Како су настала српска презимена

31. јануар 2012.

коментара: 595

Портал ПореклоСрпска презимена су најчешће настајала по имену оца, доста је и оних који су везана за занимања, личне особине, место порекла, племе из којег потичу.

Узимање презимена потпуно се укоренило у српском народу тек у 18. веку. До тог периода, прошло се кроз неколико фаза. Најпре презимена није ни било. Уместо презимена код Срба је било распрострањено да уз име додају назив племена из којег потичу. Касније су се почели користити тзв. патроними, изведени из имена очева – од Петра су настали Петровићи, од Николе Николићи, од Јована Јовановићи…

Мало је познато да је један Милош Обреновић заправо рођен као Милош Теодоровић, а да је 1810. одлучио да узме презиме по имену првог супруга своје мајке Обрена.

У то време настају и бројна друга презимена по следећим принципима:

1. По оцу – најчешће

2. По племену – Васојевић, Дробњак…

3. По звању – Поповић, Капетановић…

4. По занату – Ковачевић, Мајсторовић…

5. По особинама – Мудринић, Бјелоглав…

6. По месту, завичају – Гламочанин, Личанин…

7. По надимку, шпицнамету – Сурла, Затезало

8. По страној речи – Тинтор, Бомештар…

Како је настало ваше презиме, пишите овде и на Форуму Порекло, а наши чланови ће се радо придружити дискусији, и трудиће се допринети откривању порекла вашег презимена.

Коментари (595)

Одговорите

595 коментара

  1. Jugoslav Ljubojevic

    Postovani interesuje me kako je nastalo prezime Ljubojevic poreklo mojih dedova je iz Prijepolja tacnije okoline kucna slava sv.Nikola.Unapred hvala…J.Lj.

  2. Dragana JAnkovic Ilic

    Poštovana gospodo, obrćam Vam se sa molbom I pitanjem,. Da li znate nešto više o poreklu porodicama Janković iz Peći I Čirić iz Kosovske Mitrovice? Porodična priča kaže da je postojao predak ( Ime, prezime nepoznato rodjen iznedju 1810-1830)koji je imao dva sina Janka I Ćiru.Zbog ubistva jednog turčina Ćira napušta Peć I odlazi u Mitrovici. Deo porodice u Mitrovici menja prezime u Ćirić,
    Veliko hvala,
    Dragana Jankovic Ilic

  3. Dragan

    Poštovanje. Interesuju me koreni prezimena Šovljanski, porekla iz Đurđeva opština Žabalj, slava je Mitrovdan i karakteristicne osobine ljudi sa tim prezimenom. Hvala Vam najlepse.

  4. Tanja

    Да ли би сте ме могли упутити на порекло презимена Билаковић? Отац ми је из Републике Српске, село Доња Слатина, општина Рибник.

  5. Rafael Kokot

    Poštovani, interesuje me poreklo prezimena Kokot iz Žumberka. Kokoti su iz kao uskoci Klisa došli u Senj i iz Senja su raseljeni na prostor Istre i Žumberka. U tom procesu su prešli na katoličku vjeru pa nemaju slavu. U selu je ostalo predanje da su oni došli s prostora današnje Crne Gore (što god to značilo) prije par stotina godina. Ja mislim da smo srodnici s Kokotovićima u Petrovićima (stara hercegovina), ali nisam u potpunosti siguran.
    Unaprijed hvala! Pozz

  6. Rafael Kokot

    Poštovani!
    Interesuje me poreklo prezimena Kokot sa Žumberka. Moji preci su kao uskoci s nepoznatih prostora došli u utvrdu Klis (Split), a kad je Klis pao 1537. zajedno s ostalim uskocima otišli dalje u Senj otkud su 1617. raseljeni na područje Žumberka, a njihovi rođaci u Istru. Kroz taj proces su prešli na rimokatoličku vjeru pa nemaju krsnu slavu. U selima je ostao predanje da oni potjeću s prostor “današnje Crne Gore” (nažalost ništa preciznije). Ja sam malo istraživao pa vjerujem da potjeću od Parežana i da su srodnici Kokotovićima iz sela Petrovići (Stara Hercegovina). Možete li mi kako pomoći? Unaprijed hvala! Pozdrav!

  7. Војислав Ананић

    Кокот, у Клопнику (1416. год.) уз Скадарско језеро Кокот (Кокотић), Кокотов До (Трњине) и Прентин До у Цуцама (Цетиње) иселили се у Кривошије (Рисан); Стрп (Рисан), по мајци; види: Кокотовић; Доњи Бањани (Никшић) одселили у Биоград (Херцеговина) (1692. год.); у Куту, Херцег-Нови, касније: Митровић: у Кривошијама као: Кокот-Кокотовић Кокот (Грљевићи), братство у Бјелошима Кокоти(Кокотовићи), исељено братство из Прентина Дола, сада у Боки

  8. Радован Јовчић

    Скоро сва презимена су настала од старог претка, тј. од неког старог имена које данас не постоји, и на жалост се не корсити. веома мали број презимена је настао по занимњау, или су страног поријекла. Најчешћи начин настанка презимена је по оцу, или понекад и по мајци, или баби са додавањем ић, овић, евић, али има доста примјерака да није додаван уопште наставак, него је остало презиме као име. Нпр. Доброљуб Вјерољуб, у овом случају је Вјерољуб презиме, али је настало од човјека који је носио име Вјерољуб. То вриједи и за презимена за која већина мисли да су настала од племена, Поред тога што је нпр. Дробња име племена у црној Гори, али некада је постојало старо српско народно име Дробњак, то вриједи и за Кривошије итд.

  9. Nikola Adamovic

    Postovani,
    moze li mala pomoc odakle su dosli Adamovici u Vrenovinu(Bosna). Saznao sam podatak da poticemo iz Crne Gore. Ukoliko neko ima neku informaciju blizu bio bih vam veoma zahvalan.
    Ziveli !