaše bake.
    Koju slavu slave?
    Da li im je to prvo,primarno prezime?
    Da li su menjali prezime?
    Da li su menjali slavu?
    Koja im je preslava?
    Odakle su došli u Vrnjačku Banju i okolinu?

    Ja pišem knjigu o RADOVIĆIMA, pa mi je svaki podatak dragocen, a eto prilike da se i Vaši RADOVIĆI nađu u mojoj knjizi.

    Još jedno pitanje: Odakle su Vaši PLAVŠIĆI?
    Koju slavu Slave?

    Pozdrav od Vita Radovića iz Ulcinja

    Odgovori
  • Pufnica Plavsic

    Ma nisam Plavsic, to me cerka tako zove zbog kose. Provericu sve za bakinu familiju, malo ce potrajati dok navatam bakine rodjake, posto su mi baka i deda jako rano umrli kao i otac tako da se ja izlomih po rodjacima da saznam. A sto je jos ludje sacekala sam da stariji koji to znaju umru pa se sada raspitujem preko njihove dece.vNije me to zanimalo sve do ove godine. Valjda zbog gubitka mame koja mi je bila sve i drugi me nisu zanimali. A sada su mi ti preci jako jako bitni. Obraticu vam se za pomoc. Ali sudeci po konstituciji svoje bake, nas unuka mislim da smo negde krsne Hercegovke, koje je tesko slomiti mada mi je to i osobina Crnogorki. Ne znam. Ovde na sajtu sam bas za te Radovice nasla da su se doselili u Vrnjce, a Vrnjacka Banja je tek kasnije oformljena pa verovatno su to ti moji. Ne znam koja je slava u pitanju ali saznacu i volela bih da kasnije kupim vasu knjigu jer zaista mi je stalo da saznam sve. Takodje bih vas zamolila da li mozda nesto znate o plemenu Jeremic koja se doselila negde iz Crne Gore, prvo u selo Sabanta kod Kragujevca, slave Pantelejev dan. Hvala najlepse

    Odgovori
  • VITOMIR RADOVIC

    Za Pufnicu Plavšić,

    Molim vas da mi obavezno saznate sve o vašim RADOVIĆIMA, po onim pitanjima koje sam vam postavio, ali što pre, jer možete iskontaktirati rođake i putem telefona.

    Što se Jeremića tiče, niste kazali koju slavu slave.

    JEREMIĆI U CRNOJ GORI:

    U Pješivcima Gornjim su ogranak Nikčevića;
    Ogranak Bakića iz grupe Novakovića, iz Zagrađa kod Berana doselili se u Tubrović kod Azbukovice u Srbiji;
    Iz sela Velika u Vasojevićima,odseljeni u područje Kosmaja u Srbiji;
    Ima ih u Majstorovinama kod Bijelog Polja,
    Ima ih u Zeokama u Šumadiji-Kolubara tamo su došli iz Morače od Kolašina

    Pozdrav od Vita Radovića iz Ulcinja

    Odgovori
  • VITOMIR RADOVIC

    Za Pufnicu Plavšić

    JEREMIĆI U HERCEGOVINI:

    u Slivlju kod Gacka i u Mostaru.

    Jeremići u Slivlju su porijeklom ispod Orline u Crnoj Gori.Tamo su se zvali ŠTUKELJE.

    Jeremići u Mostaru su stara porodica.Slave Đurđevdan.
    Od Gatačkih Jeremića potiču Jeremići koji se u 18 i 19 vijeku pominju u Foči i Sarajevu.

    Pozdrav od Vita Radovića iz Ulcinja

    Odgovori
  • Pufnica Plavsic

    Hvala vam zaista na iscrpnim informacijama. Pokusala sam da saznam o Radovicima iz sela Lipove kod Vrnjacke banje. Osim sto sam saznala za slavu da je Trnova Petka 8. avgusta, nista drugo nisam mogla da saznam posto je deka koji moze da mi kaze na operaciji pa nije zgodno da ga uznemiravam. CITALA SAM KNJIGU U KOJOJ JE POPIS STANOVNISTVA IZ 1863. za region sadasnje Vrnjacke Banje i zove se Nasi stari i uopste se nisam setila da pogledam za Radovice posto sam se bila jako fokusirala na Topalovice i nisam ni gledala za to selo. Mada sam ovde na sajtu saznala za Radovice koji su se doselili u Vrnjce, a Lipova je od tog sela 3 km. Takodje, znam da ih ima u selu Vrba i slave Sv Luku. Cim sve saznam, javicu vam. A sto se tice slave Jeremica to je sv Pantelej 9. avgusta i znam sto posto da je ta cukun baka koja se doselila bila udovica ali je u popisu stanovnistva iz 1863. nisam videla. U septembru poseticu Arhiv Srbije i pogledati popise za ovaj kraj od 1833. pa do 1900. koliko zapravo fizicki mogu i koliko mi dozvole. Posto cu biti fokusirana na selo Stulac i Topalovice, selo Lipova i Radovice i cukun baku Jeremic Novo Selo. Nadam se da cu nesto saznati. A vama u svakom slucaju veliko hvala. Samo me zanima da li znate za Jeremice, za koje ste mi kazali, koju slavu slave?
    Znaci Jeremici slave Paneliju 9. avgusta, a Radovici Trnovu Petku 8. avgusta

    Odgovori
  • Marko Markovic

    mozete li da mi kazete nesto o porijeklu Pantica (Republika Srpska)
    Slave sv.Nikolu (19 decembar)

    Odgovori
    • Nebojsa

      Pošto ne piše mesto, pretpostavljam da je reč o Pantićima iz okoline Sarajeva.
      Ovi Pantići su živeli u Blažuju i Donjem Stupu. Ranije su se prezivali Pejić i poreklom su iz Pive. Slava Sv. Nikola.

      Pantića sa ovom istom slavom u RS ima još i u Podrinju.

      Odgovori
  • VITOMIR RADOVIC

    Za Pufnicu Plavšić.

    Molim Vas da mi pronađete te podatke o RADOVIĆIMA iz Vrnjačke Banje i okoline.

    Za Jeremiće, kada sve podatke budem skockao, odmah Vam šaljem.

    Pozdrav od Vita Radovića iz Ulcinja

    Odgovori
  • lazar gajic

    Zivim u selu Ranilovic kod Arandjelovca. Zovem se Lazar Gajic. Pisem rodoslov. U nekim od prikupljenih podataka pise da se prvi Gajic u Ranilovic doselio iz Male Mostanice kao kovac. Ne znam mu ni ime. Moja prababa zna samo do cukundede i dalje ne. Ako nesto znate o Gajicima javite mi bio bih vam zahvalan…

    Odgovori
  • Pufnica Plavsic

    Za Vitomira Radovica

    Deka koji je iz Radovica i koji je operisan je istrazivao korene Radovica iz ovog kraja i zena koja brine o njemu mi je odgovorila da je on istrazivao i da zna 6 generacija unazad, tako da cemo saznati sve, samo da se malo oporavi da ga ne zamaram mnogo, posto je imao operaciju na mozgu, prosirenje neke aorte ili tako nesto, i zao mi je da ga mucim.

    Odgovori
  • VITOMIR RADOVIC

    Za Pufnicu Plavšić,

    Molim Vas da obavezno dođete do tih podataka o RADOVIĆIMA, jer je možda deda to negde zapisivao i da ima negde pisanog traga.

    Da li možete da dođete ponovo do te knjige, koja opisuje Vrnjačku Banju?

    Pozdrav od Vita Radovića iz Ulcinja

    Odgovori
  • Pufnica Plavsic

    Za Vitomira Radovica

    Cim se deka oporavi eto mene sa informacijama.Da, mogu ponovo do te knjige, imaju je u biblioteci. Ali tu je samo prepis popisa stanovnistva iz 1863. za tadasnju nahiju, mislim da je Pozeska tada bila, posto se to stalno menjalo. Gledala sam po knjigama iz Crkve povremeno su neka sela u Krusevackoj, a nekad u Pozeskoj nahiji.Perfektno uradjen popis, sa brojem clanova porodice, imenima, godinama i zemljistem koji poseduju kao i prihodima te porodice pretvoreni u dukate cesarske. Javicu vam za Radovice cim imam vremena da odem do biblioteke, u guzvi sam velikoj.

    Odgovori
  • Drača

    Poštovani,
    Da li znate nešto o poreklu porodice DRAČA? Zainteresovao sam se za istraživanje kada sam naleteo na mog pretka, Petra Draču, popisanog 1709. godine u Karinu (danas opština Obrovac, Hrvatska). Popis je izvršila Mletačka Republika, a čuva se u Državnom Arhivu u Zadru. Nije mi poznato kada smo se naselili u Karin, odnosno zaseok Kunovac, niti odakle smo došli.
    Neko mi je ranije rekao da smo iz Zapadne Srbije prešli negde nedaleko od Mostara (gde i danas postoji selo Drače), pa odatle u dva pravca – jedni u Karin, drugi negde u Zapadnu Slavoniju (ne sećam se imena mesta).
    U okolini Kragujevca se nalazi selo Drača i manastir Drača. Eto, ne znam ni da li to ima nekakve veze sa nama.
    Slavimo Sv. Stefana.

    Hvala unapred!
    Drača Mlađen

    Odgovori
    • Nebojsa

      Drače u Dalmaciji :

      Drača – Islam Grčki, Karin, Kunovac, Biljane Donje, Zemunik Gornji, Buković, Šopot, Kašić, Ceranje Gornje, Miranje, Tinj, Kolarina, Kula Atlagić. Slave – Sv.Stefan, Sv. Jovan

      Drača u Bosanskoj krajini ima u Krupskom okrugu, slave Sv. Nikolu.
      Takođe u Založju (Bos. krajina) je početkom 20. veka zabeležena porodica Drača.
      U Založje su došli sredinom 19. veka iz Like. Već tada je zabeleženo da su izumrli.

      U Hercegovini, tačnije u Mostaru, živela je mislimanska porodica Drače.
      U Mostar su došli 1820. godine iz Ravnog i Dračeva (Popovo Polje), gde su bili hrišćani.

      Drače iz Crne Gore :

      Drača, Podgorica, vidi: Dračis
      Dračevice, Herceg-Novi, po nahočetu; u Hotima (Tuzi) u 14. v.
      Dračis, i Drača, u Baru 1367. god. i 1369. god.

      I moje mišljenje je da su Drače poreklom negde sa Primorja ili možda čak i Dračevice, na šta nas i samo prezime navodi.

      Kao što vidimo,iz Primorja su prvo stigli u južnu Hercegovinu, pa su neki tamo primili islam, a neki krenuli dalje, pa tako došli i do severne Dalmacije, a kasnije i do Slavonije.

      Odgovori
  • VITOMIR RADOVIC

    Za Pufnicu Plavšić,

    Još jednom vas molim da ne zaboravite, da potržite tu knjigu i da vidite u crkvenim knjigama šta piše o RADOVIĆIMA.

    Bilo kakav podatak o RADOVIĆIMA da saznate odmah mi javite.

    Veliki pozdrav od Vita Radovića iz Ulcinja

    Odgovori
  • Pufnica Plavsic

    Nista ne brinite, bice uradjeno.Sada sam u haosu imam gostovanja u porodici iz inostranstva tako da od silnog kuvanja nasih jela i kolaca nema vremena da odem do biblioteke.Sto obecam to i odradim

    Odgovori
  • VITOMIR RADOVIC

    Za Pufnicu Plavšić

    S nestrpljenjem čekam sledeće Vaše javljanje.

    Pozdrav od Vita Radovića iz Ulcinja

    Odgovori
  • Aleksandar Krstic

    Poštovani,
    interesuje me dalje dalje poreklo…… Naime, Krstići su iz sela Ravna Dubrava, Opština Gadžin Han, Zaplanje, slava je Sveti Jovan Krstitelj. Poznata su mi sledeća imena predaka: deda Jeftimije, pradeda Milorad, čukundeda Ilija, navrndeda Krsta, po kome verovatno i nosim prezime, kao i njegov otac Zlatan. Najstarije pominjanje koje sam ja pronašao je da je Krsta Zlatanov 1871. najverovatnije više puta išao za Pirot. Takođe mi je poznato da je Krsta Zlatanov imao još dva brata, Stevana i jednog čije mi ime nije poznato…. Stevana je odgajio komšija, koji mu je i preneo prezime Kitanović. Kitanovića i danas, koliko mi je poznato, ima u Ravnoj Dubravi, kao i druge porodice Krstić, s kojom, kako kažu, nismo u srodstvu. Ako me usmena prenošenja nisu prevarila, naš porodični nadimak je Zlatanovski, što ima smisla zbog imena kurđela Zlatana. Najbliža crkva je u selu Krcimir, koje je 15-ak km udaljeno. Pretpostavka mi je da je Zlatan iz Bugarske, ali….. E,tu mi je potrebna Vaša pomoć…
    Unapred zahvalan…
    Aleksandar (Borivoje) Krstić

    Odgovori
  • Uroš Vesković

    Poštovani,
    nedavno sam počeo da istražujem svoje porodično stablo. Nažalost, uspeo sam da saznam do članova koji su živeli u prvoj polovini 19. veka. Moje prezime je Vesković, živim u okolini Kraljeva, krsna slava je Sveti Nikola. Voleo bih da saznam više o mojim precima. Bio bih zahvalan na bilo kojim informacijama, ili smernicama u daljem istraživanju.

    Odgovori
    • Nebojsa

      Veskovići su u taj deo Srbije stigli najverovatnije sa juga, jugo – zapada :

      Bumbarevo Brdo su zasnovali doseljenici od Sjenice, iz Buđeva, od Korita i Bihora. Sjeničaci su Čušajići i Paunovići, iz Buđeva kod Sjenice su Todorovići, sa Korita su Veskovići (staro prezime Hadžići), a iz Bihora su Mirovići. I kao što su Bare Gružanske nastale u okviru sela Ljuljaka, tako je i Bumbarevo Brdo nastalo u okviru sela Pretoka. U isto vreme doseljenici obnavljaju i dva plodna i blagodatna jasenička sela – Belosavce i Markovac. Između ta dva sela je bilo i treće – Beljevac, koje je posle odlaska Turaka zadugo bilo prazno (tzv. alija, tj. ničija zemlja), sve dok ga knez Miloš 1838. godine nije razdelio susednim selima. U Belosavce dolaze sa Pešteri Kozoderi, Boljarci, Savići, od Sjenice Đekići, Gajovići, Mićići, Vukajlovići, Dragićevići, Vukadinovići, Milovanovići, Šarovići, Novitovići, Aleksići, Milićevići (Marići), Boškovići, Nikolići, Dimitrijevići, Milivojevići, Miljkovići, Rakići, Đokići, sa Korita Vuksanovići (Mitrovići), Vidakovići, Rajovići, a iz Graca (Stari Kolašin) Lukovići.(Ko su Šumadinci)

      Kao što vidimo, postoji realna mogućnost da je ranije prezime bilo Hadžić.

      Hadžića ima puno u Crnoj Gori, ali i ostalim srpskim krajevima. Ipak, da se zadržimo na Veskovićima za sada.

      Veskovića ima i u Vasojevićima, tačnije oni pripadaju Srbljacima. Vode poreklo od Luščana, koji su među prvima naselili Vasojeviće. Starinom su iz Ceklina, od plemena Đuraškovića. Postoji priča o četiri brata, koji su se zbog krvi zavadili, pa su trojica morala da pobegnu. Jedan od te trojice se zvao pop-Luka, drugi Andrija, a trećem se ime ne pamti. Sva trojica dođu u Lužac, koji se po imenu najstarijeg, tako i prozove. Kasnije se Andrija odseli u Bihor i tamo se poturči, dobivši ime Adro i ostane u Bihoru, u selu Vrbici. Potomci mu se prozovu Adrovići. Od popa Luke je pleme Popovići, a od ovog trećeg su Tomaševići, Pajkovići i Veskovići. Potomci Adrovića su se sa svojim inovernim rođacima držali zajedno i delili dobro i zlo. I to je tako trajalo sve do sredine 19. veka.

      U Beranu, Veskovići slave Đurđic, a u Zabrđu su takođe zabeleženi Veskovići (3 kuće), koji su Srbljaci iz Gusinja, a po zanatu su Kovači.

      Odgovori
  • bojana

    zelela bih da saznam nesto vise o poreklu miodragovica. nas predak negde sredinom 19 veka mihailo je dosao iz omarske u lamince,bos.gradiska.ozenio maru iz petrovog sela i imali su sina gligu mog pradedu i valjda luku

    Odgovori
  • bojana

    zaboravila sam napisati mihailo miodragovic slavi sv.STEFANA ARHIDJAKONA ,a cula sam da miodragovici poticu iz zupskog aleksandrovca ali ne znam da li je to tacno.

    Odgovori
  • Nebojsa

    Prema Vladislavu Skariću, bratstvo Miodrag u Donjim Garevcima, ili Orlovcima blizu Omarske, doselilo je iz Guče u Srbiji. Prezime Miodrag staro je preko 200 godina. Slave Đurđevdan.

    Odgovori
  • Nebojsa

    Za Jasnu Munjas :

    Ivankovići katolici iz zapadne Hercegovine su poreklom iz Dalmacije,tačnije iz Dobrana.(slave Đurđevdan)
    A Ivankovići pravoslavci su u Ljubomir(Trebinje) stigli iz okoline Nikšića i prezivali su se Ugrenović.
    Slave Aćimovdan.

    Odgovori
  • Milorad Bogdanović

    Miodragovići u selu Marićka slave Arhiđ. Stefana, kao i preseljenici u Prijedoru i Omarskoj. To je jedna od najbrojnijih porodica ovoga sela. Miodragovići i susjednom selu Busnovi slave Jovanjdan.
    Mijodragovići u parohiji Kokori, protop. prnjavorski, slave Arhiđ. Stefana isto kao i Miodragovići iz Marićke.

    Odgovori
    • Bojana Miodragovic

      Svi Miodragovici u selu Maricka-Prijedor,slave krsnu slavu sv Jovana Krstitelja,iz jedne od tih porodica je i moj otac Milenko Miodragovic,koji je ozenivsi moju majku preselio u susjedno selo Busnovi,u kojem je bio i ostao jedini domacin sa tim prezimenom.Dakle niko ne slavi slavu sv Arhidj. Stefana,pa cak ni preseljeinici u Prijedoru.Dvije-tri porodice Miodragovica u Prijedoru koji slave slavu sv Arh. Stevana,a nemaju veze sa Maricanima,su(cini mi se)doselili iz Prnjavora.Ja bih zeljela saznati od kud Miodragovici u Marickoj,da li i kakve veze imaju sa Hercegovinom ili Crnom Gorom,…Dakle ko god sta zna,a da je siguran u tacnost 🙂 neka pise . Veliki pozdrav

      Odgovori
  • jankovic milica ivan

    Sajt vam je odlican… Mozete li mi pomoci da saznam nesto vise o Jankovicima iz sela Rakari, opstina Mionica? Slavimo Veliku gospojinu. Jankovici su sisli u Rakare iz Planinice sa Suvobora… Cukundeda mi je Milic 1843/1918, pradeda Miloje, deda Andrija, otac Milic…Hvala unapred

    Odgovori
    • Nebojsa

      Jankovići su se u Planinicu naselili početkom 17. veka.
      Selo je osnovala porodica Kobasica. Kobasice zovu drukčije i Ibranima i doseljeni su iz Stare Srbije, iz okoline Peći s reke Ibra. Po pričanju starijih, doselile su se dve porodice i prva se naselila u Potoku, a druga na Brdu do Struganika.
      Kobasice i Ibrani su : Marinkovići, Jankovići, Petkovići, Matići, Ćirovići, Božovići, Petrovići, Antonijevići i Ješići, ima ih 46 kuća, slave Veliku Gospođu (15. avgusta)

      Odgovori
  • bojana

    Sajt vam je za svaku pohvalu.. Mozete li da mi kazete nesto o poreklu Radovanovica slava sv. Nikola, mislim da su dosli iz Hercegovine u Prijedor. Veliki pozdrav

    Odgovori
  • jankovic milic ivan

    za nebojsu…hvala…da ne znas odakle su tacno dosli u planinicu i od kada slave veliku gospojinu…oprosti na mom sturom pisanju ali prvi put u zivotu sam na nekom forumu…ako se ovo zove forum…

    Odgovori
    • Nebojsa

      Samo taj podatak postoji, znači početak 17. veka. Stigli su među prvima. Ostali doseljenici su stigli znatno kasnije.
      Ne piše da je bilo promene slave.

      Odgovori
  • Orlić

    Čestitam na već postignutom! Najbolji mogući način da se prekine sa samonipodaštavanjem je taj da verujete u svoj rod! Ovaj čudan osećaj da smo najbolji na svetu i koga imaju svi Srbi mora da ima svoju tajnu, skriveni broj… Veličina tajne meri se količinom laži koje su sve veće što ste bliži istini. Zato, upamtimo naših 9 naziva pokoljenja i otkrimo ko su?! Nadalje je sve lakše! Dakle ostanimo PRI- RODU da bi bili PRIRODNI , ostanimo vezani NA -ROD da bi bili NAROD! Ne mogu da opišem ushićenje koje ste mi priredili time što ste mi pokazali put do moje rodne kuće! Orlić… nije više samo prezime čije se poreklo lažima zatrlo u deobama, seobama, ratovima, preveravanjima… ORLIĆ je nastalo PRE-ZIME i zla zima nije nas uništila! ORLIĆ je PREZime! Još jednom, HVALA!

    Odgovori
  • Nenad

    Poštovani,
    Moram biti iskren i priznati da sam se oduševio kada sam surfujući po netu video vaš sajt. Već duži period istražujem svoje korene, kako po očevoj tako i majčinoj “liniji“. Ono što me najviše interesuje je poreklo odnosno odakle potiču moji preci po ocu, jer sam sticajem okolnosti za majčine pretke dobio sasvim solidan rodoslov ( u pitanju je porodica Bresjanac).
    Elem, prezivam se RADOSAVLJEVIĆ i moje poreklo vodi iz sela Markovac, opština Mladenovac. Moja slava je sv.NIKOLA (19.decembar). Ono što sam uspeo da saznam , odnosno naj dalje da “odem“ u nazad je da su u Markovcu (koji je tada pripadao Jaseničkom srezu), 1863 godine, živela braća Jovan i Andrija (koji je moj predak) Radosavljević, sa sestrom Ružicom.
    U pokušajima da odem što dalje odnosno da saznam odakle potiču Radosavljevići iz Markovca, na neki način naišao sam na “zid“ odnosno “lavirint“ pošto sam dolazio do nekih meni vrlo ne sigurnih podataka i informacija koje nisu mogle ničim da se podkrepe. Tačnije dobijao sam informacija da moje poreklo vodi iz okoline Bjelog Polja i Berana (iz Crne Gore), a zatim da su poreklom sa Peštera odnosno okoline Sjenice. Još više me zbunjuje činjenica vezana za moje predke, što u Mladenovcu (gde inače živim) ima porodica Radosavljević koje slave Đurđev dan ili Đurđic.
    U nadi da ću konačno “rešiti“ višegodišnju zagonetku,unapred vam zahvaljujem.
    Nenad

    Odgovori
    • Nebojsa

      Po svemu sudeći, poreklom ste sa Kosova i to iz Prizrena. Ovo je odlomak iz knjige “ Ko su Šumadinci „.

      Markovac je za prilike toga vremena bio veliko selo, a njegovi žitelji su tu došli sa dve strane – iz sela sa desne obale Velike Morave i sa Kosova i Metohije. Uz Pavloviće i Jeremiće, iz Glogovca su došli Stanimirovići (u okviru kojih su ogranci Anđelkovići i Velimirovići), Obradovići (sa ogrankom Stevanovići), a iz Sedlara Rakići (sa ograncima Radivojevići, Milovanovići i Nenadovići) i iz Gložana Avramovići (sa ograncima Milisavljevići i Stojanovići).

      Sa Kosova su između dve velike seobe (1690-1736) u Markovac došli preci današnjih Jagorovića (čiji su ogranci Milanovići, Milojkovići, Milosavljevići, Miloševići, Milojevići, Petrićevići, Pantići i Petrovići), Miškovići (čiji su ogranci Spasojevići i Mišići), a posle njih oko sredine XVIII veka dolaze Brkići (čiji su ogranci Vučkovići, Jovanovići i Maričići) i Pavličići (čiji su ogranci Vasići i Blagojevići), dok su Konići (drugo ime Stanojevići i Stevanićevići) došli od Peći, a veliki rod Čerkenovića (čiji su ogranci Bogosavljevići, Vučkovići, Kojadinovići, Docići, Veljkovići, Đurići, Stojanovići, Ivanovići i Miljkovići) od Prizrena, takođe između dve velike seobe (1690-1736). U ovim porodicama je svakako i predak koji je u spisku Kočine čete.

      Za razliku od Markovca, koji ima heterogeno stanovništvo, Veliko Krčmare je u vreme Kočine krajine kompaktnije selo, jer ga sačinjavaju samo dva roda – Pervizi, doseljeni iz Prizrena, i Cukići, doseljeni iz Stare Srbije. Oba roda su doseljena 1737-1787. godine. Upisnik Kočine čete iz Krčmara je Radosav Živanović (23 godine) i nesumnjivo potiče iz roda Perviza, u kojem danas postoje dva ogranka – Radosavljevići i Živanovići – koja se mogu dovesti u vezu sa ovim Kočinim saborcem.

      Odgovori
    • Olivera

      Poštovani,

      s obzirom da sam udata Bresjanac i da ne znamo mnogo o porodici, zbg raznih životnih okolnosti mog muža, molila bih vas da mi pošaljete stablo koje imate. Vrlo zahvalna 🙂

      Odgovori
  • Nenad

    Moje poštovanje Nebojša,
    Hvala Vam na ovako brzom i iscrpnom odgovoru ali Vas moram zamoliti za još jedan odgovor.Ne želim da me pogrešno shvatite ali moram da Vas pitam kakvu ste povazanost našli sa selom Markovac koji se nalazi danas u opštini Mladenovac (na regionalnom putu za Kragujevac i Aranđelovac, u okruženju sela Stojnik, Velika Ivanča, Orašaca, JAgnjilo …) sa selom Veliko Krčmare? Koliko je meni poznato Veliko Krčmare se nalazi nedaleko od LApova i u blizini mu je mesto MARKOVAC. Ispravite me ako grešim ali mislim da je došlo do zabune oko naziva Markovac.
    U svakom slučaju hvala Vam i u izčekivanju VAšeg odgovora ovo ću da prihvatim kao još jednu mogućnost odgovora na pitanje “Odakle su moji potomci (koreni)?“’

    Odgovori
    • Nebojsa

      U tom kraju je prisutna doseljenička struja sa Kosova, o čemu je ovde i reč. A unutrašnjih migracija je oduvek bilo.
      Ovo je moje mišljenje, naravno, treba uvek tražiti i dalje, pozdrav.

      Odgovori
      • Nenad

        U svakom slučaju hvala puno …

        Odgovori
      • Nenad

        Veliko poštovanje Nebojša,
        Kao što ste mi sami rekli (napisali) u Vašem odgovoru “treba uvek tražiti i dalje“, ja sam to i uradio prevashodno čitajući objavljene tekstove na ovom sajtu, a i na još nekim sajtovima koji se bave istom temom (problematikom), pa sam ovim putem hteo još nešto da Vas pitam odnosno da pojasnim neke nejasnoće.
        1. da nazovem tako “pravi“ Radosavljevići su ogranak Vasojevića iz Crne Gore po sinu Novaku i odselili su se za Srbiju (to sam saznao na sajtu http://www.montenegro.org.au/R.html ), da li se možda zna koju su oni krsnu slavu slavili?
        2. U Vašem odgovoru očigledno ste permutovali mesto Markovac kraj Lapova i selo Markovac kod Mladenovca odakle su moji preci, a to sam zaključio upoređujući spisak prezimena koji ste vi naveli sa spiskom prezimena porodica koje su živele 1863. pa i danas u selu Markovac – Marinkovići, Lekići, Krsmanovići, Radovići, Aleksići, Dragovići, Lazovići, Ratkovići, Jokovići, Simići, Ivanovići, moji Radosavljevići i još nekolicina …. Voleo bih ako imate neke informacije o selu Markovcu kraj Mladenovca da mi date u koliko raspolažete sa tim.
        3. Uz Vaše dužno poštovanje, ali ono što ste mi naveli da postoji mogućnost da se dovedu u vezu Radosavljevići iz Velikog Krčmareva, kao moji preci, ne odbacujem ali mi je logično da ima više veze moje poreklo sa Radosavljevićima iz sela Kusadak i Glibovac koji su mnogo bliži selu MArkovcu nego mestu Veliko Krčmare.
        Nebojša, nadam se da ćete ove moje konstatacije shvatiti kao najdobronamernije (nije mi stvarno želja da ikoga ispravljam) jer mi je želja da stvarno saznam što “dalje“ i što pouzdanije poreklo mojih Radosavljevića, a nadam se da ću i od Vas u tome imati pomoći.
        Puno Vam hvala i za dosadašnje odgovore jer su mi pomogli da otkrijem neke nove činjenice.
        Pozdrav.

        Odgovori
        • Nebojsa

          Nenade, na ovom sajtu koji ste naveli, postoji podatak da su Radosavljevići iz Vasojevića odseljeni u Srbiju. Ne piše gde tačno, te je stoga teško utvrditi koju slavu slave. Može se pretpostaviti da je kao i kod većine Vasojevića, Sv. Aranđel u pitanju, ili njihova preslava Aleksandar Nevski. (ukoliko nije bilo promene slave u međuvremenu)

          Ja konkretno nemam podatke o stanovništvu Markovca u okolini Mladenovca, ali ću Vam napisati nešto o Radosavljevićima iz okoline Beograda, pa možda tu postoji veza.

          Recimo, Radosavljevići iz Velikog Sela kod Beograda, slave Đurđić i poreklom su iz Resave.
          U Velikoj Moštanici Radosavljevići su ogranak Vasilijića, inače najstarije porodice u tom kraju. Slave Đurđić.
          Radosavljevići iz Lisovića su poreklom iz Krajkovca u Toplici, ne piše šta slave.
          Radosavljevići iz Koraćice(Mladenovac) su poreklom od Sjenice i takođe slave Đurđic.

          Kao što vidimo, poklapaju se neke stvari. Vi imate informaciju o poreklu iz Sjenice, koliko sam shvatio. A takođe pominjete i Radosavljeviće iz Mladenovca, koji slave Đurđic, a nisu u srodstvu sa Vašom granom.

          Slave su se često menjale na ovim prostorima, pa ne treba isključiti iz igre granu Radosavljevića koja slavi Đurđic, a poreklom je iz Sjenice.

          Naravno, ovo su samo još neke smernice, kao što smo već rekli, istraživanje porekla je dugotrajan i težak posao i uvek treba tražiti dalje, dok se ne dođe do cilja.

          Odgovori
  • Nenad

    Veliki pozdrav Nebojša.
    Moram Vam se prvo zahvaliti na ovom odgovoru i drago mi je što ste moj komentar dobronamerno prihvatili.
    Dobro mi je poznato da je kod nas u mnogim slučajevima “dublje“ istraživanje nečijeg porodičnog stabla veoma teško (ali za mene isuzetno zanimljivo) jer sam imao prilike da se u to lično uverim. Ošte je poznato da su mnoga pokoljenja sa kolena na koleno menjala prezime (evo znam jedan primer iz okoline Mladenovca gde od četiri rođena brata, sada postoje četiri “različite“ familije i zbog različitog prezimena mnogi potomci nisu svesni da su bliski rođaci), kao i krsne slave (ono što je karakteristično kao znak “pripadnosti“ za neki rod kod nas Srba), tako da se neke stvari i istine izgube u toj rašomonijadi.
    Vaš prvi odgovor o poreklu mojih predaka iskren da budem malo me je iznenadio i zbunio zato što sam već godinama imao sasvim neke druge informacije, ali ono što je bilo pozitivno u njemu je da sam se ovaj put više angažovao i zainteresovao da idem do kraja tako da sam pre par dana od jedne gospođe došao do saznanja da su se stvarno iz okoline Sjenice u centralnu i zapadnu Srbiju iselili Radosavljevići ali da postoje dve nazovimo ih grupacije ili linije, jedni koja slavi sv.Jovana, a druga (koja je nastala iz predhodne) i slavi sv.Nikolu.
    Splet okolnosti je hteo i da ovih dana stupim u kontakt sa nekim “mojim“ Markovčanima i tom prilikom sam došao do mnoštva informacija kako o nastanku sela Stojnika i Markovca (po bratu Stojanu i Marku) tako i do informacija da je naseljavanje ovih mesta počelo posle Prvog srpskog ustanka. U toj “najezdi“ u selo Markovac došla su i dva brata Radosav i Veselin iz kako mi je rečeno Ivangrada odnosno sada Berana, tačnije iz mesta Lješko polje. Veselin nije imao porodice, a Radosav (moj navrdeda) je imao sinove Jovana i Andriju (moj čukundeda) kao i četiri ćerke, tako da sad u Markovcu ima da tako kažem “dve familije“ Radosavljevića, koje se “granaju“ po Jovanu i Andriji i svi slavimo sv.Nikolu.
    Jedino u svemu ovom ostalo mi je kao pitanje, da li su Radosav i Veselin u Markovac došli kao Radosavljevići ili su se drugačije prezivali. Uveren sam da ću i to saznati.
    Zahvaljujući Vama Nebojša, odnosno Vašem prvom odgovoru ( za koji morate priznati da ste permutovali mesta …  ), ja sam ipak došao do odgovora na moje pitanje i zato Vam PUNO HVALA.
    Veliki pozdrav, Nenad
    p.s. Da li mi možete reći gde i na koji način se može kupiti ili naručiti knjiga “Ko su Šumadinci“, Miodraga Nedeljkovića

    Odgovori
    • Nebojsa

      Nenade, to je lepa vest i meni je drago ako sam pomogao.
      A što se nastanka prezimena tiče, ono je moglo da nastane i kasnije, tek po dolasku u ove krajeve. Što će reći da ste ranije imali drugo prezime. Inače, prezimena u Šumadiji su nastajala relativno kasno, sve do sredine 19. veka. (neka i kasnije)

      Radosavljevića u zapadnoj Srbiji ima zaista puno. Mogao bih eventualno da potražim one koji slave Sv. Nikolu, ili Sv. Jovana, pa da uporedimo sa tom pričom.

      Knjiga se nalazi i ovde na sajtu, potražite (http://www.poreklo.rs/2012/07/20/ko-su-%C5%A1umadinci/). A postoji i u elektronskoj formi na internetu i može se skinuti. Tačan naziv je: Miodrag-Mile Nedeljković – Ko su Šumadinci.

      Odgovori
      • Nebojsa

        U Gornjem Dragačevu, Radosavljevića ima u mestu Bijeli Kamen. Tamo su se Radosavljevići doselili za Karađorđa, iz Sjenice. Slave Sv. Jovana. Sa njima su, takođe iz Sjenice, stigli i Seničani (Đurđic) i Prtenjaci (Đurđevdan).

        U mestu Kotraža, Radosavljevići su takođe poreklom iz Sjenice. Došli su za Karađorđa, zajedno sa Marićima. Slave Aranđelovdan.

        U Kolubari i okolini Valjeva nema Radosavljevića koji slave Sv. Nikolu i Sv. Jovana, ili su poreklom iz Sjenice, pa ih stoga nisam ni pomenuo.

        Pozdrav

        Odgovori
      • Nenad

        Poštovanje Nebojša i još jednom Vam hvala za sve informacije.
        Kao što kažete i ja sam znam da su prezimena veoma često menjana ili su kasnije nastajala, tako da mi to ostaje da utvrdim da li su moji preci u Markovac došli sa tim prezimenom ili je ono nastalo dolaskom u selo.
        Knjigu sam skinuo sa sajta, nego interesovalo da li je ima u slobodnoj prodaji jer mislim da su ovo samo odlomci iz knjige (objavljeni kao feljton). Ako je to cela knjiga u redu.
        pozdrav, Nenad

        Odgovori
  • Grujić

    Poštovani gospodine, bila bih vam zahvalna za informacije o poreklu porodice Grujić iz Vreoca kod Lazarevca. Krsna slava porodice je Đurđevdan. Unapred hvala!

    Odgovori
  • Slobodan Filipovic

    Postovani,

    da li mi mozete nesto reci o poreklu Filipovica, selo Prvenovice, kasnije Slatina kod Novog Pazara, odmah pored manastira Sopocani, Moj deda se zvao Nicifor Filipovic. Nasa Krsna slava je Sveti Stefan Decanski – Mratindan. Molim Vas da mi date bilo kakvu polaznu informaciju. Inace u okolini Novog Pazara ima Filipovica ali mi je receno da nismo u srodstvu.
    Pozdrav

    Odgovori
    • PaSlaw

      „…Filipovici (Jovanjstaci) su u rodu sa Kulicima i Balandzicima a starinom su porijeklom iz Pive“citat iz knjige „Srbija“ P.A.Zagorski (Zagorski citira O.Blagojevica iz knjige „Piva“.

      U knjizi „Srbija“ pominju se i drugi Filipovici. Jedni (posislamljeni,begovska porodica)zive na Zagorju, znaju ko su, slavili su Djurdjevdan. Zagorski smatra da su starinom Djurdjevici, a jos dalje Kalinovici(to su srednjovjekovna prezimena).

      Ovaj drugi dio nisam mogao zbog opsirnosti da citiram, ali ukratko, to je to.Pozdrav.

      Odgovori
  • Ristić Aleksandar

    Poštovani,
    da li bi ste mogli da mi date smernice za dalje istraživanje porodičnog stabla familije Ristić iz Tečića kod Rekovca (Levač),koji slave Sv.Nikolu zimskog, a preslava je Sv.Nikola letnji? Po predanju, Rista se posle propasti Prvog srpskog ustanka doselio u Tečić iz Toplice, pa je tako i upisan u tefteru čibuka za koze i ovce Kapetanije Levač, jagodinske nahije za 28.3.1832.god. kao ,,Rista Topličanin“. Istraživač Todor Bušetić u svojoj studiji iz 1903.god. navodi da su Ristići jedna od dve porodice u Tečiću (verovatno jedna od dve najveće), koja slavi Sv. Nikolu. Poznato je da je Ristino prezime bilo Dmitrović, što ukazuje na to, da mu se otac zvao Dmitar. Ineteresuje me, kako je moguće dalje sprovesti istraživanje, na teritoriji Toplice, s obzirom da nema preciziranog mesta iz kojeg je on krenuo na svoj put ka Levču?

    Srdačan pozdrav,
    Ristić Aleksandar

    Odgovori
  • Sarko

    Gospodjo Grujic, zabelezeni ste 1933-1936 god. u Vreocima kod Lazarevca. Prilikom ispitivanja sela Vreoci Petar Z. Petrovic je zabelezio ovo: Mijalkovici (Grujici 2 k., Djurdjevdan), Bircagici (Stankovici 5 k., Djurdjevdan), Radovanovici (3 k., Djurdjevdan), svi su jedan rod. Predak se doselio iz okoline Sjenice, a daljom starinom su iz Birca u Bosni.(Regija Birac obuhvata teritorije opstine Zvornik, Osmaci, Sekovici, Vlasnica, Milici, Bratunac i Srebrenica).

    Odgovori
  • Sarko

    Za Nenada iz sela Markovac, opstina Mladenovac. Borivoje M. Drobnjakovic zabelezio je u trecoj deceniji 20. veka vasu razgranutu porodicu. Tacno je da ste poreklom iz Bijelog Polja, o tome ste i pisali, ali niste znali o najblizim srodnicima i o starom prezimenu.

    Radovici (Lekici, Zivkovici) 15 k., slave Sv. Nikolu. Staro im prezime PAVICEVICI. Doselio se Rado, deda coveku od 70 godina, od Bijelog Polja. Radu sa tri brata doveo Karadjordje 1809 godine i naselio ih na svoje imanje, koje se i danas zove ,,Karadjordjeve oranice““.

    Gajevici (2 k., Sv. Nikola). Rod su sa Radovicima.

    RADOSAVLJEVCI (2 k., Sv. Nikola). Rod su sa Radovicima – Lekicima.

    Odgovori
    • Nenad

      Veliko Vam hvala na ovim informacijama Sarko, odnosno na Vašem trudu da mi pomognete da što više i “dalje“ saznam o poreklu “mojih“Radosavljevića.
      Sve ove činjenice koje ste Vi naveli u principu sam znao. Stoji to da su Radosavljevići i Lekići iz sela Markovca rod i to traje od kada se moj pradeda Rajko (1888-1947)oženio sa prababom Živanom Lekić, ali to nije odgovor na ono što ja želim da saznam. Da budem precizniji, mene interesuje konkretno odakle potiču Radosavljevići (odnosno da li su sa tim prezimenom i odakle došli u selo Markovac, pošto je očigledno da su se prezimena često menjala). Da se ne ponavnjam pošto vidim da ste upoznati sa mojim pitanjem, želeo bih samo da saznam koliko je to moguće nešto od pre Andrije i Jovana Radosavljevića koji su živeli u selu Markovcu ( ima ih u popisu iz 1863) za koje znam po priči da su imali oca Radosava i strica Veselina, ali niko sa sigurnošću od mojih sagovornika u selu Markovcu ne usuđuje se da mi potvrdi da su se prezivali Radosavnjević.Jedino što sam bez ijednog trenutka razmišljanja dobijao objašnjava da su došli, kao što sam već i ranije navodio iz Sjenice, Berana ili Bjelog Polja, obrazlažući to činjenicom da su se (i sami ste to naveli kao argumentovanu činjenicu) posle Prvog srpskog ustanka ili možda nešto kasnije isti doselili u Markovac.
      U svakom slučaju hvala Vam puno, a meni ostaje dalje istraživanje i upornost u tome.
      Pozdrav 🙂

      Odgovori
    • Nenad

      Da li biste mogli da mi date nešto više informacija o celom selu Markovcu ili da me uputite gde te informacije mogu da pronađem odnosno odakle ih Vi dobijate.

      Odgovori
  • Slobodan Filipovic

    Filipovic

    Hvala, i to je nesto.

    Pozdrav

    Odgovori
  • DRAGAN PETROVIC

    NENADE IMA VAS U SELU MLADENOVCU .

    Odgovori
    • Nenad

      Hvala Dragane na informaciji. Znam za Radosavljeviće iz selo Mladenovca, ali nismo nikakav rod. Jedino nam je prezime zahedničko. 🙂

      Odgovori
  • DRAGAN PETROVIC

    ZNAS LI NENADE NESTO O NJIMA?

    Odgovori
    • Nenad

      Ništa posebno niti previše. Ima ih par kuća i poznati su kao “Lapini“, a slave Đurđevdan. U koliko Vas nešto interesuje o njima mogu da se raspitam jer mi to barem nije daleko. Priča o samom prezimenu je malo konfuzna (barem od ljudi sa kojima sam do sada razgovarao), a kao poreklo se navodi Ivangrad odnosno sadašnje Berane.

      Odgovori
  • Vito Radovic

    Za Pufnicu Plavšić,

    Da li ste nešto saznali u vezi RADOVIĆA i da li ste bili u biblioteci da ponovo uzmete knjigu o RADOVIĆIMA?

    Pozdrav od Vita Radovića iz Ulcinja

    Odgovori
  • milan

    pozdrav
    da li mi neko moze reci nesto o Gvozdenovicima, moj deda slavi sv. Alimpija Stolpnika. iz mesta Plocnik, opstina Prokuplje, a njegov otac je tu dosao iz Rudara opstina Kursumlija. Hvala u napred

    Odgovori
    • Nebojša

      U Mrljaku (Prokuplje), Gvozdenovići su poreklom Katunjani iz Crne Gore. Tačnije poreklom su iz plemena Ćeklića (Katunska Nahija).
      Dugo su živeli u selu Štavi, kod Sjenice. U Mrljak su se doselili 1885. godine.

      Odgovori
  • Mile Santrac

    Za Vitu Radovica iz Ulcinja,

    Postovani gospodine Vito,obracam se i molim Vas da napisete sve sto Vi znate o porodici i prezimenu SANTRAČ.
    Slava je Sv.pantelija …9.avgust
    Poreklo,kretanje,prezime,slava…..Santraca
    Ja dokuči do Kolasina-CG,ali nista znacajno.
    Veliki pozdrav

    Mile Santrac Beograd

    Odgovori
  • Vito Radovic

    Za MILA SANTRACA,

    Radim na tome, imam dosta podataka, jer sam ja o Santracima pisao.
    Kada dodjem u Srbiju u Zrenjanin gdje ja imam stan, onda cemo lakse komunicirati i biti na vezi.

    Pozdrav od Vita Radovica iz Ulcinja

    Odgovori
  • Milan Zorić

    Biću zahvalan svima koji mi pruže i najmanju pomoć oko izrade porodičnog stabla za porodicu Zorić. Deda Stevan (nadimak Kuđo) mi je živeo u Zavlaci kod Ličke Kaldrme, gde mi je rođen otac Ivan. Deda Stevan je pored Ivana imao je još tri sina (Branko, Božo i Gojko) i tri kćeri (Đuka, Zora i Borka). Posle rata su kolonizacijom stigli u Apatin, gde sam se ja rodio. Slava nam je Đurđevdan.
    Unapred hvala za svaku informaciju.

    Odgovori
  • Pufnica Plavsic

    Za Vitomira Radovica

    u Istrazimo korene zajedno sam vam ostavila kometar o Radovicima, samo sto za zadnja cetri nisam napisala sela odakle su vec samo opstine, ako zelite mogu vam to dostaviti , kao i popisane clanove domacinstava svih tih sto sam vam dala.

    Odgovori
  • Vito Radovic

    ZA PUFNICU PLAVSIC

    Molim vas, posaljite mi sve sto imate kao i popis sela, popis clanova domacinstva i navedite mi autora i njegovo delo kao i stranu koju citirate.

    Bicu vam veoma zhvalan na dostavljenim podacima.

    Pozdrav od Vita Radovica iz Ulcinja

    Odgovori
  • Radmila

    Pošto nema nade da sama nešto otkrijem o Tomićima iz Stapara kod Sombora, obraćam se opet ljudima koji posećuju ovaj sajt, da mi pomognu.
    Naime, mene interesuje da li postoji mogućnost da su Tomići iz Stapara poreklom iz Drobnjaka jer slave Sv. Đorđa, a u Stapar su došli oko 1760. god. iz Prigrevice, tada Prigrevica Sv. Ivan i Neorića (pustare).
    Selo Stapar stvorila je Marija Terezija da bi u njega preselila stanovnike Apatina, tj. sela Bokčinovci i Vranješevo, a zatim Prigrevice.
    Znači, u ove krajeve došli su u prvoj polovini 18. veka.
    Pored toga me interesuje odakle potiču Cepančići koji su uvek kumovi Tomićima. I dan danas žive u Staparu i jedni i drugi, a niko ne zna ništa o svom poreklu.
    Iz Sent Ivana su tada, 1763. g. preseljeni u Stapar iz Prigrevice su prezimena: Krajnak, Krstović, Kupusinac, Raletić, Čupić, Mašić, Vlaškalin, Perišin, Ninkov, Ačanin, Vasin, Ačanski, Lazin, Mrkić, Đalac, Rašković, Gavrilović, Tomić Gajo, Popov, Milošev, Martonoški, Jerković i još neka.
    Ovo sam navela zbog mogućnosti da su te porodice imale nekog dodira i u prošlosti.
    To što nemaju ić na kraju prezimena je verovatno zbog zabrane M. Terezije.
    Iz Bokčinovca su: Lazići, Igrići, Katanići, Volići, Marići, Zarići, Aperlići, Bajac, Ćurčin, Živkovići, Markovići, Cepanica, Civrići, Nagulovi, Đurđevići, a iz Vranješeva: Bojanić, Danguz, Vučenov, Vračarić, Glavić, Granić, Karanić, Jerković, Trnjakov, Plužar, Mjanov, Nikolić, Popov, Đakov, Simin, Stokanov,
    Popović, itd.
    Mnoga od tih prezimena postoje i sada, tj. potomci ljudi koji su se doselili u 18. v.
    U Staparu, koji ima, možda neke veze i sa Staparima kod Užica, rođen je moj deda Lazar Tomić. Krstila ga Terezija Cepančić, ćerka Ignjata Cepančića. Bilo je to 10. marta 1869. god.
    Odakle da ja sada krenem, ko zna koji put iz početka, da istražujem poreklo Tomića iz Stapara kod Sombora? Ima li neko predlog, savet, ideju? Ako ima, pomozite mi, molim najlepše. 🙂

    Odgovori
  • Milan Zorić

    ZA RADMILU,

    Drobnjaci su u istorijskim izvorima prvi put spomenuti kao prezime 1354. godine (ličnost sa imenom Bran Drobnjak), a kao pleme upisani 1390. godine.

    Plemensku zajednicu «Drobnjaka» je osnovalo pet srodnih bratstava od Novljana: Vulovići, Đurđići, Kosorići, Tomići i Cerovići. Novljani su prastaro srpsko pleme, jedno od najčistijih, od kojeg je nastalo pleme «Drobnjaci».

    Danas Novljana pod tim imenom nema.

    6. maja 1605. godine Drobnjaci su potukli Turke u Bukovici. Vulovići, Đurđići, Kosorići, Tomići i Cerovići slave slavu Đurđevdan u pomjen na 6. maj 1605. godine.

    1655. godine, Ferdinand III, nemačko-rimski car kao i ugarsko-hrvatski i češki kralj, dodelio je Juraju Tomiću i njegovoj braći Martinu, Mijatu (Mihovilu), Nikoli i Petru plemićku titulu i grb.
    Grb Tomića možete videti na ovom linku: http://imageshack.us/a/img41/3683/tomicl.jpg

    Grb i plemićka titula zarađeni su s mačem u ruci braneći Vojnu Krajinu od Otomanske imperije. Vojna krajina je bilo granično područje Habzburške monarhije.

    Podrobnije informacije o grbu i srpskoj plemićkoj porodici Tomić iz 1655. g. mogu se pronaći u Bečkom istorijskom arhivu.

    Nadam se da sam malo pomogao
    Pozdrav

    Odgovori
  • Radmila

    Milanu Zoriću,
    najlepše hvala na dobroj volji i podacima koje je izneo o Drobnjacima i Tomićima!
    Nisam znala zašto slave Sv. Đurđa 6. maja, ali interesantno je baš to, da Tomići iz drugih krajeva slave druge slave.
    Ima logike da su moji Tomići ostali istog prezimena i slave, pošto su došli da brane Austrougarsku i nisu se morali kriti od Turaka.
    A, u ove krajeve došli su, izgleda, u 17. veku i tu na teritoriji današnjeg Apatina (Bokčinovci, Vranješevo) i u Sent Ivan Prigrevica, branili Vojnu Krajinu.
    Posle ih je Marija Terezija preselila sve u Stapar. Navodno, pljačkali su brodove na Dunavu i Mostongi! Ustvari, kad je potreba za njima opala, ona je tu doseljavala Nemce.
    O grbu i plemićkoj tituli nekih Tomića sam čitala, ali to sigurno nisu bili ovi u Staparu, koji su dobili zemlju na korišćanje, salaše, a neki su bili zanatlije.
    Moj pradeda je bio stolar.
    U matičnoj knjizi rođenih i venčanih nisam našla ni jednog sa nekom titulom.
    Interesuje me kakva su to imena: Juraj, Martin, Mihovil,ne bih rekla da su srpska.
    U Stapar je 1763. god. doseljen Tomić Gaja, a Srbi su najviše imali biblijska imena.
    No, meni ovi podaci pokazuju da sam dobro, nadam se, krenula od Crne Gore i od Drobnjaka, a videću to ako nađem još neke podatke.
    U svakom slučaju, Zoran mi je pomogao i još jednom se zahvaljujem! <3
    Zahvaljujem se i Jeleni koja me upućuje na Arhiv u Somboru, ali sam ja to tek sada pročitala.
    Pošto sam ja iz Novog Sada, a nisam mlada, nemoguće mi je to, jer to su sati i sati traženja po crkvenim knjigama, čak i dani!
    Radila sam ja to u Vojvođanskom arhivu i tu postoji dosta knjiga, ali Sombor nisam pretraživala misleći da tu neću naći ništa o svojima. Možda sam pogrešila, videću šta mogu da pokušam ponovo.
    Što se tiče Mijića, u mojoj firmi bio je direktor Mijić koji je došao iz Bosne u ovom najnovijem ratu, a sada živi u Novom Sadu. Mogla bih da ga nazovem i pitam zna li nešto o svojim precima.
    Naravno, ako nešto saznam javiću se preko ovog sajta.
    Takođe molim i druge dobronamernike, da napišu šta znaju o Tomićima. Bilo kojim, iz bilo kog kraja, jer nikad se ne zna ko je sa kim nekada bio u rodbinskim vezama, pa ih život rastavio.
    Takvima, unapred hvala!

    Odgovori
    • milorad tomic

      Tomica ima puno na Kosovu , odakle su bezali ispred turaka ka danasnjoj crnoj gori , hercegovini , a posle se neki vracali nazad u Srbiju ili danasnju sumadiju, a imam podatak da se dosta Tomica iz okoline Valjeva preselilo u bosnu, ugljevik, okolina Banja luke.,moji preci su sa kosova otisli na Durmitor I 1760 godine se podelili, jedan deo familije otisao u niksic, a jedan u danasnji lazarevac sumadija, ima predpostavka da je po njihovoj slavi lazarevac dobio ime jer mi slavimo lazara cetvorodnevnog ili lazarevu subotu.email;tmilorad@hotmail.com

      Odgovori
  • Aleksandar Marinković

    Za RADMILU:
    Juraj, Martin i Mihovil su katolička imena i odgovaraju pravoslavnim Đurađ/Đuro i Mihajlo, dok Martin nije u upotrebi među pravoslavcima. Ako se radi o vašim precima, bez sumnje su bili kršteni u katoličkoj crkvi…druga je stvar koje su nacionalnosti bili.

    Odgovori
  • Pufnica Plavsic

    ZA VITOMIRA RADOVICA

    knjiga MORAVICANI U PRVOM POTPUTNOM POPISU POSLE OSLOBODJENJA OD TURAKA
    PISAC DRAGUTIN DRAGAN M RADIVOJEVIC

    OPSTINA ROKCANSKA SELO MANA

    POD BROJEM 95, ST 168

    MILOVAN RADOVIC KOVAC 56 ZENA LJUBICA 50 SIN NIKOLA 23, SIN OBRAD 17, SIN MILIC 14, SINOVAC RADENKO 30 SINOVICA STOJA 15 SNAJA JEROSIMA 17,

    BR96, ST 168

    filip radovic zemljoradnik zena stanica 35, sin djordje 16 sin milorad 8, sin veljko 5 kci petrija 10

    br97, st 169

    VUCIC RADOVIC ZEMLJODELAC 47 ZENA DANOJLA 45, SIN DIMITRIJE 23, SNAJA MILOSAVA 20, UNUK MILETA 1/6 TO JE VEROVATNO SEST MESECI, UNUKA MILKA 3

    BR 98, ST 169

    VASILIJE RADOVIC ZEMLJODELAC 47 ZENA STANIKA 45, SIN JAKOV 19, SIN DMITAR 7, KCI STANICA 8, KCI JELENA 3 STRIC ZAHARIJE 69

    Odgovori
  • Vito Radovic

    ZA PUFNICU PLAVSIC

    Hvala vam na ovim podacima.

    Da li jos nesto pise za ove RADOVICE, ko su, odakle su i njihovo poreklo?
    Gde se nalazi ovo selo, pored kojeg sada grada?
    Koju slavu slave ovi RADOVICI?
    Kada je ova knjiga napisana i gde je objavljena?

    Veliki pozdrav od Vita Radovica iz Ulcinja

    Odgovori
  • Pufnica Plavsic

    Dobicete jos tri podatka, sada nesto sam u guzvi da bih kucala, sutra ili za koji dan.To je knjiga izdata 1993. u Ivanjci. To su sela oko Ivanjice i mesta izmedju sledecih srezova – Ariljskog, Novopazarskog, Sjenickog, srez Kraljevacki i srez Dragacevski. Ja iskreno ne znam da li jos ta sela postoje, dosta je to dalje od mene. Posto je to popis stanovnistva iz 1863. popisivaci nisu pisali odakle su i koju slave slavu. Mada pored skoro doseljenih u popisu je to trebalo da pise, a pored njihovih imena to ne pise znaci duze su od godine dana u tim krajevima. A ovo selo Mana po crtezu koji postoji u ovoj knjizi blize je Dragacevskom i Kraljevackom srezu. Mada sam u nekim selima, cije podatke cu vam poslati, nailazila na imena poput Martin Radovic sto meni ne lici na doseljene iz Crne Gore vec verovatno iz Bosne ili Hrvatske. Ne znam, zaista.

    Odgovori
  • Pufnica Plavsic

    Na strani 176 u istom selu MANA pod brojem 163

    SIMEUN RADOVIC ZEMLJODELC 49ZENA milenija 43, sin radenko 14, kci stanica 8 i kci N. 5 GODINA, NE PISE IME SAMO POCETNO SLOVO , NE ZNAM ZASTO

    TO SU RADOVICI U TOM SELU SLUCAJNO SAM OVOG SIMEUNA PRESKOCILA

    Odgovori
  • Pufnica Plavsic

    ZA NENADA I PITANJE O RADISAVLJEVICIMA

    U knjizi o Moravicanima u popisu iz 1863. u opstini Brusnickoj, to je do Novopazarskog sreza, prvo selo, postoji jedan vrlo bogat Radisavljevic trgovac. Ako vama to nesto znaci ja mogu da vam dam podatke, posto citam da su se Radisavljevici doselili negde iz CG preko Sjenickog kraja pa mozda ima veze sa vasima.

    Odgovori
    • Nenad

      Hvala Vam za ovu informaciju, a bio bih VAm zahvalan i ako bi ste mi još dali podataka kao što ste naveli da postoje, jer mi je stvarno cilj da istražim što dalje mogu svoje korene.
      Još jednom hvala, Nenad

      Odgovori
  • Vito Radovic

    ZA PUFNICU PLAVSIC

    Hvala vam na ovim podacima.

    Nemojte me zaboraviti, posaljite mi sledece podatke, ali vas molim da prelistate knjigu, jer mora da pise i koju su slavu slavili i njihovo poreklo, odnosno dodakle su dosli.

    Gdje moze da se nabavi ta knjiga, voleo bih je imati?

    Pozdrav od Vita Radovica iz Ulcinja

    Odgovori
  • Pufnica Plavsic

    ZA VITA RADOVICA

    OCITO NISTE PREGLEDALI NI JEDAN POPIS, POSTO JE TO CISTO BIROKRATSKI PODACI, IMENA GODINE I KOLIKO IMOVINE I PRIHODA IMAJU U TADASNJIM MERAMA, NE POMINJE SE NI ODAKLE SU NI KOJA SLAVA SE SLAVI.JER I ZA VREME OSLOBODJENJA A I ZA VREME TURAKA NJIH TO NIJE ZANIMALO.POSTO SAM CITALA I GLEDALA POPISE STANOVNISTVA U OBA SLUCAJA.SAMO SE PISALO AKO SE NEKO SKORO DOSELIO , DA LI JE BOLESETAN NEKO IZ KUCE I OD CEGA I DA LI SU CIGANI.TAKO DA VAM NE MOGU POMOCI, A TO SU ZAISTA PRAVI RADOVICI POSTO TEK KASNIJE JE POCELO DA SE BIRA KAKO CE KOJA PORODICA DA SE PREZIVA.U MOM SLUCAJU NEGDE OKO 1890 SU IZ TOPALOVICA UZELI DRUGO PREZIME.POSTO JE MOJ PRADEDA RODJEN I UMRO POD TOPALOVICEM, A SIN MU JE POD DRUGIM IMENOM I RODJEN I UMRO. DESAVALO SE DA I RODI SE I UMRE SA JEDNIM PREZIMENOM, A NA SPOMENICIMA JE POD DRUGIM, JEDVA SAM POVATALA KO JE KO.

    Odgovori
  • Pufnica Plavsic

    A KNJIGA NE ZNAM GDE IMA DA SE NABAVI, JA SAM JE DOBILA NA POKLON.

    RADOVICI U OPSTINI TRCANSKOJ, STRANA 289, POD BROJEM 64 UPISANA PORODICA

    DJORDJA RADOVIC ZEMLJODELAC, 47 ZENA, STRANICA 45, SIN MARTIN 20, SIN TODOR 25, SNAJA SENIJA 24, SNAJA STRANICA 19 UNUKA ANKA 2, BRAT MILETA 54

    OVA PORODICA IMA SINA MARTINA I PO MENI TO JE HRVATSKO IME ILI JE KRSTEN U KATOLICKOJ CRKVI, POSTO SAM BAS OVDE NA SAJTU PROCITALA BAS TO, MADA SU OSTALA IMENA IZRAZITO NASA. DA LI JE TO SLUCAJNO ILI NE, NE ZNAM. MOGUCE JE DA SU SE DOSELILI NEGDE OTUD. MADA SAM TRAZILA DA LI IMA SLUCAJNO NEKI PODATAK O SKOROM DOSELJENJU I NIJE NISTA PISALO, MADA TO SE PISE U POPISU SAMO AKO SE DOSELJENJE BILO MANJE OD GODINE DANA.

    OPSTINA TRCANSKA SELO VIONICA STRANA 349

    POD BROJEM 222 UPISAN

    SAVA RADOVIC ZEMLJODELAC 63, ZENA NASTA 60, SIN JOVAN 21, SIN TANASIJE 13, SIN STEFAN 9, KCI MANDA 12, SNAJA JELA 20

    223, ISTA STRANA

    PETRONIJE RADOVIC ZEMLJODELAC 49, ZENA VASILIJA 45, SIN SIMO 21, SIN LUKA 17, SIN PANTA 12, SIN AKSENTIJE 9, SIN NEDELJKO 5, KCI ANDJELIJA 14, SNAJA JELENA 20

    224, ISTA STRANA

    MILISAV RADOVIC ZEMLJODELAC 48, ZENA MILENA 45, SIN JOVAN 19, SIN MILAN 17, SIN VASILIJE 11, SIN ZARIJA 4, KCI STANA 9

    225, ISTA STRANA

    PETAR RADOVIC ZEMLJODELAC 66, SIN ILIJA 22, SIN JANICIJE 11

    226, ISTA STRANA

    TIMOTIJE RADOVIC ZEMLJODELAC 18, MATI DJENADIJA 40, BRAT ZARIJA 11, BRAT JOSIP 5, BRAT AVRAM 3 SESTRA STEVANA 9

    I OVDE JE JEDAN JOSIP STO MI TAKODJE UKAZUJE NA DOSELJAVANJE, NE BAS IZ CRNE GORE A MOZDA SE I JA VARAM.

    TO JE SVE STO PISE U KNJIZI

    Odgovori
  • Vito Radovic

    ZA PUFNICU PLAVSIC

    Hvala na podacima.

    Na ovom projektu radim oko 30 godina, jer je ovaj posao izuzetno zahtevan, tezak i trazi puno procitanih knjiga, obilazaka crkava i manastira kao i grobalja.
    Pisuci knjigu o RADOVICIMA, gdje sam je priveo kraju, zeleo sam da unesem sto vise podataka koji su verodostojni, tako da sam imao prilike i da procitam razne popise stanovnistva, pojedinih sela, odnosno oblasti. Zavisi ko je popisivao, ali su popisivaci ovamo po crnogorskim i starohercegovackim oblastima cesto navodili i slavu, zatim koliko kuca, broj stoke,velicinu imanja itd.

    Molim vas ako jos nesto saznate u vezi RADOVICA, javite mi, bicu vam veoma zahvalan.

    Mnogo pozdrava od Vita Radovica iz Ulcinja

    Odgovori
  • Pufnica Plavsic

    U ovim ovde pise imovinsko stanje ali nema slave.Mada to sa slavama meni licno nije merilo, jer menjali su iz straha od odmazde slave ili po nasledjivanju neke imovine koja ima neku dr slavu.Ovde je ne znam u kom periodu uvedena u obicaj ne samo krsna slava vec i slava po nasledju zemlje, tako da vam kazem da sto se tice Srbije to ne mora da bude relevantan podatak i moze da zavara

    Odgovori
  • Pufnica Plavsic

    ZA VITA RADOVICA

    ZANIMA ME AKO NESTO ZNATE O PAVLICICIMA IZ GORICE I UOPSTE O PAVLICICIMA.pUNO SAM CITALA O NJIMA PA ME ZANIMA STA VI ZNATE O TOME.HVALA

    Odgovori
  • Vito Radovic

    ZA PUFNICU PLAVSIC

    Prilikom istrazivanja porodica,prvo i osnovno je da se vidi koju slavu slave.Tacno je da su se slave mjenjale, ali je to bilo samo u velikoj nuzdi ali su ipak svoju primarnu slavu uzimali za preslavu.Domazeti su uzimali zeninu slavu, ali su cesto svoju slavu ostavljali za preslavu.U Crnoj Gori i Staroj Hercegovini postoje plemenske slave, recimo Drobnjaci slave Djurdjevdan,Pivljani Jovanjdan i Nikoljdan, Kuci Nikoljdan ,Vasojevici Arandjelovdan, Bjelopavlici Sv,Petku itd, tako da se znaju tacno porijekla porodica ko iz kojeg plemena dolazi.Ako znamo da je veliki broj porodica presao iz Crne Gore i Stare Hercegovine u Srbiju-Sumadiju, lako se moze utvrditi iz kojeg su plemena, ali tu treba dosta vremena i truda.

    Sto se tice PAVLICICA, niste mi kazali koju slavu slave, ali evo samo ukratko cu vam ovo kazati:

    PAVLICICI su Kalanj,iz Mirusa(Kalanjenovici) uz lijevu obalu Trebisnjice, odseljeni kod Kosovske Mitrovice kao Kozovic,ima ih u Gorici i Slatini u Bjelopavlicima i ogranak su Milakovica (Petrusinovica).
    Pavlicica ima i u Klopotu u Bratonozicima.
    Pavlicica ima i u Donjoj Zeti.

    Za sada toliko, ako vas jos nesto interesuje, slobodno pitajte.

    Veliki pozdrav od Vita Radovica iz Ulcinja

    Odgovori
  • Pufnica Plavsic

    ZA VITA RADOVICA O RADOVICIMA U POPISU STANOVNISTVA IZ VRNJACKE BANJE I OKOLINE 1863 GOD

    Preuzeto iz knjige NASI STARI od pisca Ljubodraga Popovica, izdata 2003 u Vrnjackoj Banji.
    Ta knjiga je o popisima stanovnistva od 1834 do 1816, ali ovaj iz 1863 je potpun sa svim clanovima domacinstva, njihovim imenima, godinama i imovinskim stanjem, dok ostali su samo informativno napisani, osim iz 1834 koji nije potpun kao ovaj drugi.Ja zaista ne znam da li pisac nije zeleo da unosi podatke o clanovima porodice ili su tako u to vreme radjeni.Iz perioda 1834 u tom popisu u NI JEDNOM SELU vRNJACKE BANJE I OKOLINE NEMA RADOVICA, A U OVOM VELIKOM POPISU POMINJE SE SAMO JEDAN I TO JE MOJ RODJAK SA BAKINE STRANE OD OCA.SADA CU VAM UPISATI NJEGOVE PODATKE, A KADA SRETNEM RODJAKA DOBICETE OSTALE PODATKE.TA PORODICA JE SADA VELIKA I NISU OD TADA MENJALI SVOJE PREZIME

    PREUZETO SA STRANE 184 UPISAN POD BROJEM 166

    JAKOV RADOVIC ZEMLJODELAC 49,ZENA SAVA 48, KCI STEVANA 18, JANIKA 15 VASILIJA 5 GOD verovatno su kasnije dobili sina ali to kada sretnem rodjaka dobicete.Znaci doselili su se od 1834 do 1862 u ove krajeve

    Odgovori
  • Pufnica Plavsic

    ZA VITA RADOVICA O PAVLICICIMA IZ GORICE KOJI SLAVE SVETU PETKU

    PAVLICICI KOJI MENE ZANIMAJU SLAVE SVETU PETKU I IZ GORICE SU, A PORODICA KOJA ME BAS ZANIMA JE PORODICA PAVLICIC TOMISLAVA PROTOJEREJA, KOJI JE NEGDE 1930 OTISAO U MAKEDONIJU U MESTO SVETI NIKOLA, A KASNIJE BIO SVESTENIK U VRNJACKOJ BANJI.NIKA DA SE NIJE VRACAO U CRNU GORU IZ NJEMU ZNANIH RAZLOGA PA ME ZANIMA NESTO O TOME. ALI VI VEROVATNO TO NE MOZETE ZNATI ALI SE NADAM DA CE NEKO PROCITATI. HVALA

    A STO SE RADOVICA TICE SLAVE TRNOVU PETKU IZ SELA LIPOVA KOD VRNJACKE BANJE TO SAM ZABORAVILA DA VAM KAZEM GDE SU UPISANI POD KOJIM BR I KOJE SELO

    Odgovori
  • danijel

    Drago mi je da sam naleteo na vas sajt, jer me bas zanima, a cak mi je mozda i od velike vaznosti da saznam odakle poticu, kao i clanove porodice KOSTIC. Zivim trenutno u Velikom Gradistu, a poreklom sam iz Rama (selo na obali Dunava blizu Velikog Gradista), jedino znam za oca Zlatibora, njegovog brata Dragana, deda Cedomir Kostic, njegov otac je Boza (moguce Bozidar) Kostic, njegov otac Dile Kostic koji je bio solunac, a njegov otac vec neznam kako se zove samo znam da je bio Kraljev vozac (tj. konji i kocije) pa je od kralja dobio i neko imanje u Beogradu,ali niko od mojih vise ne zna nista o njemu pa ni o daljim precima. Najvise me zanima samo to porodicno stablo i da saznam odakle su se moji preci doselili ako i jesu uopste. Unapred hvala

    Odgovori
  • Vito Radovic

    ZA PUFNICU PLAVSIC

    Hvala vam na podacima.

    Nesto mi nije jasno u vasem tekstu, a to su godine..

    Kada je popis uradjen?
    Kada je uradjen mali popis?
    Kada je uradjen Veliki popis?
    U kojem popisu nema RADOVICA?
    U kojem popisu se pominju RADOVICI?
    Da li je to selo, LIPOVO, koje je popisano u tom popisu?
    Da li samo u tom selu ima RADOVICA?
    Da li svi ti RADOVICI koji su popisani u okolini Vranjacke Banje slave Trnovu Petku?

    Pozdrav od Vita Radovica iz Ulcinja

    Odgovori
  • Pufnica Plavsic

    Popis iz 1834. je mali popis i nije tada imalo Radovica. Imam imena svih sela okolo ali u Lipovi ili Lipovo zavisno kako koje godine su upisivali ime sela ih nema. Ja kasnije nisam gledala popise stanovnistva osim sto ima u toj knjizi iz 1863.
    Znaci postoje Radovici u Lipovi 1863., taj popis je uradjen u julu. I sto posto su tu bili vise od godine dana jer da je manje pisalo bi, a verovatno su se doselili u periodu od 1834 do 1861. I SAMO U TOM SELU IMA RADOVICA I TO TA JEDNA JEDINA KUCA I ONI SLAVE TRNOVU PETKU I ONI SU MI RODJACI SA OCEVE STRANE TJ BAKINA FAMILIJA
    Nadam se da je jasnije

    Odgovori
  • Pufnica Plavsic

    ZA NENADA

    IZVINITE NISAM VIDELA VAS KOMENTAR POSTO NISTE NASLOVILI DA JE ZA MENE PA SAM SADA SLUCAJNO VIDELA. SUTRA CU VAM OTKUCATI CEO POPIS TE PORODICE, ZNAM SAMO DA SU U TO VREME BILI BOGATI, KADA UPOREDIM SA MOJIM PRECIMA, TI SU, BOGA MI, VRLO IMUCNI.

    Odgovori
  • Pufnica Plavsic

    ZA VITA RADOVICA

    NISAM CITALA STA STE PISALI O RADOVICIMA, POSTO JOS SA TOPALOVICIMA NISAM ZAVRSILA A IMAM JOS 4 FAMILIJE DA OTKRIVAM PA DA SE NE POGUBIM OD SILNIH PODATAKA, IDEM POSTEPENO. ZANIMA ME KOJA JE TO SLAVA KOJA KARAKTERISE RADOVICE I IMATE LI PREDSTAVU OVI OD MOJE BAKE ODAKLE LI SU DOSLI, POKLAPA LI SE NESTO SA VASIM ISTRAZIVANJEM. POSTO U SRBIJI NEGDE OKO 1900. I NEKE SU PUNO PROMENILI PREZIMENA BAR U MOM KRAJU, A KAKO JE POPIS IZ 1863. A RADOVICI SU BILI TU, ZNACI ONI SU ZAISTA RADOVICI, A NE NEKO TRENUTNO PREZIME, POSTO SE I SADA TAKO PREZIVAJU.

    Odgovori
  • Pufnica Plavsic

    ZA VITA RADOVICA

    Saznala sam od rodjaka o Radovicima iz sela Lipova u blizini Vrnjacke Banje.Imala sam totalno pogresne informacije do veceras.I nije deda taj ko me je obavestio i ne znam odakle mi da ima nesto sa operacijom glave, verovatno sam to nesto pobrkala.Covek koji je to proucavao me je obavestio da su se u ove krajeve doselili verovatno oko 1820i neke i da je on 10 koleno od tada i da su dan danas na istom mestu.DOSELILI SU SE IZ DONJIH MARTINICA U CRNOJ gORI I SLAVE JESENJU SVETA PETKU 27 .Taj prvi koji se doselio u Lipovu zvao se Sutla, pa Jakob, Marinko , Djordje, isidor, Dragoslav, Dragisa…
    Kaze da ih ima u malom popisu koji je bio 1834

    On je to dugo istrazivao i postoje na mesnom groblju spomenici tim ljudima u selu Lipova.I rekao je da ce kupiti nekli plac u tom mestu odakle se taj deda Sutla doselio i napravice malu brvnaru.

    Odgovori
  • Maverik

    Ako neko ima savet, nekog ko može da pomogne, ili neki predlog kako da saznam poreklo prezimena Pletikapa iz zapadne Slavonije (okolina Pakraca) čije je slava Đurđevdan molim da mi napiše ovde, hvala.

    Odgovori
  • Vito Radovic

    ZA PUFNICU PLAVSIC

    Hvala vam na podacima.

    Samo mi nesto nije jasno.Vi kazete da popis obuhvata godine od 1834 do 1816god.Mora da je doslo do neke greske.Onda pominjete 1836.godinu i neki Veliki popis.
    Kazete da RADOVICI u selu Lipova slave Trnovu Petku, a u poslednjoj poruci, kazete da slave Svetu Petku jesenju.
    Da li se radi o istim Radovicima?

    Da li me mozete povezati sa vasim rodjakom kojeg pominjete, a koji je istrazivao Radovice toga kraja?

    Pozdrav od Vita Radovica iz Ulcinja

    Odgovori
  • Radmila

    Obećala sam mom mladom prijatelju Tomi Tomiću da ću sve što saznam o Tomićima i njemu preneti.
    Međutim, slabo ja napredujem!
    Ako neko zna nešto o Tomićima koji žive kod Štrpca,neka budu dobri i pomognu mu.
    Njegovi preci su na KiM došli pre 300god. sa Gusinja u Crnoj Gori.
    Bili su prvo na Šar-planini, krijući se od Turaka.
    Toma je dobio ime po svom pradedi , a on po svom dedi čiji se otac zvao Jovan pa njih sada zovu Jovinci, nezvanično.
    Slavili su Sv. Nikolu ali im po zimi niko nije mogao doći u selo pa su uzeli da slave Sv. Pantelejmona.
    To bi bilo sve što je on mogao da sazna, a voleo bi da zna više.
    Mene interesuju svi Tomići, nebi li našla neku vezu sa svojima u Staparu.
    On će pratiti ovaj sajt i hvala svakom ko nam pomogne!

    Odgovori
  • Sarko

    Zdravo Radmila, odakle si?

    Odakle je taj decko? U Sirinickoj Zupi u selu Susice, zabelezeni su 1938 godine: Rakici (11 k.,) Kocinci (9 k.,) i Markovci (11 k.,). doseljeni od Gusinja krajem 18. veka. Taj decko potice od ove porodice, a prezime Tomic je nastalo kasnije. I jos pise da su ranije slavili Sv. Nikolu i kako im je usred zime, zbog snega i hladnoce, niko iz zupe nije mogao doci na slavu, posto im je selo visoko na planini, to su, uskoro po doseljenju, uzeli za slavu dan Sv. Pantelejmona. Uz moju zaslugu sve podatke se mogu videti na srpskoj wikipediji, Ja sam uredio i popunio wikipediju o poreklu stanovnistva Sirinicke Zupe. Podatke imate i na ovom portalu. Nastavicu sutra… Nije bas tako kao sto taj decko misli da su bezali od Turaka, bilo je i drugih razloga… spava mi se, nastavicu sutra… Pozdrav

    Odgovori
  • Mladen Jankovic

    Pozdrav, zanima me poreklo porodice Jankovic iz Sarajevskog polja Rajlovac, krsna slava Jovandan. Imam informaciju da su se doselili medju prvim Srbima u Sarajevsko polje iz okoline Vrnjacke Banje za vreme Turaka, mislim da su se prezivali Bucevac ili Binjevac, ali to je neproverena informacija, unapred hvala.

    Odgovori
  • Nebojsa

    Mladene, Jankovići (Sv. Jovan) su se doselili iz Starog Vlaha, ne iz Vrnjačke Banje.
    Došli su prvo na Podine, a zatim su prešli na Rajlovac u doba kolere 1866. godine.
    Prezivali su se Bučevac. Inače to prezime je nastalo po ličnom imenu Buč.
    U Starom Vlahu, na Zlatiboru, postoji prezime Bučevac, pa pretpostavljam da ste poreklom odatle.

    Odgovori
  • jankovicmladen96

    Nebojsa, ja znam moje pretke do 1600 i neke godine koji su takodje ziveli u Rajlovcu, cak imam inf. da su dosli 1500 i neke godine, moji znaju toliko predaka. Ali, voleo bih nesto vise znati to jest tacnije, tako da ova tvoja inf. je mozda za neke druge Jankovice. Ipak, hvala na trudu.

    Odgovori
  • Mladen Jankovic

    Nebojsa hvala, ali ja imam inf, o mojim precima u Sarajevu negde od 1680 godine, pa me naravno zanima pre toga, ja znam da su sigurno vec 1680 godine bili u sarajevu, i sahranjivali se na Stupu, pa posle u Brijescu, a nemam sigurnu informaciju kad tacno, zasto, odakle su dosli i naravno kako su se prezivali, unapred hvala. i da vas pohvalim sajt vam je odlicna stvar.

    Odgovori
  • Nebojsa

    Mladene, ne postoji podatak od kad su u Sarajevskom polju? Postoji samo info. da je 1866. godine bila ta „unutrašnja“ seoba. 100 % je reč o Vašim Jankovićima.
    Postoji šansa da Vaši spadaju u najstarije stanovništvo tog kraja, tj da su se davno iselili sa prostora Starog Vlaha.
    Problem je što je taj kraj oko Sarajeva više puta opusteo, usled ratova, bolesti, itd, a najveća seoba u te krajeve desila se u 17. i 18. veku, kada veliki broj Srba iz Stare Hercegovine, limske Doline i Kolašina naseljava Sarajevsko polje i okolna mesta.
    Još nešto, mnogi imaju viziju da su se kompletna plemena seljakala se iz mesta u mesto, što je pogrešno jer ako je tako, onda se ne može govoriti o predanju i svesti o poreklu. Te seobe su imale etapni karakter i nisu odjednom vršene.

    Odgovori
  • Mladen Jankovic

    Ok, hvala ti, samo znam da su kucu napravili pre 1866. god. i tad mi je rodjen pradeda Lazar, i znam i da je njegov deda ziveo na istoj lokaciji. Ipak, hvala na trudu.

    Odgovori
  • Radmila

    Hvala Šarko, na podacima za Tomić Tomu, on će se uključiti u rasprave na ovom sajtu, sada je, kaže slabo na kompjuteru.
    On je iz nekog sela kod Štrpca na KiM-u.
    Ja sam iz Novog Sada gde mi je rođen otac Tomić Lazar, a deda mi je rođen u Staparu kod Sombora, od oca Gavrila Tomića, stolara i majke Nemice, Veronike.Taj pradeda Gavrilo je rođen i817. samo ne znam gde. A, to me i zanima, odakle je on došao.
    U Staparu ima i sada Tomića i Cepančića, oni su staro kumstvo.
    O Cepančićima nigde nema pomena sem u Staparu. Ili su se drugačije zvali ili su izumrli.
    Neki Tomić Gaja je 1860. došao u Stapar iz Sent Ivan Prigrevice, to je sve što znam.
    Mislim da neću ništa više ni saznati…
    Pozdrav Šarku!

    Odgovori
    • Sarko

      Radmila, rado bi ti pomogao, ali nemam nista od monografija za Vojvodinu, osim neke nepotpune podatke za Srem i juzni Banat.

      Odgovor za Tomu Tomica:

      Valjda znate da u Sirinicu ima jos sest porodica koja su po predanju iz Gusinja. Dakle niste jedina porodica iz tog kraja. Orlocevci u Vrbestici koji su doseljeni iz Gusinja, vele da su se zbog siptarskih zuluma iz Gusinja iselili u Bukos u Metohiji, da bi nakon izvesnog vremena jedan brat dosao u Vrbestici, a drugi ostao u Bukosu i primio islam. Pre velike seobe 1690. godine, Siptara skoro da i nije bilo na KIM, bilo ih samo u Metohiji u pogranicnom delu sa danasnjom Albanijom, oko Djakovice, Decana, Peci. Posle 1690 godine siptari prodiru i naseljavaju KIM, nesto malo kasnije naseljavaju i Toplicu, Jablanicu, Vranjsku Poljanicu/Pcinju pa se cak naseljavaju i u neka sela na Vlasini. A na zapadnu stranu naseljavaju se cak i do pesterskih sjenicka sela i tako pritiskaju starosedelacke srpske porodice iz Gusinjskog kraja na iseljavanje. Turci su bili nalagodavci, a Siptari izvrsitelji i njihovo privilegovano gradjanstvo. Vecina Siptara su jos u matici poprimali islam, malo broj njih se doseljavao i kao katolici, ali su ubrzo po doseljenju primili islam.

      Dr Atanasije Urosevic o dijalektu Vase porodice: U Susicu kako su doseljenici od Gusinja tu jos od kraja 18. veka, kod njih se juzni dijalekt i zadrzao dugo, sto je doslo do toga, sto u njihovom selu nije bilo doseljenika iz drugih krajeva, a sa jednim zatocenim srpskim rodom u ovome selu ovi Gusinjani nisu gotovo ni imali veze, jer je taj zatoceni starosedelacki srpski rod, nesto po njihovom doseljenju, presao u islam.

      O jeziku Sirinicana:

      Izmedju srpskog starinackog stanovnistva i izmedju doseljenickog nije bili neke velike razlike u jeziku. Kako su uz to svi bili iste veroispovesti pravoslavne, medju njima su nastajali tesnji dodiri i bracne veze a s tim, razume se, i izjednacavanje u jeziku, nosnji i obicajima.

      Interesantna je cinjenica da u Sirinickoj Zupi ima toliki broj doseljenika, i to ne samo iz obliznjih vec cak i iz dosta udaljenih krajeva. Doseljenicki rodovi u Sirinickoj Zupi prema broju domova, cine tri cetvrtine stanovnistva, a starosedelacke rodovi, cine svega jednu cetvrtinu stanovnistva.

      Sirinicka Zupa je na povoljnom polozaju. Gotovo je sa svih strana opkoljena planinama, ciji su nisi delovi nepogodni za nastanivanje, ona je oko sebe imala sirok pojas nenastanjenog zemljista, te je vazilo za zaklonjenu i dobru zasticenu oblast, time je ona donekle bila obezbedjena ne samo od arbanaskog prodiranja vec i od upada arbanaskih haramija, jer su sela sasvim pri dnu korutine, te su, zbog udaljenosti od periferije oblasti i zbog njihove zbijenosti i medjusobne blizine, prestavljale teskocu i opasnost za takve haramijske upade. Ona je dalje i pored neprestanog iseljavanja srpskih starinaca iz nje, usled pridolazenja doseljenika, uvek bila dobro naseljena, te je i sa te strane bila odbojna prema arbanaskom prodiranju. Sa zapadne strane ju je stitilo od arbanskog prodiranja i to, sto se naslanjala na srpsku oblast Sredsku, a preko nje i na Goru.

      Drugi povoljan uslov za privlacenje srpskih doseljenika bio je u tome, sto u ovoj planinskoj oblasti nije bilo ciflickog rezima, te, ukoliko je bilo kakvog danaka, taj se danak davao u stoci, a prihod od zemlje je uzivao samo obradjivac.

      Nesto vise o razlozima iseljavanja starosedelaca Sirinicana:

      Mala i planinska Sirinicka zupa, povoljna uglavnom za stocarsku i sumarsku privredu, ne pruza dovoljno izvora za opstanak veceg broja stanovnistva. A ona je vremenom, nesto prirastajem, nesto zbog one svoje vec iznete privlacnosti us svoga zaklonjenog polozaja i cinjenice da u njoj za turske vladavine nije bilo ciflickog rezima, privlacila doseljenike, te joj se stanovnistvo povecalo. Sa tako povecanom gustinom moralo se pristupiti i drugim granama privrede, narocito prosirenju zemljoradnje, tj, otvaranju novih oranica. Ali usled oskudice u pogodnom zemljistu za zemljoradnju, ljudi su se latili i drugih zanimanja. U odeljku o privredi videli smo da u ovoj oblasti pored stocarstva, sumarstva i zemljoradnje ima jos oko deset drugih grana orivrede, kojima se mnogi stanovnici bave kao dopunskom privredom.

      Pristupilo se cak i pecalbarstvu. Ali sve stanovnistvo nije bilo u mogucnosti da pristupi ovim dopunskim granama privrede, a neki i pored njih, nisu resavali pitanje svoga opstanka, te su za izlazak iz teskog zivota nalazili resenje u iseljavanju, cak i u oblasti sa ciflickim rezimom. Na vecim imanjim, iako tudjim, gospodarskim, mogli su, i kao cifcije, doci do vecih prihoda no na svojim malim ili, usled prirastaja, smanjenim imanjima.

      Bilo je i drugih uzroka za iseljavanje. Poznata verska netrpeljivost izmedju Arbanasa muslimana i Srba pravoslavnih za turske vladavine, a s tim u vezi i sukobi koji su dovodili i do krvi, uticala je takodje da se izvestan broj Srba seli iz ove oblasti.

      Odgovori
  • marko kulišić

    Zdravo,
    imam jedno pitanje, zanima me loza Kulišića od početka i njenog nastanka ako je to moguće.. Moja neka neformalna saznanja su da smo iz Crne Gore u vreme seoba smo dosli na planinu Ozren, Bosna i Hercegovina, selo Šižje, Sprečanska dolina… Da li je moguce dobiti bilo kakvo saznanje ili gde da se obratim.. Hvala

    Odgovori
  • Milena Zivanovic (rodj.Jalic)

    Molim vas, da li neko zna poreklo prezimena JALIC.Deda i otac su rodjeni u Kozici, Sanski Most. 1946 kolonizovani u Vojvodinu… Hvala

    Odgovori
  • Knezevic Bosko

    Poštovani,
    zanima me poreklo moje porodice Knežević.Pradeda Evgenije Knežević je rođen 1901 godine u selu Bašaid,u Banatu od oca Ivana i majke Milanke.Pričali su mi da su mi da je porodica jedan period provela u Raškoj oblasti a pre toga u CG ali mene zanima malo preciznije gde su bili, koliko, odakle su krenuli… Slava nam je Đurđevdan. Nije puno podataka ali se nadam da će vama biti dovoljno da mi pomognete.
    Unapred hvala

    Odgovori
    • Dragoljub badrljica, profesor iz Mokrina

      U poreskim knjigama Bašaida (1781 – 1786) su kao domaćini navedeni sledeći Kneževići:Gaja, Jovan, Nikola, Pavao, Pera i Sima (Izvor: Muzejski radnik N.(Nadlački Luka) – Pregled stanovništva dištrikta velikokikindskog s kraja 18. veka, Kikinda, 1954. god., str.56).

      Odgovori
  • Mile Santrac

    Za Vita Radovica.

    Gospodine Vito,sta bi sa komentarom,podacima,informacijama….o Prezimenu SANTRAČ.
    Nesto o njihovom stanistu,kretanju,samom prezimenu ….slava je Sv.Pantelija …9.avgust
    Ima jedna porodica i u Niksic,Santrac..
    Ajd ucinite mi i napisite sto znate,a rekoste da znate..
    Cujemo se kada dodjem u Zrenjanin,imam tamo stan,pa cu Vam onda dati informacije…tako bi.Dugo mi je to cekati gosp.Vito,nestrpljiv sam.Napisite ili na Poreklu ili na moj e-mail miso_santrac@yahoo.com

    S postovanjem
    Mile Santrac, Beograd

    Odgovori
  • Vito Radovic

    ZA MILA SANTRACA

    Nisam zaboravio na svoje obecanje.
    Jos se nalazim u Crnoj Gori, ali mislim za desetak dana dolazim u Zrenjanin, gdje mi se nalaze moje pisanije i sva literatura etnoloska, pa cu Vam tamo to sve spremiti.

    Veliki pozdrav od Vita Radovica iz Ulcinja

    Odgovori
  • Mile Santrac

    za Vita Radovica iz Ulcinja,

    . RADOVIC, su stara srpska porodica porijeklom iz Kuca, zbog ubistva i krvi dosli u Ridjane kod Niksica. Tu su pocinili nešto slično te su morali bjezati ponovo. Dosli u selo Bratac, gdje i danas žive. Žive u Nevesinju i rasijanju. Iz ove porodice potice vojvoda pop Petar Radovic (1832-1906). Jedan od lokalnih vodja u ustanku Nevesinjska puska 1875-1878 godine

    pozdrav
    Mile Santrac,Beograd

    Odgovori
  • Vito Radovic

    ZA MILA SANTRACA

    Hvala na ovom dopisu, ja ovaj podatak imam i jos opsirniji, a to sam sve uneo u drugi dio moje knjige, koja nosi naziv RADOVICI…

    Pozdrav od Vita Radovica iz Ulcinja

    Odgovori
  • jelena cuturdic

    Moja porodica je Petrovic, slave Djurdjevdan, iz Bosne su, okolina Bihaca, selo Rajnovci. Pradeda mi se zvao Djuradj, deda Milan. Interesuje me da li postoji jos potomaka posto je pradeda imao jos dva brata. Ali me jos interesuje poreklo ranije, otkuda tu, posto prezime Petrovic vodi iz Crne Gore.

    Odgovori
  • Nebojsa

    Jelena, ti Petrovići, koji slave Đurđevdan, srodni su Oljačama i Vladušićima.
    U monografiji “ Bihać “ nema podataka o Rajnovcima, ali u okolnim selima ima Petrovića Đurđevštaka.
    Ove porodice su poreklom sa Zmijanja, pa su u Krajini klasifikovani kao starosedeoci.

    Jedna grana Petrovića je prešla i u Liku.

    Petrovića je u okolini Bihaća bilo 8 kuća u 6 naselja.

    Što se tiče braće Vašeg dede, najbolje je da se raspitate kod preostale rodbine, ili meštana Rajnovca.

    Niste poreklom iz Crne Gore, a i zabluda je da prezime Petrović, ili bilo koje drugo vodi poreklo iz Crne Gore (čast izuzecima).

    Crna Gora je dugo bila pust, nenaseljen prostor, koji su naselili Srbi iz Raške i sa Kosova, ali najviše iz Bosne i Hercegovine. Uostalom većina crnogorskih plemena je nastala od „rodonačelnika“ koji se u Crnu Goru „sklonio“ ili sa Kosova, ili iz Bosne.
    Čak je i stanovništvo Stare Crne Gore poreklom uglavnom iz Bosne i Hercegovine.

    Prezime Petrović je srpsko prezime, ne crnogorsko. 😉

    Odgovori
  • jelena cuturdic

    Hvala puno, ovo mi je veoma korisno, dosad sam bila u zabludi.

    Odgovori
  • jelena cuturdic

    Cuturdic prezime je veoma retko. To je, inace, prezime mog supruga. Oni su rodom iz Slavonije, ali on nema nikog bliznjeg roda pa ni ne zna poreklo njegove porodice. Otac mu nije ziv te stoga ne zna ni slavu koju slave.

    Odgovori
  • Slavko Marjanović

    Poštovani,
    Moji su Marjanovići iz sela Požegrmac pokraj Priboja.Tu su se doselili 1928 godine iz sela Dobroselica sa Zlatibora. Zanima me,naravno ako imate bilo kakve informacije‚o poreklu Marjanovića dalje u prošost.
    Unapred zahvalan
    Slavko Marjanović

    Odgovori
  • Slavko Marjanović

    Izvinjavam se što nisam napisao,slavimo Đurđevdan pošto vidim da je i to bitna informacija.

    Odgovori
    • marko78

      Slavko,
      nedavno samo došao u posed knjige Milutina Marjanovića „Banja na Limu kod Priboja“ autor je iz Dobroselice i u knjizi je predstavio celo svoje porodično stablo Marjanovića. Inače ja lično poznajem neke od članova porodice Marjanović iz Dobroselice koji su verovatno tvoji rođaci. Kontaktiraj me na mejl marko.manic78gmail.com za više podataka da ti dam.

      Odgovori
  • mirkovic

    Postovani,

    poreklom sam iz okoline Olova, BIH. Voleo bi da znam poreklo MIRKOVICA. Ne znam nista o njihovom poreklu, a slava je Djurdjevdan. Unapred hvala

    Odgovori
    • Nebojsa

      Mirkovići u Visočkom okrugu su poreklom iz Hercegovine. Postoje dve grane, jedni slave Sv. Jovana i poreklom su iz Banjana, a drugi su „starinom“ iz Hercegovine i slave Sv. Aranđela.

      U Hercegovini Mirkovići slave Sv. Jovana i Đurđevdan.

      Odgovori
  • Zivko Ristic

    Živim u Skoplje, doseljeni smo iz Toplice pocetkom 20 ‘toga veka, slavimo Sv. Andriju Prvozvanog.
    Po predanju, Ristici su se u Toplice doselili iz Rvata kod Raske, u dolini Ibra. Od velikog je znacaja, pored ovog predanja, i krsna slava sv. Andrija Prvozvani. Ova slava je veoma retka i po pitanju porekla vrlo indikativna. Naime, u okolini Raske selo Kremici (oblast Ibar) zivi jedan veoma razgranat rod, koi slavi ovu krsnu slavu.( Rdomir M. Ilic, Ibar, Naselja srpskih zemalja. Radoslav D. Pavlovic, Stanovnistvo i naselja opstine Raska.)
    Tražeci po arhivima dosao sam do podatka da se Todor Ristic iz Rvata ( moj praded), 1865. godine u Pavlickoj crkvi ozenio sa Mladenom Pokimicom iz Vareva, kcerke Prokopija Pokimice. Kum na vencanju je bio Milan Knezevic iz Kremica. (Arhiv u Kraljevu, crkvena knjiga vencanih). Ime oca Todora nije navedeno pored oca Mladeninog sto stavlja u sumlju Rvate. Zasto Todor nije naveo ime oca nisam otkrio. Medjutim Todora Ristica nema u popisnim knigama od 1863. godine u Rvatima.To me navodi da razmislim da je on iz susednog Kremica. No, za to nemam podataka.
    Ako neko ima podatke za selo Kremice kod Raske iz perioda oko 1850-1860 godine da mi se javi. Zahvalan, Živko Ristić, sa pozdravom

    Odgovori
  • Milos Markovic

    Postovani,
    Moji su poreklom iz Ratara kod Smederevske Palanke. Interesuju me podaci koji mi trebaju za rodoslov iz istorije za gimn. Moji su se doselili iz Selista kraj Ratara krajem 18. veka. Pre toga ne znam odakle su dosli, ne znam njihove godine rodjenja. Slavim Sv.Jovana.

    Odgovori
  • Milos Markovic

    Unapred hvala.S Postovanjem

    Odgovori
  • Sofija Govorčin

    Poštovani,
    Skoro sam pretraživala istoriju sela iz kog je moj otac i naišla sam na neke zanimljive činjenice, pa sam rešila da potražim neke informacije o našem poreklu.
    Moje prezime je Govorčin, poreklom smo iz sela Kulpin (Bački Petrovac, Novi Sad), slavimo Svetog Nikolu. Znam da smo porelkom iz Hercegovine; na Vikipediji sam pronašla podatak da se sredinom 1700 godine u Kulpin doselilo 200 porodica iz Hercegovine. Međutim, u Kulpinu ima još nekoliko porodica sa istim prezimenom, ali nismo u srodstvu, i oni slave drugu slavu.
    Takođe sam na internetu pronašla da ovo prezime ima i u Hrvatskoj, ali su oni katolici.
    Volela bih da saznam više o poreklu moje porodice.
    Unapred hvala.

    Odgovori
    • Iva

      Draga Sofija,
      kao i ti pokušavam da otkrijem odakle su preci..Moje prezime je Govorčinović i iz Šapca smo.Izvedeno od Govorcin,uzet nastavak tokom Austrougarskog rata i naseljavanja u Srbiju..Ne poreklom,dede su mi rodjene ovde u Macvi od
      1936-. I jedina smo familija ovde.Rodjake imamo u Kulpinu i moj stric je imao kontakt s njima.Takođe i u Hrvatskoj ali pokojni deda kontakt imao,pa ih rat razdvojio.Slavimo svi Sv Nikolu.Ovih dana planiram da počnem istragu van Srbije..Nadam se da ces me kontaktirati.Stariji znaju pricu opširnije..

      Odgovori
  • Jelena

    Postovani,
    pisem Vam u nadi da cu uspeti da saznam nesto vise o poreklu moje porodice. U pitanju je porodica Košanin. Mi smo iz sela Tadenje kod Ušća, a Košana ima i u Ušću, Baljevcu i u okolini Kraljeva. Naša krsna slava je Sveta Petka. Neke priče govore da smo poreklom iz Crne Gore, a druge da smo sa Metohije. Molim vas, ako imate nekih informacija o tome da mi pomognete da saznam nešto više.
    Veliki pozdrav.

    Odgovori
    • Nebojsa

      Iz knjige „Ko su Šumadinci“ :

      “ Mihailo Dragić je pravilno pretpostavio da su doseljenici od Peći išli preko Kolašina, a odavde u novopazarsku i sjeničku oblast, o čemu je zapisao: „Interesantan je put jedne od vrlo razgranatih porodica u Gruži, koja vodi poreklo od Peći, a koja se preko Kolašina rasturila na razne strane. To je familija Košana. Izgleda da je ovo bilo jako bratstvo, koje se rasturilo iz sela Koša kod Peći, i to su najpre prešli u Kolašin, odakle su se tek počeli rasturati na razne strane. Jedni su se razišli po sjeničkim selima, odakle su dalje prešli u Srbiju, drugi su se zadržali u Kolašinu, gde ih još ima. Ovi kolašinski Košani nisu u isto vreme doseljeni u Gružu, ali su do Karađorđa već svi došli.“ Pripadnike bratstva Košana Dragić je našao u nekim selima Ibra, zatim u Matarugama i Zamčanju u Donjem Ibru, kao i u moravičkom selu Čečini, gde je cela mala Košana. No, Košani su najbrojniji u Gruži, gde ih je u vreme Dragićevih ispitivanja (1921. godine) bilo 174 kuće – u Bečevici (22), Glediću (32), Zakuti (37), Kniću (24), Leskovcu (8), Lipnici (36) i Ljubiću (15). “

      “ Košani su Zarići u Kniću, koji su od starine jedna familija sa Mijatovićima, Milutinovićima i Đokićima (Maksimovićima) u istom mestu. Ovom bratstvu pripadaju Jekići i Stepanovići u Leskovcu, čiji se predak Jovan Košanin ovde doselio, dobivši nadimak po selu iz koga je došao. Zajedničko prezime Košani imaju Nedeljkovići, Lazovići, Todorovići i Markovići u Lipnici, čiji su se preci Nedeljko i Todor doselili iz Koša, koji je tada bio „u Turskoj“, kao i Jovaši (Bojovići, Jeremići i Vasiljevići) u istom mestu. U Ljubiću su Košani Zornići, potomci četvorice braće (Radivoja, Maksima, Mirčete i Milića), doseljene iz Goševa kod Sjenice. Zornići znaju da su im srodnici Košani u Lipnici i Zakuti.

      Da su Košani bratstvo vidi se i po krsnom imenu, jer sve košanske porodice u Bečevici, Glediću, Zakuti, Kniću, Leskovcu, Lipnici i Ljubiću, kao i njihove raseljene porodice, slave Svetu Petku (27. oktobra), a preslavljaju Petku Trnovsku (8. avgusta).

      Daljim istraživanjima se mogu dobiti i podaci o nekim košanskim porodicama koje su ostale u okolini Sjenice. Košansko prezime Zornić, koje nalazimo u Ljubiću, spada u ređa prezimena. Ovo prezime nalazimo danas u selu Ponorcu kod Sjenice, gde ima jak rod Zornića, a u okviru njega ugledni rod Lemića, nazvan po majci Lemi. No, ovi su Zornići, kao i Lemići, muslimani. Znaju kad su primili islam, ali ne znaju koja im je bila krsna slava, što samo pokazuje da su delili sudbinu srpskog stanovništva koje je ostalo u ovom kraju, izloženo turčenju u više navrata.

      Što se, pak, tiče sela Koša, matice bratstva Košana, ovo selo u opštini Istok po popisu 1991. godine ima 426 žitelja (423 Srbina i dva Jugoslovena), od kojih su 425 pravoslavne vere. Etnolog Milisav Lutovac je u Ibarskom Kolašinu našao jako bratstvo Košana koji tvrde da su poreklom iz mesta Kos u Prekobrđu u Morači, odakle su se pre tri stoleća iselili, a što potvrđuju nazivi Koško groblje i Koška planina, očuvani tamo do danas. Košana u Ibarskom Kolašinu ima u selima Gazivode (4 kuće), Banja (2), Tušiće (6, gde se prezivaju Aleksići i Dimitrijevići), Vukosavljeviće (8, Vukomanovići i Milovići), Vitkojeviće (4, Janićijevići i Milenkovići) i Tabalije (9, Dobrosavljevići i Lukovići), zatim u Velikoj Šotri u Toplici (4), Vračevu u Donjem Ibru (1) i dr. Osim bratstveničkog imena, i ovi Košani su očuvali i zajedničku slavu, Sv. Petku. “

      U Temniću postoji porodica Košanac, koja je poreklom iz Košana na Kosovu, takođe slave Petkovicu.

      Odgovori
  • DraganNCosic

    Poštovani,

    Istraživanjem porekla svoje porodice ( Ćosić, slava Sveti Avramije Zatvornik )bavim se već više od godinu dana ( sada mi je istraživanje postalo svakodnevnica, te proučavam Načelstvo okružja šabačkog ). Na osnovu podataka iz Arhiva Srbije ( teftera i ostalih dokumenata ),postojećih knjiga krštenja i venčanja iz hrama Sv. apostola Petra i Pavla iz Glogovca, nadgrobnih spomenika u selu Banovo Polje( na žalost veći deo istih je ili skoro ispod zemlje ili se jedva može pročitati ime ), starog kumstva i sećanja rođaka pokušavam da stvorim sliku svojih predaka. Podaci i kazivanja govore da se familija Ćosić doselila u područje knežine mačvanske krajem osamnaestog veka. Imajući u vidu da je zbog ratova, nepogoda, nemarnosti i nebrige uništeno dosta arhivske građe, verujem da sam uskraćen za ključne podatke dolaska i obitavanja familije. Hvala vam na vremenu i javite se!

    Odgovori
    • mlađo

      Zdravo Dragane,
      drago mi je kada vidim da još neko istražuje porodično porijeklo, a da pri tome ima za svoju krsnu slavu Avramijevdan, kao i moja porodica.
      Avramijevdan je slava vezana za Srebreničko-Vlasenički protoprezviterat, oblast zvana Osat, odatle su se porodice koje slave ovu rijetku i specifičnu krsnu slavu selile, prvenstvenu u Zapadnu Srbiju i u ostale oblasti niz Drinu.
      Avramijevdan je slava vezana za dvije odvojene grupe porodica, jedni su iz okoline Livna, a drugi iz okoline Nevesinja.

      Da ne dužim priču, možeš mi poslati jedan mejl na: mladjo@ticino.com

      Pozdrav.

      Odgovori
  • Nebojsa

    Ćosići sa slavom Sv. Avramije zabeleženi su u Banovom Polju.
    U Banovo Polje su došli u 18. veku iz Bosne. Bilo ih je preko 40 kuća.

    U Crnoj Bari postoji porodica Ćosić, koja je poreklom od ovih Ćosića iz Banovog Polja.
    Zabeleženo je da se 1931. godina Živojin Ćosić doselio iz Banovog Polja.

    U Dublju takođe živi jedan ogranak ovog roda. I tamo su Ćosići došli iz Bosne u 18. veku, slave Avramija i ima ih 13 kuća. Penići (13 kuća, Avramije) iz ovog mesta su isti rod sa Ćosićima.

    U Lipolistu ima Ćosića (Sv. Avramije). Doselio se Filip Ćosić, iz Dublja. Ova seoba je takođe novijeg datuma (20. vek).

    U Petlovači postoji jedna kuća Ćosića (Sv. Avramije). Iz Banovog Polja su poreklom, predak im je došao na miraz.

    U Uzveću, Ćosići 1 kuća, Sv. Avramije, doselio iz Đurađ Ćosić iz Dublja 1875. godine.

    Nije precizirano iz kog dela Bosne su poreklom, mada, verovatno je reč o Semberiji, ili istočnoj Bosni, stoga tamo treba nastaviti sa istraživanjem daljih korena.

    Odgovori
  • Mira

    Poštovanje,
    Nakon velike radosti kad sam otkrila vaš portal usledilo je malo razočaranje jer ni posle gotovo mesec dana nisam dobila baš nikakav odgovor. Ili bar uputstvo kako da tragam dalje. Nadam se da ćete mi bar ovog puta uputiti reč-dve. Hvala unapred.
    Osnove koje imam su:
    1. Čukundeda: Miloš Radišić (rodjen 1844.) ziveo na teritoriji oko Srbobrana (tad se zvao Sentomaš)-kod Novog Sada, sa suprugom Jelenom (rodjena Rocanov), imali ćerku Ljubicu (udata Kuzmanović). Rodjak Miloša Radišića zvao se Marko Radišić dobio je plemstvo 1751.g. kao graničarski oficir (poručnik).

    2. Otac drugog čukundede zvao se Jevrem Kuzmanović ziveo oko Novog Sada (Čenej?)
    njegov sin (moj čukundeda) zvao se Pavle Kuzmanović i zena Draga rodj.Terzić imali decu: Ilija, Mojsilo, Lenka ..Slavili Sv. Nikolu.

    3. Paja Čelić ziveo u selu Vilovo (kod Novog Sada) i supruga Živka imali decu: Djoku čija su deca: Djoka (rodj. 1904. u Vilovu), Živka rodj. 1897. u Vilovu, Slavko (1907), Jela, Obrad (1912) koji je poginuo u raciji II svet.rata. Slava im je Sv.Nikola.

    Volela bih da znam dalje pretke a posebno iz kojih su krajeva došli u Austrougarsku. Hvala unapred.

    Odgovori
  • Jovan Čudanov

    Zovem se Jovan Čudanov poreklom sam iz Kikinde. Istražujem poreklo familije Čudanov (Čudan. Molim sve koji se ovako prezivaju ili nešto znaju o ovoj temi da mi se jave.

    Odgovori
  • nikola gajic

    za vitomira radovica.vitomire ima radovica u bratuncu republika srpska slave djurdjevdan

    Odgovori
  • nikola gajic

    postovanje,zamolio bih ako nesto znate o GAJICIMA iz opravdica bratunac republika srpska.slavimo sv NIKOLU.sto znam za najstarijeg zvao se JOVAN rodjen 1858,pradeda se zvo RADO pominju se jos PAJO,DAMJAN…moguce da smo se nekad prezivali BABIC posto imamo imanje koje se zove babica ograda a nema drugi babica u okolini.takodje imamo imanje koje se zove gajicko brdo.unapred zahvalan

    Odgovori
  • M_A_R_E_

    Pozdrav….interesuje me poreklo prezimena Pavlovski
    ja sam Marko Pavlovski,otac Zlatko Pavlovski a deda Anton Pavlovski…svi smo iz Panceva….i to je sve sto znam…. interesuje me poreklo prezimena i sve ostalo sto mi mozete reci…hvala u napred

    Odgovori
  • Dragan

    Pozdrav. prvi put se javljam sa molbom da mi neko ako zna prosiri saznanja o mom porodicnom stablu.Moj pradeda Milos Mladenovic(pretpostavljam da mu je otac Mladen),imao je brata Jovana i jos jednog brata i sestru(ne znam imena)i petoricu sinova:Petar,Najden(poginuli 1914-18),Glisa(zarobljen 1915 i odveden u Austriju gde je i ostao),Velin(zena Stanojka i 5 kceri:Dobrunka,Milevka,Darinka,Ljubica i Verka) i Bozil,moj deda,koji je imao zenu Stoimenku-Cimu(rodj.Dimitrijevic)i decu:Dragoljub,Gradimir,Dobrica,Borivoje i Bogoljub,moj otac.Slava nam je Arandjelovdan,a poreklo iz Novog Sela kod Grdelice gde su moje zvali jos i Sekobarac.Hvala u napred

    Odgovori
  • Đorđević Slavoljub

    Molim za informaciju o poreklu familije Đorđević iz sela Grbavče, oppština Srvljig. Krsna slava je Sveti Nikola

    Odgovori
  • Nebojša

    Za Milana Gvozdenovića :

    U Mrljaku (Prokuplje), Gvozdenovići su poreklom Katunjani iz Crne Gore. Tačnije poreklom su iz plemena Ćeklića (Katunska Nahija).
    Dugo su živeli u selu Štavi, kod Sjenice. U Mrljak su se doselili 1885. godine.

    Odgovori
  • beba

    Nebojsa,Sarko,sto bi rekli ni pisma ni slike!Da li odgovarate svima?Vidim da moje pitanje vise nije prisutno,pa ne znam sta se desava?Srdacan pozdrav

    Odgovori
  • Nebojša

    Bebo, odgovor Vas čeka već dva dana na „Istražimo korene zajedno“. Pogledajte malo bolje!!!

    Odgovori
  • Dušan Mirjanić

    zna li neko nesto o mirjanicima iz okoline valjeva?

    Odgovori
  • Aleksandar Marinković

    Za DUŠANA MIRJANICA ili MIRJANIĆA:
    Okolina Valjeva je širok pojam, obuhvaćen u više prilično “debelih“ knjiga, pa bi bilo lepo od vas da malo pomognete tako što ćete makar navesti selo i krsnu slavu. Hvala.

    Odgovori
  • Milijašević

    Poštovani, istrazujem porijeklo porodice vec godinama i dosao sam do zida i ne mogu dalje. Porodicno prezime Milijašević je rijetko prezime i nalazi se na samo nekoliko mjesta u bivšoj Jugoslaviji i svi su iskljucivo pravoslavni Srbi.
    Moja porodica zivi u Prnjavoru, BiH, slavimo Svetog Nikolu, dok u Srbcu slave Svetog Jovana. Milijasevice sam nasao i u Svračkovom selu kod Udbine,koji su opet od Knina(Djurdjevdan) ali nazalost nakon poslednjeg rata njih vise nema tamo.
    U Srbiji postoje u Kusatku, Loznici, Palanci, te nekim vojvodjanskim mjestima ali to su doseljenici, uglavnom iz Hrvatske i sredisnje Srbije.
    U Prnjavor i Srbac na sjeveru Bosne smo doselili niko ne zna odakle, iako imam podatke od doseljavanja na ovo podrucje sa svim imenima ostaje enigma odakle smo stigli. Predanje u mojoj porodici navodi Liku i Kordun, ali to uzimamo sa rezervom.
    Ako bilo sta mozete doznato o porijeklu porodicnog prezimena bio bih vam veoma zahvalan.

    Odgovori
  • Aleksandar

    Mozete li da mi kazete nesto o prezimenu Karadzin,iz Kikinde,slava je Sveta Petka.

    Odgovori
  • aleksandar

    Poštovani!
    Zanimaju me Kusići iz Srpca (Srbac, do 1931 zvao se Bosanski Svinjar), Republika Srpska. Krsna slava Sv.Vasilije Veliki 14. januar. Poznato mi je da postoje i Kusići u Prnjavoru, ali slave Đurđevdan. Ako bih mogao dobiti bilo kakve informacije, bio bih Vam zahvalan. (Takođe mi je poznato da smo se doselili iz mjesta Dolina (i danas nosi isto ime), današnja opština Bosanska Gradiška.)

    Odgovori
    • aleksandar

      Poštovani!
      Zanimaju me Kusići iz Srpca (Srbac, do 1931 zvao se Bosanski Svinjar), Republika Srpska. Krsna slava Sv.Vasilije Veliki 14. januar. Poznato mi je da postoje i Kusići u Prnjavoru, ali slave Đurđevdan. Ako bih mogao dobiti bilo kakve informacije, bio bih Vam zahvalan. (Takođe mi je poznato da smo se doselili iz mjesta Dolina (i danas nosi isto ime), današnja opština Bosanska Gradiška.).

      Odgovori
  • Mile Santrac

    Za Vita Radovica,

    Obecaste gosp Vito,a ja Vas drzim za rec.
    Sve o porodici SANTRAČ,od stanista,mesta,kretanja,prezimena,slave …..
    kao i o porodici Santrač iz Nikšića.

    Bio bih Vam zahvalan.

    S postovanjem
    Mile Santrač,Beograd
    e-mail : misosantrac@yahoo.com

    Odgovori
  • Tamara Andric

    Postovani, zanima me poreklo porodice Andric. Sa istrazivanjem sam stigla do svog pradede Save Andrica iz Prokuplja (1951.se preselio u Kikindu),slavimo Mitrovdan i zanima me da li neko zna nesto o Andricima iz Prokuplja?

    Odgovori
  • Vitomir Radović

    Za MILA SANTRAČA

    Mile prošle nedjelje sam došao u Srbiju u Zrenjanin, tako da ćemo sada imati više prilika i mogućnosti da izmjenimo mišljenja i podatke o onome što ja znam o SANTRAČIMA.

    Veliki pozdrav od Vita Radovića iz Zrenjanina

    Odgovori
  • Mile Santrac

    za Vita Radovica,Zrenjanin

    Pa dobro dosao Vito u tu nasu ravnicu,a i drago mi je da postoji Vasa, koliko-toliko,zelja da mi pomognete u istrzivanju porodice SANTRAČ,ocekujem da mi sve sto znate i sve sto posedujete u vasoj arhivi napisete-dostavite preko E-maila: misosantrac@yahoo.com.Bio bi Vam neizmerno zahvalan.
    Znam da je to mukotrpan posao,jer i sam istrazujem nakoliko godina.Teska je to rabota.
    Verujte mi,to nije o glavu,pa nesto na brzinu,ima vremena ,duga je zima….
    Obecali ste.
    Ocekujem vasu E-postu.

    S postovanjem

    Mile Santrac,Beograd

    Odgovori
  • Jugo Drobnjak

    Puno pozdrava za sve na sajtu i zelio bih da postavim jedno pitanje.Da li neko zna nesto o Drobnjacima u okolini Cacka koji slave Sv. Nikolu od predaka Djoka i Petra koji su doselili iz okoline Mojkovca-Crna Gora?

    Hvala

    Odgovori
  • Marko Petrovic

    Zanima me poreklo porodice Petrovic iz Vrnjacke Banje,nastanjeni na podrucju oko izvora sneznik…

    Odgovori
  • Marko Petrovic

    Krsna slava nam je Djurdjic…

    Odgovori
  • Dragan Sarapa

    Prezivam se Sarapa moja porodica takođe dolazi iz Banije tačnije iz Gline no mi ne slavimo Svetog Nikolu nego Svetog Jovana krstitelja. Možete li mi objasnit kako je od Svetog Nikole došlo do Svetog Jovana?
    S poštovanjem zahvaljujem unapred Dragan Sarapa

    Odgovori
  • Đorđević Slavoljub

    Moram ponovo da zamolim za makar neku informaciju ili trag za poreklo familije Đorđević, selo Grbavče, opština Svrljig. Krsna slava je sveti Nikola.

    Odgovori
  • Nemanja

    Postovanje, zeleo bih da saznam poreklo svog prezimena Radosavljevic. Deda je rodjen na Kosovu i Metohiji, neko selu u blizini opstine Klina. Slavimo Djurdjic. Ako bi mogli da mi odgovorite bio bi zahvalan. Pozdrav.

    Odgovori
  • Nebojša

    U blizini Kline ima Radosavljevića, poreklom su iz Kuča. Tu su došli pre 500 godina. Slave Đurđevdan. Pokušajte da saznate tačno ime sela, ne bi li otkrili o kojim je Radosavljevićima reč.

    Odgovori
  • Radmila Vuckovic

    Moja majka rodj. Ljubica Markovic je rodjena u Slatinskom Drenovcu 1901 i kao dete otisla je u
    obliznji Vocin posle smrti svoje majke. Posto su se tu vodile borbe u toku ratova izgleda da su
    arhive Srba unistene. Nikako nisam u stanju da pronadjem devojacko ime njene majke.
    U stvari znam da je Katarina ali neznam prezime. Udata je bila za Jocu Markovica moga dedu.
    Negde mozda da postoji (?) neki dokument iz toga vremena. Isto tako, negde mora da postoji porodicna veza kroz poreklo prezimena u Slatinskom Drenovcu na pocetku XX veka.
    Mislim da je to nemoguca misija. Posto je majka poginula u ratu nije bilo prilike da saznam vise . Sada bih zelela da popunim tu prazninu u svome rodoslovu. Sada samo nagadjam.

    Odgovori
  • Andrej Gogic

    ako neko ima ili da mi pomogne o rodoslovu Gogica?

    Odgovori
  • knezevic milovan

    Mene interesuje da li neko zna nesto vise o Knezevicima, pleme Drobnjaci kod Savnika, koji su se 1912 doselili u okolinu Leskovca, tacnije u Panjevac, sada Nova Topola.

    Odgovori
  • knezevic milovan

    Ili ako neko moze da mi da bilo kakvu informaciju o postojanju Knezevica, pleme Drobnjaci, slava Djurdjevdan.

    Odgovori
  • Nebojša

    Postoje dve grane Kneževića u Drobnjacima, koje slave Đurđevdan, a nisu u međusobnom srodstvu.

    Jedni Kneževići (u Miloševićima) su ogranak dobnjačkih Miloševića. Slave Đurđevdan, a preslavljaju Usekovanje Sv. Jovana. Najviše su se iseljavali u Nikšić

    Druga grana Kneževića (u Radancima, Studencima, Čolanovom Dolu i Zatarju), potiče od kneza Mira. Miro je nasledio kneštvo od kolašinskog kneza Gruje, čiju je kćer jedinicu uzeo za ženu.
    Ovo bratstvo Kneževića davalo je kroz vekove ugledne i pametne ljude, koji su se isticali i junaštvom.

    Ovi Kneževići su se inače iseljavali i u južnu Srbiju (Gajtan), pa stoga pretpostavljam da je reč o ovoj grani.

    Ima ih puno i u okolini Pljevalja.

    Odgovori
  • Snezana

    molim vas,
    treba mi poreklo prezimena atanasovski…hitno je ko zna neka mi se javi molim vas….imam e-mail adresu: atanasovskisnezana00@hotmail.rs

    hvala unapred:)))

    Odgovori
  • Nebojša

    U Makedoniji je veoma često ovo prezime. Navešću neke, meni poznate podatke:

    Pisac Veljan Atanasovski je poreklom iz Tetova.

    U okolini Kumanova je zabaležena porodica Atanasovski takođe.

    Dalje, u okolini Skoplja postoji puno porodica sa ovim prezimenom. Inače, u Makedoniji je veoma česta i slava Sv. Atanasije.

    U Tetovu je i crkva Sv. Atanasa.

    U selu Crkvine (u slivu Babune), postoji cincarski rod – Atanasovi -, koji se 1954. godine iselio u Ovčepoljsko selo Sarčiovo.

    U Busilci (Skoplje) postoji takođe prezime Atanasovski. Oni su u toj oblasti starosedeoci i slave Sv. Nikolu.

    U Omoranima (Skoplje) postoji rod – Atanasovi -. Ima ih u 7 kuća i slave Sv. Nikolu takođe.
    Osnivač roda doselio se pre 160 godina kao domazet iz nekog mesta „vo Srbija“. Znaju sledeću genealogiju: Stevan (živ, 70 godina) – Jovan – Andon – Košta – Atanasko, osnivač roda koji se doselio.

    Izvor: Jovan F. Trifunoski, Skopje, 1969. godine

    Kao što vidimo, dalje poreklo prezimena Atanasovski vodi sa severa Makedonije (Skoplje, Tetovo, Kumanovo).

    Oni koji nose prezime Atanasovski najverovatnije su cincarskog porekla (ili su bar pod sumnjom).

    Toše Proeski je cincarskog porekla takođe.

    U delu Jovana F. Trifunoskog, Krivopalanačka oblast iz 1976. godine pominje se prezime Atanasovski u više navrata.

    Napomena: Atanasovi (potomci) i Atanasovski ima isto značenje.

    Kao iseljenici iz sela Ljubince pominju se Atanasovi (4 kuće), koji sada žive u Uminom Dolu kod Kumanova.

    Atanasovi (2 kuće) žive i u Biljanovcu, kod Kumanova

    Selo Stanča – Atanasovi (1 kuća) iselili su se u selo Malino na Ovčem Polju

    U Krilatici su zabeleženi Atanaskovci (4 kuće), oni su tu starosedeoci.

    U selu Malino (Ovče Polje) žive Atanasovi, koji su poreklom iz sela Stanča, kod Krive Palanke. Ima ih 1 kuća i slave Sv. Aranđela.

    U selu Trstenik (Ovče Polje) zabelezeno je kako su Turci nekog Dima Atanasova prilikom pljačke stoke, skinuli golog i pustili da se tako vrati u selo. Inače, česti su bili turski zulumi u ovom kraju.

    U Delisincima, Atanasovi (1 kuća) su dosli iz Kočanske kotline, tačnije iz Jaćimova.

    Selo Amzibegovo – Atanasovi (2 kuće. Sv. Nikola), doseljeni iz kratovskog sela Maričina.

    U istom selu postoji i cincarski rod Atanasova (2 kuće), doselili su se 1955. godine iz susednog Kadrifakova.

    Đuzumelci – Atanasovi (1 kuća, Sv. Nikola), došli 1947. godine iz Gorobinaca. Zemlju su dobili. Dalje poreklo im je iz Krive Palanke.

    U selu Knežje takođe ima Atanasova (3 kuće, Sv. Nikola).

    Jedni Atanasovi se posle 2. svetskog rata iselili u Skoplje.

    Selo Mečkujevci – Atanasovi (Cincari), doseljeni 1954. godine iz Sofulara kod Štipa.

    Ovi Cincari među sobom govore vlaški. Makedonci njih češće zovu imenom Vlasi, a ređe imenom Cincari.

    U Vrsakovu ima takođe Atanasova Cincara, slave Mitrovdan, došli 1955. iz Kadrifakova. (Imali 100 ovaca)

    Sarčiovo – Atanasovi doseljeni 1954. godine iz Crkvina, ima ih 1 kuća.

    Kao što vidimo, ovo se ne kosi sa onim sto sam pronašao o Atanasovima / Atanasovskima u okolini Skoplja.

    Njihovo poreklo je svakako iz severoistočne Makedonije (Kriva Palanka, Kumanovo, itd)

    Verovatno su u pitanju dve grane Atanasova / Atanasovskih:

    1. Jedni su po svemu sudeći Cincari, ne slave slavu i bave se uglavnom stočarstvom

    2. Drugi slave Sv. Aranđela i Sv. Nikolu i poreklom su iz okoline Krive Palanke

    Ukoliko slavite slavu, svakako da se Vaše poreklo može povezati sa ovom drugom granom.

    Odgovori
  • dusan

    Molim vas, otkrite mi poreklo prezimena Tenjovic. Prezime je retko i neuobicajeno. Tenjovica ima u Crnoj Gori, na Goliji i toplickom kraju. Svi slave sv. Jovana. Interesuje me koji je kraj od ovih srpskih regiona izvorna postojbina familije Tenjovic. Unapred zahvaljujem

    Odgovori
  • Milan Markovic

    Pozdrav sestrama i braci koji se interesuju za svoje poreklo

    Lepo je videti kako se Srbi interesuju za svoje korene.Na žalost mnogi ovde barataju podatcima 150 – 200 godina unazad, sto je nedovoljno i daje nepotpunu sliku porekla stanovnišva Srbije.Istorija SRPSKOG STANOVNIŠTVA JE MNOGO, MNOGO DUŽA. Ako neko kaže vi ste poreklom iz Hercegovine, Crne Gore, Kosova….. odmah se zapitajte odakle preci tamo, sa kog prostora su došli tamo i zbog čega….
    Srbiju su od njenog nastanka potresali MNOGI ratovi sa sa raznim osvajacima. Porodice da bi sačuvale svoje potomstvo što zbog ratova što zbog uslova života bile su mnoge migracije, seobe spontane i organizovane tako da poreklo stanovništva nije moguće staviti u 150 – 200 godina unazad.
    Čisto sumnjam da se može doći do podataka kako se kretala neka familija po dolasku na Balkan.Stanovništvo je bilo nepismeno tako da nepostoji bilo kakav trag seljenja sa jednog mesta na drugo.
    Jedno pitanje koje bih postavio svima vama je ŠTA SE DESILO SA STANOVNIŠTVO SRBIJE posle Kosovskog boja 1389 godine i kasnije po dolasku Turaka? Seobe, seobe u bezbednija područja što spontane što organizovane mnogih Srba ili sve što je moglo bežati……kasnije povratak potomaka tih predaka….TU VAM LEŽE MNOGI ODGOVORI O SVEMU ŠTO ŽELITE ZNATI O SVOM POREKLU.

    Odgovori
    • Milan Stojić

      Gospodine Markoviću znači da ne radimo rodoslov.

      Odgovori
    • milorad tomic

      Zna se sta se dogadjalo posle 1389 k istorija je sve zabelezila nema potrebe nesto predpostavljati, ocigledno da neznate da su turci izgubili bitku na kosovu I to malo vojske se povuklo u tursku da bi polovinom 15 veka ponovo napali Srbiju I u zelo im dosta vremena da zauzmu sve utvrdjene gradove u Srbiji , a I tada sav narod nije pobegao vec se povukao u planinske predele, pozdrav,Milorad Tomic email; tmilorad@hotmail.com

      Odgovori
  • Boban

    Poštovani
    Po pričama predaka smo bili deo bratstva Radovića i pre nekih 200 godina smo se preselili iz Kolašina u okolinu Pljevalja.Na koji način je promenjeno prezime i zašto ne znam.Slavimo Sv.Arhanđela Mihaila,većina familije živi u okolini Pljevalja(sl.Crljenice).Prezime Čamdžić je prisutno i u Bosni i Hercegovini,Hrvatskoj i Srbiji.Molim Vas ako imate informacije u vezi sa mojim bratstvom u vremenu pre doseljenja u Pljevlja da mi ih prosledite(period od doseljenja u Pljevlja pa kasnije mi je dobro poznat).
    Unapred hvala Boban Čamdžić

    Odgovori
  • Nebojša

    U Rovcima (pleme), koji su u neposrednoj blizini Kolašina, pominju se Radovići koji slave Sv. Aranđela. Oni su u taj kraj stigli preko Morače, a daljim poreklom su sa Čeva, iz Ozrinića. Slava Sv. Aranđel takođe upućuje na Čevljane.

    Poznato mi je da u Bosni ima dosta muslimana Čamdžića.

    Možda Vito Radović može da pomogne, pošto se bavi istraživanjem porekla svih Radovića.

    Odgovori
  • Ivana Markovic

    Postovanje, zelela bih da saznam nesto vise o prezimenu Markovic. Pradeda mi se zvao Milutin imao je troje dece Milicu, Rajnu i mog dedu Gvozdena ( koji je bio zandar `41). Deda Gvozden ima sinove Zivka i mog oca Dragoljuba , svi su ziveli u selu Bor kod Topole. Slavimo slavu Sveti Luka. Ako znate nesto vise volela bih da mi javite, unapred hvala!

    Odgovori
  • Nebojša

    U kragujevačkom okrugu, u selu Dulene postoji porodica Marković (Sv. Luka), preslava Sv. Marko. Ima ih 9 kuća, a poreklom su iz Toplice…

    Ne znam koliko ovi Markovići imaju veze sa Markovićima iz Topole. Nadam se da ćemo pronaći u međuvremenu.

    Odgovori
  • VITOMIR RADOVIĆ

    Za NEBOJŠU

    Nebojša, hvala ti na pozitivnoj prozivci u vezi ČAMDŽIĆA.
    Bobanu ću odgovoriti, jer je on iz moga kraja okolina Pljevalja.

    Pozdrav od Vita Radovića iz Ulcinja

    Odgovori
  • VITOMIR RADOVIĆ

    ZA BOBANA

    Čamdžića ima dvije vrste.
    Stariji su oni u Crljenicama(Slatina), dok su oni kod Dobre Vode na Čemernu mlađi.
    Svi su oni porijeklom od RADOVIĆA sa Krnjače.
    Svi slave Aranđelovdan.
    Rod su im Čaktari, Jestrovići i Golubovići sa Krnjače ili Ograda.
    Neki je Radović pravio prozore, bio majstor za prozore, (na turskom-džan), pa ih po tome prozvaše Čamdžići.
    Pamte imena predaka od Trifuna(1815).
    Trifunov sin je Jevto,
    Jevtovi su:Obrad, Lazar i Ilija.
    Sva tri brata su učestvovala u Prvom svjetskom ratu u crnogorskoj vojsci.
    Čamdžićima su age bili Katane.

    Za sada Bobane toliko.
    Ako te još nešto interesuje slobodno pitaj.

    Moj mejl vilaradovic@ptt.rs

    Pozdrav od Vita Radovića iz Ulcinja

    Odgovori
  • stojan

    Poštovani! Moji preci su porijeklom iz nekih dijelova današnje Hercegovine, kako mi je pričao pokojni otac, a nije poznato preciznije iz kog mjesta.Uglavnom su došli za vrijeme vladavine Turaka u 18 vijeku u Zavidoviće B i H.Pošto se valjda najstariji doseljenik zvao Krsto .Predpostavlja se da se po njegovom imenu i prezivamo Krstić.Slavimo sv.Arhangela Mihaila.Želio bih da saznam dublje korijene svojih predaka,pa Vas molim ako nešto zaznate ,da mi pomognete hvala unapred i s poštovanjem.

    Odgovori
  • Boban

    • Hvala g.Vitomire na odgovorima koje ste mi prosledili.
    Pošto već duže vreme razmišljam o pisanju rodoslova svojih Čamdžića zamolio bih Vas da mi,ako ste u mogućnosti,odgovorite na još neka pitanja.Ja Vam se unapred zahvaljujem i ne želim da Vas preterano obavezujem,ali jako mi je važno da dobijem proverene i tačne informacije.Vi znate koliko je istinita informacija važna za pisanje knjige.
    Da li je tačno da su moji Radovići pre nego što su došli u okolinu Pljevalja bili deo plemena Rovci?
    Da li su daljim poreklom Ozrinići i da li su u oblasti oko Kolašina došli sa Čeva?
    Da li su moji Radovići naseljavali oblasti u neposrednoj blizini manastira Morače?
    Recite mi pošto Radovići sa Krnjače slave Đurđevdan(koliko je meni poznato),a Čaktari,Golubovići,Jestrovići i Čamdžići Aranđelovdan da li to znači da smo mi Čamdžići promenili slavu ?
    Da li je Trifun prezimena Radović ili Čamdžić,da li možda znate od kog pretka smo promenili prezime?
    Pomenuti Trifun je moj navrnđed.Čamdžića u Čemernu(Dobre Vode)više nema koliko ja znam pošto je Obrad rođeni brat mog prađeda Ilije imao žensku decu ,a isti Obrad je ostao u Čemernu dok su s Ilija i Lazar pošli sa Čemerna ka Crljenicama gde i danas žive njihovi potomci.U 19.veku su moji preci često menjali stanovanje pa su tako došli u Crljenice i kasnije napustili Crljenice i pošli ka Čemernu da bi se deo njih opet sa Čemerna vratio kasnije u Crljenice(priče starijih).Ovu informaciju sam Vam prosledio zbog verodostojnosti,a prilično sam ubeđen da je tačna.Sve ostale Vaše informacije su na mestu i potvrdile su moja prethodna saznanja.
    Ja ću verovatno imati pitanja i ubuduće,ne mogu trenutno svih pitanja da se setim ,jako sam srećan što sam uspeo da pronađem nekoga ko može da mi odgovori na pitanja i zaista Vam neizmerno unapred zahvaljujem.
    Ako imate sugestije,savete,predloge za pisanje knjige molim Vas pošaljite mi.
    Pozdrav od Bobana Čamdžića

    Odgovori
  • Vitomir Radović

    Bobane,

    Hvala ti na javljanju.
    Izuzetno mi je drago da sam ti pomogao, a večeras ću ti napisati i odgovoriti na sva tvoja pitanja, pa i o Radovićima od koji i ti potičeš.

    Pozdrav od Vita Radovića iz Ulcinja

    Odgovori
  • Ana Jelena

    Interesuje me preѕime Zlatar.. Znam samo da potičemo sa planine Zlatar, kako mi je pričao deda, i da je moj predak išao kao vojnik u Vojnu krajinu da brani Habѕburšku monarhiju. Marija Terezija je vojnike naѕivala po mestima odakle dolaze. Tako je, moj predak, dobio preѕime Zlatar.. Kasnije generacije od tog istog čoveka su živeli u Perni, neki još uvek tamo žive, ali nikako ne možemo da ustanovimo da li smo rođaci. Znam još i da je moj pradeda bio žandar i da je tridesetih otišao u Surdulicu.. Kada su Bugari ušli u Srbiju on je otišao u Kragujevac sa porodicom.. Pravoslavci smo i slavimo Sv. Jovana Krstitelja. Tako da me ihteresuje da li smo u srodstvu sa tim Ѕlatarima u Perni?

    Odgovori
  • Milorad Bogdanović

    Milan Markovic
    11. januar 2013. at 09:14 · Odgovor

    U pravu ste.
    Polako se klupko odmotava i ja vjerujem da ovolika zainteresovanost Srba, Hrvata i muslimana dovodi do iskopavanja istine o korjenima našim.
    Ali, nema potrebe umanjivati vrijednost rodoslova poslednjih 100-200 godina. I to je od velike koristi, ako se nemože ući u dubinu njegovu.
    Na ovim stranicama mnogi će doći do većih saznanja nego do sada.

    Odgovori
  • jagodinac

    Sve pohvale za sajt,odusevljen sam sa ovim sta citam ovde.Vec sam se jednom bio javljao sa jednim pitanjem ali mi je samo Nebojsa pomogao koju literaturu da pronadjem.Zato bih zamolio SARKA ako je u mogucnosti da mi pomogne.moj najstariji predak za koga znam je Stanoje rodjen 1815/16 a braca su mu Nedeljko,Pavle,Stojan i Stanko.Doselili su se iz sela Gornji Matejevac kod Nisa u selo Voljavce kod Jagodine,pretpostavljam oko 1800g.Koristili su prezimena Djokic i Djordjevic,slava je Arandjelovdan i ona je ubedjen sam nije menjana.Bio bih neizmerno zahvalan kada bih dobio jos neki trag za dalje istrazivanje,recimo kako su se braci zvali otac i majka,kada su se doselili za Voljvce ili bilo koji drugi podatak,unapred zahvalan

    Odgovori
  • Vitomir Radović

    ZA BOBANA ČAMDŽIĆA

    Bobane,

    Nije tačno da su tvoji preci RADOVIĆI bili deo plemena Rovci.
    RADOVIĆA u Rovcima nema, a da slave ROVAČKU slavu.
    Slava ROVACA je Sveti Luka.
    Ali ima RADOVIĆA u ROVCIMA, koji su doselili iz MORAČE-Mioska i oni slave ARANĐELOVDAN, jer je to moračka slava.
    Tvoji RADOVIĆI su iz Morače, potiču od RADA MORAČANINA, iz DONJE MORAČE.
    Rade je prije 500 godina ubio turskog pašu, te je pobjegao u brda i promjenio prezime od MORAČANIN u RADOVIĆ.
    Radovići su u Donju Moraču došli iz Hotskog Huma, a kasnije prelaze u Gornju Moraču.
    Svi oni slave ARANĐELOVDAN.
    Jedni od ovih Radovića idu ka Bijelom Polju i Pljevljima i sa sobom nose i svoju slavu ARANĐELOVDAN.
    1851.godine, u jednom beglučarskom tefteru, koji opisuje Jugovo, Crljenice, Židoviće, Krnjaču, Bučje, Gotovušu,Bušnje,i Brvenicu piše, da se u Crljenicama pominju i RADOVIĆI i ČAMDŽIĆI, koji su došli iz KOLAŠINA, što znači da te 1851.godine u Crljenicama imamo RADOVIĆE, koji su došli iz Morače, a isto tako imamo i ČAMDŽIĆE gdje piše da su došli iz MORAČE.Što znači da je neko u Morači-Kolašinu od predaka RADOVIĆA, bio majstor za prozore,te su ga tamo prozvali ČAMDŽIĆ.
    Oko 1900.godine, Čamdžića je bilo u Miljevićima i Crljenicama, došli od Kolašina i slave Aranđelovdan.
    Vi niste menjali slavu.
    Nemoj da te buni što u Krnjači ima Radovića Đurđevštaka, bilo je i Aranđelovštaka.
    O RADOVIĆIMA sam napisao obimnu knjigu, ali trenutno ubacujem rodoslove i mislim da ću je ove godine objaviti.To je jedinstvena građa, koja opisuje sve RADOVIĆE, i njihovo poreklo, bez obzira koju slavu slave.

    Pozdrav od Vita Radovića iz Ulcinja

    Odgovori
  • Avraam

    Poštovani, da ne znate šta o Rakovićima iz Gornjih Sela (Lubnice, Kurikuće), Berane-Crna Gora?

    Odgovori
  • Nebojša

    Ovi Rakovići su poreklom iz Kuča, ranije prezime bilo je Dučić.

    Dučići su inače jedno od najstarijih bratstava u Kučima.

    Odgovori
  • Vitomir Radović

    ZA BOBANA ČAMDŽIĆA

    Rade Moračanin i Bogić su dvije osobe.
    Rade je od Bogića. Ja sam to detaljno opisao u mojoj knjizi i imaćeš prilike da čitaš ovu knjigu o RADOVIĆIMA.
    Čamdžići u Srbiji i Bosni su bratstvenici sa Čamdžićima iz Pljevalja.
    Jedni od Čamdžića su primili islam.
    Što se tiče literature, objaviću je nakon izdanja moje knjige o RADOVIĆIMA.
    Da, Radovića ima na Krnjači.
    Planiram, kada bude promocija knjige o Radovićima, da okupim što više RADOVIĆA, pa ćeš i ti biti pozvan.
    Oprosti mi što ti ovakop kratko odgovaram, imam dosta posla, vjeruj mi da radim po cijeli dan pa do 2 i 3 sata posle pola noći, jer uporedo pišem tri knjige.

    Veliki pozdrav od Vita Radovića

    Odgovori
  • Vitomir Radović

    ZA BOBANA ČAMDŽIĆA

    Bobane,

    Da li znaš da je u otilovićkom groblju bila jedna velika srpska crkva 10×15 metara.Srušena je u prvom naletu Turaka, u toj crkvi su se Otilovićani pričestili kada su pošli u kosovski boj 1389.godine.
    Na groblju u Crljenicama je bila crkva i oko nje groblje, površine skoro 1 hektar.Od crkve je ostao samo 1 kamen.
    U Crljenicama je bilo 7 srpskih grobalja, odnosno srpskog stanovništva, koje je živelo u Crljenicama do velikih potresa i migracija oko 1700 godine.Tih godina je nestalo tog stanovništva, ne samo u Crljenicama, već i u Vijencu, Rudnici, Crnom Vrhu i Otilovićima.
    Novi doseljenicikoji su uglavnom dolazili od Babina i Vrbova, zatekli su sva sela pusta.
    U grobljima je bilo mnogo visokih lučevih krstača koje su pravili raniji stanovnici…

    Bobane, ovo samo malo da znaš o Crljenicama, ali ima toga još dosta.

    Sve podatke crpim iz knjiga koje se nalaze u mojoj privatnoj biblioteci, koja broji oko 4600 primeraka, gde se nalazi skoro sva literatura o poreklu i istraživanju porodica, kao i etnologije i etnografije.

    Preporučujem ti da odeš u:

    Manastir Sv.Trojice u Pljevljima,
    Crkvu na Ilijinom Brdu,
    Crkvu u Dubočici.

    Tamo ćeš naći dosta podataka o svojim Čamdžićima i RADOVIĆIMA.

    Veliki pozdrav od Vita Radovića iz Ulcinja

    Odgovori
  • Milan Jovanović

    Poštovani,
    javljam se iz sela Gornja Jajina kod Leskovca.Zanima me poreklo moje familije. Pripoveda se da smo ovde došli iz sela Masurica kod Surdulice. Slavimo Sv.Arhangela Mihaila. Pošto nema više u porodici dovoljno starih koji bi mi nešto preciznije rekli o poreklu,molio bih ako ste u mogućnosti da mi predočite više pojedinosti…
    Unapred zahvalan

    Odgovori
  • Dragan

    Poštovani,pisao sam 16.decembra sa molbom da neko pomogne oko podataka za familiju Mladenović iz Novog Sela,Grdelica ( poreklo prezimena,odakle su došli…).Svi stariji su se upokojili te nemam u familiji od koga da saznam,pa vas molim ako iko nešto ѕna da objavi…
    Unapred zahvalan

    Odgovori
  • Ivan Stanojević

    Postovani, pisem skolski projekat o mom prezimenu i bio bih jako zahvalan ako bi mi neko odgovorio. Trazio sam po svim mogucim sajtovima sa Gugla i nasao sam samo podatke o nekim istorijskim licnostima. Konkretno me zanima gde je nastalo prezime Stanojevic, i pogotovo kada je nastalo. Takodje i koliko je popularno, odnosno koliko otprilike ljudi na Balkanu nosi ovo prezime. A bilo kakve podatke koje mozete da mi prijustte verovatno mogu da iskoristim, tako da sam otvoren za bilo sta. Ukoliko neke podatke ne mozete da mi obezbedite, nije previse bitno. Samo je bitno da mi odgovorite na komentar u najkracem mogucem roku, zato sto sam u potrazi za podacima izgubio dosta vremena. Unapred sam vam zahvalan.

    Odgovori
  • Nebojša

    Ivane, ako te konkretno zanima nešto više o tvom prezimenu, navedi mesto i slavu Vaših Stanojevića. Ako je u pitanju „projekat“ generalno o prezimenu Stanojević, tu nema neke prevelike mudrosti. Prezime je klasičan patronim, nastalo od muškog imena Stanoje i veoma je često na ovim prostorima.

    Pisati o svim Stanojevićima jednostavno nije moguće (zbog obima posla), tako da pretpostavljam da je reč o nekom projektu koji ima za cilj istraživanje sopstvenog porekla.

    Odgovori
  • Ivan Stanojević

    Moj otac, Sinisa Stanojevic, se naselio ovde iz Beograda, a porodicna slava je Sveta Petka. I da, to da je nastalo od imena Stanoje sam jedino i znao o prezimenu, pa sad Vas pitam da mi kazete sve sto imate u bazi podataka o mom prezimenu. Unapred sam vam na tome zahvalan.

    Odgovori
  • Nebojša

    Naselio gde? Ako se zna pre Beograda odakle su, ili bar koji deo grada, bilo bi dobro. Beograd je širok pojam. Prečesto je prezime da bi tek tako mogao nešto konkretno da kažem o njemu na osnovu ovih podataka koje ste dali.

    Odgovori
  • sladjana

    interesuje me o porodici Ivanovic iz Foce slave Djurdjevdan.

    Odgovori
  • Aleksandar

    Postovani,

    Moje prezime je Zivanovic.Prema pricama starijih nasi preci su rodom iz Kolasina u Crnoj Gori i sa Kosova.Ako bi neko bio u mogucnosti da napise nesto o tome,ili ukoliko poseduje neke drugacije informacije molim da podelite samnom.Voleo bi da se admin javi sto je pre moguce sa informacijama 🙂 Unapred hvala !

    Odgovori
  • Goran Vojlovce

    Pozdrav svima!
    Molio bih sve koji nesto znaju o poreklu prezimena PEJKOVIC da se jave, ovde ili na meil goran.pejkovic@gmail.com ? Javi te se PEJKOVICI,retko nas ima!

    Odgovori
  • Milan Banovac

    Istrazujem poreklo familije Banovac iz sela Banovo Polje.Moja slava ili krsno ime porodice je Jovanjdan.
    Ime mi je Milan, od oca Ivana, dede Dragojla i pradede Marjana. Po kazivanju starijih deda Dragojlo je bio jedan od retkih vozaca u njegovo vreme, a kazu cak i u sluzbi Nj.Velicanstva. Marjan je rodjen 1881. god. Po tefterima u periodu od 1820. do 1833. na mestu gde se nalazi familija Jovanovic, u sledecim popisima se pojavljuje familija Banovac(podaci iz Arhiva Srbije – Prica se da je Pantelija Jovanovic imao nadimak Panta Banovac, i po pricanju starijih moguce i da je bio jedan od kmetova ).Vec po popisu posle 1837. god.porodica Banovac ima svoju zadrugu. Hvala vam i javite se!

    Odgovori
  • Basić Mario

    Posedujem dokumenta po kojima mi je deda rodjen u Počitelju pored Gospića.Kršten sam 1971 (ili 1972)u okolini sela ali se ne sećam gde je i koja je crkva,Naša crkva u selu je uništena posle II sv.rata.Krštenica mi je nestala tokom 1993.Porodična slava nam je 14. novembra(Sveti Vrači).Interesuje me poreklo porodice pošto sastavljam rodoslov(nažalost ,stigao sam do pradede).Ranije sam video na internetu da su Basići popisani 1696.i 1700 od nekog katoličkog biskupa (42 kuće),i to se slaže sa porodičnim predanjem.Sada vidim na internetu(hrvatski portali) da Basića uopšte nema u popisu!Ili su Bašići ili Bobići!Od rođaka u selu (vieli smo se poslednji put 1987)a to su Njegovani i Basići,sam saznao da je oduvek bio pritisak da se pokatoliče i budu Bašići.Naravno ,bezuspešno.Hvala svakom ko mi može pomoći! Basić Mario

    Odgovori
  • Vuković

    Da li neko ima nekih podataka o porijeklu porodice Vuković od kojih je priličan broj muških članova porodice rođen u selu Donje Vodičevo, opština Novi Grad (bivši Bosanski Novi), Republika Srpska, Bosna i Hercegovina. Porodična slava je Sveti Nikola.
    U tom selu (Donje Vodičevo) rođeni su Rajko Vuković (rođen 1942e), pa njegov otac Dušan (1920-1999), pre njega Cvijo (nemam podataka o godini rođenja i smrti) te Stevo (isto bez podataka o godini rođenja i smrti). Navodno je neki njihov predak u te krajeve doselio iz Crne Gore ali to nikad nije potvrđeno.
    Rajko ima dva djeteta (Darko i Vesna), njegov otac Dušan je imao četvero djece (Rajko, Mirko, Gojko i Mara). Cvijo je imao bar dva sina (Dušana i Mirka, Mirko je poginuo za vrijeme Drugog svjetskog rata, Dušan je bio živ do 1999e).

    Ukoliko neko zna nešto više o precima te porodice bio bih zahvalan da mi se javite na vukovicd@outlook.com

    Odgovori
  • Slavko

    Poštovani,
    Da ponovim pitanje pa ako je moguće da mi odgovorite. Moji su Marjanovići iz sela Požegrmac pokraj Priboja.Tu su se doselili 1928. godine iz sela Dobroselica, sa Zlatibora. Zanima me,naravno ako imate bilo kakve informacije‚o poreklu Marjanovića dalje u prošost. Slavimo Djurdjevdan
    Unapred zahvalan
    Slavko Marjanović

    Odgovori
  • Nada

    Poštovani,
    da li bi mogli da mi date podatke o poreklu familije Milekić, selo Zaovine na Tari, krsna slava Sveti Jovan Krstitelj.Hvala, i veliki pozdrav!

    Odgovori
  • darko

    Galic ,,imam podatke iz crkvenih knjiga do 1830-ih ,znam za cukundjeda sigurno , ali tu gubim trag , po predanjima, Galici iz okoline BL vode porijeklo od Galica iz Ribnika , a ovi opet porijeklo od Galica iz Maleseva pored Grahova,,,slavimo Sv.Nikolu i to slave ovi iz Ribnika , ali ovi iz Grahova slave Djurdjevdan…Imate li ikakve podatke za ovu familiju .?????, Porijeklo…????

    Odgovori
  • za srpski jezik i pismo

    Jedan dobronameran predlog: bilo bi lepo i kulturno kada bi ljudi koji pišu komentare to činili na srpskom jeziku – ćirilicom!
    Koliko je važno da znamo svoje poreklo, isto toliko je važno da se ponašamo civilizovano i poštujemo svoj jezik i kulturu.
    Hvala!

    (oni koji nekim neobičnim i retkim slučajem nemaju mogućnost da pišu ćirilicom (alt+šift), mogu da koriste jedan od brojnih preslovljivača na internetu, npr.: http://srpskacirilica.org.rs/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%99%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5)

    Odgovori
  • Stojiljković

    Jel vam poznato da neka pravoslavna crkva ili manastir u Bitolju ima veze sa Sv. Aranđelom Mihajlom. To pitam jer sam došao do saznanja da su moji preci bili Ktitori, a inače slavimo pomenutog sveca.

    Odgovori
  • Udovičić

    Poštovani,
    Interesuje me porijeklo prezimena Udovičić (Kola kraj Banja Luke, krsna slava Đurđevdan). Kada smo ljetovali u Omišu otac se upoznao sa čovkeom istog prezimna koji se sprijateljio sa njim i koji je tvrdio da imamo isto porijeklo (navodno iz Crne Gore). Inače Udovičiča ima u Kaštelu, kraj Splia i interesantno je da se kupljaju na sv. Grgura.
    Pozdrav i nastavite tako ovaj sajt je pravo osvježenje kako i sadržajem tako i pristupom

    Odgovori
  • Branka Vukotic

    Poštovani,

    Da li negde postoji rodoslov za prezime VUKOTIĆ ??

    Unapred zahvalna

    Odgovori
  • Nebojša

    Veliki broj Vukotića vodi poreklo iz Ozrinića (pleme), ali da bi otkrili pravo poreklo Vaših Vukotića recite slavu i mesto porekla.

    Odgovori
  • Kvrzic

    LIjep pozdrav.

    Zanima me,da li možda znate porijeklo prezimena ili porodice Kvržić. Naš predak Jovo Kvržić se spominje na internetu, da je živjeo 1890. godine u Bosni, Bio je paroh. Slavimo Sv. Simeona. Hvala na odgovoru.

    Odgovori
  • Grujic Nemanja

    Pozdrav, zanima me nesto o poreklu porodice Grujic iz Rjdavice ili iz Jelasnice (i tu ih ima) opstina Surdulica?

    Odgovori
  • Strajo Skakavac

    Pozdrav, zanima me znali neko nesto o familiji Skakavac, odakle su se raselili,sto znam je da su zivjeli zadnjih 150 godina u Jabuci kod Foce, a odakle i kad su došli to jos nisam doznao, pa molim sve one koji nesto znaju da objeve na sajtu.

    Odgovori
  • Vladimir Lešević

    Molim vas, ako neko ima neko saznanje o Leševićima.Slava Sv.Petka.U Ostraću(Lešak),moji su se naselili 1848.godine iz Vrača(Tutin).

    Odgovori
  • Vladimir Lešević

    Molim vas, ako neko ima neko saznanje o Leševićima.Slava Sv.Petka.U Ostraću(Lešak),moji su se naselili 1848.godine iz Vrapča(Tutin).

    Odgovori
  • Nebojša

    Leševići (13 kuća) jedno su bratstvo sa Leševićima u Gornjem Ostraću. Doseljeni su iz sela Vrapče u Ibarskom Kolašinu, starinom su iz okoline Nikšića i slave Sv. Petku.

    U tom kraju (Leposavić, Ibarski Kolašin) postoje dve velike grupe rodova koje slave Sv. Petku. Prvi su Košani, poreklom iz okoline Morače, a drugi su Bjelopavlići (Gašani) i njihov najjači ogranak Jakovljevići. Prvo sam pomislio da pripadate ovom rodu, ali pošto stoji da je Vaše poreklo iz okoline Nikšića, verovatno ste Sv. Petku primili tek dolaskom na sever Kosova, gde je ova slava veoma česta.

    Odgovori
    • Vladimir Lešević

      Nebojša,
      Puno hvala, posle mnogo vremena, moja greška,izvini.Poznato mi je od I.Kolašina, to je napisano u knjizi M.Lutovca-Ibarski Kolašin.Ali ne znam pre, nažalost.prelistavao sam razne knjige, ali ništa.Ne znam odakle su u Vrapče stigli.S obzirom da je ceo I.Kolašin, po Lutovcu iseljen posle Velike seobe Srba. Našao sam i turski popis , mislim 1655, gde su u Vrapču navedena imena stanovnika, ali nema, naravno, prezimena. Da na severu Kosova(mada je ovo bila Raška) ima puno porodica koja slave Sv.Petku, većina u I.Kolašinu

      Odgovori
  • Vladimir Videnović

    Poštovani,

    Istražujem poreklo svoje porodice neko vreme. Počeo sam kada je izašla knjiga pokojnog Božina Jovanovića, Knjiga o Novom Koritu selu na Kadibogazu. To je hronika sela, i bez obzira na trud autora ima mnogo propusta(više se bavi NOB-om nego poreklom porodica),međutim tu je objavljen popis iz 1863 i u njemu sam pronašao pretka po kome smo dobili prezime. Po jednom dokumentu, za koji autor ne navodi odakle ga je dobavio, taj se predak doselio u Novo Korito 1840. i preziva se Ružić. Problem je u tome što se po popisu preziva Marković( 100% se radi o istoj osobi). I po pričanju, i po navedenom dokumentu doselio se iz sela Trnovca pored Timoka. Rešio sam da potražim popis poreskih glava iz 1839. godine, što sam i uradio. Na svoju veliku žalost jedini Viden preziva se Petrović i popisan je u Drenovcu(selo formirano kao zaselak Trnovca). Da li je moguće da je promenio tri prezimena? Da li mi možete dati neki savet kuda dalje da tražim? Slavimo Sv. Nikolu što opet obzirom na učestalost ove slave nije od pomoći. Slava verovatno nije menjana jer se doseljava nakon oslobođenja. Takođe doseljava se iz bogatijeg u mnogo siromašniji kraj ( 20 km je razdaljina), pa me zanima da li postoje dokumenti u vezi sa nekim povlasticama o naseljavanju u pogranične krajeve(granica sa Turskom je na Kadibogazu)?

    Odgovori
  • Miloš Janković

    Poštovani,
    Zanima me poreklo moje porodice. Prezivamo se Janković po najstarijem poznatom pretku Janku (rođen oko 1742.) koji se naselio u selo Velika Ivanča (kod Mladenovca) krajem 18-tog ili početkom 19-tog veka (U svakom slučaju pre prvog srpskog ustanka). Pored njega su u isto selo došla i četvorica njegove braće, Kostadin, Mihailo, Anđelko i Gerasim. Došli su negde sa Kosova i slava je Markovdan (8. maj)
    Anđelko i Mihailo su se iselili u selo Azanja nedugo zatim i od njih je familija Anđelković, dok se Gerasim iselio u selo Golobok i od njega su Gecići.
    Zanima me da li se mođe saznati odakle su braća poreklom sa kosova, koje im je bilo originalno prezime i sve ostalo što se može saznati. Ovo je sve što sam sam uspeo da pronađem
    Hvala u napred.

    P.S. Postavio sam isto pitanje i ovde http://www.poreklo.rs/2012/01/31/istra%C5%BEimo-korene-zajedno/, nisam tacno znao gde bi trebalo da postavim. Hvala vam u napred u svakom slučaju.

    Odgovori
  • Marko Princip

    Postovani,

    veoma bi mi znacila Vasa pomoc oko porekla i izrade porodicnog stabla familije Princip.

    Naime, jedini pisani trag na tu temu nasao sam u knjizi Vladimira Dedijera “Sarajevo 1914”u kojoj on opisuje poreklo Gavrila Principa pa smim tim i nase.
    Voleo bih da znam da li se Vasi podaci poklapaju sa njegovim.

    Dedijer, naime, pise da je nase poreklo iz Crne Gore i da je glasilo Jovicevic. Da su se Jovicevici preselili iz Grahova (CG) u Bosansko Grahovo – Selo Obljaj odakle je I Gavrilo bio.
    Tu su dobili nadimak, koji je kasnije postao prezime Ceka, jer su sacekivali pljackase koji su dolazili sa druge strane granice. U XVIII veku Todor Ceka je bio cenjeni staresina, impresivnog izgleda i zato su ga muslimani prozvali Princip.

    Inace prema mojim istrazivanjima, Gavrilo Princip (od oca Petra – Pepo) je bio brat od strica od mog pradede Dusana (od Oca Milana).

    Srdačan pozdrav / Best regards
    Marko Princip

    Odgovori
  • arsenije aki

    Istrazujem svoje poreklo ,ako bi ste mi mogli reci nesto o Lazićima koji slave sv.Lazara iz Kostolca (okolina Požarevca). U knjizi Pozarevacka Morava u delu o Kostolcu pojavljuju se Sindjelici koji slave svetog Lazara ,Lazarevu Subotu ,ovi Sindjelici se u knjizi navode kao starosedeoci mesta koji su se naselili u 18 veku cak mozda i ranije .Moji preci sa majcine strane su Lazici koji slave Lazarevu Subotu ,zasto je doslo do zamene prezimena iz Sindjelic u Lazic nije mi jasno ,pradeda mog pradede Mihajla zvao se Milos Lazic rodjen je 1820. Postoje izvesne zanimljivosti uvezi te porodice npr unuk tog Miloša je bio u jurisnim cetnickim odredima za vreme kraljevine Jugoslavije..

    Odgovori
  • Dejana

    Pozdrav svima,,,
    zelela bih da saznam odakle poticu moji Kostici, deda se zvao Kosta i ziveo je u selu Spance kod Kursumlije,,,Neka moja saznanja govore da moji preci poticu iz sela Dobrinje kod Tutina, i da smo se tada prezivali Kostovic ili Krstic nisam sigurna,,,inace slavimo Svetog Nikolu…s postovanjem,,,Dejana

    Odgovori
  • Vojinka Mijatovic

    Pozdrav.
    Moji Mijatovici su se naselili u Baranji, selo Bolman, 1921 godine, a dosli su iz Garcina (Madzarska)
    Te 1921 g. moj predak Stevan Mijatovic je dosao sa porodicom, sinom Urosem, unukom Vojinom (rodjen 1902g.)
    Neman mogucnosti da saznam kako su, i kad, stigli u Garcin niti iz kog dela Srbije su se tamo naselili.
    Krsna slava nam je S. Nilola.

    Hvala.

    Odgovori
    • Defendor

      Poštovana Vojinka,

      Tih godina je iz Srpskog Garčina odselilo je još osam domaćinstava Mijatovića. Gojko Malović je 2010. godine objavio Spiskove srpskih optanata u Mađarskoj 1920-1931. godine, gde se konkretno za vašu porodicu navodi da su optirali: Mijatović (Stevo) Uroš, rođ. 1883, žena mu Saveta, rođ. 1883, te sinovi im Vojin, rođ. 1905, i Milan, rođ. 1907. godine. Za Vojina sam još jednom proverio, u knjizi piše da je 1905. godište.

      Nažalost, ne bih znao reći odakle su mogli doći u sam Garčin, a osim ako po porodičnom predanju ne stoji da ste baš poreklom iz Srbije, moguće je da ste tamo došli i iz drugih krajeva, jer taj prostor u isto vreme naseljavaju Srbi koji dolaze sa Arsenijem III Čarnojevićem, i Srbi iz Bosne i Hrvatske.

      Crkva Sv. Arhangela Mihaila u Garčinu srušena je 1973. godine.

      Odgovori
  • Miki

    Zanima me poreklo porodice Đorđević iz Zaječara. Preci su živeli u Peći na Kosovu, prema nekim pričama. Slavili su Sv.Petku..

    Odgovori
  • maja planincic

    Opstina Cacak selo Mrsinci .

    Odgovori
  • marko kasterovic

    Pozdrav svima. Htio bih znati jel ima iko informacije o porijeklu porodica iz Posavine. Konkretno,ja se prezivam Kašterović iz Pelagiceva sam,kod Gradačca(nekad Gornji Žabar) krsna slava je sv. Ignjatije. hvala

    Odgovori
  • snezana rajic

    Dobar dan ,zovem se Snezana ,devojacki Obradovic ,od oca Rade ,njegovi su se roditelji zvali Mile i Kata Obradovic ,dedini roditelji su se zvali Ilija i Kata Obradovic iz Doljana u Lici ,deda je kolonizacijom dosao u Apatin ,Vojvodina. Zelela bih nesto vise da saznam o poreklu oceve porodice ,odakle poticu ,jer ima raznih prica ,kao iz C. Gore ,Kosova i Hercegovine ,unapred hvala i pozdrav.

    Odgovori
  • Nebojša

    Snežana, neophodno je da navedete krsnu slavu ukoliko želite da otkrijete dalje poreklo.

    Kako Obradovića ima puno u tom delu Like (preko 40 kuća), pretpostavljam da pripadate plemenu Bogunovića i da slavite Sv. Jovana?

    Inače, o Bogunovićima se zna stvarno puno. Poreklom su iz Raške, a jako rano su neke porodice Bogunovića zabaležene i u Popovom Polju (Hercegovina).
    Neki autori tvrde da su Bogunovići, na neki način, povezeni sa Nemanjićima.
    U Krajini su se razgranali, a osim Obradovića, ima ih i sa sledećim prezimenima : Pjanić, Pašić, Bundalo, Mazalica, Adamović, Anušić, itd. Svi slave Sv. Jovana.
    Bogunovići su prvo došli na Zmijanje, pa odatle u Liku i Dalmaciju, a kasnije su se širili i po Bos. krajini.

    O Bogunovićima (izvor : Poreklo pravoslavnog naroda severozapadne Bosne, Vladislav Skarić, Pounje u Bosanskoj Krajini, Milan Karanović) :

    “ Bogunovići su po Vladislavu Skariću od Raške. To sam čuo od njihovih bratstvenika u Lici, da su od Stare Srbije. Nina Kovačević, starac od 75 g. iz Malog Radića priča o poreklu svoga roda ovo:
    pre 300 god. „pali“ su na Zmijanje pod Bjelaj. Kad su žene nabijale konoplje, izgori im kuća i u njoj tapija. Tad im Turci otmu zemlju i oni se sklone u Dalmaciju, upravo kad je Mletačka istisla Turke iz Dalmacije.
    Kad je Stojan Janković isterao Turke iz Like, preseli jedan ogranak u Liku u Zrmanju. Tu ih se brzo narodi toliko da su se morali raseljavati. Iseli ih se 7 braće pre 150 godina u Vranovinu u Bjelajsko Polje. I tu nisu mogli da skrase i presele se u Doljane. Jedan je brat bio kovač. Kovao je zvona za ovce i uzimao je ovcu dvizicu za svako zvono. Tako je zametnuo ovce, koje su mu se triput hiljadile. Potomci njihovi od grane Kovačevića i sad imaju ovce od tih ovaca, koje su uzimali za zvona. Dešavalo im se da im je prelazilo hiljadu i te su odbijali u planinu, da su onoga ko ih nađe. Tad ih je bilo u kući 70 čeljadi. Po kovaču se prozovu njegovi sinovi Kovačevići. Jedan se nosio kao paša pa mu potomke prozovu Pašići, a jedan je od 7 braće rado pio, pa mu potomke prozovu Pjanići. Iz Doljana su najpre jedni preselili preko planine u Veliki Radić. Iz ta dva naselja kao matice rasele se po ovoj oblasti. – Bogunovići su i Bundale i Mazalice, samo ne zna se da li su se razrodili sa posebnim prezimenima u Dalmaciji ili Bosanskoj Krajini. Bogunovići su i Adamovići, Marčete, Stojanovići, Tatići i Grmuše, samo su se prezvali tako u Dalmaciji.

    – Čini se da su se u Lici izdvojili:

    Cvjetičani, Poznani, Borići, OBRADOVIĆI, Krajinovići, Cvijanovići, Škundrići i Miljuši. O tome se toliko sačuvalo da su „nekako jedno“, pa se eto „razrodilo“. Zbog toga što su se razgranjavali u Dalmaciji, Lici i Bosanskoj Krajini to se pleme Bogunovića može razvrstati u tri grupe rodova. Ni jedan mi slučaj nije poznat da su se između se ženili.

    U prvoj su grupi : Bogunovići 21 kuća. u 10 naselja; Kovačevići 97 k. u 21 n.; Pašići 31 k. u 6 naselja; Pjanići 3 k.; Anušići 10 k. u 4 n.; Mazalice 12 k.u 6
    n.; Bundale 4 k. u 2 n. Đurašinovici 5 k. svega je od ove grane 183 kuće.

    U drugoj su u Dalmaciji razrođenoj grupi najjači Adamovići. Iz Dalmacije su pali pre 200 g u Smoljanu više Bosanskog Petrovca. Tu pobiju Turke, jer su im hteli da provedu silu na slavi, pa pobegnu preko planine u ovu oblast, a jedni u Prekosanje.
    U ovoj su grupi: Adamovići 27 k. u 9 n.;Marčete 24 k. u 5 n.; Stojanovići 16 k. u 8 n.; Grmuše 25 k. u 18 n. i Tatići 15 k. u 5 n. svega 107 kuća.

    U trećoj su Ličkoj grupi: Miljuši – OBRADOVIĆI i Krajinovići.

    Ima ih u ovoj oblasti:

    Miljuši 26 kuća. u 13 naselja; OBRADOVIĆA 18 kuća. u 7 naselja.; Cvjetičani 27 k. u 11 n.; Poznana 7 k. u 4 n.; Borića 6 k. u 3 n.;Krajinovića 10 k. u 6 n.;Škundrića 6 k. u 4 n.; Vranješa 5 k. u 2 n.; i Rakića 1 k. Svega je bratstva Bogunovića u ovoj oblasti 396 kuća sa 22 prezimena i svi slave Sv. Jovana.

    U Lici je samih Bogunovića 79 k. u 8 naselja. Od poznatih su istaknuti ljudi iz ovih grupa rodova: vojvoda iz Ustanka 1875-78. Trivun Bundalo iz Hašana i pop Vajan Kovačević; zadnji Lički hajdučki harambaša Laza Škundrić, i organizator austrijske žandarmerije u Bosni general Cvjetičanin. Izrazitih je njihovih plemenskih osobina, borbenosti i retke smelosti pop Mile Bogunović iz Vrela, koji je umro 1915., interiran u Aradu. “

    Što se tiče veze Bogunovića i Nemanjića, znam samo da postoji priča o nekom Bogunu (rođak Nemanjića), koji je živeo između Trebinja i Mostara i od njega su nastali Bogunovići (Sv. Jovan), koji su kasnije otišli ka Šibeniku. Od Šibenika su se pomerali ka Pounju i Lici.

    Odgovori
  • Nikola Petković

    Poštovani,
    Već dugo tragam za mestom, literaturom, veb-sajtom, koji bi mogli da mi pruže neke informacije o poreklu moje porodice i mojim korenima. Najzad sam naišao na Vašu stranicu i zaista se prijatno iznenadio tematikom i ažurnošću. Inače, ranije sam se raspitivao po razni drugim sajtovima na ovu temu, ali ni od koga nisam dobio nikakav odgovor.
    Rođen sam u Metohiji u opštini Istok. Moja porodica je živela u selu Žakovu kod Istoka do 99-te godine. Čuo sam nekoliko verzija priče o poreklu moje porodice, ali nijedna nije potkrepljena i potvrđena, već su to samo pretpostavke. Jedna je da Petkovići iz Žakova potiču sa Žabljaka, a druga da su bili deo plemena Bjeopavlići. Moja saznanja o precima ne dosežu daleko, otac mi se zvao Živorad-Rade, deda Milić, a pradeda Vukadin. Za pradedu znam da je bio jedan od poznatijih pripadnika srpskog naroda na području Istoka (po priči, bio je neka vrsta današnjeg narodnog poslanika, kažu da je išao na konju do Beograda i od kralja dobio kuburu na dar). U ovom kraju sukobi sa Albancima imaju viševekovnu istoriju, a u tim sukobima učestvovao je i moj pradeda. Iz osvete su mu ubili dva maloletna sina dok su u planini čuvali stoku, a on sam je streljan u selu Rakoš oktobra 1943. godine, zajedno sa još 63 muške glave od strane albanskih fašističkih formacija.
    Krsna slava nam je Sveta Petka.
    Bio bih vam neizmerno zahvalan na bilo kakvoj informaciji ili pomoći u vezi sa literaturom i istorijskim izvorima u kojima bih mogao da tragam za svojim poreklom.
    Ukoliko bilo ko ima informacije o ovoj temi neka mi se javi na e-mail nkl_petkovic@gmail.com
    Srdačan pozdrav!

    Odgovori
  • Nikola Petković

    Zapravo, potkrala mi se značajna greška pri pisanju adrese elektronske pošte, umesto nkl_petkovic@gmail.com treba da stoji nkl_petkovic@yahoo.com
    Izvinjavam se na previdu

    Odgovori
  • Lazar

    Pozdrav,zovem se Lazar Kostic,zivim u Kragujevcu.
    Ja trazim poreklo moje porodice Kostic koja potice iz sela Smilov laz na planini Rogozni kod Novog Pazara. O mom poreklu znam sve informacije o zadnjih pet kolena. Moj “navrdeda“ (mog dede pradeda) zvao KOSTO, imao je kolko ja znam jednog brata MARKA ( i Markovi potomci se prezivaju Kostic) a Kostov i Markov otac se valjda zvao MILENKO. Po pricanju moga dede nasi Kostici poticu iz sela Lopate u Crnoj Gori, i znam da kada su se doseljavali da su se doselili vise brata koji su naselili sela Bube, Zagradje, Lukov do, Smilov laz (sva sela su na planini Rogozni). Po pricanju, nas je predak valjda pobegao iz crne gore zbog krvne osvete zato sto je ucestvovao u ubistvu ili cak i ubio Smail-agu Cengica (za ovo nisam siguran) a i cuo sam da su se ti moji preci (u nekom periodu) prezivali i Radivojevici ili Radojevici. Znam da se iz Smilovog laza (neznam u kom periodu, a znam sigurno da nisu Kostovi i Markovi potomci) odselio jedan odeljak u selo Vrbolaz (kod manastira Djurdjevi Stupovi) kod Novog Pazara. Oni se jednim delom prezivaju Smilovac po Smilovom lazu, a drugi se prezivaju Jankovic valjda po nekom pretku Janku. Krsna slava nam je Sveti Jovan (20. januar) a preslava 7.juli (ali svi mi to slavimo u prvu nedelju posle Petrovdana, valjda zbog neke osvete od turaka da bi zavarali trag). Voleo bih, ako je moguce, da saznam moje “pravo poreklo“, od kog plemena poticem,ko je i kad naselio Smilov laz i sto sta jos drugo. Unapred veliko HVALA ma koliko mi pomogli u ostvarenju ovog cilja, moj e-mail je lazar.kole.kostic@gmail.com

    Odgovori
  • Stefan

    Poštovani,

    Već dve godine istražujem svoje poreklo, ali se bojim da bez pomoći nikad neću uspeti. Uspeo sam da otkrijem podatke o čukundedinom dedi, ali se to svodi samo na ime. On se zvao Ivan Petković i doselio se u Goračiće (Dragačevo) polovinom 19. veka iz Sjenice. Od njegove dece znam samo za Jovana, koji je moj direktni predak, a čiji je sin, Jezdimir, učestvovao u Prvom svetskom ratu (1882.-1918.). Krsna slava nam je Nikoljdan. Bilo kakva informacija o poreklu pre Ivana ili o knjizi u kojoj bih mogao da nađem podatke bi bila od velikog značaja. Unapred hvala.

    Odgovori
  • Nebojša

    Stefane, ovo je podatak iz knjige Dimitrija Janjića, „Spomenica Jelisava Janjića, 1867-1915“. Ne znam koliko ovi Petkovići imaju veze sa Vašom granom, ali možda može da bude od koristi :

    Janjići su u Goračiće (Dragačevo) doseljeni oko 1730. godine „odnekud so granice Hercegovine i Crne Gore“. Pominje se, kao njihov zavičaj, neko selo Podstijenje, ali je to najpre Ljubinje u Hercegovini, gde i danas ima Janjića i Traševića. Doseljena su tri brata: Janaćko, zvani Janjo, Petko i Trivun, koga su zvali Traš, što je, možda, i staro prezime ovog roda. Janjovi potomci su Janjići, Petkovi — Petkovići, a potomci Trivuna Traša — Traševići. Neki tvrde da je zajedničko prezime ovog roda bilo i Milićevići, kako se, sve do 1830. godine, potpisivao jedan od sveštenika iz roda Petkovića — David, koji je službovao u crkvici pod Gradinom na planini Jelici. Po doseljavanju nastanili su se sa obe strane potoka Rajinac: Petkovići na desnoj, a Janjići i Traševići na levoj strani ove rečice, ispod stene Vranjoča.
    Janjići su se u 19. veku potpisivali i kao Nedeljkovići i Dimtrijevići, kao potomci Dimitrija i Nedeljka, učesnika u prvom i drugom srpskom ustanku.

    Odgovori
  • Aljoša

    Pozdrav!

    Zovem se Aljoša Rebrača, i potećem od Rebrača iz Gline (Banija), od kojih sad većina živi u Beogradu. Takodjer znam, da su moji pretci od nekud došli na Baniju i to je pitanje na koje odgovor nemam, pa se obraćam vama, ako možete nekako da mi pomognete ili da me uputite nekome koji može da mi pomogne. Ja imam dve teorije, po jednoj Rebrače potićemo iz Crne Gore, a po drugoj iz Hercegovine… U svakom slučaju svi sa prezimenom Rebrača su rod, naći nema različitih izvora… Naša slava je Srdjevdan.

    Hvala vam na odgovorima

    Odgovori
    • Okir

      Pozdrav, Aljoša.
      I ja sam sa Banije. Imam ponešto o Rebračama.
      Javite se na: demic.petar@rocketmail.com

      Petar

      Odgovori
      • Aljoša

        Pozdrav, Petar!

        Hvala Vam što ste se javili povodom rodoslova. Ja se unapred izvinjavam za sve gramatičke greške jer sam rodjen i živim u Sloveniji. Bilo bi vrlo ljubazno, da mi kažete sve što znate o Rebračama i ako poznajete nekoga, koji se time bavi ili mislite da zna još nešto više da mi javite. Ja sam vam slao mail ali nisam siguran dali je došao.Moj mail je aljosa.rebraca@siol.net

        Puno pozdrava i hvala Vam

        Aljoša Rebrača

        Odgovori
  • Petar Petrović

    Postovani veoma mi se svidja vas sajt pa me interesuje poreklo stanovnika sela Ramace kod Stragara.Obzirom da moja porodica slavi svete Vraceve kao krsnu slavu konkretno me zanima poreklo moje porodice ,obzirom na price da poticemo iz bratstva Matejica koji su poreklom iz okoline Sjenice

    Odgovori
  • Nebojša

    U Ramaću, poreklom iz Krajinovića (okolina Sjenice) :

    Matejići, veliki rod, 1911. godine imao 117 kuća, od kojih Matejića u užem smilu 47 (Paunovići 17, Mićakovići 9, Baćići/Stevanovići 5, Gušići / Milutinovići 4, Maksimovići 4, Rakovići 3, Filipovići 3, Božurčevići 2), a u okviru njih ogranci Mulića (Stevanovića) 9 i Joksimovića (Marinandića) 7, zatim Perišića 17, Đokića 16, Mijajlovića 15 i Gavrilovića 6.

    Izvor: Mile Nedeljković, „Ko su Šumadinci“

    Jedini rod koji u Stragarima slavi Sv. Vrače jeste rod Ćulumovića (18 kuća), doseljeni iz Batota u kruševačkom okrugu. Jedna su porodica sa Jaćovcima iz Orlovca, u Milutovcu i Velike Drenove.

    Izvor: Stanoje M. Mijatović, „Temnić“, 1905. godine

    Inače, u Ramaći, stanovništvo je poreklom iz pet oblasti. Iz Stare Srbije dva roda, a ostale oblasti su dale po jedan rod, i to : Golijska Moravica, Srem, Gruža i Nišava. Četiri roda su došla ovamo u zbegove, jedan na ženino imanje, a jedan poreklom od pečalbara.

    Izvor: T. Radivojević, „Naselja u Lepenici“

    – Ko je došao u Stragare –

    Doseljene porodice često su se delile i razilazile

    Očito, kao što se sa više strana steknu različite porodice u jednom selu, tako se jedna porodica raslojava i drobi naseljavajući se u nekoliko mesta. Ponekad je tome razlog brojnost porodice i veličina stočnog imetka, kad je teško smestiti se u neko naselje gde već postoje stare porodice pa je nedovoljno slobodne zemlje za pridošlice, ponekad i to što se selilo u mlazevima i postupno, ponekad što su u samom putu iskrsavale različite prilike koje su uticale na podele i razilazak porodica u potrazi za novim staništima.

    U ovako podeljenim porodicama su pamćeni poreklo i srodstvo i čuvana ista krsna slava kao njihova zaloga i dokaz.

    Poput Spasića, Simića i Blagojevića, naseljavala se i grupa familija Karajovića. Karajovići su matično naseljeni u Gledić, gde su došli pre Prvog srpskog ustanka iz Ibarskog Kolašina, od njih su Karajovići u Bajčetini (došli tu krajem prošlog veka), a rod su sa Kosovcima, Ivanovićima, Bogdanovićima i Jovanovićima u Milakovcu i Miletićima i Božovićima u Godačici. Ove familije imaju još jedne zajedničke srodnike – Karapandžiće u Erčegama u Moravici (Dragačevo), što samo potvrđuje pravac njihovog doseljavanja u Šumadiju. Osim porodičnog sećanja, koje je početkom ovog veka bilo još sveže, sve ove familije su očuvale i istu slavu – Mitrovdan.

    U Stragarima je 1735. godine sveštenik Veselin Borisavljević, poreklom iz Trudova, kod Nove Varoši. Od Nove Varoši, iz sela Kosatice, potiče i stara stragarska porodica Rajića, doseljena početkom XVIII veka. Po drugoj verziji su od Pipera, a bili su pre dolaska u Stragare naseljeni u Velenju (?) u okolini Novog Pazara. Rajići u Stragarima imaju srodnike u Glediću (1921. je devet kuća Rajića u ovom selu), u Banjici kod Čačka i u Guči. Po ovom razmeštaju se najbolje vidi pravac njihovog naseljavanja u Šumadiju. Od ove familije su Tanasko Rajić, barjaktar Prvoga srpskog ustanka (poginuo u boju na Ljubiću 1815), i značajni srpski pesnik Velimir Rajić (1879-1915).

    U Stragare su, kad i Rajići, došli od Sjenice preci Cicića (17 kuća) i Markovića (3 kuće). Tad dolaze i Veresići, čiji se predak Petar Veresija pominje u Karađorđevom Delovodnom protokolu 1812. godine. U isto vreme (oko 1735) dolazi i Pavle Gužva, rodonačelnik Gužvića (od kojih je čuveni topolski sveštenik Stevan Gužvić i aranđelovački lekar Milan Gužvić). I znameniti stragarski Todorovići, čiji su današnji ogranci Bogojevići, Jevtići, Markovići i Milovanovići (1923. ukupno 11 kuća), takođe su došli kad i Rajići, ali iz Vraneša kod Prijepolja. Iz ove porodice je Marko Todorović, buljukbaša u Prvom ustanku, a od njihovog srodnika, odseljenog u Palanku, potiču čuveni novinar i književnik Pera Todorović (1852-1907), saradnik Svetozara Markovića, uhapšen zbog Crvenog barjaka u Kragujevcu (1876), a zbog Timočke bune (1883) osuđen na smrt, pa pomilovan, i humorista Miodrag Todorović (umro 1995).

    Stanje i sastav stanovništva Šumadije pod austrijskom okupacijom (oko 1735. godine) su vrlo važni da bi se razumeo današnji njegov sastav. Jer ovo, pretežno doseljeničko, stanovništvo je, uz malobroj no starosedelačko stanovništvo, osnova na kojoj će nastati savremeni tip Šumadinca.

    Predeo Lepenice je poznat po vrlo raznolikom sastavu stanovništva, koje potiče iz mnogih oblasti. Najaktivnija oblast za naseljavanje Lepenice, prema istraživanju Toše Radivojevića (1911. godine), bila je Stara Srbija, koja je dala petinu stanovništva Lepenice, dok od ostalih oblasti Timok ima 8,5 odsto, a druge manje od po pet odsto udela u stanovništvu.

    IZVOR: Mile Nedeljković, „Ko su Šumadinci“, Glas javnosti 3. april 2001. godine

    Odgovori
  • Nenad

    Da li neko moze nesto vise da mi kaze o Nikićima koji su se sa Kopaonika odselili u selo Vladovo,pa onda u selo Partes, opstina Gnjilane, ali pre selidbe. Od selidbe na ovamo je poznato skoro sve ali me interesuje pre toga i da li postoje neke porodice koje su ostale…Nikic -Melez (1.k sv. Nikola), Starinom sa Kopaonika, kao i njegov rod u Partesu-opstina Gnjilane. Doselili su se 1910 sa Kopaonika. Zna se prvo za Zivka koji ima sina Stojana rodj.1840.(zene:Smiljana 1840 i Stana1845).Stojan ima decu: Manasije, Milena, Cvetko,Jelena, Zora, Zivko, Stojanka, Marija, Mladena. Ostalo mogu u daljoj prepisci da pisem. Hvala puno svima Nenad

    Odgovori
  • Bojan

    Molim vas, ako ima neko bilo kakvih saznanje o Pantićima. Slava Sv.Arhangel Mihail.Na Romaniju smo došli oko 1870. godine iz okoline Kolašina. Po pričama starijih navodno smo se prezivali Gavrić. Prezime smo promijenili ali je slava ostala ista.

    Odgovori
  • Prijić

    Prijići potječu iz Šumadije odakle doseljavaju u Žepče deo porodice prima islam I ostaju u srednjoj Bosni a deo porodica odlazi put Knina. U Kninu i okolini ostaje deo porodica svi isključivo pravoslavne vere. Posle slede dela porodica iz Knina najvećim delom u Mijače kod Pakraca a manji deo porodica u Bjelovar I Koprivnicu. Iz okolice Koprivnice neke porodice odlaze za Košku u Slavoniju a neke u okolicu Slavonske Požege. Noviju povest nastavit će mlađi.

    Odgovori
  • Mile Santrac

    Za Vitomira Radovića iz Ulcinja,

    Gospodine Vito,šta bi od obećanja,ima li kakve nade …..
    koja reč o Santračima a i nešto više…
    onako ,kako Vi umete..

    pozdrav
    Mile Santrač ,Beograd

    Odgovori
  • Milos Boskovic

    Postovani,
    Porodicno prezime je BOSKOVIC,mislim da su sa Kuca, pradeda mi se zvao Blazija, a deda Danilo, kasnije su valjda presli u Babice kod Peci, a posle rata II velikog u Jagodinu! E sa postoji i neka prica da smo od Ostojica pa da su promenili prezime! Pa ako moze vasa strucna pomoc bio bih veoma zahvalan!

    Milos Boskovic

    Odgovori
  • Vitomir Radović

    ZA MILOŠA

    Miloše,

    Ako niste nikada menjali prezime i slavu, onda ste iz Kuča iz Lopara Koćkih.
    Ako ste od Ostojića onda ste starinom od Maksimovića u Velikom Borku došli iz Kuča tri brata Vaso, Ostoja i Stojak. Maksimovići potiču od Ostojića, to jest od Ostoja.Doseljena braća su poreklom iz Ublaca u Kučima od bratstva Čarapića-Vujoševića,A njihov najdalji predak je Drekale, što znači da su od Drekalovića.
    Ostojići su promenili slavu i slave Đurđic.
    Za sada toliko.

    Pozdrav od Vita Radovića iz Ulcinja

    Odgovori
  • Mile Santrac

    za Vukoviće iz R.Srpske (selo Donje Vodičevo)

    Vukovići i Borići, Dardići iz Krajine, rođakaju se odavno sa
    Santračima.
    Poreklo i je isto,Kolašin -C.Gora
    Nisu im iste Slave, ali poreklo i loza im je bliska-ista

    pozdrav
    Mile Santrač .Beograd

    Odgovori
    • Vuković

      Mile,

      Hvala ti na informacijama. Nisam do sada čuo za bilo kakvu vezu porodice Vuković sa Santračima. Pre skoro 30 godina čuo sam podatak da Vukovići pripadaju plemenu Vasojevića. Moj djed mi je isto tako jednom rekao da je on čuo da je neki njegov predak došao iz Crne Gore u to područje u okolini današnjeg Novog Grada (bivši Bosanski Novi). Pozdrav.

      Odgovori
  • marija filipovic

    moji su doseljeni iz prilepa prezime filipovic slava sv.nikola volela bi ako ima jos neka porodica da zivi u prilepu da mi se javi…hvala u napred

    Odgovori
  • Predrag

    Poštovani,
    Živim u selu Preocu, opština Priština. Porodica Tomić, slavimo Đurđic,poreklo nam je iz Metohije, poznati kao Metojčani, kao što piše Urošević u svojoj knjizi. Možete li mi pomoći u dobijanju još informacija o poreklu porodice?
    Metojčani (17 k., Đurđic ). Doseljeni krajem 18. veka iz Metohije, „od krvi“. Pored Đurđica proslavljali su još i Đurđevdan, a kao staru zavetinu za održavanje stoke, kada su takođe sekli kolač, drže praznik Mladenaca.

    Hvala unapred!
    Tomić Predrag

    Odgovori
  • ljiljana kosovic

    O Kosovićima iz Cuca u Crnoj Gori.
    Rodonačelnik knez Bajko otkuda je došao u Cuce početkom 16.v.
    Rodio sinove Vučetu i Vučića. Vučić rodio Marka. Marko rodio Kosa. Mi smo od Kosa ali koga je rodio Kos i dalje znam da su poslije krvne osvete braća prebjegli na Bobane izviše Popova Polja. I znam da se jedan brat imenom Risto poturčio u Mostaru, ali je zadrzao prezime Kosović. Zna li neko ovo izmedju. Hvala i najljepši pozdravi.

    Odgovori
  • stefandjumic

    INTERESUJE ME SBE O PORODICI ĐUMIĆ-ĆOJLUK (BOSANSKA KRUPA). ZNAM SAMO DA SU SE SVI ODSELILI U VOJVODINU 1945. INTERESUJE ME NJIHOVO POREKLO, IMENA NEKIH ŠTO VIŠE ČLANOVA PORODICE ĐUMIĆ? UNAPRED ZAHVALAN STEFAN ĐUMIĆ

    Odgovori
  • Nebojša

    Pretpostavljam da slavite Aranđelovdan? Ukoliko je tako, Vaši Đumići su ogranak najbrojnijeg krajiškog roda Rodić-Stojsavljević. Bilo je u više navrata reči o ovom razgranatom rodu. Ima ih sa puno izvedenih prezimena, kako u Bosanskoj Krajini, tako u Lici i Dalmaciji.

    Prema sačuvanom predanju, poreklom su iz Stare Srbije (Makedonija, Kosovo), pa su najpre došli u Hercegovinu, odakle su krenuli dalje na zapad.

    U Lici, Bos. Krajini i Dalmaciji ih ima sa sledećim prezimenima : Rodići, Stojsavljevići, Starčevići, Malbašići, Đumići, Todići, Novakovići, Milanovići i dr.
    Svi slave Sv. Arhanđela.

    Postoji priča kako je neki bogati otac sa 9 sinova došao iz Hercegovine u Plavno (Dalmacija). Jednog sina su zvali „Rodom“ pa su od njega postali Rodići, od Novaka su Novakovići, od Milana Milanovići itd…

    Đumići su dobili prezime po ženi jednog od tih sinova, čiji je nadimak bio „Đuma“. Pretpostavlja se da joj je pravo ime bilo Đurđija.

    Odgovori
    • stefandjumic

      Hvala Nebojsa!Tacno je slavimo Arandjelovdan… ali mene najvise interesuju licno moji preci zbog porodicnog stabla.Najstariju predak za koga znam je moj cukundeda Mile Đumic koji je otisao u Amerku u Pitsburg,pa se kasnije vratio kao dobrovoljac na solunski front i posle toga je dobio od kralja zemlju u Baranji koju je dao svom sinu(bratu od mog pradede),dok je moj pradeda ostao na Ćojluku do 1945,pa se onda preselio u Futog(VOJVODINA).Da li mogu da saznam imena predaka i mesta gde su ziveli dirktni preci od mog cukundede,mnogo bi mi znacilo?

      Odgovori
  • Aca Gajic

    Tražim poreklo Gajić porodice,moj pradeda Ilija doselio iz Volujca kod Šapca u Vukošić kod Šapca, po podacima iz Volujca tamo ima Gajića koji slave Đurđic i po dedinoj priči oni su nam familija, po podacima koje sam našao ovde na sajtu ti Gajići su u Volujac doselili iz sela Dvorište, a pre toga iz Sjenice u Dvorište, ima li kakvih podataka o tome i na koju stranu sad da tražim…. inače sajt je odličan, mnogo dobrih stvari sam pronašao…

    Odgovori
  • miki

    Zdravo. Tražim poreklo prezimena STANIŠIĆ iz ŠOPIĆA kod Lazarevca. Slava je Sv. Nikola.

    Odgovori
  • srdjan

    Poštovani interesuje me poreklo porodice Nedeljković iz sela Stropsko opština Vranje.Inače slavimo svetog Arhanđela 21 Novembra, kao krsnu slavu a seoska slava je Sveta Petka 8 Avgusta.Po nekim podacima predak porodice došao je iz sela Neradovac opština Vranje i tu osnovao porodicu.

    Odgovori
  • Nebojša

    Svi Stanišići Nikoljštaci iz kolubarskog okruga vode poreklo iz Bjelušina, u Starom Vlahu. Pretpostavljam da su Vaši u Šopiću ogranak ovih Stanišića.

    Odgovori
  • Dujo

    Poštovani! Da li možete nešto više da mi kažete o poreklu prezimena Ćešić .Oni naseljavaju selo Zebe kod Bosanskog Grahova .pozz

    Odgovori
  • Misa

    Postovani,interesuje me poreklo Todorovica selo Pavlis kod Vrsca,slava nam je Djurdjic,hteo bih da napravim porodicno stablo pa mi trebaju dosta podataka i informacija.unapred zahvalan M.T

    Odgovori
  • Silvana

    Postovani,

    jako me zanima poreklo porodice Mirkovic iz sela Kremna na Tari. Slavimo Svete Vrace. Deda mi se zvao Dobrosav, a baka je iz familije Jelisavcic, takodje iz Kremana.

    Odgovori
  • Sarko

    Silvna

    Jelisavcici su zabelezeni u Bioski zapadno od Stapara. Jelisavcici su cetvrata porodica u Bioska. Ova stara hajducka porodica, mnogo terana i raseljavana, dosla je iz Kuca (crnogorska Brda), iz istog mestaodakle su rastinski i zaovljanski Kremici. U ovo selo su dola tri brata: Marko, Milos i Krstouz staru mater Jelisavetu (Jelisavku). Krsto je bio hajduk i odmah po dolasku u Biosku odelio je svoje i preveo u Zaovine u Konjsku Reku; tamo ih stavio pod nadzor srodnika Kremica, s kojima je i hajdukovao. Krstov je unuk cuveni hajduk Pavle Jelisavcic, koji je dugo hajdukovao po Srbiji i Bosni pedesetih i sesetih godina 19 veka. koji se na kraju predao nasim vlastima, spustio u Uzice i tamo umro u dubokoj starosti. Iza sebe je ostavio vecu porodicu. Jelisavcici u Keserovini i Djurovici na Ponikama su Jelisavcici, ima ih 20 kuca, slave sv. Jovana.

    Vasi Mirkovici izgleda da poticu od Milosavljevica (Vracevica) u Kremni. U Kremni su dosli pred Selacima na nekoliko godina od morackog manastira (Moraca), dosla su braca: Siman i Milosav i udova snaha Stana s decom i pala u G. Radusu, gde su i Selaci dosli uz njih. Odmah po dolasku Selaka podele se: Milosav izadje u Matik na Kose, a malo ispod njega Siman, a udova Stanu ostave u Radusi. Od Stane se odele pastorak Jovan i ostane u Radusi, a Stana sa drugom decom sidje u Konjsku Reku i tamo umre, gde joj se deca izdele i predje u Biosku i ostane na starom mestu kao Stanici. Jovanovi potomci u Radusi po sinu Bogdanu zovu se Bogdanovici, Milosavljevici, svi su u Matiku pod njima Simanovi su potomci Simanovica i Markovici, gde ih je svih 39 kuca, slave sv. Vrace.

    Ima jos jedna porodica u Kremni koja slavi Sv. Vrace: Dragovici u Bogdanovicima dola je iz Sljivovice slave sv. Vrace.

    Vase prezime Mirkovic je mozda od novijeg vremena, uzeto pred kraja prve polovine 20. veka.

    Svi podaci su od 1913 – 1914 godine.

    Odgovori
  • Lazic Jovan

    Zovem se Jovan Lazic. Vodim poreklo iz malog mesta kod Trilja-Sinja zvanog TIJARICA u Hrvatskoj drzavi. Tamo ima zaseok sa puno kuca Lazica. Posle i za vreme II svetkog rata nastala je bezanija pa se moj deda Jovan smestio u Rumu, gde sam i ja rodjen 1957 godine. Krsna slava nam je sveti Djordje-Djurdjevdan 6.maja. Molim one koji nesto znaju o mom prezimenu neka se jave.

    Odgovori
  • Nebojša

    U okolini Sinja (Bisko) živelo je hrvatsko pleme Sučić. Od „davnina“ su tu. U okviru njih se pominju i neki Lazići.

    Marjan Matković tvrdi da su Lazići Hrvati i napominje da ih je u Tijarici bilo 8 porodica sa 35 članova.

    Međutim, isti autor za dalmatinske Laziće tvrdi da su poreklom verovatno iz Bosne, ili sa Biokova.

    U severnoj Dalmaciji ima više nesrodnih grana Lazića, a sve su poreklom zaista iz Bosne.

    Laziće (Gornja Tijarica) pominje i Aleksandar Bačko u „Porodice dalmatinskih Srba“. U tom mestu, Lazići se pominju još 1766. godine.

    Odgovori
  • Žika

    Po porodičnom predanju porodica se doselila u Šumadiju krajem 17. veka. Deo je ostao u Šumadiji, a deo je prešao preko, u „Banat“ po priči. Našao sam da u Bačkoj, u Rumenci postoji slično prezime (Plačkov) zabeleženo u isto doba (1722.). Da li imate neke podatke o familiji Plačkov iz Rumenke (Piroša), bar koju slavu slave i slično. Inače naša je sveti Nikola.
    Hvala

    Odgovori
  • Igor Stevanovic

    Postovani,

    interesuje me poreklo prezimena STEVANOVIC ,znam nije lako jer je jako cesto prezime!!:(( Slava: LAZAREVDAN Pronasao sam nasu lozu u crkvenim knjigama u Ugljeviku ( Semberija ):
    Otac mi je Dragan pa deda Mitar pa onda:Risto
    Stevan,
    Petko
    Stevan ( dosao od Bilece oko 1805 zajedno sa od Bogica Bogicevica familijom-bivseg predsednika BiH ).
    Haplotip nam je R1a.
    Pominjalo se i neko mesto GRUDE medju starijima ali ih nazalost vise nema da bi saznao nesto vise.
    Mnogo knjiga sam iscitao pronalazio dosta Stevanovica ali ni jedan ne odgovara nama.
    Da li neko moze da pomogne ???
    Najlepsi POZDRAV I HVALA na trudu koji znam da nije ni malo LAK !!

    Igor

    Odgovori
  • Goran

    Jel zna neko nesto o prezimenu Stijak ?
    Slave Sv. Jovana Zlatoustog i vecina ih je koncentrisana u Bosanskoj Kostajnici i okolini.

    Odgovori
  • rasa

    Da li neko ima kakve informacije o prezimenu Talijan, da li vodi poreklo iz Hercegovine ili Kosova.

    Odgovori
  • Šarko

    Rašo, kažite nam koju krsnu slavu slavite i odakle ste?

    Odgovori
  • rasa

    Iz Smederevske Palanke,sv Djurdjic

    Odgovori
  • Šarko

    Rašo pretpostavljao sam da si iz S. Palanke.

    Vaša familija je ogromna, zabeleženi ste u monografiji Smederevsko Podunavlje i Jasenica iz 1925 god. Selo Azanja – Talijani (59 kuća., Sv. Đurđic), Baba Anići (13 k.,) i Stajići (Ilići) (15 k.,). Svi imaju zajedničko poreklo i slave Sv. Đurđic. Čukundeda Sima došao sa Kosova. Imao dva sina: Dobrivoja i Ristivoja. Od Dobrivoja su Talijani, a od Ristivoja Baba Anići i Stajići-Ilići. Jedan od predaka Talijana imao pušku „talijansku“ i po njoj se i danas preziva cela ova porodica.

    Odgovori
  • rasa

    Hvala nisam bio siguran za poreklo prezimena za koje je prostore vezano.

    Odgovori
  • Aleksandar Damjanović

    Interesuje me poreklo mog pretka Damjana (pok. deda mi je pricao da se prezivao Kosjeric ili Kojseric, dosao iz Korita kod Berana -po njegovoj prici oko 1700 god)u Grabovac-Gruza, bilo ih je troje brace, jedan se nastanio u Vrbi kod Kraljeva, za drugog ne znam, a ovaj (Damjan po kojem i nosimo prezime) je ostao u Grabovcu gde se ozenio zenom Velikom. Unapred hvala

    Odgovori
  • Ignjic

    Interesuje me porijeklo prezimena Ignjic?
    Moji Ignjici sada trenutno zive u selu Brestovo kod Prnjavora, Republika Srpska.
    Nasa krsna slava je Sveti Arhidjakon Stefan!

    Odgovori
  • Bojan Turo

    Pomaže Bog. Najpre želim da pohvalim Vaš rad, angažovanje i nesebičnu pomoć koju dajete ljudima. Veoma mi je drago da još uvek ima plemenitih ljudi, koji brinu o poreklu, a zna se da su dve stvari svrha postojanja: poštovanje predaka i briga o potomstvu. Naime, želeo bih da ispitam svoje poreklo. Verovatno spadam među retke stanovnike ove planete koji o svojim predcima ne zna ništa. Naravno ne baš ništa, ali su to informacije samo do mog dede. Recimo ovako, da pođemo unazad. Magdalena Turo od oca Bojana Turo (ja) iz Zrenjanina i majke Marije rođ Milenković iz Vlasotinca. Bojan od oca Đule Turo iz Zrenjanina i majke Smiljke rođ Radišić iz Elemira. Đula od oca Ištvana Turo iz Zrenjanina(ili Melenaca) i majke Agneš (ne znam prezime). I to je sve što znam. Takođe znam i da je Ištvan osim Đule imao još šest sinova: Janoša, Zoltana, Ferenca, Štefana, Ištvana i Ota (Đula je najmlađe dete). Koliko se sećam neke priče, Ištvan je rođen u Melencima kao Mladen, pa dobio mađarsko ime i prezime da bi izbegao deportaciju u logor. Koliko je ova priča tačna, ne znam, a vrlo bih voleo da znam o istoriji svoje porodice, jer smo jedina familija Turo (pod uslovom i da je to pravo prezime), koliko je meni poznato. Inače sam sveštenik Srpske Pravoslavne Crkve i bilo bi mi drago da saznam svoje pravo poreklo. Unapred Hvala

    Odgovori
  • Stefan

    Pozdrav svim ljudima dobre volje.Ovako,imam 17 godina a ne znam porijeklo moje porodice.Kao što vidite zovem se Stefan,otac Dragan,pokojni đed Branko.Zaboravio sam ime prađeda i čukunđeda to vam mogu naknadno kazati.Moje selo su Piperi u Podgorici, krsna slava Mitrovdan. Veoma me zanima ovo pošto nikako da saznam istoriju mog plemena, đed mi je umro kad sam bio mali pa nisam stigao da ga pitam a baba ne zna ništa.Imaju par verzija, jedna kaže da smo mi došli sa Kosova u 20. vijeku, da smo prije toga imali prezime Bolevići i da smo ga promijenili ne znam ni ja zašto. I kao kažu bila nam je slava Arađelovdan pa je naš neki predak pobjegao iz nekog zatvora (valjda turskog) na Mitrovdan i od tad se ta slava slavi. Ako iko može da mi pomogne mnogo bih mu bio zahvalan, ovo mi mnogo znači. Pozdrav.

    Odgovori
  • Nebojša

    Boljevići iz Golubovaca (Podgorica) su poreklom iz Bratonožića. Prezivali su se ranije Kaluđerović. Doseljeni su relativno kasno, tek posle oslobođenja Zete.

    Ti Bolevići koje pominješ, poreklom su iz severne Albanije.

    Odgovori
    • zorann

      Gospodine Nebojša vidim da ste saradnik ovog sjajnog portala i da raspolažete sa dosta informacija. Da li biste mogli da mi napišete nešto više o Dobrijevićima-Dobrojevićima koji slave Đurđevdan. Moja porodica Đapa (špicname-t) vuče poreklo od Dobrijevića-Dobrojevića. Na internetu sam našao podatak i da episkop australijsko-novozelandski Irinej Dobrijević slavi Đurđevdan. Inače moji preci su Ličani, verovatno doseljeni iz Dalmacije.

      Odgovori
  • Nebojša

    Zorane, ovde je bilo reči o Dobrijevićima:

    http://www.poreklo.rs/2012/03/07/dobrijevi%C4%87/

    Odgovori
    • zorann

      Hvala Nebojša! Sve sam ja to već pažljivo pročitao. Čak sam kupio i knjigu „Srpske porodice Vojvodstva Svetog Save“. Vidim da većina Dobrijevića slavi Svetog Stefana. Ja vučem poreklo od Dobrijevića koji slave Svetog Đurđa. Pokušavam da prikupim što više informacija o Dobrijevićima-Dobrojevićima i da ustanovim odakle potičemo. Hvala još jednom! Ako znate za neku zanimljivu knjigu – javite.

      Odgovori
  • Saša Pavlović

    Pomaže Bog. Napokon na pravom mestu. Prezivam se Pavlović i po ocu i po majci. Deda po ocu je rodom iz Borča kod Kragujevca a po majci iz Donjih Grbica, isto okolina Kragujevca. S obzirom da ni kod vas na sajtu ni na celom internetu nisam našao nikakav trag vezan za ove dve familije molim vas da mi pomognete ukoliko imate kakvih saznanja. Inače deda po ocu je slavio Sv.Arhangela Mihajla. Pozdrav i hvala.

    Odgovori
  • Nebojša

    Evo teksta o poreklu stanovništva i naseljavanju Donjih Grbica:

    Osnivači Donjih Grbica

    Majka je ona koja odgaji, a ne ona koja rodi

    Da su žene zaslužne matere, koje zahvalno potomstvo uzima kao rodonačelnike, prezivajući se po njima, pokazuju Mirići u Kalanjevcima (prozvani po babi Miri, „koja ih je doselila iz Hercegovine“, rod sa Dukićima u Banji, s kojima su zajedno doseljeni, ali se ovde razišli). Rodoslovno pamćenje Mirića u Kalanjevcima seže do seobe 1737. godine, posle koje se njihova rodonačelnica, baba-Mira, doselila na Rudnik. O tome je Jeremija M. Pavlović zapisao: „Posle kratkog vremena ta porodica se podeli i njeni odeljci odu u dva mesta. Baba Mira ode u Kalanjevce (to su danas Mirići), a Duka ode u Banju (to su sada Dukići). U prvo vreme te dve porodice su išle jedna drugoj u goste; – i ta bi veza dugo trajala, da nije došao Prvi ustanak. Tada su prestali jedni drugima dolaziti. Posle ratova Mirin sin, koji je već bio star čovek, počeo je opet ići u goste, u Banju. Kažu da je najradije išao tamo, samo za to da vidi zajedničke naćve (koje su donete iz Hercegovine, a na deobi pripale Duki, i odnete u Banju. Više puta je plačući govorio Dukinim (i svojim) unučićima, o značaju tih naćava, u kojima je za vreme bežanije mešen hleb. Putujući tako, pričao je, svi smo bacali pogled na naćve, kad smo od gladi bili željni hleba.“

    Tako isto i Vojčići u Vrbici („doselila se baba Vojka od Sjenice. Njena sestra Nerandža otišla u Venčane i od nje su Nerandžići u Venčanima“ – oba roda slave Sv. Aranđela), Gordijanići u Grivcu (najstarija familija), prozvani po babi Gordijani, ili Martići – dva roda u Kniću, srodna po mleku ili po utrobi, koja ih je izrodila (došla baba Marta sa sinom Jovanom od Užica, pa se preuda u Vilotiće, i od nje i tamo nastanu Martići, od koji svako slavi svoju slavu – Jovan Mitrovdan, a onaj u Vilotićima Sv. Jovana). I dobročiniteljke su sticale slavu, o čemu svedoče Nastići u Petropolju (prešli na imanje neke Naste i po njoj se nazvali, a staro im je prezime Bogdanovići).

    Narodna poslovica kaže: majka je ona koja odgaji, a ne koja rodi. Time se ističe savesnost, odgovornost majke-rodilje za potomstvo. Razumljivo je, stoga, što bezmalo u svakom šumadijskom naselju ima porodica koje se prezivaju po ženskom pretku: Anđelići u Zakuti, Leševu, Majniću, Milakovcu, Pajsijeviću i Radmiloviću, Baba-Anđelići u Trnavi, Anići u Orašcu, Aničići u Bukoviku i Goločelu, Bisenijići u Drači, Bojanići u Baljkovcu, Dragušici i Šljivovcu, Božanići u Batočini, Vodicama, Donjoj Rači, Kutlovu, Rabrovcu i Čestinu, Bosići i Vemići u Kniću, Vidići u Vinči, Vukanići u Vrbici, Gordanići u Brzanu, Grozdići u Adrovcu, Daničići u Velikoj Plani, Milatovcu i Miraševcu, Divnići u Stojniku, Dostanići u Lapovu, Ravanici i Čukojevcu, Živanići u Goroviču i Resniku, Ilinčići u Pretokama, Ikonići u Gornjoj Vrbavi, Jagličići u Drači, Janići u Baničini, Belosavcima. Desimirovcu, Lapovu, Resniku, Saranovu, Sepcima, Topoli i Čumiću, Janjići u Grabovcu, Donjoj Rači, Lužnicama i Resniku, Jelenići u Trnavi, Jelići u Borču, Vitanovcu, Vukasovcima, Gornjoj Sabanti, Dragušici, Lipovcu i Čukojevcu, Jeličići u Badnjevcu, Jerinići u Balosavi i Kamenici, Jerosimići u Kniću i Poskuricama, Kalinići u Miraševcu, Katići u Markovcu i Cvetojevcu, Krunići u Drlupi, Kumrijići u Lapovu, Lepavići u Desimirovcu, Ljubičići u Kikojevcu, Manasići u Resniku, Mandići u Kniću i Stublu, Marijići u Badnjevcu, Marići u Balosavi, Belosavcima, Vitanovcu, Vučiću, Grabovcu, Donjoj Sabanti, Kloki, Leševu, Masloševu, Radmiloviću, Stojniku i Čestinu, Maričići u Božurnji, Brzanu, Vitanovcu, Desimirovcu, Korićanima, Markovcu Topoli i Cerovcu, Martići u Đurđevu i Šumama, Milenići u Raškoviću, Miličići u Gradcu, Zagorici i Lapovu (u Lapovu dvoji), Milkići u Markovcu i Miraševcu, Miljići u Stublu, Miljojčići u Vitkovcu, Mirjanići u Plani i Natalincima, Mladenići u Batočini i Vitkovcu, Nastići u Saranovu, Čumiću, Nerandžići u Gornjoj Vrbavi, Poleksići u Guberevcu, Petrići u Ljubiću, Radojkići u Svetliću, Ranđići u Lužnicama i Resniku, Riznići u Banji, Markovcu i Glediću, od Kolašina i slave Sv. Petku, Rosići u Vinči, Vrbici, Donjoj Trešnjevici, Manojlovcima, Petrovcu, Pretokama i Čukojevcu, Ružići u Vodicama, Vojinovcu, Milatovcu, Oplaniću i Trnavi, Savkići u Markovcu, Sandići u Božurnji i Stojniku, Sarići u Guncatima, Donjoj Sabanti, Donjoj Crnući, Rakincu i Stragarima, Selenići u Kniću, Sinđelići u Dobrovodici, Kutlovu i Resniku, Smiljanići u Godačici, Sovijanići u Grivcu, Spasenići u Pajsijeviću, Stajkići u Lapovu, Stamenići u Topoli, Stanići u Vrbici, Žabarima, Milavčiću, Orašcu, Pridvorici, Ratarima i Topoli, Stankići u Saranovu, Šljivovcu i Šumama, Stančići u Badnjevcu i Malim Pčelicama, Trenići u Donjim Jarušicama, Markovcu i Miraševcu, Cvetići u Donjim Jarušicama i Guncatima, Udovičići u Velikom Šenju, i drugi Udovičići (staro prezime Sinđići) u Bečevici, Popadići u Brnjici, Gornjoj Šatornji, Lapovu i Čukojevcu…

    Niti su Šumadinci samonikli, niti bi stekli tako dobar glas i ugled da uza se nisu imali takve životne oslonce i pomagače kakve su majke, žene i kćeri Šumadije. Jer, zlehuda vremena, kada se muški ginulo, tražila su i muževne žene. A Šumadija ih je imala.

    Sudeći po stanovništu koje danas u njima obitava, Donje Grbice idu u red najstarijih lepeničkih sela. Osnovala su ga tri roda – Bataveljići, Gvozdenovići i Raletići, doseljena posle 1737. godine iz Stare Srbije, i njihovi potomci su početkom ovog veka činili osam devetina seoskih domaćinstava, što, pogotovu u pogledu porodične razuđenosti i kompaktnosti, kako je uočio i istakao etnolog Toša Radivojević, „nije slučaj više ni u jednom lepeničkom naselju“.

    Došavši posle Druge seobe (1736), pogotovu što su uslovi u Beogradskom pašaluku, kao pograničnom području, bili snošljiviji, preci Bataveljića i Gvozdenovića su doseljeni od Sjenice, a Raletića od Novog Pazara. Bataveljića je 1902. godine bilo 53 kuće, a činilo ih je dvanaest ogranaka – Markovići (9 kuća), Đorđevići (8), Bataveljići (5), Đurđevići (5), Maksimovići (5), Todorovići (5), Jovanovići (4), Matići (4), Simići (3), Jakovljevići (2), Obradovići (2), Pantići (1). U tom vremenu je od njih bilo i Bataveljića u Divostinu (1) i Kniću (4), a od Bataveljića (Markovića) rod Nikolića u Cvetojevcu (1), dok su im, do polovine ovog veka, neki ogranci doprli do Valjevske (Joševa) i Šumadijske Kolubara (Darosava).

    IZVOR: Mile Nedeljković, „Ko su Šumadinci“, Glas javnosti 14. maj 2001. godine

    Odgovori
  • jelena

    Interesuje me poreklo prezimena Vojvodic. Moji su iz Like okolina Donjeg Lapca, slave sv. Nikolu. Skoro sam cula za Vojvodice iz okoline Kljuca [Vrbljani], isto tu slavu slave pa me interesuje da li smo u nekom srodstvu.
    Moj pradeda je Jovan Vojvodic.

    Odgovori
    • Aleksandar Marinković

      Jelena,
      vrlo je verovatno da pripadate velikom krajiškom rodu koji je potekao od starih Štrbaca. Naime, više autora smatra da su od hercegovačkih Štrbaca potekli VOJVODIĆI i Bokani u Krajini. Nadalje, Od Vojvodića su pak potekli Škorići. Na povezanost ovih rodova ukazuju i porodične Slave. Naime, sve one slave stare Slave u Štrbaca: Sv. Nikola i Đurđevdan (naravno, uvek su mogući izuzeci). Postoji i mišljenje da su Vojvodići došli iz Crne Gore i naselili se na granici Like i Bosne gde su se neki od njih prozvali Bokani. Bez obzira na određene razlike u mišljenjima oko starijeg porekla, nema sumnje oko povezanosti Vojvodića sa Škorićima, Bokanima i u dalje ka Štrpcima.

      Odgovori
  • Milorad Bogdanović

    Jelena, teško da neko od nas utvrdi s kim ste u srodstvu.
    Mi možemo samo da vama pomognemo, a najveće obaveze su na vama.

    Da, Vojvodići u parohiji Vrbljani slave Nikoljdan, kao i u parohiji Mrkonjić Grad; Vrelima kod Bihaća; Kralupi kod Visokog;Lušci Palanka; Prkosi kod Petrovca; Umci kod Sanskog Mosta, kao i parohiji Šljivno na Zmijanju. Prepis „Šematizam dabrobosanski“ za 1882 godinu.

    Ali o Vojvodićima dosta toga je napisano u knjizi „Porodice dalmatinskih Srba“ , Aleksandra Bačko, str 91,92. koja se nalazi u našoj digitalnoj biblioteci.

    Samo još da dodam da se prezime Vojvodić prvi put spominje 1378 godine, u pisanim dokumentina, na prostoru Vojvodstva svetog Save (Hercegovine).

    P.S. Ćirilica je tako lijepa, da joj zavidi i latinica.

    Odgovori
  • Dragan Ilic

    Poreklom sam iz Trubareva (Krusevacki srez). Interesujem se za rodoslov i poreklo. Po usmenom predanju poticemo od Djurdjije koji se doselio u ovo selo (po predanju iz Bugarske ili stare Srbije) krajem 18-og ili pocetkom 19-og veka. Imao je tri sina: Stajka, Miliju, Iliju i Aleksu. Po Iliji (verovatno rodjen 1810-1826.g) smo i dobili prezime Ilic. Ovo stvara teskoce jer vecina porodica u centralnoj Srbiji nije imala stalna prezimena (tek od 1851.g. ukazom A. Karadjordjevica je uvedeno stalno prezime). Krsna Slava Sv. Jovan. U ovom kraju u tom periodu je bilo dosta migracije stanovnistva iz C. Gore, Kosova i Metohije, ali i drgih susednih regiona. Napomenuo bih da je selo Trubarevo iako veoma malo naselje kontinualno naseljeno od srednjeg veka. U blizini je bila velika tvrdjava/grad, a nalazi se u turskim popisima (i mapama) defteru za Alacahisar (Krusevac) iz 1615.g. Bio bih zahvalan za komentare i sugestije.

    Odgovori
  • Vuk

    Poštovani,
    jako malo znam o svom poreklu, a u pitanju su prezimena Lasica iz Hercegovine i Kosorić sa Romanije. Bio bih zahvalan na pomoći, pa da krenem da tražim…
    Svako dobro od Gospoda.

    Odgovori
  • Nebojša

    Kosorići su poreklom iz Drobnjaka, slave Đurđevdan. Inače, Kosorići su jedno od najstarijih i najpoznatijih drobnjačkih bratstava.

    Oko 1925. godine, pominje se razgranata drobnjačka porodica Kosorića u Glasincu, Goraždu i Rogatici.

    Lazar Kosorić, prota iz Goražda, čuvao je srebrni tas sa likom Sv. Đorđa, koji su stari Kosorići poneli sa sobom iz Drobnjaka pre oko 100 godina. (oko 1825. godine)

    Lasice su takođe iz Drobnjaka. Ogranak su Miličića. Današnje prezime dao im je neki Turčin, oko koga se neki njihov daleki predak uvijao kao lasica. Živeli su u Komarnici (Šavnik), pa su se preselili u Grabovicu. Veoma davno su počeli da se iseljavaju iz Drobnjaka. Ima ih i u Nikšiću (2 kuće). Slave Nikoljdan, preslavljaju Đurđevdan.

    Inače, ceo ovaj kraj se nekada zvao Stara Hercegovina, iako danas pripada Crnoj Gori.

    U tom delu Bosne bila je zastupljena doseljenička struja iz Drobnjaka. Vaš slučaj samo potvrđuje ovo „pravilo“.

    Svako dobro.

    Odgovori
  • makilija

    Postovani,
    Da li mozete da mi dostavite,informaciju od koga potice porodica Radovanovic iz Batalaga,Koceljeva?Jako me interesuje,da mi date bar neki podatak,jer koliko znam mi slavimo slavu Djurdjevdan,a po vasim informacijama Jovanjdan,to me nekako zbunilo,nekoliko godina u nazad se bavim proucavanjem stabla moje porodice,i imam neke sasvim druge podatke.Hvala vam u napred,znacilo bi mi,jer kako sam navela zbog proucavanja,bitne su mi tacne informacije.
    srdacan pozdrav

    Odgovori
  • Vuk

    Nebojša, veliko hvala na brzom odgovoru!

    Odgovori
  • Radoslav

    Da li mozete da mi kazete nesto o poreklu prezimena Antonijević ?
    Unapred hvala , Radoslav, Beograd

    Odgovori
  • m.z.latkovac

    molim vas pomozite ako mozete u vezi sledeceg-naime stanovnici latkovca su usled migracija 1778god.potomci MUGOSA-PIPERA IZ okoline NIKSICA nastanili prvo podrucja LATKOVCA a zatim BRESNOG POLJA I STOPANJE KOD TRSTENIKA. dali su piperi u crnoj gori imali prezime PEROVAC koje postoji na latkovackom groblju???koja su stara prezimena pipera iz crne???Osim gore navedenog MUGOSA jer tim saznanjem bi mogli da identifikujemo mesta u crnoj gori odakle su dosli nasi preci,JER OVAKO IMAMO SAZNANJA ZA SAMO DVE FAMILIJE[MILENKOVICI I NEDELJKOVICI]Koje su po brojnosti veoma male.molim vas odgovorite mi dali su piperi iz crne gore imali prezimena kao sto su- RAKICI,RADENKOVICI,MIHAJLOVICI,ZIVADINOVICI,KNEZEVICI,JOVANOVICI.dakle prezimena sadasnjih familija sela latkovca????napomena-poznat mi je dekret kneza aleksandra karadjordjevog sina.nas problem je dakle kako identifikovati STARA IMENA doneta iz crne gore???

    Odgovori
  • Vitomir Radović

    ZA M.Z. LATKOVAC

    Poštovani,

    Odgovoriću vam na pitanja, kako ste ih i postavili.

    Pleme Piperi nemaju prezime PEROVAC.
    Imaju prezimena:Perić,Perović,Perošević,Petrović, Pećević, Peunović.

    Stara prezimena u Piperima su:

    Bajević,Bojčević,Vranić,Vujičić,Vukčevići,Grujović,Dedanović,Dragišić,Žabić,Zogović,Jelavić-Macure,Klajević,Koraći-staro bratstvo u Bratonožićima,Krilići,Kurilci-Kurilići,LiješevićiGoričani,MacureJelavići,Mugoši,Plemići,Popovići,Psoglavi,Radoši,Rataši,Stanjevići,Stojanovići.

    Svi stari Piperii njihova bratstva slave Aranđelovdan, osim jednog na Stijeni koji slavi Tomindan.
    Svi stari piperi prislužuju Mali Petkovdan 26. jula, osim jednog: Lučindan; jednog Spasovdan;jednog Ilindan.

    Milenkovića i Nedeljkovića u Piperima nema niti ih je bilo.

    Rakića u Piperima nema.
    Radenkovića u Piperima nema.
    Mihajlovića u Piperima nema.
    Živadinovića u Piperima nema.
    Kneževića u Piperima nema.
    Jovanovića u Piperima ima zovu se Grdanovići rod su od Đurkovića.

    Sve što vas interesuje za crnogorska prezimena slobodno pitajte.

    Pozdrav od Vita Radovića iz Ulcinja

    Odgovori
  • duda

    Već sam dosta vremena posvetila proučavanju svojih porodičnih korena (prezime Nedić)i ni sama ne znam koliko tekstova pročitala. Skoro sam složila kockice ali ne mogu da razjasnim vezu Nedovića i Nedića.Naime moji preci su doseljeni iz Novog Pazara u Kutlovo kod Kragujevca krajem 18.veka i svuda se pominju kao Nedovići-Nedići.(Ovo su zvanični podaci iz popisa,a i stariji rođaci su mi tako pričali)Slava nam je Sveti Nikola a preslava Mladi Sveti Nikola (22.maj).Stari kumovi (doseljeni u isto vreme kad i mi) su nam Tarabanovići iz Ratara.Takođe ne znam da li su moji preci pre Novog Pazara živeli u Crnoj Gori i ako jesu,od kojih su onda Nedovića,pošto ovde vidim da se pominju Nedovići sa raznim slavama.Ako neko zna odgovor na moja pitanja biću mu veoma zahvalna ako mi
    odgovori.Pozdrav.Duda

    Odgovori
    • Nikola Nikolic

      Dudo u mom selu Gorobilju naprimer imaju Micovici i Maricici od jednog brata tako mogu Nedovici i Nedici,ali imaju i po dva prezimena Colakovic i Micovic,ili Ilici pocevci…Postoji mnogo mogucnosti 😉

      Odgovori
  • Nenad

    Poštovani,
    interesuje me porijeklo prezimena Nenad.
    Nenadi za koje znam su porijeklom iz okoline Mrkonjić Grada, Republika Srpska,
    krsna slava je Sveti Nikola.
    Svako dobro.

    Odgovori
  • Petrović

    Poštovani, mene interesuje poreklo porodice Petrović,moj djed se zove Cvijetin Petrović iz sela Boljanić na planini Ozren, kod Doboja(Republika Srpska),krsna slava je Sv.Stefan Dečanski.Znam da je poreklo stanovnika iz ovog kraja sa područja Hercegovine i Crne Gore, ali ne znam tačno iz kojih krajeva(sela ili gradova).
    Unapred zahvaljujem!

    Odgovori
  • Bojana Miodragovic

    Svi Miodragovici u selu Maricka-Prijedor,slave krsnu slavu sv Jovana Krstitelja,iz jedne od tih porodica je i moj otac Milenko Miodragovic,koji je ozenivsi moju majku preselio u susjedno selo Busnovi,u kojem je bio i ostao jedini domacin sa tim prezimenom.Dakle niko ne slavi slavu sv Arhidj. Stefana,pa cak ni preseljeinici u Prijedoru.Dvije-tri porodice Miodragovica u Prijedoru koji slave slavu sv Arh. Stevana,a nemaju veze sa Maricanima,su(cini mi se)doselili iz Prnjavora.Ja bih zeljela saznati od kud Miodragovici u Marickoj,da li i kakve veze imaju sa Hercegovinom ili Crnom Gorom,…Dakle ko god sta zna,a da je siguran u tacnost neka pise . Veliki pozdrav

    Odgovori
  • Milorad Bogdanović

    Bojana, želio bih da riješimo ovaj rebus sa Miodragovićima, ako imaš volje za to.

    U Šematizmu dabrobosanskom za 1882 godinu na str 178 (136), koji je ovdje dostupan svima, marićanski paroh Gavro Stojnić (stara sveštenička porodica iz Krivaje) je zapisao da Miodragovići u Marićkoj slave sv.arhiđ. Stefana, zajedno sa Vrabčićima, Grabežima, Malenčićima, Markovićima,Mijatovićima, Cunjacima, Cvijićima, Božičićima i Kekićima.Marićanski paroh Gavro Stojnić ne navodi ovdje da Miodragovići slave Jovanjdan.
    Busnovački paroh Gavro Kondić (takođe stara sveštenčka porodica ovoga kraja), spominje Miodragoviće u svojoj parohiji i potvrđuje da slave Jovanjdan. Možda su to današnji marićanski prezimenjaci čiji je zaseok tada vjerovatno pripadao busnovačkoj parohiji, ali onda koji su ovo drugi Miodragovići što slave Stevanjdan?
    Mene ovdje još više zbunjuje vaša zabilješka: „iz jedne od tih porodica je i moj otac Milenko Miodragovic,koji je ozenivsi moju majku preselio u susjedno selo Busnovi,u kojem je bio i ostao jedini domacin sa tim prezimenom“.
    Da li su ova sveštena lica pogriješili? Volio bih da se konačno taj rebus sa Miodragovićima riješi.

    P.S. Ćirilica je pismo mojih pradjedova, pa zašto onda nebi bila i moja.

    Odgovori
  • Bojana Miodragovic

    Ne postoji nista drugo do greske,jer vam odgovorno tvrdim da je moj otac prvi i jedini Miodragovic nastanjen u Busnovima od 1976. god pa sve do 2009. god ,kad se preselio u Prijedor,te od tada u Busnovima vise ne zivi ni jedna porodica sa nasim prezimenom.Nisam sigurna,ali mislim da je paroh Gavro Kondic sluzio Busnovackoj crkvi,u vremenu kad se moj otac doselio u Busnove,ali je on Krsnu slavu poceo slaviti mnogo godina kasnije,tako da pop,u to vrijeme (citaj -komunisticko 🙂 )nije imao informaciju o Krsnoj slavi mog oca. Ni jedan Miodragovic koji ima veze sa Marickom,ne slavi drugu slavu do Sv Jovana Krstitelja,a tako je i sa,pocevsi od mog dede koji je 1930. godiste,(zasigurno govoreci) najmanje pet koljena unazad .

    Odgovori
  • Bojana Miodragovic

    Ovo za popa sam pogrijesila,jer sam ga zamjenila sa pricom o popu Vitomiru . Ispravljam se .Taj Gavro je ocito neko iz dalje proslosti .

    Odgovori
  • Boris

    Pokušavam da saznam odakle mi vodi poreklo sa majčine strane. Od oca je od Đurđevića iz Drvara, a od majke od Tošovića (pradeda je poreklom iz Dubrovnika, a živeo je u Foči)…
    Možete li mi pomoći?
    Srdačan pozdrav i veliko hvala!

    Odgovori
  • Aleksej Komnenovic

    Da li mi mozete poslati rodoslov porodice KOMNENOVIC (po mogucnosti u .jpg formatu) na mejl aleksejkomnenovic@gmail.com?
    Unaprijed veliko HVALA!!!

    Odgovori
  • Božana

    Poštovani,želim da saznam nešto o porijeklu svog prezimena i o svojim precima.
    Ne znam puno,mislim ne znam skooro ništa.Moj pradeda se zvao Branko Stojanović selo Ruhotina-Bijeljina ( Republika Srpska)
    Deda je stradao u Jasenovcu. Krsna slava je Sveti arhangel Mihailo.Ako možda neko slučajno zna,bila bi’ zahvalna. Pozdrav

    Odgovori
  • Zoran

    Interesuje me nešto o poreklu porodice Lukić, selo Osečina (Boduši), krsna slava Nikoljdan

    Odgovori
    • Nebojša

      Lukići-Boduši doseljeni su u Osečinu pred Kočinu Krajinu iz Klopašnice u Bosni. (okolina Srebrenice)
      Njih su naselili preci današnjih Nedića na imanje nekakvog srodnika Raje, koji je umro bez naslednika. Ima ih 20 kuća, slave Sv. Nikolu.

      U Osečini ima još jedna porodica Lukića, ali oni slave Sv. Jovana.

      Ljubomir Pavlović, Kolubara i Podgorina, 1907. godine

      Odgovori
  • Simo

    Koja preyimena su doseljena u selo Piperi opstina Lopare iy crnogorskih Pipera i kada je bila ta seoba, makar priblizno. Moje prezime je STOKIC, krsna slava Djurdjevdan. Otac Slavko, deda Stojan.

    Odgovori
  • Zoran

    Hvala ti Nebojša

    Odgovori
  • Mihajlo Rac

    Pozdrav svima!Sve pohvale za Vaš rad i trud. Zovem se Mihajlo Rac, hteo bi da saznam malo više o poreklu prezimena. Pradeda Gliša rođen je u Melencima kao i moj deda Slavko, on se preselio u Zrenjanin gde smo otac Vanja i ja rođeni, a eto npr, moja deca su rođena u Kotoru i Baru. Šta ti je migracija. Da skratim, prezime mi potiče od Mađarskog naziva za Srbe iz Raške oblasti, ima nas od Srbije preko Bosne i Hrvatske. Slava mi je Sveti Nikola. Najviše me zanima odakle i kada smo stigli u Melence. Hvala.

    Odgovori
  • Šarko

    Zdravo svima. Pisao sam ranije na ovom portalu o svojoj familiji Krstić. Moj dalji rođak od moje familije nije završio stablo. Ali sam onda ja počeo da radim stablo i skoro je gotovo, fale mi još četiri imena, nadam se da ću uspeti da saznam imena dvojice braće od mog kurđela Cvetka, ime Cvetkovog oca, odnosno mog askurđela i ime jednog brata od mog Kurđupa Boje, ima još nešto da se ispita to su uglavnom novije generacije prva, druga. Planiram da izradim do kraja ove godine elektronsko rodoslovno stablo Krstića, po muškoj liniji biće oko 450 članova u stablu. Odavno sam hteo da uradim stablo, međutim smatrao sam da nemam nikakve šanse i da ne treba uopšte da počinjem. Ali hvala Bogu još postoje Krstići koji znaju imena predaka kao i ko je kome najbliži ili koliko kolena deli između ogranaka Krstića, ogranaka je puno sa različita prezimena. Neki ogranci od mog roda već imaju stablo koje je rađeno 1991 god.

    Ovako se kreće rodoslov Krstića iz Žitinja kod Vitine: ((Napomena rodoslov još nije gotov)), privodi se kraju… Pre nego što počnem hteo bi da kažem da su moji Krstići poreklom iz Sevce-Gornja Mala. Selo Sevce je smešteno u južnoj Sirinićkoj Župi nalazi se između Prizrena i Štrpca. Od Štrpca je udaljeno 16, 3 km., od Prizrena 26, 1 km. Rodonačelnik Krstića je Krsta (moj kurlebalo), nepoznato je ime njegove žene. Krsta je imao tri sina Boju, Stanišu i još jednog koji se iselio u okolini Medveđe u Toplici, i jednu ćerku nepoznato ime. Krsta – njegova žena (nepoznato ime) njihovi sinovi Boja, Staniša i još jedan sin nepoznato ime kao i jedna ćerka, svi su rođeni u Sevcu-Gornja Mala. Stari pričaju da su ih u Sevcu napali Šiptari i hteli da im otmu sestru. Braća su im obećali sestru i rekli su im da se sprema i da dođu po nju, kad su Šiptari došli ovi su ih napali i zapalili drvenu kolibicu i u njoj Šiptare i svi pobegli u Kamenaglavi, u Kamenaglavi je ostao Staniša sa ocem Krstom i sa majkom, srednji brat za koga se još ne zna kako se zvao iselio se u Straži kod Gnjilana, gde je kratko vreme živeo potom se preko kosovske kotline sa sestrom iselio u okolini Medveđe u Toplici. Ne zna se ništa o ovom bratu i sestri, verovatno je imao potomke, ali ne zna se gde sada žive! Staniša je bio najmlađi Krstin sin, bio je dečak u to vreme. Posle očeve i majčine smrti postao je sluga kod Šiptara u Kamenaglavi i Šiptari su ga nagovarali da pređe na islam što je on i učinio našli su mu Šiptarsku devojku i oženili su ga. Boja moj direktan predak iz Kamenaglave iseljava se u Gornjoj Stubli kod Vitine, potom u Partešu kod Gnjilana, gde nije mogao da živi zbog ravnice, tražio je brda kao u svom zavičaju. Iz Parteša se seli u Koretištu kod Gnjilana i tu ostaje kratko vreme, iz Koretišta prelazi u Žitinje gde ostaje da živi. U ova pomenuta sela živeo je oko dvadesetak do tridesetak godina jer je krio svoje poreklo kako ne bi ga pronašli neprijatelji da mu se osvete i jedan od razloga je što se usput naseljavao u nekoliko sela i to što je tražio brdovito selo. Dok je živeo u ova pomenuta sela bio je sluga bez imanja i kuće, (za vreme truske vladavine ko nije imao imanje i kuću taj je bio čifčija tj. odnosno sluga. Ako je radio na nekom begoskom imannju. Dok se danas to naziva bezkućnik ili podstanar. Kad se Boja nastanio u Žitinju prošlo je neko vreme i kupio je imanje od Turaka Novobrđana, kupio je i jednu njivu koja vodi ka susednom selu Balancu na jednom vrdu do vrha ka Svintali, ta njiva se do nedavno zvala „Bojina-Njiva“, odnosno Livada.

    Rodoslov izgleda ovako: Krsta (moj kurlebalo) imao tri sina: Boju (moj Kurđup), (Stanišu prešao na islam u Kamenaglavi) i još jednog (nepoznato ime) iselio se sa sestrom u okolini Medveđe u Toplici.

    Boja je imao dva sina koja su rođena u Žitinju ili u ova sela koja sam pomenuo. Imao je Krstu ime sinu dao po ocu i imao je još jednog za koga se nezna kako se zvao (nepoznato ime – moj Askurđel).

    Prvi Bojin sin Krsta je imao dva sina: Branka i Marinka.

    Drugi Bojin sin (nepoznato ime- moj askurđel) je imao trojicu sinova; (Cvetka – moj kurđel), (nepoznato ime), (nepoznato ime), ova trojica braće su imali dve sestre, imena nepoznata, ali zna se da su bile udate jedna u Parteš kod Gnjilana, a druga u Grnčar kod Vitine.

    (Cvetko – moj kurđel) je imao trojicu sinova: Najstariji (Sava – moj navrndeda imao ženu Mladenu – moja navrnbaba, rodom iz Vladova kod Gnjilana od familije Nikići-Melezovi, njeni su poreklom sa Kopaonika došli prvo u Vladovu početkom 19. veka, pa su potom prešli u Parteš kod Gnjilana, gde ih i danas ima. Cvetko osim Save ima još sina Pavu i sina (Jovu – žena Đurđa), ćerke nije imao.

    Sava i Mladena imaju petoro sinova i jednu ćerku. Najstariji sin Aksa (moj čukundeda- žena Milena rodom iz Gornjeg Livoča kod Gnjilana), po njemu se prezivam Aksić, drugi po starosti je Kosta (za vreme Prvog Svetskog Rata, zarobili su ga Bugari i odveli su ga u zarobljeništvo u Bugarskoj gde su ga i ubili, po njemu se prezivaju nekoliko kuće Kostići, treći je Spasoje zvani Spasa, po Spasoji se prezivaju nekoliko kuće Spasića, četvrti je Antonije – zvani Tone, prvo je imao ženu Spasenu iz Žitinja, sa koju je imao sinove Živka i Todora i ćerku Darku koja se udala u Klokotu (rod Burgijini). Kad se Tone vratio kući sa ratišta za vreme Prvog Svetskog Rata, umrli su mu oba sina. Potom se oženio Vidom, rodom iz Cernice kod Gnjilana. Vida je bila od roda Petrovića (danas ogranak Simića). Vida je bila udata u Žegri kod Gnjilana i tamo imala ćerku Ljušku, kad se preudala za Antonija dovela je i ćerku Ljupku koja je u to vreme bila dete. Antonije i Vida imaju ćerku Milku udatu u Partešu (rod Kovacevci) i Petru (ostala na imanje svoga oca, da ne bi se gasilo imanje pošto Tone nije imao sinove, muž joj ušao u kuću zvao se Lazar došao iz Parteša od (roda Kalauzića, danas ogranak Petkovića). Antonije rođeni brat mog čukundede je posetio selo Sevce za vreme kralja Aleksandra, to je bilo nekoliko godina pre njegove smrti, s prijateljio se sa nekim Sirinićanima iz Štrpca koji su dolazili na pijaci tj. pazar u Gnjilanu, gde su se upoznali i sprijateljili i Antonije je bio na konak tj. u poseti nedelju dana kod njih u Štrpcu i tom prilikom je posetio selo Sevce. Pričao je gde je nekada bila kuća Krstića da su tu kamenja dužine dva metara. Ja sam pre dva ipo meseca bio u Sevce snimio sam selo, Gornja Mala i dan danas postoji kao i kamenji u njoj na samom kraju Gornje Male. Gornju Mala zovu i Šubarića štale. Peti Savin sin je Krsta, nije imao muškog potomstva, ima samo dve ćerke Todu i Veliku. Osim petoro sinova Sava i Mladena su imali samo jednu ćerku Sandru, udatu u Trpeze kod Vitine (rod Ljubisavi – danas ogranak Petkovića).

    Sad ću samo Aksine potomke da nabrojim. Aksa je ima sina (Veljka- moj praded – njegova prva žena Cveta, rodom iz Parteša (rod Pavičići- danas ogranak Trajkovića. Veljko je imao još jednu ženu kad mu je Cveta umrla, Todu sa koju nije imao dece. Toda je bila Hercegovka rodom iz nekog sela u okolini Trebinja. Drugi Aksin sin Nikola imao ženu Dragu, rodom iz Žitinja- od roda Đorčića. Nikola je imao sina Trojana ovaj imao ženu Anđu. Trojan je umro u 25 godini. I imao je samo ćerku Ljubicu. Nikola je imao i dve ćerke Petru udatu u Žitinje (rod Đorčića) i Staniju udatu u Uroševac, potom prešla sa mužem da živi u Starom Gracku kod Lipnjana.

    Veljko – moj praded i Cveta njegova žena imaju dva sina i ćerke: (Stojadina – moj deda) i Milutina- Milutin je umro u 36 godini. Kao mali je izgoreo ruke, ali je ostavio potomstvo, ćerku su: Krsjana udata u Cernici, Sultana udata u Žegri, Sofija udata u G. Budrizi, pa se preudala u Žitinju, Dosta udata u Parteš, Božana udata u Parteš i Velika udana u Grnčar. Stojadin ima Ranđu, Cvetka i (Živorada -moj otac), Živorad ima mene. Ranđel ima Mirka – a on ima Marjana i Marka. Cvetko ima Čedomira i Lepotana, Čedomir ima Slađana, A Lepotan ima Marka. Brat od mog dede Milutin ima sina Vuku i tri ćerke Milevu, Blagicu i Olgu. Vuka ima Srđana i Slavišu, Srđan ima Dragana, Slaviša ima Aleksandra i Mihajla. Eto ukratko… ne bi da iskucam celi rodoslov…

    Odgovori
  • Ljubo

    Devojacko prezime moje bake po majcinoj liniji je Halda i posedujem originalnu krstenicu izdatu 07.03.1918.g. u mestu Temeskut, odnosno danasnja Gudurica kod Vrsca.
    Zvala se Maria… u danasnjoj Gudurici nema vise prezimena Halda.
    Jako retko prezime kod nas… zna li ko nesto vise?

    Odgovori
  • Gajic

    Ako je moguće, da mi neko kaže nešto o poreklu Gajića u Donjoj Badanji, opština Loznica. Preciznije Cvejo Gajić(pradeda) 1931. god. i Stojša(čukundeda). Cvejo se preselio 50/60ih u Loznicu. Interesuje me poreklo, odakle smo došli ovde, i ako može da se sazna neki stariji predak. Hvala

    Odgovori
  • MIKI

    Pokusavam vec duze vremena da uradim rodoslov ali nikako da nadjem podatke dalje od pradede pa ako bi neko mogao da mi pomogne familija Zec iz Masvine na Kordunu slava sveti Nikola.

    Odgovori
  • Mirosavljevic Aleksandar

    Zanima me da li neko ima nekih informacija odakle potice prezime Mirosavljevic iz Valjevskog sela Lukavac,slave svetog Arhandjela Mihajla.Ja imam podatke samo do mog cukundede,ali dalje nemogu da saznam da li su tu starosedeoci ili su naseljeni iz drugih krajeva.

    Odgovori
    • Nebojša

      Lukavac je vrlo staro selo, jer ga već nalazimo (kao selo) u prvoj polovini
      18. veka. Stare kuće bile su oko izvora Popovice blizu jaruge, koja deli džemate, a tu su i danas najstarije kuće u selu.

      Kao najstarija porodica u selu smatraju se Markovići (1 kuća). Smatraju se kao osnivači sela; njima je rod Mirosavić i tako ih je u selu 4 kuće, slave sv. Arhanđela. Sve ostale porodice su doseljene u selo.

      Ovo su podaci iz knjige Ljube Pavlovića, Kolubara i Podgorina, 1907. godine

      Vidimo da se pominju Mirosavići, a ne Mirosavljevići. Sudeći po slavi mislim da je u pitanju Vaš rod. Moguće da je došlo do male izmene prezimena kasnije.

      Kao što vidite, Mirosavići se smatraju starosedeocima u ovom selu.

      Odgovori
  • Novica Peric

    Perici su iz Vucitrna, ja sam od oca Nebojse,dede Miroslava,pradede Filipa,cukundede Filimona. Slavimo Sv.Nikolu. Ako imate neke informacije molio bih Vas da posaljete. Sjajan sajt. pozz

    Odgovori
  • Šarko

    Novice koju slavu slavite? Jeli ste baš iz Vučotrna ili iz okoline?

    Moj čukundeda Aksa je imao bratanca koji se zvao Filimon.
    Radim rodoslovno stablo po muškoj liniji i skoro sam pri kraju, fale mi još četiri imena da saznam. Evo neka imena iz mog rodoslovno stabla. Stara imena koja se javljaju samo jednom ili od dva do tri puta ili više puta od prve polovine 18. veka do 1940 godine: Aksa, Pava, Antonije, Filimon, Vitko, Serafin, Trivko, Simeon, Arsa, Djora, Dan, Zafir, Sava, Cvetko, Boja, Spasoje, Marinko, Stanko, Staja, Živorad, Branko, Milan, Kosta, Veljko, Dragoljub, Krsta, Nikola, Petar, Todor, Živko, Vasilj, Simijon, Mladen, Bogdan, Dimitrije, Mita, Jovan, Ilija, Stajko, Trojan, Milutin, Stojadin, Stanimir, Vojin, Dušan, Stojko, Maksim, Sokol, Radovan, Rade, Trajko, Relja, Stojan, Djordje, Slobodan, Momčilo, Boško, Trifun, Božidar itd itd.

    Imena srodnika koji su rođeni od 1940 do cirka 1980. god.: Tanasko, Miodrag, Milorad, Srboljub, Dragan, Ranđel, Cvetko, Dragiša, Milivoje, Jovica, Mirko, Trajan, Miško, Živorad, Zoran, Uroš, Zarko, Pera, Jugoslav, Zvonko, Vlastimir, Čedomir, Đonson, Velibor, Blagoje, Bogoljub, Srdjan, Vojislav, Jefta, Duško, Saša, Vuka, Velimir, Spasoje, Novica, Momčilo, Vojin, Strahinja, Sveta, Rajko, Zdravko, Lepotan, Lazar, Ljubisav, Petko, Živojin, Stanko, Tito, Predrag, Dobrivoje, Dražen itd itd.

    Imena srodnika koji su rođeni od cirka 1980 do danas: Dalibor, Aleksandar, Mihajlo, Igor, Marko, Nenad, Ugrin, Marjan, Milan, Žarko, Jordan, Sreten, Bojan, Ranko, Ivan, Ilija, Miroslav, Nebojša, Uglješa, Tomislav, Njeguš, Zlatko, Ivica, Luka, Miljan, David, Negovan, Novak, Andrej, Slađan, Saša, Jovica, Siniša, Viktor, Spasoje, Nenad, Slaviša, Goran, Miloš, Slobodan, Stefan, Stevan, Nikola, Nemanja, Lazar, Mijat, Danijel, Mateja, Dušan, Aleksa itd itd.

    Stara ženska imena su: Sinđa, Cveta, Mladena, Riska, Mitra, Natalija, Vida, Anđa, Spasena, Petra, Marija, Sofija, Lenka, Jela, Živka, Miroslavka, Vetka, Budimka, Đurđa, Toda, Velika, Rumena, Borka, Verka, Bošana, Smiljka, Stanija, Jelica, Milica, Krstana, Manka, Kata, Draga, Stojanka, Sultana, Leposava, Magda, Krsjana, Dosta, Kruna, Stana itd itd.

    Odgovori
  • sale

    Ako nesto neko zna o poreklu PETROVICA Vrbica-Arandjelovac,neka se javi na mejl
    sasapetrovic41@gmail.com
    Voleo bih da znam nesto vise o svojim precima.
    Po usmenim predanjima dosli su od Sjenice oko 1800.godine….
    Slavimo Svetog Arhangela Mihaila….
    Da li mozda imam neke veze sa PETROVICIMA iz ZAGRADJA-RUDNIK-G.MILANOVAC,slave Nikoljdan?

    Odgovori
  • stefan

    Mozete li mi neko reci o mom prezimenu Spasojevic?
    Moj pradjede Bosko se doselio navodno iz Varesa (neko kaze i iz Niksica)
    u Grbalj(Boka Kotorska) trebalo bi tridesetih godina proslog veka.Sad nam je slava Jovanjdan,a kazu da je prije bio Nikoljdan.Molim vas da mi pomognete dalje od mog pradjeda ne znam nikoga. Navodno je imao troje brace (od kojih su dvojica stradali u Jasenovcu,a jedan se nije zenio) i sestru Zagorku.

    Odgovori
  • Šarko

    Zdravo svima, znate li gde se može kupiti program za izradu rodoslovnog/porodičnog stabla? Gledao sam na gugl nisam ništa uspeo naći. Program treba biti na ćirilići i latinici. Kupio sam „Der Stammbaum 6.0 Premium“, a bolje da nisam, jer sam se razočarao, nemože se kucati ćirilična ili srpsko-latinična slova.

    Odgovori
  • Nikola Nikolic

    Moj najstariji predak se rodio oko 1770 zvao se Nikola po njemu se moja porodica tako preziva.Imao je dva brata od jednog je nastalo prezime Maricic i Micovic,od drugog Gacevic,krsna slava mi je Jovanjdan,u hronici sela Gorobilje pise samo da smo mi negde iz Crne Gore,da li mozete da nadjete odakle smo?Unapred hvala!

    Odgovori
  • Bogoljub Novaković

    Poštovani, moj čukundjed se zvao Todor i donešen je u sepetu u Bočac sa majkom koja se preudala jer joj je muž umro. Kad je stasao formirao je porodicu i stekao tri sina koji su ostali u Bočcu te je tako u Bočcu započela era Novakovića. Moj djed Simeun je rodjen 1892 i bio je učesnik prvog svjetskog rata. Pričao mi je da njegov djed a moj čukundjed došao iz Gerzova ili Pecke, nije ni on baš siguran, i da nikad niko nije kontaktirao sa daljim rodjacima iz njegovog rodnog mjesta. Mi slavimo Sv. Stefana, a ne znam šta slave naši rodjaci iz tog sela.
    Interesuje me tačno porijeklo Novakovića iz Gerzova ili Pecke i koju slavu slave te da li postoji neko ko bi eventualno mogao pomoci oko daljeg determinisanja krvnog srodstva. Da li se to ikad zapisivalo i u kojim knjigama?

    Odgovori
    • Nebojša

      Bogoljube, ovde je već bilo reči o velikom rodu iz okoline Geržova koji slavi Sv. Stevana. Međutim, nisam siguran da su i Novakovići njihov ogranak.

      Nema puno podataka o krajiškim porodicama, to u mnogome otežava posao.

      Interesantan podatak sam pronašao čitajući delo Popa Stjepe i Vladimira Trifkovića „Sarajevska okolina“. Naime, tamo se za Novakoviće iz Kotorca kaže da su poreklom iz Starog Vlaha, odakle se jedni presele na Romaniju, a drugi u Krajinu kod Medne i Pecke. Slave Sv. Jovana.

      Ubeđen sam da ovde postoji neka veza, samo što su dolaskom u okolinu Geržova, gde je inače jak kult Sv. Stevana, promenili slavu.

      Odgovori
    • Milorad Bogdanović

      Poštovani Bogoljube Novakoviću, u ŠEMATIZMU dabrobosanskom za 1882 godinu, koji je ovdje dostupan svima, spominju se NOVAKOVIĆI koji slave STEVANJDAN.
      U parohiji Pecka, gdje je 1859 godine sazidana crkva sv. Ilije i službovao poznati paroh Tode Berić, spominje se selo NOVAKOVIĆI i istoimeno prezime, gdje je 22 kuće sa 170 duša, svi slave Stevanjdan. Ovu parohiju još čine sela: Ubovići 12-116; Stoičići 6-46; Antonići 11-83; Bogojevići 10-92; Carevac 42-243; Jakovljevići 32-253; Pecka 24-131; Svega u parohiji Pecka 1882 godine bilo je 159 kuća i 1134 duše. U ovoj parohiji Stevanjdan slave prezimena:Vidarić, Vasić, Đuka,Davičević, NOVAKOVIĆ, Kakanović?, Dujić, Mitričević, Todić, Miškanović i Berić. Tvoje prezime više nigdje se ne spomnje u ovoj parohiji, osim u Novakovićima, niti drugu slavu slave osim Stevanjdana.
      U parohiji Gerzovo takođe.

      Kada smo već kod prezimena Novakovići koji slave Stevanjdan, evo da Vam navedem gdje se još spomnje ta zajednica, te 1882 godine.
      U parohiji:Glamoč (Glamoč); Nožičko i Pecenogorci (Prnjavor); Sočanica (Derventa) i Sokolovići (Višegrad).
      Na kraju da Vam spomenem, da u ovoj mitropoliji dabrobosanskoj, Novakovići slave deset različitih slava u skorom svim njenim mjestima. Opširnije o Vašem prezimenu možete pročitato ovdje pod prezimenom NOVAKOVIĆI.
      Svako dobro, uz zdravlje i veselje.

      P.S. S ćirilicom, prepoznaju kosam. S time sam ponosan.

      Odgovori
    • Erak

      Zdravo Bogoljube, I moji su iz Trnova kod Gerzova bili u Bočcu pa su se iz Bočca vratili u Trnovo i slave slavu sveti Stefan a kuća do moje babe u Trnovu je bila gdje se jedan Novaković udao i imao je istu slavu sveti Stefan.

      Odgovori
  • nesomark

    Poštovani,

    Interesuje me porijeklo Markovića koji su danas nastanjeni u selu Zavait pored Foče, čiji se predak Đuro Marković (rođen oko 1830.) iz Donjeg Kolašina doselio u selo Zavait. Imao je sinove Milovana i Sava. Dalje od Đura Markovića, odnosno od 1830. godine nemam informacije, da li su starosjedioci Markovići bili u Donjem Kolašinu, da li su i odakle su se doselili u Donji Kolašin,… Slava nam je sveti Đorđe, a prislužujemo svetog Arhangela Mihaila.
    U selu Dobrilovina nalazi se čuveni manastir sv. Đorđa koji datira od 15-16 vijeka. Da li to ima neke veze sa slavom koju slavimo…
    Ako ima neko više informacija, bilo bi mi drago da prodiskutujemo.

    Srdačno,

    Odgovori
  • Milic

    Poštovani,

    Intersuje me poreklo porodice Milić iz Smederevske Palanke. Otac i Deda su rođeni u Stojačku, selu između Palanke i Velike Plane. Slavimo Đurđic a preslava Đurđevdan.
    Otac je Radisav Milić, deda Života Milić, pradeda Živadin Milić, čukun deda Živan Jovanović iz sela Baničina. Malo znam o predcima pre Živana, jedino što se priča da je porodica Jovanović u Baničini dobila prezime pe nekom pretku Jovanu koji se odnekud tu doselio. Od jovanovića postoje i druge poreodice pored Milića a to su koliko ja znam SaviĆi i Živanovići (mada za živanoviće nisam 100% siguran).
    Bilo bi dobro, ako je moguće, saznati odakle je Jovan došao.

    Odgovori
  • Vitomir Radović

    ZA ŠARKA

    Šarko,

    Ne,ne, nisam ja zaboravio na tebe, nego ne znam kako da ti to pošaljem.Ja ovaj program ima na disketi i pokušao sam da ga prebacim na računar, kako bih ti ga poslao, ali nisam uspeo ni posle 3 sata radeći na tome.
    E sada čekam da mi dođe jedan prijatelj iz Beograda, kome je struka informatika, pa da mi on to sredi i tebi pošalje.

    Evo kako se zove program:

    Family Tree Maker
    Vesion 7.0
    Installation Program
    & FamilyFinder Index
    Volume 1:A-E

    To piše na DVD-u
    A dobio sam uz njega i knjigu koja objašnjava sve o programu i kako ga koristiti za pravljenje rodoslova.

    Najbolje bi bilo kada bi ti uzeo od mene ovaj disk, ali ne znam kako i na koji način.

    Ja sam u Ulcinju do Nove Godine, posle dolazim u Beograd i Zrenjanin, gde ću biti do marta meseca.

    Vidi šta je najbolje, hoću da ti ga dam, a o ceni nemoj da pomišljaš, jer me time vređaš.

    Pozdrav od Vita Radovića iz Ulcinja

    Odgovori
  • Dejan Petrović

    Interesuje me poreklo prezimena Pavličević. Moja porodica se sada preziva Petrović, ali znam da smo se ranije prezivali Pavličević i da su naši pre nego što su se preselili na Kosovo živeli u selu Tršanovci kod Brusa. Pošto verujem da su se i tu doselili sa neke druge lokacije voleo bih da saznam više informacija o tome. Hvala.

    Odgovori
  • Stevan Marković

    Pozdrav svima,

    Po dosadašnjim saznanjima, moji Markovići potiču iz Gacka. Pretpostavlja se da imamo neke veze sa vojvodom Markom Miljanom. Ukoliko neko ima neka saznanja o ovoj lozi, molio bih da me obavijesti.

    Hvala!

    Odgovori
  • Mladen Vicovac

    Dobar dan.
    Ja sam Mladen iz Velike Krse. Moj predak se zvao Vicentije Nikolic,koliko sam saznao rodjen je 17.. i neke godine, a doselio se u Veliku Krsnu 18.. i neke zato sto nije hteo da primi islam. Krsna slava nam je Sv.Jovan. Imao je 7 sinova od kojih su se 6 odzenili, jedan je mlad umro. Zeleo bih da saznam pre Vicentija moje poreklo?Kako sam citao na netu ja navodno poticem od Pavla Orlovica koja mu je krsna slava bila Sv.Jovan. Ljudi su onda menjali imena i prezimena zbog turaka ali slavu nikad. Zeleo sam pitati dali je to moguce?

    Hvala vam unapred!!!

    Odgovori
    • Nebojša

      Vićovci su zabeleženi u Velikoj Krsni početkom 20. veka. Tada ih je bilo 48 kuća. Slava je Sv. Jovan, a poreklom su iz Starog Vlaha.

      Ne znam za taj podatak o poreklu od Orlovića?

      Ako je ranije prezime glasilo Nikolić, onda treba tražiti u tom pravcu.

      Postoje i Vićovci u okolini Novog Pazara, ali tamo slave Sv. Mratu.

      Koliko sam svatio, Vaši su dobili prezime po rodonačelniku Vićentiju?

      Odgovori
  • Mladen Vicovac

    Da mi smo dobili prezime po Vicentiju, on kada je umrao njegovi sinovi nisu mogli da se sloze oko prezimena, neki su hteli da se prezivaju Vicentijevic, neki Vicovic,neki Vicenovic, dok nije neki od njegovih unuka ili praunuka dogovorili su se da se prezivaju Vicovac. Znao sam ja da su Vicovci da Starog Vlaha, ali mene interesuje recimo na starom srpskom ciji je Vicentije i njegovi preci. A za ovo Orlovici oni su slavili sv.Jovana pa sam ja to u mojoj glavi slozio neke kocke,zato sto kako sam citao svi koji slave tu slavu poticu od njega… Ako je tako kako kazete da treba ici u smeru Nikolica mozete li mi tu pomoci? Odakle su Nikolici sta su od koga su nastali itd.

    hvala unapred

    Odgovori
    • Nebojša

      Ne bi trebalo da generalizujete na osnovu krsne slave. Sv. Jovana inače ne slave samo Orlovići. Ova slava se slavi i u Pivi, Banjanima, ali i u svim drugim srpskim krajevima, na Kosovu, južnoj Srbiji, istočnoj Srbiji.

      Treba utvrditi odakle su ti Nikolići, ali isto tako ne treba zanemariti predanje o poreklu iz Starog Vlaha.

      Dakle, treba se koncentrisati na Nikoliće iz tih krajeva. Mada, nije to tako jednostavno, zato što prezime Nikolić spada u jedno od češćih kod nas.

      Odgovori
  • peđa

    Poštovani,zamolio bi administratora da tekst o poreklu bratstva Tanovića iz Čajniča izbrišete pošto to nije pravi odgovor,jer je u međuvremenu oštampan“ Rodoslov familije Tanović Veliki Banići“ Čajniče koju je napisao Lazar M Tanović gdje je sve opisano unaperijed Hvala!

    Odgovori
  • Andrijana

    Postovani,zamolila bih Vas da mi kazete nesto vise o prezimenu Palevic…

    Odgovori
  • milijan

    Zamolio bih vas da mi kazete odakle su dosli Maslaći u Srbiju

    Odgovori
    • Nebojša

      Prema nekim (neproverenim) informacijama:

      Maslaći u Papratištu su doseljeni iz Hercegovine, gde ih i sada ima u Aladinićima i Donjem Hrasnu.

      U Hercegovinu su navodno došli iz Riđana (pleme). Slavili su Đurđevdan.

      Međutim, sudeći po nekim monografijama o poreklu stanovništva Požege i okoline iz 1925. godine, Maslaći su poreklom iz Pive:

      “ Pozniji doseljenici su Maslaći, došli iz Pive (Stara Hercegovina). Doveli ih Majstorovići uz jednu udovu. Ima ih 19 kuća, slave Sv. Jovana. Majstorovići su takođe iz Pive, i oni su jedni od najstarijih stanovnika Papratišta. Slave Sv. Nikolu. “

      Ova druga verzija se čini verovatnijom. U Pivi se slavi upravo Sv Jovan i Sv. Nikola, a prezime Majstorović se takođe kroz istoriju pominje u ovom plemenu.

      Odgovori
    • Aleksandar I1

      Milijane,
      Pokatoličenih Maslaća ima u Hercegovini, oko Stoca i Neuma. Tamo su došli iz Riđana u Crnoj Gori, a pre prelaska u katoličanstvo slavili su Đurđevdan.

      Odgovori
  • Nikola Đorđević

    Poštovanje, voleo bih da saznam poreklo Đorđevića. U mojoj familiji do sada nikoga nije interesovala ova tema, tako da posedujem malu količinu informacija. Moj pradeda se zvao Budimir Đorđević, preminuo je 1954. godine u Bankovcu (nekada Beli Breg, opština Aleksinac). Otac mu se zvao Kole, imao je tri sestre: Zagorku, Rosandu i Obreniju. Iz knjige „160 godina osnovne škole u Tešici” Svetozara Stajića saznajem da Đorđevići potiču od dva brata – Trajka i Ilije. Trajko Đorđević je rođen 1820. godine u Gnjilanu, a Ilija je rođen 1828. godine. Inače, većina mojih rođaka trenutno živi na teritoriji opštine Aleksinac (uglavnom u Bankovcu). Ovo su sve informacije koje posedujem. Ako možete, pomozite da pronađem svoje poreklo. Unapred zahvalan!

    Odgovori
  • mata.milovanovic

    Sa mojim bratom Stanojem Milovanovicem pravnik 1912-1990 sa pocetnim predakom Stevanom rodjen u selu Izbenica oko 1750-6o po verovanju od oca Panta koji dosao u selo Izbenica iz sela Makresane kolina Krusevca,a prema izvora preimena PANTIC da su PANTINI porelom iz okoline Krusevca,a starinom iz Hercegovine.Steva-Stevan u svom selu ubio Turcina i prebegao preko V.Morave i nastanio se u DRenovcu opstina Paracin,ozenio i dobio sina po imenu MATA.Po prici nastao neki porodicni problem pa je Steva s a detetom posao nazad u svoje selo Izbenica.V.Morava je nadosla i majka je uzela dete i vraila se nazad u Drenovac.Mata 1780-1850,odgajio tri sina Milovan 1806-1876.Miloje 1816-1901,Stanoje 1823-…Svi su na osnovu njihovih imena potomci su prihvatili prezimena Milovanovic,Milojevic i Stanojevic.Pantici u Izbenici i Stevini slave sv.Sergija i Vakha – Srdjevdan 20 oktobar.U rodoslovu Pantica u Ibenici se ne pominje ime Steva,ali ima Cvetko koji je bez potostva.Mozda je nas preda menjao ime.Nas rodoslov je ipunje oko 400 imena direktnih potomaka muskih i zenskih.Molim za pomoc.Hvala Mata.

    Odgovori
  • Dragoljub P. Badrljica

    Vaš poduhvat je dostojan najvećeg uvažavanja. Poštujem sve koji istražuju poreklo porodica. Dugogodišnji rad u toj oblasti naveo me je za osnovno pravilo: NE ZAKLJUČIVATI OLAKO I NA OSNOVU MALOG BROJA PODATAKA.

    Odgovori
  • Lidija Palurovic

    Sarko, molim te da mi pomogneš oko porekla prezimena Palurović. Od 19. veka, pa sve do danas, Palurovići naseljavaju selo Dobroljupci, zaselak Paluri, u Župi aleksandrovačkoj. Ono što je barem meni za Paluroviće zanimljivo je da svi koji nose ovo prezime, bez obzira da li žive u Srbiji ili bilo gde u svetu, potiču iz tog zaseoka. Podatak mog pok. profesora M.Bondžića da su u prošlosti Palurovići došli iz sela Paliuri u Grčkoj me je podstakao da se upustim u istrazivanje porekla porodice sa očeve strane, kao i provereni podatak da je Sv. Đorđe svetac zaštitnik sela Paliuri u Grčkoj (svi Paluri, kako ih lokalno zovu, slave Sv. Đorđa).
    U narednim danima mi predstoji „potraga“ po crkvenim knjigama iz 19. veka i popisima stanovništva iz 19. veka, što pretpostavljam neće biti problem, jer znam da su u to vreme Paluri bili nastanjeni u Dobroljupcima. Međutim, mnogo više me zanima podatak odakle su se oni tačno doselili u Dobroljupce – to je moje pitanje upućeno tebi – jer ako je teorija o grčkom poreklu tačna, sumnjam da su oni došli direktno baš u Dobroljupce. Pošto sam videla na forumu da imaš podatke za ovaj kraj, pomislila sam da mi možeš pomoći.
    Pozdrav,
    Lidija

    Odgovori
  • milan petrovic

    Želeo bih da saznam nešto više o svom poreklu. Prezivam se Petrović, živim i rođen sam u Beogradu. Otac, deda, pradeda, čukundeda su rođeni u Raškoj, selo ispod Golije, Sebimilje. Po priči, doseljeni su sa severa Crne Gore. Slavimo Đurđevdan. Poѕdrav svima

    Odgovori
  • nebojsa

    sarko,
    vec sam pisao, ali su ti bili potrebni jos neki podaci, familija filipovic, selo livadje (kod pristine) slava sv.Petka, moguce prethodno prezime Zivanci

    Odgovori
  • Metuzalem Kalech

    POSTOVANI ,

    INTERESUJE ME POREKLO PREZIMENA KATIC .
    Zivimo kod Loznice selo Slatina ,RS . Odakle dolazimo,kada smo se tacno naselili,gde zive nasi dalji rodjaci kako se prezivaju sada i da li slavimo istu slavu ? Po nekim „izvorima“ vodimo poreklo iz Hercegovine (1852) kada je naime KATA VASOJEVIC sa SINOVIMA „sada“ KATIC ANDRIJOM I RANKOM DOSLA U SLATINU . Druga teorija je da poticemo iz Hrvatske .

    Katici u Slatini slave SABOR SVETOG ARHANGELA GAVRILA ( 8.APRIL) kao i porodice Madzarevic .

    Ako nesto bilo sta zna vise o KATICIMA ili bar slavi SABOR SVETOG ARHANGELA GAVRILA (8.APRIL) …

    NEKA ME KONTAKTIRA NA
    E-MAIL ADRESU : kalechmarinko@yahoo.com

    Odgovori
  • Nikolatanaskovi

    Postovani,
    Zanima me poreklo prezimena Tanaskovic. Po nekim saznanjima nekada smo se prezivali Knezevic. Slavim Djurdjic. Po prici mog dede deo familije se odselio u mesto Barzilovica. Nadam se da mi mozete pomoci. Svako ko ima neke informacije neka se javi nikola95.sur@gmail.com 🙂

    Odgovori
  • Miroslav

    Poštovani javljam se iz Leskovca, moji preci su se sredinom 19 veka doselili iz sela Kamenice kod Valjeva a u Kamenicu su došli iz Crne Gore danas se prezivamo Jovanović a starinsko prezime mislim da je bilo Pešić. Da li bi moglo da se utvrdi iz kojeg plemena potičemo i kad su se preci preselili iz Crne Gore. Hvala.

    Odgovori
  • nemanja

    Postovanje zovem se Nemanja Djurovic iz sela Zunja kod Knica srez Gruzanski interesuje me poreklo mojih predaka odakle su dosli ako moze kada, slavimo lazarevu subotu evo imena mojih predaka…Petar 1962 god, Slobodan 1935 god, Obren 1912 god, Milovan 1888god, mislim, on je imao 2 rodjena brate Milenka koji je poginuo na ceru 4 avg. 1914 i Zivka, otac im je bio moj navrndeda Dimitrije imao je zenu Anku mene zanima ako mozete da saznate ime Dimitrijevog oca niko u familiji to ne zna niti nacin kako bi doznao bio bih vam izuzetno zahvalan za ime Dimitrijevog oca i eventualno neko godinu rodjenja-smrti…. hvala unapred!

    Odgovori
  • Okir

    Pozdrav, Nemanja.

    Selo Žunje je obrađeno u djelu „Gruža“ od Mihaila Dragića (objavljeno 1921. godine). U dijelu o selu Žunje pominje se 5 kuća Đurovića, sa krsnom slavom Sveti Lazar. Za njih Dragić veli da su starinom od Sjenice.

    Što se tiče ove struje doseljene od Sjenice, njihovo doseljavanje uglavnom pada u 1809. godinu, u vrijeme Karađorđevog pohoda na Sjenicu.

    Pozdrav,
    Petar Demić

    Odgovori
  • nemanja

    Hvala puno Petre Dimicu, potrazicu delo da procitam detalje, ako budes u prilici da mi odgonetnes ime moca mog navrndede Dimitrija bio bih Vam izuzetno zahvalan!

    Odgovori
  • Okir

    Prezivam se Demić, a ne Dimić.

    Knjigu možeš preuzeti u pdf formatu: http://www.mediafire.com/download/f14hxxd8631f8w7/230.pdf

    Što se tiče imena Dimitrijevog oca, to ćeš morati proveriti u crkvenim parohijskim knjigama ili u matičnim službama.

    Odgovori
  • Duska

    Postovani
    Potpuno sam nova na ovom polju i trazim pomoc u vezi prezimena Todorovic iz Republike Srpske, selo Han Pogled ( izmedju Vlasenice i Han Pijeska). Slave slavu Djurdjevdan. Moj pradeda, koji se naselio tu, se zvao Risto, a njegov otac Mihajlo. Ne zna se odakle je dosao tu sa celom porodicom i kupio imanje od porodice Sunaric. Molila bih Vas makar da me uputite u kom pravcu da krenem, posto samo tapkam u mestu.
    S postovanjem
    Duska

    Odgovori
  • Milorad Karanović

    Moji su doselili 45. u Banatsko Veliko selo, znam da su sa Adžića, Ilija1906-1958 (moj deda), Vaso 1913-88, Dane1911-97, Pero1909-73, Boja 1920-1984 i Jelka1922-1998. Pradeda mi je Stevan ~1880-1930, Prababa Mika (Rodić) ~1880-1955. Voleo bih da saznam nešto više o životu njihovom pre 45. Otac i stričevi su bili mladi kad su se naselili u Banat, a Deda umro. pradeda umro pre dolaska u Banat, da li neko ima neke slike zaseoka Adžići, znam da se deda Pero vratio u Boboljuske žena mu je Stana deca su (Mira, Dušan(Dujčin) Gojko, Dragan, Dušanka i Milan) slabo znam išta o njima i potomcima, Dragan i Jela imaju decu Pericu i Veru jedino sam njih sreo mislim da žive sad u Drvaru, Bio bih zahvalan na informacijma , slikama naročito na informaciji o mom pra-pradedi ili nekom još starijem.
    Hvala

    Odgovori
  • Milorad Karanović

    Veoma me interesuje informacija o mom pra-pradedi ne znam mu ime (ime supruge) da li je sahranjen u Boboljuscima ili drugde, povezani smo sa Zorićima iz B.Palanke, Mudrinićima, Rodićima.

    Odgovori
    • Milorad Bogdanović

      Eeeeee imenjače ime moje, kad se ne spomene slava koja je makar slavita i latinicom napiše, i ne trudim se da potražim odgovor. Ovaj put učiniću manji prestup, što bi se ono reklo. Naravno šala je u pitanju gdje se zbilja sakriti ne može.

      Đorđe Janjatović u knjizi PREZIMENA SRBA U BOSNI str173. kao i u ŠEMATIZMU dabrobosanskom za 1882 godinu, str 44 i 163 spominju se Karanovići koji slave Đurđevdan, zajedno sa Vekićima, Zorićima, Grubišićima, Jovanićima, Dubajićima i Jurićima.
      Selo Boboljušci je tada (1882) imalo 83 kuće, sa 521 duša, i bilo je parohija koja je u svom sastavu imala sela: Cvjetnik veliki 57-385, Cvjetnik mali 30-217 i Očigrije 19-135. Ukupno 189 kuća sa 1258 duša. Paroh je bio Petar Zorić. Takođe u sastav ove parohije pripada i manastir Ermanj (tako ovdje piše) hr. sv. o. Nikolaja.
      Pošto je malo prezimena evo prepisaću svu parohiju.
      Parohija.Rodilo se 1883. muš.27. žen. 40. Umrlo muš. 5. žen. 4. Vjenčano 6.
      Jovanjdan:Tomić, Stojanović.
      Srđevdan:Grbić (to je i moja slava)
      sv. Alimpije:Pilipović
      sv. Nikola:Knežević, Kovačević, Baltić, Đilas
      sv. arhiđ. Stefan:Đurić, Reljić.

      Svako dobro.

      Odgovori
  • Miljojko Miladinović

    Da li bi neko mogao da mi kaže nešto više o poreklu porodice Miladinović? Živimo u selu Vidovu pokraj manastira Đurđevih Stupova, Novi Pazar, odnosno Stara Raška. Slavimo Sv. Jovana Krstitelja. Od starijih meštana sela sam čuo da smo poreklom negde sa Mojkovca. Može pomoć molim vas . . .

    Odgovori
  • djordje

    Gde mogu da nadjem popis stanovnistva za selo gornji katun opstina varvarin za period od 1850-1908 godine,posebno porodice svzic bozidara koji je poginuo 1913 godine, HVALA

    Odgovori
  • Andrija

    Veliki pozdrav,da li biste mi mogli reći nešto o Sekulićima iz istoimenog sela kraj Danilovgrada,krsna slava je sv.Petka?Hvala unapred.

    Odgovori
    • Nebojša

      Sekulići pripadaju plemenu Bjelopavlića. Ogranak su Petrušinovića.

      Petrušin/a je imao sina Kolimana, a Koliman je imao Lala, Gruba i Razu. Najviše se Lalo namnožio. Od njega su bili Radonja i Gojak. Misli se da su oni živeli u periodu – kraj 16. veka, početak 17. veka. Od Radonje su Radonjići, a Gojak se mnogo više namnožio. On je imao sinove Kaluđera, Mileka, Staljena, Lala i Balina. Od Kaluđerovih sinova su Boškovići, Radulovići, Vukovići, Vujovići i Sekulići. Svi imaju zajednčko ime „Kaluđerovići“.

      Sekulića je u Sekulićima (Danilovgrad) bilo 20-ak kuća, a pre toga su živeli u Slatini. Iseljavali su se i u Srbiju (okolina Kruševca), gde ih i danas ima.

      Bjelovpavlići pripadaju E1b haplogrupi.

      Više o ovome:

      http://www.poreklo.rs/2012/09/27/y-dnk-haplogrupa-e-druga-naj%C4%8De%C5%A1%C4%87a-me%C4%91u-srbima/

      Odgovori
  • MILORAD

    Ovako. Ako ima ko kakvih informacija o korenima Andrica kako su se doselili i odakle?
    Slavimo slavu Djurdjevan a u okolinu Loznice smo se doselili jos 1814, koliko ja znam, imam i neka imena ako mogu da pomognu??

    Odgovori
  • mirko lalovic

    Zelio bih znati odakle su doselili Lalovici u Zekavice kod Pljevalja a slava im je Jovanjdan zimski.

    Odgovori
    • Aleksandar I1

      Mileta Vojinović u knjizi “Pljevaljski kraj, prošlost i poreklo stanovništva“ navodi među bratstvima Hoćevinskog kraja i LALOVIĆE, cit.:“Po dolasku Lukovića i Tošića, u Kakmuže su pristigli Lalovići. Došli su pre skoro 300 godina. Prema jednoj verziji, doselili su se od Golije, dok prema drugoj, oni su starosedeoci sa Kosanice. Na Kosanici su bili bogati i bilo ih je u kućnoj zajednici po 40 članova. … Sada Lalovića ima u više sela naše opštine. Svi su od Mijaila. Glišo Lalović ubio je jednog Dizdara iz Kruševa oko 1870. godine i pobegao sa familijom na Žabljak. Dugo godina je hajdukovao po našim krajevima.“
      Jedan od kazivača narodnih priča zabeleženih u navedenoj knjizi je i Milan Lalović.

      Odgovori
  • Jovana

    Potrebna mi je pomoć oko porekla prezimena Dvornić.
    Čula sam da je to Baranjsko prezime (što je i moguće jer su mi deda i otac tamo rođeni),ali želim da čujem šta drugi ljudi imaju da kažu o tome.
    Hvala unapred,pozdrav!

    Odgovori
    • Defendor

      Baranjski Dvornići vode poreklo iz Makedonije. To sam saznao letos od jedne dalje rođake čija je grana u srodstvu sa Dvornićima. Krsna slava im je Sv. Pantelija. Matično mesto Dvornića je selo Popovac.

      Na portalu postoji posebna tema Poreklo prezimena Dvornić, pa za nešto više, diskusiju možemo nastaviti tamo.

      Odgovori
  • Milos

    Prezime Prgomelja (Nikolic), ziveli i deo zivi i dalje u selu Crnogorci kod Imotskog. slava im je Djurdjevdan. Najstariji predak za koga znamo je zivio u Crnogorcima i zvao se Stevan (cukundjed, ziveo u 19 veku), imao 3 sina (Marko, Lazar i Petar), ja sam od Lazara (pradjed) umro je izmedju 2 rata valjda. Inace Prgomelje su Nikolici, pretpostavka je da su iz Bijelog polja (tako se prica) ciji deo je pobegao u Dalmaciju zbog sukoba sa Turcima. To za Bijelo polje nije potvrdjeno, mogu biti i iz drugih krajeva CG. Znam da postoje spisi o malo vecem naseljavanju srba u taj deo oko Imotskog verovatno oko 1680-1700 godine. Nabrajaju se prezimena koja su dosla pa znam da su i moji tada.

    Odgovori
    • Slobodanka Nikolic

      Milos

      Jutros sam pricala sa mojom mamom, tvoj pradjed Lazar je zivio u Bijeljini,imao je tri sina, Milosa, Vladu i Djuru. Lazarev sin Milos se upisao kao Nikolic i brat mu Djuro isto. Kada je Lazar umro dovezen je u Crnogorce i ukopan tu, to mu je bila zelja….pozdrav.

      Odgovori
  • Okir

    Prgomelje se pominju u selu Crnogorci kod Imotskog još 1722. godine, tako da je jako teško istražiti njihovu starinu. Došli su izgleda pod harambašama Petrom Šindikom, Danilovićem, Kneževićem i Kadijevićem iz Popova Polja kod Trebinja (postoji dosta jako bratstvo Nikolića kod Trebinja).

    Odgovori
  • Nebojša

    Prezime Prgomet se pominje u okolini Mostara (katolici). Ne znam koliko može biti u vezi sa prezimenom Prgomelj/a. Jedni Nikolići jesu starosedeoci u krajevima oko Trebinja i reč je o veoma razgranatom rodu.

    Složio bih se sa Petrom oko mesta porekla. Hercegovina se nameće kao najlogičnije rešenje.

    Primećujem da se Prgometi pominju u Imotskoj Krajini kao jedna od brojnijih porodica. I tamo su katolici, za razliku od Prgomelja koji su pravoslavne veroispovesti.

    Jedni Prgometi vode poreklo od porodice Brkić, dok su jedni poreklom od Vodanovića, kao i Selaci.

    U selu Crnogorci, pored Prgomelja, nalazim i prezimena Mandić, Milićević, Vukelić, Nikolić i druga čija je starina upravo iz Hercegovine.

    Odgovori
    • Milos

      za razliku od Nikolica iz Imotskog cija je slava Sv. Nikola Prgomelje slave Sv. Djordja. Cudno mi je i privlaci paznju da nije ista slava. Svi moji govore da smo Nikolici, tako da je to interesantno. Sta mislite sta to moze biti? Osim Prgomelja u Crnogorcima su bili Rajevici i Putice koji slave Sv. Djordja.

      Odgovori
      • Nebojša

        Putice su Hercegovci takođe.

        Odgovori
      • Okir

        Miloše, trebinjski rod Nikolića slavi Đurđevdan. Pripadaju plemenu Zupci i bili su jako uticajni.

        U djelu Krunoslava Zujića – Prezimena i porodični nadimci Imotske krajine, stoji godina 1722. kraj prezimena Prgomelja i u zagradi „prga, prženi sirak“, ali ih nema pod tim prezimenom u 1725. godine.

        Sad sam pronašao spisak glava kuća u Crnogorcima iz 1725. godine. Ne pominje se niko sa prezimenom Prgomelja, ali se javlja prezime Nikolin:
        Dragoilo Petar, Damijanović Ivan, Dimitrović Sava, Dučić Vukosav, Gruičin Lazo, Gruičin Vukelja, Milin Nikola Jovanov, Miličević Komnen, Miličević Mitar, Milin Damjan, Mandić Komnen, Matof Damijan, Mihailo Petar, Nikolin Petar, Nikolin Đuro, Nikolin Stojan, Nikolin Nikola Pavlov, Nikolin Ivan rečeni Đugumović, Putičić Vidak, Rasov Petar, Rasov Jaže Petrov, Stanić Komnen, Mandić Simo, Odavić Gruica.

        Prezimena u Crnogorcima 1860. godine: Mandić, Stanić, Bartulović (sada Garojević), Raković, Milićević, Koković, Rajević, Prgomelja, Putica, Vukelić, Nikolić, Odavić, Kevrić, Svrdlin.

        Prezimena u Crnogorcima 1990. godine: Mandić, Stanić, Garojević, Raković, Prgomelja, Putica, Vukelja, Nikolić, Odavić, Kevra, Svrdlin.

        Odgovori
        • Milos

          Duboko postovanje za vas rad!!!
          mali dodatak :
          U izvestaju prote Spiridona Margetića o pravoslavnim Srbima za Srpsko-dalmatinski magazin iz 1722 godine on nabraja prezimena iz okoline Imotskog pa tako kaze Crnogorci – Mandić, Stanić, Bartolović (Garoević), Raković, Miličević+, Koković+, Rajević, Prgomelj, Putica, Vukelić, Nikolić, Odavić, Kevrić, Svrdlin.

          Ovo sa izostankom u popisu od 1725 se moze tumaciti na vise nacina. hvala puno na svemu. naucio sam da mi poreklo seze u Dalmaciji cak do ranog 18 veka a mozda i ranije. hvala, hvala, hvala!!!

          Odgovori
        • Slobodanka Nikolic

          Okip

          Mi Nikolici iz Crnogoraca slavimo svetog Stevana, ako trebinjski rod slave Djurdjevdan, ako imate saznanja odakle su Nikolici koji slave svetog Stevana, morete li mi rec, bila bih vam zahvalna. Stari su pricali da smo negdje sa granice Crne Gore i Hercegovine….jos jedan podatak koji mozda i nije tacan, receno mi je da je jedan Pop dosao sa familijom tu…..pozdrav:))))

          Odgovori
        • Slobodanka Nikolic

          Okip

          Ovo za popa nije tacno, bio je kaludjer, ne Nikolic, nego Svrdlin..lip pozdrav svima.

          Odgovori
      • Slobodanka Nikolic

        Milose
        Nikolici iz Crnogoraca u Imotskom slave svetog Stevana, ne svetog Nikolu…..moje mame djevojacko prezime je Prgomelja, sad je Nikolic….pozdrav:)))

        Odgovori
  • Miloš

    Poštovani,

    Imam želju da saznam koliko je moguće o svom poreklu,tj. poreklu prezimena Matić iz Zavlake(Opština Krupanj). Do podatka do kojeg sam uspeo da dođem jeste da mi se askurđel zvao Marko Matić(po njemu se svi njegovi potomci,uključujući i mene,prezivaju Marković). Slavimo Sv. Nikolu.

    Hvala unapred,
    Pozdrav

    Odgovori
    • Nebojša

      Markovići (ranije Matići) iz Zavlake spadaju u starije doseljenike. Nepoznato mesto porekla. Ima ih odseljenih u Kozjaku.

      (Rađevina i Jadar, Borivoje Milojević)

      Odgovori
  • Dusan

    Postovani, prezivam se Simoncevic, slavimo Djurdjevdan, imam neke podatke o svom poreklu ali dosta nepotpune i ne znam koliko su tacni, koliko sam saznao vodimo poreklo iz Crne Gore, od Simonca Drobnjaka, koji se naselio u Ivanjici.Prezime je retko u Srbiji i sporadicno se javlja u jos nekim gradovima osim Ivanjice ali smo svi u srodstvu,tj. oni su raseljeni iz Ivanjice.Imam podatak da je moj pradeda Veljko-Velimir, nisam siguran za tasno ime poginuo u povratku sa Krfa i da je upisan u knjigu nestalih.Nisam uspeo naci nikoga od Simoncevica ko nije poreklom iz nase familije.Mozete li mi pomoci i potvrditi ili poreci neka od mojih saznanja ili pak predstaviti neke nove cinjenice.Unapred zahvalan.

    Odgovori
  • Dusan

    Zaboravio sam reci da smo dosli do podatka da je postojalo jedno staracko domacinstvo Simoncevica iznad Niksica ali ne znam gde tacno.

    Odgovori
  • Milos

    Interesuju me podaci o Pavlovicima koji slave Tomindan. veoma retka slava i na prvi pogled ne nalazim nista na google. Zive koliko secanje seze u Semberiji u selu Cadjavica. bio bih zahvalan na bilo kom podatku. hvala unapred!

    Odgovori
  • Svetolik Vešić

    Imam ѕapisana imena svoji predaka za period od 250.godina, ali nisam uspeo da nađem ništa što bi ukazivalo na nastajanje prezimena Vešić. Imam informaciju da u hercegovini ima Vešića a po mojim saznanjima i mi smo se davno otuda doselili. Ako neko može da mi da neke informacije bio bih mu zahvalan. Može se javiti na sveta.vesic@gmail.com

    Odgovori
  • Slaviša Terzić

    Baš sam se obradovao kada sam našao ovaj portal, da i meni pomognete, ukoliko imate bilo kakve podatke o mojim precima. Ja sam u mojoj kući napravio malo porodično stablo, sa fotografijama, počevši od đeda, babe, oca, majke i strica (svi pokojni), i dalje moj brat i ja sa našim porodicama i potomstvom. Mlad sam bio kada su umrli moji preci od kojih bih mogao saznati nešto o starijim precima, tako da samo znam da mi je prađed bio Tomo, ali ne znam ni gdje je sahranjen niti kako se zvala njegova supruga (moja prababa), a da o daljim precima i ne govorim. Saznao sam da su živili u Mekoj Grudi, između Gacka i Bileće, te da je 1921.godine đed doselio u okolinu Sarajeva, selo Buhotina, sa suprugom Anicom (rođ.Kosnić). Đed Todor je bio 1874.godište, a baka Anica 1900, izrodili su četvero djece, od kojih niko nije živ, dakle moj pokojni otac Vlado, rođ.1923.god., a umro 1972.god., tetka Obrenija rođ.1931.god. umrla 1990.godine, zatim tetka Milojka rođ. 1936.god., umrla 1963.godine (karcinom) i stric Mlađen rođen 1939.god., poginuo u saobraćajnoj nesreći 1967.godine.
    Dobro, da ne dužim dalje, molio bih, ukoliko mi možete pomoži bilo kakvim podacima o mojim precima, bio bih mnogo zahvalan.

    Odgovori