Kako su nastala srpska prezimena Reviewed by Momizat on . Srpska prezimena su najčešće nastajala po imenu oca, dosta je i onih koji su vezana za zanimanja, lične osobine, mesto porekla, pleme iz kojeg potiču. Uzimanje pr Srpska prezimena su najčešće nastajala po imenu oca, dosta je i onih koji su vezana za zanimanja, lične osobine, mesto porekla, pleme iz kojeg potiču. Uzimanje pr Rating: 0
You Are Here: Home » Prezimena » O prezimenima » Kako su nastala srpska prezimena

Kako su nastala srpska prezimena

Portal PorekloSrpska prezimena su najčešće nastajala po imenu oca, dosta je i onih koji su vezana za zanimanja, lične osobine, mesto porekla, pleme iz kojeg potiču.

Uzimanje prezimena potpuno se ukorenilo u srpskom narodu tek u 18. veku. Do tog perioda, prošlo se kroz nekoliko faza. Najpre prezimena nije ni bilo. Umesto prezimena kod Srba je bilo rasprostranjeno da uz ime dodaju naziv plemena iz kojeg potiču. Kasnije su se počeli koristiti tzv. patronimi, izvedeni iz imena očeva – od Petra su nastali Petrovići, od Nikole Nikolići, od Jovana Jovanovići…

Malo je poznato da je jedan Miloš Obrenović zapravo rođen kao Miloš Teodorović, a da je 1810. odlučio da uzme prezime po imenu prvog supruga svoje majke Obrena.

U to vreme nastaju i brojna druga prezimena po sledećim principima:

1. Po ocu – najčešće

2. Po plemenu – Vasojević, Drobnjak…

3. Po zvanju – Popović, Kapetanović…

4. Po zanatu – Kovačević, Majstorović…

5. Po osobinama – Mudrinić, Bjeloglav…

6. Po mestu, zavičaju – Glamočanin, Ličanin…

7. Po nadimku, špicnametu – Surla, Zatezalo

8. Po stranoj reči – Tintor, Bomeštar…

Kako je nastalo vaše prezime, pišite ovde i na Forumu Poreklo, a naši članovi će se rado pridružiti diskusiji, i trudiće se doprineti otkrivanju porekla vašeg prezimena.


Komentari (553)

  • Mile Santrac

    Kako je nastalo prezime SANTRAČ

    S postovanjem
    Mile Santrač

    Odgovori
  • Aleksandar Marinković

    Reč “SANTRAČ“ ima više značenja, npr. vrsta ražnja, karirano platno, deo suknarske stupe, ograda ili okvir itd. Po narodnim tumačenjima znači i gornji deo zidanog bunara.

    Odgovori
    • Srdjan

      Postovanje. Jel znate nesto o prezimenu Dekic? Ja sam, inace, iz Like. U ratu smo otisli u Srbiju, a naseg prezimena ima dosta u Bosni, a vidim da je i na Kosovu u Pristini zivela postovana i dobro stojeca porodica Dekic i da su starosedeoci tamo? Hvala

      Odgovori
  • živko došen

    Interesuje me odakle su se naselili Došeni koji žive u Podkozarju tj. nastanjeni su u gornjoj i donjoj Jutrogušti (Prijedor), a odatle su posle drugog svetskog rata kolonizirani u selima oko Kikinde.
    Slava nam je Sveti Jovan.
    Molio bih Došene koji slave Svetog Jovana da mi se jave na mail zivkodosen@gmail.com

    Odgovori
  • Siniša Jerković

    Došeni ili Došenovići su svakako srpska pravoslavna porodica koja se prvi put u istorijskim izvorima pominje 1683. prilikom seobe jedne grupe bunjevačkih porodica iz područja rijeke Zrmanje u sjevernoj Dalmaciji na susjedno Velebitsko podgorje, tačnije Bag. Seobu je vodio Jerko Rukavina iz Ražanaca kraj Zadra, a među doseljenicima u Bag navedeni su i Došeni, za koje Erdeljanović smatra da će već oko 1700. godine preći iz pravoslavlja na katoličanstvo. Njihovi pravoslavni rođaci Došeni, koji su ostali na području sjeverne Dalmacije (mjesto Medviđa kod Benkovca navodi se kao mjesto porijekla za Došene) preći će preko Velebita u Liku, najviše u kraj oko Gračaca gdje ih i bilježi austrijski popis iz 1712. i to kao Došenoviće. Katolička, bunjevačka grana porodice će napredovati u austrijskoj vojnoj službi pa će neki njeni pripadnici dobiti grb i plemstvo kao austrijski oficiri. U seobama Bunjevaca ka unutrašnjosti Like i dalje u Slavoniju učestvovaće i ovi katolički Došeni. Pravoslavni Došeni će iz okoline Gračaca postepeno naseljavati sve donje krajiške krajeve. S obzirom da je Pounje i Potkozarje, opustilo gotovo sasvim za Laudonova rata 1791. tek nakon tog perioda počinje ponovno naseljavanje tog prostora Srbima. Prvo su se naseljavali Srbi iz Zmijanja, a Srbi iz Like tek u drugoj polovini 19. vijeka. Tako i naseljavanje Došena u kraj oko Prijedora nije moglo biti prije 1850. Za većinu Došena u Pounju navodi se upravo ta godina i kasnije kao datum doseljavanja i to iz Like.

    Ukratko, Došeni kao pravoslavni Srbi naseljeni su u kraj oko Zrmanje u Dalmaciji vjerovatno krajem 16. vijeka. Dalje njihovo porijeklo treba tražiti u zapadnoj Hercegovini. Iz Medviđe kraj Benkovca jedan dio porodice prelazi na područje Primorja oko Baga i Senja gdje prelazi na katoličku vjeru oko 1700. godine, drugi dio porodice koji ostaje pravoslavni prelazi u kraj oko Gračaca i dalje se raseljava po svoj Krajini. Došena i Došenovića nema u Hercegovini ili u Crnoj Gori, dakle je ova porodica sasvim vjerovatno bila starosjedilačaka na području zapadne Hercegovine.

    Odgovori
    • RaDuKa

      Oko Bunjevaca htio bih da pojasnimo….. u Subtici sreo sam inž. iz tada“Sjevera“, koji mi reče da zadnjih dvjesta godina su Bunjevci, ali ima i rodoslov iz kojeg se vidi da su došli iz Kuča u C. gori!!! …… Bune su i zemunice i male kolibice-kućice od blata!!! Nijesam se mnogo batrgao oko Bunjevaca, poznata je ova varijanta da su došli sa rijeke Bune, zato sam i iznio ovu drugu, manje poznatu, variantu!!! Pozdrav!!!

      Odgovori
    • Dušanka Čugalj rođena Došen

      Moji Došeni su1945 kolonizirani iz Doljani kod Donjeg Lapca u Prigrevicu kod Apatina. Stric moga oca sa svojom porodicom je posle prvog rata koloniziran na Kosovo aposle drugog rata u Vršac. Moji slave Đurđevdan.

      Odgovori
  • predrag Zivadinovic

    Kako je nastalo prezime Zivadinovic u (Bizicana) SVILAJINAC. da li su Zivadinovici dobili prezime po mom pra pra dedi Zivadinu? U ovom mestu zivimo oko 150 godina

    Odgovori
  • Calić Slobodan

    Interesuje me da li znate kao je nastalo prezime CALIĆ? Moj deda je sa Rtanj Planine iz Sela Ilina, opstina Boljevac.
    Hvala

    Odgovori
    • marko

      ja sam Calic iz like slavim sv.Jovana i koliko znam da nisam sreo da netko slavi drugu slavu.po nekim pricama poticrmo oko trstenika..ubili su agu i put pod noge preko Crne Gore uz more posto su imali puno stoke do Vrane kod Zadra. Bila 4 brata 2 ostala u Dalmaciji a 2 zbog ispase stoke u Lici

      Odgovori
      • Calic021

        Postovanje Marko,
        Takodje se prezivam Calic, moji su se doselili u Vojvodinu posle 2 svetskog rata, iz srba, interesuje me ako uopste nekako mogu znaci odakle poticemo.
        Kroz istoriju dal smo menjali veru ili vec prézime ili bilo sta sto bih moglo da razjasni moje misli.
        Hvala tebi
        Hristos voskrse

        Odgovori
      • Branimir

        I ja sam Ćalić. Poreklo, selo Peulje kod Bosanskog Grahova.Kako sam čuo od dede, po predanju poreklo vodimo sa Kosova, a posle boja na Kosovu deo plemena seli u blizinu Benkovca u Dalmaciju, a u vreme prisilnog pokatoličavanja jedan predak seli se u Bosnu u selo Peulje.
        Pozdrav.

        Odgovori
  • Milan

    Postovanje. Interesuju me koreni prezimena Kuzmanovic, i karakteristicne osobine ljudi sa tim prezimenom. I isto to za prezime Radunovic. Hvala Vam najlepse.

    Odgovori
  • Goran

    Zanima me kako je nastalo prezime Mrzić?Mrzići su iz sela Obrovac kod Banja Luke,a krsna Slava je Sv.Toma.Hvala.

    Odgovori
  • Dragan Dancetovic

    kako je nastalo nase prezime Dancetovic nase pleme zovemo Micolci

    Odgovori
    • Sarko

      Zemljace moje misljenje o vasem prezimenu je da je nastalo od nadimka Danca – Dancetovic. Da li slavite Sv. Djordja Alimpija? U Babinom Mostu kod Obilica zabelezeni su 1935 godine: Micolci (7 k., Sv. Djordje Alimpije). Doseljenici su nepoznatog porekla iz sredine 18. veka. Skitali po mnogim selima, te im je daleka starina nepoznata.

      Odgovori
  • dragan

    interesuje me poreklo prezimena Birac

    Odgovori
  • bumbar42

    jel ima neko da zna poreklo prezimena COJIC ? ja sam trazio svuda , ali nikako da nadjem .

    Hvala ,

    Odgovori
  • Aleksandar Marinković

    Da li mislite na COJIĆ, ČOJIĆ ili ĆOJIĆ? Kad pišete takvim načinom, možda niko ne zna ni šta želite. Kako onda da vam pomogne???

    Odgovori
    • Zoran Rajlić

      Dakle , Rajlić ili tačnije možda Railić . Područje Potkozarja , Podgrmečja . Mislim da ste Vi pisali teme u vezi sa antropološkim karakteristikama kao i DNK analizama . Stičem dojam takođe da ste sa područja Banja Luke pa s obzirom da smo sa „iste planete “ molio bih Vas za kraće porijeklo ili upute na odgovarajuću adekvatnu literaturu . Dakle , porodica Railić , opština Sanski Most .

      Odgovori
  • Aleksandra Radovanović

    Interesuje me sledeće – Vuk Stefanović Karadžić je imao dva prezimena. Negde sam pročitala da je Karadžić porodično prezime, a Stefanović je dobio po ocu.

    Da li je ovo važilo samo za muške potomke, i do kada su se koristila dva prezimena, i zašto se više ne koriste ?

    Odgovori
    • niša petronijević

      Prezime kao pojam i Lingvistička kategorija nastaje mnogo, mnogo kasnije od Imena. Oduvek je svako po rođenju dobijao ime a onda bi u toku odrastanja dobijao i nekakav nadimak po kome su ga uglavnom nadalje i znali. Takođe svi ljudi su oduvek živeli u svojim zajednicama a svaka zajednica je imala svoje ime . Zato se dešavalo da kad neko iz jedne zajednice pređe u drugu dobije kao nadimak u toj novoj zajednici ime zajednice iz koje je došao. Znači Prezime je nastalo iz Nadimka kao dodatak imenu. Tu činjenicu je Austro-Ugarska Administracija koristila prilikom popisivanja stanovništva na svojoj teritoriji pa je pored Imena uglavnom upisivala Nadimak kao Prezime radi lakšeg pronalaženja dotične osobe u njegovoj sredini u kojoj ga uglavnom znaju po nadimku.
      Otuda, primerice, u Liki, Bosni , Banatu itd ima i Pogrdnih Prezimena.
      Inače Vukovo pravo prezime jeste STEVANOVIĆ kako je i bilo uobičajeno u to vreme da se prezime dobija po Ocu. A ono KARADŽIĆ je nastalo iz naziva za specifično zanimanje Balakanskih Vlaha i Cincara a to je transport Robe po unutrašnjosti Polustrva. Oni koji su se time bavili zvali su se KARADŽIJE. A onda su potomci njihovi po zanimanju očevom – KARADŽIJA, dobijali naziv-prezime KARADŽIJIĆ ili uobičajeno KARADŽIĆ. Što se kasnije provlačilo kroz generacije kao Porodično Ime uz pravo prezime.
      Zato svi koji se oslanjaju na svoje sadašnje prezime u traganju za svojim Korenima neće mnogo daleko dospeti u prošlost jer je Prezime bilo jedan vrlo nestalan i nestabilan pojam sve do pre oko 15o godina.
      A oni koji na osnovu sadašnjeg prezimena nalaze svoje korene u kojekakvim Aristokratskim Porodicama iz doba Nemanjića su najobičniji Falsifikatori svoje Porodične Istorije.

      Odgovori
  • Simeon Sima Jovanovic

    Molim za detaljnije objašnjenje o,možda najčešćem,przimenu kod Srba – JOVANOVIĆ.

    Odgovori
  • mile prdic

    interesuje me kako je nastalo prezime prdic gde i koje vere je bilo – ja sam SRBIN I SLAVIM SV. JOVANA A OD BANJA LUKE SAM

    Odgovori
    • Milorad Bogdanović

      Mile, vaše prezime kao i prezimena mnogih, ime su dobili iz rugla drugih, tada najbližih komšija ili vlasti, kao npr:Prcaći (Omarska),Potur (Bistrica), Prgić (Sarajevo),Prgonja (Prnjavor)itd. Nisam pronašao ovakvo prezime kod Srba katoličke i islamske vjere.
      Prdići se spominju u „Šematizmu dabrobosanskom“ za 1882 godinu Jovanjdan slave u parohije Šolaji (Varcarvakuf, tj Mrkonjić Grad)i Đurđevdan u parohiji Rebrovac (Banjaluka).

      Odgovori
  • Darijan

    Interesuje me kako je nastalo ili poreklo prezimena MILITAR iz Vojvodine selo Ostojićevo okolina Čoke?
    Hvala unapred

    Odgovori
  • Nedjo

    Interesuje me porijeklo prezimena Draganović i kako je nastalo.I danas u selu Gornja Zelinja postoji i žive bratsvenici Draganovića. Selo je nekada pripadalo opštini Gradačac, BiH, Republika Srpska.
    Hvala!

    Odgovori
  • Nedjo

    Draganovići slave Svetog Nikolaja 19. decembar.

    Odgovori
  • Raško

    Interesuje me poreklo ili nastanak prezimena JOVANOV.

    Unapred veliko hvala!

    Odgovori
  • Bogojević

    Interesuje me poreklo prezimena Bogojević koji žive u Užicu krsna slava sv Nikola 19.dec

    Odgovori
    • Aleksandar Marinković

      BOGOJEVIĆ – ubraja se u starije porodice u mestu Stapari kod Užica. Bogoje Brašnjo došao je s decom svojom iz Babina kod Prijepolja i poseo Ponikve i Dolove. Njegovi potomci su Ilići u Kuli, Despići u Tupaji, Marinkovići na Grednici i Bulji; ima ih 17 kuća, slave Sv. Nikolu.
      BOGOJEVIĆ – u mestu Kosjerići između Užica i Valjeva, postoje 2 trgovačke kuće doseljene iz Stapara, slave Sv. Nikolu.

      Odgovori
  • Goran Vojlovce

    Interesuje me poreklo prezimena Pejković, slava Sv.Aranđel?

    Odgovori
  • kRAJISNIK (MILORADA)ZORAN

    ZDRAVO. INTERESUJE ME PORIJEKLO PORODICE KRAJISNIK IZ OKOLINE SARAJEVA (DOBROSEVICI). SLAVIMO SVETOG NIKOLU I CUO SAM OD NEKIH LJUDI DA SMO DOSLI IZ KRAJINE I DA SMO SE PREZIVALI PERICI. HVALA UNAPRED

    Odgovori
  • stojan

    PREZIME JE OČEV BILJEG,
    A IME JE MAJČINA NADA.

    MILAN DIVJAK LIČKI
    Novi Sad

    Odgovori
  • Miloš

    Pozdrav, interesuje me poreklo porodice Đokić iz Gornje Zelinje. Odakle dolaze i ima li nešto više o njima? Ne mogu nigde da pronađem nikakvu informaciju. Danas ih ima u Modriči, Novom Sadu, Beogradu, Surčinu, onda po Nemačkoj i Švajcarskoj, nekoliko njih je i ostalo u Gornjoj Zelinji i Gradačcu. Slavimo Sv. Jovana. Pozdrav

    Odgovori
  • Rade

    Interesuje me prezime Lastavica. Slave Lazarevu subotu i nastanjeni su Kosinj Lika. Hvala.

    Odgovori
    • Defendor

      Zanimljivo, nosilaca ovog retkog prezimena do tridesetih godina prošlog veka, bilo je u Mađarboji, nekad mešanom srpsko-mađarsko-nemačko selu u Baranjskoj županiji, smeštenom na granici Republike Mađarske i Republike Hrvatske.

      Sasvim je moguće da su to neki vaši dalji rođaci. Tridesetih godina prošlog veka oni su se preselili u Južnu Baranju koja je posle Prvog svetskog rata ostala u Kraljevini Jugoslaviji.

      Na Popisu stanovništva iz 1948. godine prezime Lastavica zabeleženo je na području Like u Kršu (5), Plaškom (2) i Perušiću (1). Takođe je zabeleženo još u Slavoniji, Sremu i Baranji. Najviše Lastavica i tada i danas zabeleženo je u Dalju u Slavoniji.

      Odgovori
  • Natasa Brkic

    Pozdrav, interesuje me porijeklo porodice Đuric. Bili su nastanjeni u Donjoj Lohinji kod Gracanice, sad su nastanjeni u Velikoj Bukovici kod Doboja. Slave Đurđevdan.

    Odgovori
  • Marko Stefanovic

    Interesuje me prezime Stefanovic i poreklo porodice..naseljeni su u Selistu..danas zivim u Velioj Drenovi kod Trstenika..slavimo Svetog Nikolu..

    Odgovori
  • Zdrave

    Lijep pozdrav.

    Zanima me,da li možda znate porijeklo prezimena ili porodice Kvržić. Naš predak Jovo Kvržić se spominje na internetu, da je živjeo 1890. godine u Bosni, tačno u Donji Radnji, što je naše selo. Bio je paroh. Slavimo Sv. Simeona. Ostalo mi je nepoznato. Hvala na odgovoru.

    Odgovori
  • Srđan Draganović

    Da li znate poreklo prezimena Draganović?

    Odgovori
  • Nikola Desperado

    Veliki pozdrav i drago mi je da sam vas našao…
    Interesuje me kako je nastalo prezime Cojić? (ima ih u Bosni, Crnoj Gori i na jugu Srbije?.) Sigurno da nešto znači kad su ga na različitim krajevima ljudi uzimali, ali ja nikako da nađem informaciju…
    Unapred hvala
    P.S. Ja sam Cojić i slavim Svetog Jovana

    Odgovori
  • Nikola Desperado

    Zaboravih da kazem da sam sa Juga Srbije i da ima Cojića tamo koji misle da nisu istog porekla(ako su u pravu)! A u Bosni su od roda Kecman promenili u Cojić(Bravski Vaganac), eto toliko znam… mozda nekome bude značilo

    Odgovori
  • Voin Kresta

    Da li neko slučajno zna porijeklo porodice Pajkanović, rodom sa planine Majevice u sjeveroistočnoj Bosni slave sv.Jovana Krstitelja a porijeklo vode od Čarnojevića iz Peći dalja starina je navodno Crna Gora ?

    Odgovori
  • Filip Orasanin

    Pomaže Bog! Da li neko zna nesto o prezimenu Orašanin? Pozdrav iz Čelinca, iz Republike Srpske!

    Odgovori
  • pupovac branko

    interesuje me poreklo naavedenog prezimena

    Odgovori
  • Ljiljana Mijovic

    Postovani,

    Da li znate nesto o poreklu prezimena i porodice Mijovic?

    Odgovori
  • PAJOIVC MIROLJUB

    Poštovani, inetresuje me loza prezimena Pajović, koji su nastanjeni u selo Polokce MK Vranovina, opština Novi Pazar. Inače slave krsnu slavu „Lazarevu subotu“.

    Odgovori
  • Lidija Janković

    Da li znate poreklo prezimena Čočić,odakle potiče ,inače ja sam iz Vlasotinca na jugoistoku Srbije,ovo prezime nose samo dve porodice.Slave Sv Nikolu i pravoslavne vere.Hvala unapred,s poštovanjem Lidija.

    Odgovori
  • Lazar Milijanovic

    svaka cast sve pohvale za ovaj sajt puno pozdrava.

    Odgovori
  • Lazar Milijanovic

    ja sam rodjen u selu lajkovac i drago mi je sto ste mi objavili poreklo prezimena mojih predaka milijanovica do sada se mislilo da poticemo iz okoline sjenice.puno hvala veliki poydrav

    Odgovori
    • dusan

      Lazare da li bi ste bili ljubazni da mi nesto kazete o poreklu MIlijanovica? Ja sam iz Krsumlije, i pouzdano znam da je moj predak Veso Milijanovic doseljen iz Raske (selo Rvati), sa porodicom (dva sina; Milica i Savatija) 1890g u Kursumliju. Slavimo Djurdjevdan. hvala unapred…

      Odgovori
  • sava

    Odakle su Cukalovici (C kao Cuprija).Ima ih u Sredskoj, ali su c deformisali u tvrdo c (cvor) >Mi zivimo u Vlasotincu nesto manje od dva veka. U nekim podacima stoji da smo iz Ibarsakog Kolasina. Bio bi srecan kad bih saznao detaljnije o poreklu prezimena i precima.
    ` Sava Cukalovic

    Odgovori
    • Nada Čukalović

      Koliko je meni poznato Ćukalovići su iz Kolašina ali to znam samo po porodičnim predanjima. Nikoga još nisam upoznala da sa sigurnošću može potvrditi ili činjenično potkrepiti.

      Nada Ćukalović

      Odgovori
  • Aleksandar

    Postovani, interasuje me poreklo Damnjanovica (Damjanovica) Grabovac , Gruza, krsna slava sv. Jovan 20 januar

    Odgovori
    • Aleksandar Marinković

      Aleksandre,
      pretpostavljam da se radi o porodici Damnjanović iz Grabovca. Prezimena koja završavaju na -ic su tipična za stare Pruse, a ne Srbe.
      U knjizi “Gruža“ Mihaila Dragića stoji da je selo Grabovac podeljeno na više krajeva od kojih je jedan s imenom Šumari. Tu je navedena i porodica Damnjanović, 2 kuće, poreklom iz Vrbljana. Vrbljani su pak, mahala (kraj) u Grabovcu, u kojem su živele porodice: Janković 3k, Petrović 1k, Vasiljević 1k, Đoković 2k, Simović 2k i Srećković 1k. Sve su slavile Sv. Jovana. O poreklu ovih “Vrbljana“ pisao je Todor Simović, sudija iz Kragujevca, što je i objavljeno 1906. godine. Prema njegovim tvrdnjama, Todorov pradeda Petar sa bratom Pantom, doselio se u Grabovac, u sadašnji kraj, iz sela Vrba u Podibru. Panti je pripala zemlja u Čestinu, a Petru zemlja u Grabovcu (mahala Vrbljani). Računa se da je Petar umro između 1760. i 1766. godine, što znači da je mogao doći u Grabovac u prvoj polovini 18. veka. Dakle, ovaj Petar iz Vrbe je i rodonačelnik vaših Damnjanovića, a porodice u mahali Vrbljani vaši dalji rođaci.

      Odgovori
      • Aleksandar Damjanović

        Hvala najlepse, konacno i ja da nadjem jedan trag!

        Odgovori
      • Aleksandar Damjanović

        Mislim da je postojao još jedan brat Damjan- po kojem i nosimo prezime, ali ne znam gde mogu da pronađem ove podatke. Damjan je imao sinove od kojih je jedan bio Pavle, pa Pavlov sin Miloje,Milojev sin Milovan, Milovanov Miodrag-moj deda.

        Odgovori
  • MILOVAN ĐEKANOVIĆ

    INTERESUJE ME PORIJEKLO PREZIMENA ĐEKANOVIČ.ŽIVIM U OPŠTINI KOTOR-VAROŠ ,SLAVA MI JE SV.SIMEON BOGOPRIMAC.KOD NAS IMA I ĐEKANOVIĆA KOJI SLAVE SV.JOVANA KRSTITELJA I NISMO ROD.
    TAKOĐE MI JE POZNATO DA OVOG PREZIMENA IMA I U DOBOJSKOJ REGIJI,KNEŽEVU,BANJA LUCI
    I VJEROVATNO I ŠIRE PA BI VOLIO DA ZAJEDNIČKI POMOGNEMO JEDNI DRUGIMA DA OTKRIJEMO KORIJENE,JER JA DALJE OD DJEDA NIŠTA NEZNAM O SVOJIM PRECIMA.
    UNAPRIJED ZAHVALAN SVIMA KOJI SE UKLJUČE U OVAJ ISTRAŽIVAČKI „PODUHVAT“.

    Odgovori
  • Jarminac

    Kako je nastalo prezime, JARMINAC?Živim trenutno u Novom Sadu, ali moji preci sa očeve strane su iz Vojvodine, a još dalji(18 vek) verovatno iz današnjeg sela Srijemske Laze(nekada Sremske Laze).Krsna slava Sv. Nikola!

    Odgovori
  • Eror

    Kod Vinkovaca u Hrvatskoj nalazi se selo Jarmina, pa je prezime verovatno nastalo po tome što je neki Vaš predak u Srijemske Laze došao iz Jarmine koja nije tako daleko od Laza. Inače, ovo nije tako retka pojava, naročito u Vojvodini, da se prezime dobije po mestu iz kog se neko doselio u neko drugo mesto, pa tako u Sremu postoji i prezime Lazanski koje označava da se neko doselio iz Srijemskih Laza, Kaćanski iz Kaća, Crnjanski iz Crnje, i još mnoga druga.

    Odgovori
  • Aca

    Interesuje me poreklo prezimena Petrović. Otac mi je rođen u selu Donja Kozarnica kod Crne Trave. Sada živim u Nišu i slavim Svetog Arhangela Mihaila.

    Odgovori
  • milovanovic

    Zanima me kako je nastalo prezime Mutapović ili Mutap ziveli su u selu Galović opština Koceljeva (Šabac)od njih su nastali Milovanovići.Da li imaju neku istoriju.

    Odgovori
    • BuraZ

      I mene intersuje kako je nastalo prezime Mutapčija ? Cuo sam da postoji mogucnost da je nastalo od prezimena Mutap ali bih voleo da znam vise o tom prezimenu .

      Odgovori
  • Mata Milovanovic

    Veoma sam pocastvovan što ste me uvrstili u vaše drušvo radoznalih.Napomenuo sam da potičem o Steve Pantića iz Izbenice.Njegov predak Panta je poreklom iz Makrešane blizu Kruševca.Prem mojih saznanja od Pantića poreklom iz Izbenice.Postoji spomenik Stanisav umro 1880u 82 god.anjegovi preci Mijat,Milovan,Petko i Panta iz Makrešana.Pantići slavu sv.Sergije i Vakho Srdjevdan 20 oktobra koju slavu slave i Stevanovi muški potomci.Molim za tačnost ovih imena što bi proračunato došlo da je Panta rodjen oko1500.Steva-Stevan Pantić rodjen oko 1750-60.Kažu da je ubio Turčinai pobegao preko Morave u selo Drenovac i tu dobio sina po imenu Mata 1780 koji je preminuo1850,živeo 70 god.Hvala.

    Odgovori
    • Milorad Bogdanović

      Veliki pozdrav za Pantiće – Srđevdance,kao i njihove potomke , što se oglašavaju i svoja saznanja daruju i drugima.
      Pozdrav iz Potkozarja, najljepšeg kraja na cijelom svijetu, od Bogdanovića – Srđevdanca.

      Odgovori
  • Djordje

    Interesuje me poreklo prezimena Kupresanin,kada I od kog prezimena je nastalo?

    Odgovori
    • Defendor

      Na osnovu ovoga što ste napisalo može se reći samo da je prezime nastalo od naziva za osobu poreklom sa Kupresa. Pošto je Kupres širok pojam, tako ni svi Kuprešani nisu jedna ista porodica. Samo na prostoru Republike Hrvatske, ovo prezime je prisutno bukvalno u svim krajevima. Da ste ostavili nešto više podataka, što je na više mesta ovde preporučeno, možda bi se moglo nešto više saznati o vašim Kuprešanima. Ovako, tek možemo da pretpostavimo da ste bližim ili daljim poreklom sa Kupresa.

      Odgovori
      • Cvetana

        Postovani, od jedne gospodje Kupresak (jer ja sam odrasla u Kupresu) sam cula da njihovo prezime potice na osnovu mjesta Kupres.Odnosno oni su se samo zatekli na Kupresu kad su bjezali pred vojskom jer su navodno njemci..
        Ako vam nesto znaci,
        Pozdrav

        Odgovori
        • Defendor

          To je zanimljiva informacija, Cvetana. To verovatno ne znači za sve Kuprešake (prezimenjake), ali moguće je da su pod tim prezimenom i neki drugi, a da su danas se uklopili sa okolnim srpskim stanovništvom. 🙂

          U svakom slučaju, hvala na ovoj važnoj informaciji. 😉

          Odgovori
  • ljiljana

    Poštovani, zanima me poreklo prezimena Stajić i Živadinović. Hvala.

    Odgovori
  • Milan Šešlija

    Poštovanje,mene interesuje poreklo i neke zanimljive činjenice o prezimenu Šešlija.Hvala unapred.

    Odgovori
    • Defendor

      Poštovani Milane,

      O Šešlijama postoji knjiga Bratstvo Šešlija, možda tamo nešto nađete, mada ta knjiga ne donosi neke posebne podatke. Elem, bilo bi takođe zanimljivo da se neko od Šešlija testira po muškoj liniji, pošto već imamo jednog testiranog koji bi mogao biti Šešlija, a čije se geografsko poreklo poklapa sa poreklom Šešlija, što je Hercegovina. Naravno, u buduće je najbolje da se javite na poseban „članak“ o Šešlijama, a u vezi testiranog (koji se preziva Šašlić, a ranije krajem XVII veka Šašlija) da posetite ovaj „članak“.

      Odgovori
  • Saša Mitrović

    Poštovani,

    Da li možete mi objasniti poreklo prezimena Mitrović?
    Rodom sam iz sela Mačević, Dunavska Klisura (Rumunija). Deda mi je bio Mita, pradeda Ilija, a obojica su imali prezime Mitrović. Krsna slava nije Mitrovdan, već Sv. Vračevi.

    a naše familija (pleme/rod) je zvana : BLAGOJEVI, naziv koji se ne pronalazi u prezimenu, več samo u kolektivnom znanju sela.

    Hvala unapred.

    Odgovori
  • Miloš Borčić

    Poštovanje svima, zanima me ako iko zna, da li može da mi pomogne, odakle vodi poreklo prezime Borčić. Tj.kako je nastalo. Najstariji predak do kog sam dopreo je iz sela Novoselci, malo južnije od Bosanske Dubice (danas Kozarska Dubica)u Republici Srpskoj. Tu su živeli sve do početka „. svetskog rata kada mi je pradeda Mirko mi je ubijen od strane ustaša koje su krenule u krvav pir i vršili genocid, a prabaka Anka je sa decom pobegla, kasnije uhvaćena u logor Jasenovac, odakle je sa sve decom uspela da pobegne i nastanila se u Beogradu, gde ja i moj otac, njen unuk i dalje živimo.

    Odgovori
  • Miloš Borčić

    Poštovanje svima, zanima me ako iko zna, da li može da mi pomogne, odakle vodi poreklo prezime Borčić. Tj.kako je nastalo. Najstariji predak do kog sam dopreo je iz sela Novoselci, malo južnije od Bosanske Dubice (danas Kozarska Dubica)u Republici Srpskoj. Tu su živeli sve do početka „. svetskog rata kada mi je pradeda Mirko mi je ubijen od strane ustaša koje su krenule u krvav pir i vršili genocid, a prabaka Anka je sa decom pobegla, kasnije uhvaćena u logor Jasenovac, odakle je sa sve decom uspela da pobegne i nastanila se u Beogradu.

    Odgovori
  • Ilija Šikman

    Poštovani,
    Interesuje me prezime Šikman. Rođen sam u selu Krndija (Bukovica) opština Cazin.U navedeno selo preci su došli iz Kulen Vakufa posle Okupacije. Krsna slava je sveti Stevan. Bio bih Vam zahvalan ako bi mi mogli pomoći da saznam nešto više o ovom prezimenu i porodici.

    Odgovori
    • Milorad Bogdanović

      Poštovani gospodine Ilija, malo me je zainteresovalo tvoje prezime pa sam prelistavajući zabilješke došao do ovih podataka. Ako si već sa time upoznat, neka drugima ostane na dar.
      Gledajući topografsku kartu iz 1975 godine 1:25000 gdje se nalazi Bukovica, vidi se da je lijepo mjesto, koje se graniči sa mjestima Krdija, Mutnik,Donja Gata i Rujanica. A po „Šematizmu dabrobosanskim za 1882 godinu“ parohiju Rujnica (65 kuća sa 349 duša) činili su još sela:Bukovica (21-120); Krndija (17-93); Gata Beširević (42-252) i Gata Bihaćka (54-288), a paroh je bio Jovo Grbić koji je slavio Srđevdan. Stevanjdan su slavili:Šikmani, Majstorovići,Grgići?,Borjan i Adamovići. Te 1882 godine u parohiji Kulen-Vakuf koju čine 6 sela, ne spominje se prezime Šikman, niti Stevanjdan kao slava u parohiji. Znači, niko od Šikmana tamo nije ostao iza okupacije. Osim Šikmana u parohiji Rujnica, Stevanjdan još slave u parohiji Ključ; Kolunić i Petrovac; Javorani i Popovac (Banjaluka) kao i Pofalić i Sarajevo Grad. Šikmani u parohiji Kaoci (Prnjavor) slave Arh. Mihaila. I više nigdje nisam pronašao tvoje prezime.

      Prelistavajući knjige „Porodice dalmatinskih Srba od Aleksandra Bačko i „Karlovačko vladičanstvo“, nisam pronašao da se spominje prezime Šikman, kao i „Hercegovačka prezimena“ Riste Milićevića. Takođe, nisam pronašao u Crnoj Gori i Srbiji. Naravno, to ne znači da sam sve pretražio, daleko od toga.

      Veliki pozdrav sa željom da istraješ u pretraživanju o svome korjenu. Velike stvari ne rješavaju se tako brzo. Svako dobro.

      Odgovori
      • Miloš Banjac

        Šikmani su do 14. septrmbra 1995. živjeli i u parohiji Gornja Sanica, opština Ključ, istočni Podgrmeč – tačnije u selima Pištanica i Biljani.
        Bilo ih je i u okolini Sanskog Mosta (selo Kijevo, čini mi se).
        Od tog dana sav srpski živalj napustio je svoja ognjišta i pošao put Prijedora, Banje Luke i dalje, u Srbiju i bijeli svijet.

        Odgovori
  • Milica

    Kako je nastalo prezime Milisavljevic i Milosavljevic?

    Odgovori
  • Jelena Božić

    Poštovani,
    moje devojačko prezime je Ranđić.
    Rođena sam i odrasla u mačvanskom selu Ševarice. Volela bih da saznam nešto o poreklu svog prezimena i o svojim precima. Takođe, moja devojačka slava je Sveti Jovan Milostivi. Mislim da smo mi jedni od retkih, ako ne i jedini koji to slave. Bila bih Vam zahvalna da mi kažete nešto o prezimenu i slavi.

    Odgovori
    • Gaja Šumadinac

      Poštovana Jelena, Ranđići su ređe prezime u Srba jer je dobijeno (govorim iz saznanja mojih komšija koji imaju isto prezime) po imenu ženske osobe (Ranđa), koja je u njihovom slučaju (a imaju pouzdano, generacijski prenošeno saznanje), usled rane smrti muških glava u kući (ratovi i sl.), podigla decu koja su ponela prezime po njenom imenu. Imamo na primer prezime Jaglikić (po baba Jagliki) koje je takođe retko, a dobijeno na isti način. Nadam se da sam Vam malo pomogao.

      Odgovori
  • Jelena Božić

    Hvala Vam na informaciji. Naravno da ste mi pomogli. Ako budete imali još nekih saznanja pišite mi. Posećivaću ovaj sajt redovno, jer mislim da je odličan.

    Odgovori
    • Dijana

      Draga samo htedoh da ti kazem da ljusici sa kosova slave istu slavu Sveti Jovan milostivi i to bar jedno 150 god unazad

      Odgovori
  • postić milan

    interesuje me porijeklo prezimena poštić,rodom sam sa korduna selo pecka opstina vrginmost RH.znam unazad imena svojih predaka do cukundijeda po imenu milos,u nasem kraju porodice su imale nadimke,špicnamet,nas je kutlače po prici nekada su pravili drveno posudje.slavimo djurdjevdan istu slavu imaju i ostali postici u okolnim selima ali su im drugaciji nadimci.dvadesetih godina proslog vijeka trojica brace mog pradjeda riste otisli za ameriku i sam risto je otisao ali se vratio,o njima dalje nisam nista cuo iz prica.svaka informacija o svemu ovome je dobro dosla.KORDUNAŠ

    Odgovori
  • Vladan

    Poreklo prezimena Umičević.
    hvala unapred!

    Odgovori
  • dusan

    Recite mi nesto o poreklu prezimena Milijanović. Iz Kuršumlije sam, slavimo SV. Giorgija, a moj cukundeda je dosao 1890 iz sela Rvati ( Raska )… hvala

    Odgovori
  • Dusan Potic

    Poštovani, interesuje me poreklo porodice Potić. Ja sam iz Pirota, a moj deda je rodom iz sela Jovanovac (nisam siguran da li je Veliki ili Mali Jovanovac), u okolini Pirota. Moj deda mi je jednom pričao da Potići potiču iz sela Kusa Vrana. Krsna slava je SV.Nikola. Pa ako možete nešto više da mi kažete o tome. Hvala.

    Odgovori
    • Dusan Potic

      Postovani Dusane,

      Prezime Potic vodi poreklo iz okoline Pirota, tj sela po imenu Koprivstica, a dobili smo prezime od istog pretka koji se zvao Pota pa smo po njemu Potici, inace i ime Dusan je jedno od najcescih u porodici Potic,

      Pozdrav, sve najbolje

      Odgovori
      • Marjan

        Postovanje.I ja se prezivam Potic pa me interesuje gde bi mogao da nadem podatke o mojim precima.Otac mi je nastradao kad sam bio mali,majke nemoze da mi pomogne po tom pitanju.Pokusao sam sa starijim rodacima ali niko nemoze nista da mi kaze.Zanima me sve uvezi prezimena,ako neko ima porodicno stablo….

        Odgovori
        • Defendor

          Koja vam je krsna slava Marjane, i odakle je rodom bio vaš otac?

          Moguće da delite zajedničko poreklo sa gore javljenima Dušanima. 🙂

          Odgovori
          • Marjan

            Pozdrav.Krsna slava rodenog brata mog pokojnog oca je Spasovdan,porekloi je iz Velikog Jovanovca,familija Kusuvranci,prekor Crnoprljavi ali nezmam nista vise…

            Odgovori
  • Nenad Ninkov

    Postovanje;
    zanima me ako ista znate o poreklu prezimena Ninkov. Sve sto znam da je navodno starosedelacko novosadsko prezime i znam da ima dosta tok prezimena u okolini Novog Sada. Inace slavim sv. Nikolu. Ako iko ista zna o tom prezimenu, molio bih ga da mi napise. Unapred hvala 🙂

    Odgovori
    • Dragan Mirosavlev

      Kolko znam vecina peezimena u Vojvodini je u doba Austro-Ugarske monarhije nastalo odbacivanjem onog ić i dodavanjem nastavaka ev, ov, ski,čki..
      To su ljudi radili, jer su tako dobijali neke privilegije u monarhiji.
      Zato pogledaj prezime Ninković, pa ces mozda nesto vise ustanoviti.

      Odgovori
  • Okir

    Pozdrav, Nenade.

    Prezime Ninkov se javlja u crkvenim knjigama više mjesta. Evo ti spisak mjesta i godina kada se prezime pominje u crkvenim knjigama.
    – Čurug, opština Žabalj 1718-1850
    – Kać, opština Novi Sad 1785-1865
    – Žabalj, opština Žabalj 1851-1882
    – Mošorin, opština Titel 1754-1816
    – Đurđevo, opština Žabalj 1849
    – Kulpin, opština Bački Petrovac 1782
    – Vrdnik, opština Irig 1787
    – Ledinci, opšština Novi Sad 1834
    – Bukovac, opština Novi Sad 1849
    Literatura: Gordana Vuković i Ljiljana Nedeljkov, REČNIK PREZIMENA ŠAJKAŠKE, Novi Sad, 1983.

    Pozdrav,
    Petar Demić

    Odgovori
  • dusan

    Molim vas recite mi bilo sta o Milijanovicima; poreklu i korenu? Dusan. hvala vam…

    Odgovori
  • Dragoljub

    Obaveštenje za Mokrinčane:
    Vredni Miloš Despotov je objavio o Vaskrsu 2013. god. knjigu MOKRINSKI SRPSKI IMENOSLOV 1757 – 1817., građa,(Ist. arhiv Kikinda) koja je nezaobilazna pri proučavanju rodoslova. Pored njega istraživanjima prezimena se bave još Dragoljub P. Badrljica, profesor i Radovan Šoklovački, dipl. inž. metalurgije.

    Odgovori
  • pedja

    interesuje me poreklo porodice Dimitrijevic selo saranovo,- Raca kragujevacka- ako neko ima neke podatke neka pise na mail kicunar89@gmail.com

    Odgovori
  • dusan

    Molim vas da li možete bilo šta da mi kažete o poreklu M I L I J A N O V I Ć A . Iz KURŠUMLIJE sam, i pouzdano znam da se moj predak Veso ( čukundedin otac ), 1880 doselio iz Raške (selo, Rvati), sa porodicom (dva sina, Milića i Savatija). Slavimo SVETOG GIORGIJA. HVALA…

    Odgovori
  • Ljubica

    Zanima me ako neko zna ili može doći do podataka o porodici TIMANOVIĆ. Sasvim pouzdano znam da smo to prezime dobili od našeg pretka koji se zvao Timan i koji je kao dete/mladić 1820.god.odnekud došao u Bosnu (selo Skugrić, zaseok Srnavica)sa svojim roditeljima. Moj otac je u nasleđe dobio jednu staru beležnicu koja nažalost nije sačuvana, ali je on na osnovu tih zapisa napisao kasnije jednu knjigu u kojoj je delom na početku opisao taj dolazak. Krsna slava nam je Sv.Stefan. Zanimljivo je da sam našla neke osobe s područja bivših sovjetskih republika koje imaju isto prezime, ali ne znam da li oni imaju neke veze sa nama. Na ovim našim prostorima nema drugih porodica sa ovim prezimenom.

    Odgovori
  • Bogojević

    Poštovanje da li šta ѕnate kada je se Bogoje Brašnjo doselio u Stapare kod Užica i da li postoji rodoslov Bogojevića od Bogoja Brašnja.

    Odgovori
    • Aleksandar I1

      BOGOJEVIĆI su starija porodica u Staparima. BOGOJE BRAŠNJO došao je s decom svojom iz Babina kod Prijepolja i poseo Ponikve i Dolove. Njegovi su potomci Ilići u Kuli, Despići u Tupaji, Marinkovići na Gredici i Bulji. Ima ih 17 kuća, slave Sv. Nikolu. Sve starije porodice našle su se u selu pre Kočine krajine.
      Iz knjige LJ. Pavlovića “Užička Crna Gora“.

      Odgovori
  • Bogojević

    Hvala na informacijama vezano Za Bogojeviće da li znate više nekih informacija o Bogojevićima da li postoji porodično stablo Bogojevića iz Stapara kod Užica?

    Odgovori
    • Aleksandar I1

      Odgovore na ova pitanja morate potražiti među samim Bogojevićima u Staparu. Ako ništa drugo, treba istraživati u crkvenim knjigama uz pomoć crkvenih predstavnika.

      Odgovori
  • Dragan Zarić

    pozdrav. Trazio sam na mnoga mesta poreklo prezimena ZARIĆ, ali nikako da nađem.. da li bi ste mogli da mi pomogneta? Hvala najlepše

    Odgovori
  • Eror

    Prezime Zarić trebalo bi da potiče od ličnog imena Zaharije ili skraćeno u nekim krajevima Zarije, zbog neizgovaranja suglasnika „H“ koji se u nekim krajevima ne izgovara. Dakle, neki Vaš predak se zvao Zaharije ili Zarije, imao je verovatno nadimak Zare i po tome su njegovi potomci prozvani Zarići. Kao i kod drugih prezimena nastalih od ličnih imena i nadimaka, ne mora da znači da su svi Zarići u srodstvu.

    Odgovori
  • dijana

    pozdrav interesuje me znate li kako je nastalo prezime STOJISAVLJEVIC

    Odgovori
  • stefan tanasic

    pozdrav svima, interesuje me odakle potice prezime tanasic. moja rodbina zivi u azbukovici a cuo sam neke glasine da smo iz hercegovine dosli. samo ne znam ko i kada

    Odgovori
  • sanja

    dali mozda neko zna poreklo prezimena Lazarevic okoline Beograda, slava sveti arandjel!Unapred hvala

    Odgovori
  • miloš

    Kako je nastalo prezume Ristanović?

    Odgovori
  • Marija

    Da li mozda znate odakle potice prezime Milikic? Slavimo svetog Nikolu i sa Golije smo. Hvala.

    Odgovori
  • Slobodan

    Poštovanje,

    Jako me interesuje poreklo porodice Milinković iz Mačvanskog Prnjavora. Znam samo da su jedna od „starih“ familija u selu, a poreklom negde iz Hercegovine. Ako neko zna više…

    Unapred hvala!

    Odgovori
  • Slobodan

    Da, zaboravio sam da kažem, slava Đurđevdan.

    Odgovori
  • SLOBODAN

    Interesuje me porjeklo prezimena Siljak iz Kozarske Dubice slava je Djurdjevdan !

    Odgovori
  • SLOBODAN

    Tacnije selo Slabinja

    Odgovori
  • Baljak

    znacenje reci Baljak po kojoj dobismo prezime???

    Odgovori
    • Dusan

      Baljak iz Dalmacije? Neki tvrde da su iz plemena Batinic sa podrucja Bilece. Da imaju veze sa nekoliko prezimena iz Baljaka (Baljci) kod Drnisa koji slave Lazarevu Subotu. Inace iz daljine stara Duklja. O tome pisu Petar Askraba Zagorski i B. Kljajevic.

      Odgovori
      • baljak

        hvala vam za odgovor…da moji su iz Dalmacije iz Muskovaca,slavimo L.Subotu….46 su se doselili(preko Makedonije i N.Pazove)…u Stanisic kod Sombora…..sta znaci rec BALJAK od cega je izvedena ili??

        Odgovori
  • Miloš Banjac

    Banjaca ima (tj bilo ih je do 1995.) u Bosanskoj Krajini, na Bravskom (sela Drinić i Janjila), u poriječju Une (Stabandža…), Unca (okolina Drvara), Sane (Gornji Ribnik) i Sanice (Gornja Sanica, Korjenovo i Pištanica) i u Lici (okolina Udbine…). Svi slave Jovanjdan.
    Banjci iz Krajine su uglavnom ishodili iz Drinića u sva tri sliva (Una, Unac i Sanica).
    Za Ribničke Banjce (iz gornjeg toka, izvorišta, Sane) ima mišljenja da su došli pravo sa Kosova i Metohije poslije Bitke 1389.
    Banjci iz Sanice (Korjenovo) vele da su iz Drinića (tačnije Janjila) došli oko 1820. godine, a da su u Drinić došli iz Like.

    Postoji još jedna grana Banjaca iz Metohije. Živeli su u Klini i okolini do 1999. godine. Ovi Banjci slave Svetog Kozmu i Damjana.

    Ako neko može da dopuni ili ispravi navedeno molim da to učini.

    Odgovori
  • Predrag

    Postovani,mozete li mi reci odakle prezime BJELIC kako se i sam prezivam,vuce korene..otac je dosao kao mlad iz Dugovjeca,opstina Rudo na Limu ali svoje pretke je izgubio kroz zivot!
    Hvala!

    Odgovori
  • ljiljana

    Poštovani,možete li mi šta reći o prezimenu MIRJANIĆ,slava Sveti Đorđe,nastanjeni su u Valjevskoj Loznici

    Odgovori
    • Nebojša

      Mirjanići su prema predanju poreklom iz istočne Bosne, tačnije iz Osata. Postoji priča o jednom od najstarijih rodova u Loznici, Raonićima, gde se pominju i Mirjanići. Naime, jedan od Raonića „uzeo“ je svojoj ćerki u kuću „nekakvo Osaćanče“.

      Njegovi potomci su današnji Mirjanići u Loznici. Ima ih 6 kuća i slave Đurđevdan.

      (Srpski etnografski zbornik, knjiga IV, str. 771, 772)

      Sve upućuje na Osat u Bosni, međutim, tamo nema Mirjanića. Verovatno su imali drugo prezime u tim krajevima.

      Proveriću ostale Mirjaniće iz Kolubare i okoline (a ima ih). Treba videti kakvo oni predanje o poreklu imaju i šta slave.

      Odgovori
  • Dušan Mandušić

    Zamolio bih komentar o Mandušićima, kada se prvi put pojavilo to prezime i gde je nastalo?
    hvala

    Odgovori
  • Nenad

    Molim Vas promenite deo u tekstu gde navodite da je Miloš Obrenović uzeo prezime po dedi što nije tačno. On je uzeo prezime po imenu od prvog muža njegove majke Obrenu, tj. malo preciznije njegovom polubratu Milanu Obrenoviću po kome se danas zove Gornji Milanovac!!!

    Odgovori
  • NIKOLA

    Nisam našao pitanja o prezimenu OPALIĆ. Moj otac i sva njegova braća i sestre rođeni u Sanskom Mostu, ali im je otac, moj deda Nikola, poreklom iz Tomin Gaja u Lici. Slavimo Petrovdan.Da li ima nekih podataka o mojim Opalićima. Hvala unapred.

    Odgovori
  • ZoranBG1963

    Poštovani, molim ako možete da mi kažete o prezimenu ŠKARIĆ. Moja porodica potiče iz Like, selo Lipovo Polje, zaseok Zamršten. Naša slava je Sveti Nikola. Takođe molim administratora da prezime ubaci u spisak SRPSKIH PREZIMENA.

    Odgovori
    • Milorad Bogdanović

      Prezime Škarić spominje se 1882 godine u ŠEMATIZMU dabrobosanskom samo u parohiji Međeđa kod Kozarske Dubice, i istu slavu (Nikoljdan) slave kao i Škarići u Lipovom Polju u Lici. Ova porodica je i danas nastanjena na ovom prostoru. Koristim ovu priliku da pozdravim Miru Škarić, moju porodičnu prijateljicu iz ratnih dana, koje nas je vrijeme rastavilo.

      U Karlovačkom vladičanstvu za 1896 godinu, spominju se Škarići, samo kao slavljenici Nikoljdana, ali i oni koji su prešli u katoličanstvo.

      Aleksandar Bačko u knjizi PORODCE DALMATINSKIH SRBA; Beograd 2008, na str. 477. napisao je o Škarićima, da u mjestu Vrbnik, 1949 godine živi 54 porodice u 10 kuća, a 1920 bilo je 9 domova. Slave sv. Nikolu.
      Ovi Škarići imaju iseljenike u Sretenovu kod Dorjana, koji su se preselili 1921 godine, i istu slavu slave.

      Odgovori
      • Goran Škarić iz Vrbnika kod Knina

        Selo Vrbnik koje spominješ je pored Knina. 1995. godine svi su izbjegli.
        Svi su slavili sv. Nikolu. Zapravo cjeli Vrbnik slavi sv. Nikolu. Na Vrbniku je i crkva Sv. Nikole.
        Dvojica Vrbničkih Škarića za vrijeme SFRJ su otišli u Sloveniju, jedan u Makedoniju. Osnovali porodice i proširili prezime.
        Jedan od vrbničkih Škarića je oženio Hrvaticu, dobio sina Tomija i umro. Žena je otišla živjeti u Split i prekrstila sina.
        Dosta Škarića je bilo na otoku Braču, ali se mnogo njih početkom 20 stoljeća iselilo u Ameriku.
        Vrbnički se Škarići se spominju u tekstu prote Save (Savo Nakićenović) „Kninska krajina – naselja i porijeklo stanovništva“. Kojei je pripreman poslje prvog svjetskog rata za potrebe Srpske kraljevske akademije. Kaže da ima 9 kuća.

        Odgovori
      • Mišo Škarić

        Meni je pradeda Lazar došao ovde u Sretenovo, ja sam ovde treća generacija Škarića u Sretenovo. Pozdrav

        Odgovori
  • slobodan antonijević

    Miloš je uzeo prezime po očuhu a ne po dedi. Što se tiče prezimena to je delimično tačno ali postoji spisak zarabljenih srba posle Angorski bitke 1405 neki imaju prava prezimena a neki se prezivaju po ocu n.p. stojkov , petrov

    Odgovori
  • zorica jelenkovic

    POREKLO PREZI ENA CRNOGORČEV i odakle potičemo sem iz loznice hvala

    Odgovori
    • Nebojša

      Crnogorčevići su veliko bratstvo koje je u Mačvu „prešlo“ iz Semberije. Razgranali su se i ima ih sa raznim prezimenima. U Semberiju su došli iz Crne Gore.

      Interesantno je da u Semberiji slave Jovanjdan, a u Mačvi Lučindan.

      Odgovori
      • Dušan

        Pozdrav,

        prezivam se Crnogorac i prezime mi potiče iz Kuzmina kod Sremske Mitrovice. Krsna slava nam je Sv. Jovan. Na popisu stanovništva Kuzmina iz 1774-1776 se ne pominju Crnogorci, ali već u knjigama od 1800 godine postoji nekoliko kuća Crnogoraca u Kuzminu.

        Da li su ovde Crnogorčevići isto što i Crnogorci, odnosno da li se radi o istom plemenu? I ima li ko saznanje odakle su Crnogorci iz Kuzmina poreklom? I koje im je prvobitno prezime, odnosno iz kog plemena potiču?

        Pozdrav…

        Odgovori
  • Momcilo Trajkovic

    Rodjen sam u Pristinu u centru grada a takodje su mi rodjeni otac deda pradeda .Molim vas interesujeme koje je prezime bilo moje familije pre ovog Trajkovic I gde da pronadjem korene . Otac mi se zvao Vladimir , deda Trajan , a pradeda Trajko . U julu mesecu sam cuo od jednog uglednog coveka u Gracanicu kraj Pristine da smo se prezivali DZaric da smo se doselili iz Novog brda I jos je rekao da je prvi prestavnik u vladu Srbije bio moj predak koga su iz Pristine I okolna sela cak I male bebe mahajuci otpratili u Kosovo polje za Beograd u skupstinu Srbije. Rekao mi je da se tamo nalazi ploca na kojoj pise njegovo ime ali vlasti u Beograd u skupstinu ostali su gluvi da udjem I pogledam .. Rekao mi je da je on istrazivao korene za njega I mnoge ugledne porodice da su moji prvo dosli u Gracanicu a kasnije presli u Pristinu . On tvrdi da njega I mene veze familijarno kumstvo staro bog zna koliko godina. . Ja sam mu pricao da pored manastira su bili neki ljudi gde kad smo kao deca dolazili na sabor u te 2 kuce da su se moj tata I neke stare zene obavezno grlili I ljubili . On mi je pokazao jednu trosnu kucu a druga kaze da je srusena sama po sebe . Ako vi neznate molim vas uputiteme gde ove podatke mogu pronaci . Unapred vam hvala

    Odgovori
    • Šarko

      Momčilo izgleda ste Vi Džarlići, a ne Džarić. Etnograf i akademik Atasanije Urošević je proučavao. Kosovsku Kotlinu između 1931 – 1935 g. On je u u Gračanici zabeležio porodicu Džarlić (1 kuća., slave Sv. Nikolu). Starinom je sa Kosova iz Dobrog Duba, a pre dolaska u Gračanicu živeo u Slovinju, Novom Brdu i Labljanu. Iz Dobrog Duba se iselio od zulima, a iz Slovinja u Novom Brdu predak prešao s majkom kuda se preudala. Docnije se kretao kao čifćija (sluga). U Gračanici se doselio sredinom 19. veka. Tri kuće ovog roda su se 1909 godine iselile u Prištinu. Dakle vaša dalja starina je iz Dobrog Duba (danas opština Kosovo Polje). A tačno je da da Vam se predak doselio iz Novog Brda-Labljana, ali kao što je već pomenuto pre Novog Brda i Labljana vaš predak je živeo u Slovinju kod Lipljana, a u Slovinju je došao iz Dobrog Duba odakle mu je i najdalja starina.

      Odgovori
  • Momcilo Trajkovic

    Oprostite jos jednom ; 2-3 familije zajedno sa mojom podigli su crkvu SV Nikole u pristine na temeljima stare crkve koju su turci srusili . Znam da smo imali kao dve slave sv Djordje i sv Nikola I da smo u kucu drzali 3 ikone sveti Djordje , sv Nikola I bogorodica . Hvala

    Odgovori
  • Tamara

    Poštovani, interesuje me poreklo prezimena Brkljač, deda mi je bio iz Osredka, kod Cazina. Hvala unapred.

    Odgovori
  • Bogojević

    Poštovani, interesuje me da li šta znate o selu Stapari i selu Ponikve kod Užica.
    Hvala unapred.

    Odgovori
  • Milan Hinić

    Poštovani,

    dosta vremena sam trazio bilo kakve podatke o prezimenu Hinić ali nisam nasao nista. Poreklom je iz Like, Debelo brdo pored Korenice.

    Hvala unapred.
    Pozdrav.

    Odgovori
  • G Dimitrijevic

    Postovani
    Sta mi mozete reci o nastanku prezimena Dimitrijevic , Selo Dren opstina Leposavic KIM

    Hvala

    Odgovori
    • G Dimitrijevic

      Slave slavu Svetog Jovana Krstitelja

      Odgovori
      • Nebojša

        Dimitrijevići su se u Dren doselili iz Štavice, opština Tutin. Slave Sv. Jovana. Srodni su im Milovanovići, koji su se doselili iz istog kraja (Vrapče, opština Tutin) i slave takođe Sv. Jovana.

        Dimitrijevići su prezime dobili po jednom starijem pretku Dimitriju. Ima ih u Beogradu, Smederevu, Kruševcu, Kraljevu, Americi…

        Interesanto da veliki broj rodova iz ovog sela vodi poreklo iz okoline Tutina.
        Pomenuću samo Bojaniće, koji su u Dren takođe stigli iz Štavice kraj Tutina. Dalje poreklo im seže do Vasojevića i mesta Krlje. Prezivali su se Novakovići. Bojanići se dele na više ogranaka, a svi slave Sv. Nikolu.

        Izgleda da je to bio ustaljeni migracioni pravac kada je ovaj kraj u pitanju.

        Vasojevići (Crnogorska Brda) – Sjenica (Raška) – Sever Kosova

        Odgovori
  • Maja

    Postovani, mozete li mi nesto reci o prezimenu Španović?

    Hvala unapred.

    Odgovori
  • Petar Demić

    Španovići su brojni na Baniji i u Potkozarju.

    Ne znam kako očekujete da vam ljudi pomognu kada niste rekli ni najosnovnije informacije.
    Niste naveli ni odakle ste, ni koju slavu slavite, ni odakle je najstariji predak za koga znate.
    Imajte u vidu da niko od nas nije vidovit i da vam ne možemo pomoći bez osnovnih podataka.

    Odgovori
  • Damir Birač

    Pomaže Bog. Hteo bih pomoć od vas tražiti.Potrebne su bilo kakve informacije o prezimenu Birač i poreklu. Po onome što znam,isti potiču iz Like,Dalmacije.Zbog pokatoličenja i najezde Turaka,povukli su se na planinu Birač,čije su ime uzeli za svoje prezime.Ja inače živim u Šapcu i rođen sam tu.

    Odgovori
    • Petar Demić

      Damire,
      Birača nema ni u Lici, ni u Dalmaciji.
      Matica pravoslavnih Birača je Banija. Ima ih u više sela opštine Glina (Trnovac, Brubanj, Brezovo Polje…). Slave Nikoljdan.

      Odgovori
  • Nebojša

    Poštovani,
    da li znate odakle su se doselili Đošići iz sela Vlahinje (Vlajne) kod Kuršumlije?
    Unapred se zahvaljujem.

    Odgovori
    • Nebojša

      Poštovani imenjače,

      Oće li biti bilo kakvog odgovora o poreklu Đošića, pre doseljavanja u Vlahinju (Vlajnu) kod Kuršumlije?

      Srdačan pozdrav,
      Nebojša Đošić

      Odgovori
  • Vladimir

    Pomaže Bog . Da li znate nešto o poreklu prezimena Čulić . Moji su rodom iz bosanske krajine , Novi Grad . Slavimo Sv. Nikolu. Unapred hvala.

    Odgovori
  • Nada

    Da li neko zna poreklo prezimena TRIFIC? Unapred hvala….Nada Trific

    Odgovori
    • Nebojša

      Bog ti pomogao Vladimire!

      Čulići su u te krajeve došli posle okupacije Bosne (dakle posle 1878. godine). Predak im je kao harambaša u Dalmaciji izgubio uho u okršaju, pa je nazvan „Čule“.

      Najpre su došli u Rujišku, a zatim se jedni odsele odatle u Džankića Rakane. Slava Nikoljdan.

      Milan Karanović, „Pounje u Bosanskoj Krajini“, 1925. god., str 400

      Odgovori
      • Milorad Bogdanović

        U Šematizmu dabrobosanskom za 1882 godinu, i Prezimena Srba u Bosni, Đorđa Janjatovića , prezime Čulić se spominje kao slavljenici:
        1.Đurđevdana u parohiji Livno;
        2.Lazareve Subote u parohiji Skenderovci (Glamoč)
        3.Časne verige u parohiji Crni Lug (Lvno) i Banjaluka
        4. Nikoljdan u parohijama Agići i Vidovica (Dubica), Rujiška (Krupa) i Glamoč.

        Aleksandar Bačko u knj. Porodice dalmatinskih Srba, na str. 466 i 467. spominje prezime Čulić u mj. Biskupija, sl. Nikoljdan. Doselili iz Polače krajem 19 ili početkom 20 vijeka. Oko 1920. bilo je samo jedno domaćinstvo Čulića. Takoće, Čulići su živjeli i u Otišiću, ali su se u potpunosti raselili.
        Čulići u Zavali (Slivno. Neretva) su rimokatolici. Došli su „iz Hercegovine kao pravoslavci“

        U Karlovačkom vladičanstvu za 1893 godinu ne spominje se ovo prezime. Spomnju se Čule kao slavljenici Nikoljdana ali i kao rimokatolici.

        Risto Miličević u knj. Hercegovačka prezimena, str.286, takođe ne spominje prezime Čulić koji su pravoslavne vjere. Kao r/k spominju se Čule u istoimenom jestu kao i u Jasenici kod Mostara. Porijeklom su iz Osoja u Dalmaciji a u Čule su doselili početkom 17. vijeka. Čulići i Čulnovići su muslimani. Prvi su u Počitelju kod Čapljine, a doselili su „prije 200 god“ iz Budima.Početkom 20. vijeka bilo je 3 kuće Čulića. Drugi su stara porodica iz Drežnice kod Mostara, kažu da se prvi put spominju „u vrijeme sastavljanja gruntovnice“.

        Odgovori
  • Milorad Bogdanović

    PROMJENA PREZIMENA

    Tokom srednjeg vijeka u dubrovačkom zaleđu PREZIMENA SU SE ČESTO MJENJALA u jednom srodstvenom nizu. Ona najčešće obilježavaju jednu generaciju aktera pa to prestavlja ozbiljnu teškoću istraživačima u praćenju razvojne linije pojedinih, pa i važnijih srednjovjekovnih porodičnih loza. Otuda svaka vrsta daljnjeg proučavanja likova iz srednjovijekovne istorije zahtijeva pravljenje kataloga kojim bi se pripremila polazna osnova za olakšano praćenje kretanja pojedinih porodica, porodičnih loza i širih rodbinskih veza kroz vrijeme kao i još uvijek otvorena detaljnija roučavanja imena i prezimena…
    Radi toga primjerom poznate humske vlasteoske loze Bogavčić – Radivojević – Vlatković, pokazujemo da brojni njihovi savremenici sa njima indentičnim prezimenima, NISU NJIHOVI SRODNICI, te da se ne mogu po srodstvu povezivati sa njima.

    Ovako započinje Esad Kurtović, autor knj. RADOSALIĆI – primjer „jednokratni prezimena“ srednjeg vijeka, Beograd 2009, a koja se može i kod nas pročitati, naravno, koga to zanima.

    Odgovori
  • Stefan Savović

    Interesuje me poreklo mog prezimena Savović,pa ako neko zna nešto više o tome neka mi napiše.Rođen sam u Kruševcu slavimo sv.Nikolu .Pozdrav

    Odgovori
  • DIJANA

    POSTOVANJE,ZANIMA ME AKO ZNATE NESTO O PREZIMENU STOJISAVLJEVIC,ZNACENJE,BILO STA.PRECI SU POREKLOM IZ DOBROG SELA BOSANSKA KRUPA,A SLAVE ARANDJELOVDAN.HVALA

    Odgovori
  • Nikola

    Da li znate nesto o prezimenu Markotanović ? Nalazimo se u selu Zlot kod Bora.

    Odgovori
  • Dragan Đaković

    Da li neko zna nešto o prezimenu Đaković. Živim u Vojvodini, a moji su iz Gornje Slatine, SO Gornji Ribnik, kod Ključa (BiH). Kad je i kako nastalo prezime. Slava „Miholjdan“. Hvala unapred!

    Odgovori
  • Baja

    Kako je nastalo prezime Baćina?

    Hvala unapred

    Odgovori
    • Nebojša

      Baća je brat od milja – brato, brale.

      Takođe, bašta, baštica se upotrebljava u bugarskom i za oca, kao i u srpskom – otac, starešina.

      Oblik Baća nalazi se i u čakavskom i u štokavskom kao pridevski toponim: selo Baćina, Baćinsko jezero, Baćin dol dol Kozarom, a može biti i poimeničan – Baćinac, Baćinca. Deminutiv Baćića, selo u Srbiji.

      U ruskom, Baćuška je takođe otac, sveštenik.

      (Srpska prezimena: značenje – rasprostranjenost – poreklo porodica, Miroslav Niškanović, 2004 g.)

      Prezime Baća je identično sa ličnim imenom Baća koje je nastalo od korena Bat – (brat, Bratoljub}, potvrđenog u 15. veku.

      (Dr Velimir Mihajlović – Srpski prezimenik)

      Odgovori
  • Zoran

    Da li znate kako je nastalo prezime Orlandić?
    Hvala

    Odgovori
  • Ćirić

    Prezime- Ćirić
    Lokacija- Jug Srbije, Pirot
    Slava- Sveti Alimpije
    Poreklo?

    Odgovori
  • Bozidar

    Zanima me odakle potice prezimo Prokopovic, zivimo u Leskovcu i slavimo sv. Alimpije?

    Odgovori
  • Emil Sojic

    Posstivani , zanima me kako je nastalo prezime Sojic ( prezime iz filma i serije ). I da li bi ste mi malo objasnili o Poreklu prezimena SOJIC ( S kao sator ! ) Unapred Hvala

    Odgovori
  • slavco

    kako je nastalo prezime Carić

    Odgovori
    • Defendor

      Prezime Carić je naverovatnije nastalo po nadimku Car, kojim je neki predak Carića nekad bio prozvan, a nakon čega su njegovi potomci prozvani Carići.

      Odgovori
  • Marko Kušlaković

    Poštovani,ako mi možete reći nešto o poreklu prezimena Kušlaković,živimo u Posavini,krsna slava je Đurđevdan.
    hvala

    Odgovori
  • Milorad Bogdanović

    1882 godine u parohiji Brod, Vinska i Liješće spominje se prezime Kušljić koji slave Đurđevdan. Takođe u ove dve poslednje parohije Kušljići slave i Simeuna bogoprimca. Prezime Kušlaković se ne spominje. u „Šematizmom mitropolije dabor-bosanske za 1882 godinu“

    Takođe i u „Karlovačkom vladičanstvu za 1892 godinu“ , ne spominje se vaše prezime. Spominju se Kušljići koji slave Đurđevdan i Kušljevići slavljenici iste Slave, ali ih ima i rimokatolika.

    Takođe u Hercegovini, Dalmaciji i Slavoniji (?) nisam pronašao da se spominje vaše prezime

    Odgovori
  • Bojan

    Postovani,

    Da li je moguće da mi kažete nešto više o poreklu prezimena „Bričić“. Jedino što znam je to da postoji mnogo muslimana u bosanskoj posavini sa tim prezimenom i da postoji dosta sličnih prezimena kao npr. „Ibričić“, „Brčić“ itd…

    Zahvaljujem se unapred

    Odgovori
    • Milorad Bogdanović

      Bojane,
      ako ne navedeš mjesto ili slavu, teško da ćeš dobiti neki valjan odgovor.

      U Šematizmu dabrobosanskom za 1882 godinu ne spominje se prezime Bričić. U parohiji Korićani kod Travnika spominju se Bricići koji slave časne Verige i Briklići u parohiji Strmnica kod Vlasenice, slavljenici svetog Jovana Krstitelja..

      Možda je to jedno od vaših prezimena, jer i dan danas dolazi do izmjena imena i prezimena, greškama kod upisa.

      Odgovori
  • Bozidar

    Mozete li mi nesto reci o prezimenu Prokopovic,zivim u Leskovcu i slavim sv.Alimpije Stolpnik,bio bih zahvalan

    Odgovori
  • Jovan Cudanov

    Molim sve koji se prezivaju Čudanov, Čudanović, Čudan ili one koji poznaju nekoga sa tim prezimenima da mi se jave. E mail: jcudanov@gmail.com

    Odgovori
  • daca

    pomaze BOG draga braco recitemi poreklo mog dede Dragan ilic selo Bogosevo opstina Vladicin han mislim da slave SV.ARANDJELA deda se odselo davno odatle njegov otac se zvao Stojan a majka spasena deda je rodjen 21.06.1934 unapred hvala i SLAVA BOGU sto postojite.

    Odgovori
  • daca

    pomaze BOG draga braco recitemi poreklo mog dede Dragan ilic selo Bogosevo opstina Vladicin han mislim da slave SV.ARANDJELA deda se odselo davno odatle njegov otac se zvao Stojan a majka spasena deda je rodjen 21.06.1934 unapred hvala i SLAVA BOGU sto postojite.da mozemo naci poreklo javitemi mejlom ili na tel 0693226379 unapred hvala.

    Odgovori
    • Šarko

      Daca,

      Selo Bogoševo je osnovano u prvoj polovini 18. veka oko 1720 – 1730 godine. Za osnivače sela računaju se dva brata doseljena iz nekog šopskog sela na istoku. Od njih potiče veći broj današnjih rodova.

      Od jednog brata potiču rodovi koji slave Sv. Arhanđela: Kovačevci (8 k), Dostinci (8 k), Mitrinci (6 k), Stankovčani (3 k), Milosavini (5 k), Lutkinci (6 k) i Tufegdzinci (1 k), ukupno 37 kuća. Kovačevci su nekada bili bogati zemljom i stokom. Osinm toga bavili su se kovačkim zanatom do 1941. godine. Tufegdzincima je ded bio puškar u tursko doba.

      Od drugog brata potiču rodovi koji slave Sv. Nikolu: Deda Stojanovčani (7 k) i Kragujčani (6 k), ukupno 13 kuće. Kako je napred pomenuto ova dva brata doselila su se u prvoj polovini 18. veka iz nekog šopskog sela na istoku (iz Krajišta).

      Ostali rodovi, koji su došli takodje u tursko doba su: Jerkovi (5., kuće. Sv. Arhanđeo), došli su iz planinskog sela Krive Feje (tj. okolina Vranjske Banje).

      Smilkovci (2 k., Sv. Đorđe), došli su iz pčinjskog sela Marganca.

      Miajlinci (11 k., Sv. Luka), ne zna se odakle su doseljeni.

      Iseljenici iz Bogoševa: Nikolići (3 k), Dimići (3 k), iselili se u Rđavicu. Dzaboljoi (2 k), iselili se u susedno Vrbovo. – Aleksići (2 k), iselili se u Korbevac. – ILIĆI (1 k), iselili se u Jelašnicu. – Stevanovići (1 k), iselili se u Vranjsku Banju. – ILIĆI (1 k), iselili se u Malo Rajince kod Preševa.

      U Jelašnici, opština Surdulica zabeleženi su doseljeni Ilići iz Bogoševa – Ilići (1 k., Sv. Nikola), došli su iz susednog Bogoševa. Dalje poreklo iz okoline Bosillegrada. Ovi su potomci najverovatnije osnivača sela tj. brata koji slavi Sv. Nikolu.

      U Malom Rajincu, opština Preševo zabeleženi su doseljeni Ilići iz Bogoševa – Ilići (1 k., Sv. Nikola), došli iz Bogoševa. U M. Rajincu su Srbi su se doseljavali od 1915. godine. I Ilići su došli nešto kasnije posle Prvog svetskog rata.

      Izleda da potičete od ta dva brata, odnosno od onog drugog, i njegovi potomci slave Sv. Nikolu. Ako Vam nešto nije jasno pitajte nas…

      Literaturu koju sam koristio: „Vranjska Kotlina“ Jovan Trifunoski – „Kumanovska-Preševska Crna Gora“ Jovan Trifunoski. J. Trifunoski je proučavao pomenute oblasti tokom pedesetih i šesdesetih godina prošlog veka.

      Odgovori
      • daca

        Hvala BOGU sto postojite veoma ste mi pomogli. cula sam price ko mala da mi je ta prababa bugarka ona se zove spasena njene podatke nemam samo znam daje udata za stojana iz bogosevo da iz tog braka ima mog dedu dragana ilica pa bimi znacilo ako ikako mozete dami pomognete da saznam poreklo brababe i pradede unapred hvala

        Odgovori
        • daca

          pomaze BOG HRISTOS VASKRESE molim vas ako mozete dami pomognete dali mije stvarno prababa po majci bila rumunka ona se zvala vidosava udata jovanovic iz bukovce je udata je za cedu okoline nisa imaju cerku ljubinku rodjena je 27.03.1940 u bukovce kasnije su doseljeni u doljevac unapred hvala

          Odgovori
      • daca

        POMAZE BOG. MOLIM ADMINISTRATORE DA MI POMOGNU DA PRONADJEM SVOJE POREKLO molim vas ako neko zna nesto omom dedi ilic draganu iz sela bogosevo opstina vladicin han rodjen 21.06.1934 god njegov otac se zvao stojan a majka spasena ako neko zna odakle su dosli stojan i spasena i kako se spasena prezivala da mi javi na mejl miticdaliborka76@gmail.com ili ako neko zna nesto o mojoj babi jovanovic vidosava bukovce okolina negotin udata za cedu okoline nisa ima cerku ljubinku rodjena27.03.1940 god u bukovce odakle je vida njeno poreklo ako neko zna da mi javi unapred hvala

        Odgovori
  • Vasilić

    Poštovani,
    mada moje pitanje ne ide za porijeklom prezimena nego za porijeklom porodice, veoma sam zainteresovan za to pa molim za pomoć. Dakle, ja sam Vasilić iz sela Donji Klakar kod Broda i slava mi je Đurđevdan. Uspio sam da pratim porijeklo porodice do početka 19. vijeka, ali ne i dalje od toga, mada sam čuo neprovjerene informacije da se porodica doselila iz Crne Gore u 17. ili 18. vijeku (isto to se govori za veći broj porodica iz okoline). Koliko je poznato, živjeli su prvo u selu Poloj, odakle je jedna grana otišla u D. Klakar, a druga u Slavonski Brod gdje sad živi veliki broj Vasilića.
    E sad, znam da u velikom broju gradova u Republici Srpskoj ima Vasilića (Banja Luka, Prijedor, Doboj, Bijeljina, Zvornik…, a u jednom od komentara gore je postavljeno i pitanje za Vasiliće iz Srbije), ali ne slave svi ni istu slavu. Međutim, od izvjesnog prezimenjaka u Zvorniku (koji slavi Đurđevdan) sam saznao da i on misli kako smo došli iz Crne Gore.
    Može li neko da mi pomogne sa tim, odakle potiče porodica, kad je naseljena u Posavinu i da li smo u rodbinskoj vezi sa Vasilićima iz drugih krajeva.
    Hvala unaprijed.

    Odgovori
    • Vasilić

      Moji su iz bijeljine Vasilići i isto su došli iz Crne Gore u 17. ili 18. veku. Slavimo Svetog Nikolu , a više informacija od toga nemam. Jedino što mi pada na pamet je da se jedan Vasilić iz Republike Srpske testirao i bio haplogrupa Q1b, a ja sam sad radio testiranje i čekam rezultate

      Odgovori
  • Bozidar

    Hocete li meni nesto da odgovorite vec 2 puta postavljam pitanje i cekam neki odgovor 2 meseca?

    Odgovori
    • Šarko

      Poštovani Božidare,

      I još očekujete odgovor, odakle mi znamo iz kog mesta ste iz Leskovca? Vi ste postavili pitanje da se prezivate Prokopović, da ste iz Leskovca i da slavite Svetog Djođa Alimpija. Leskovac je širok pojam. Morate te se otvoriti i reći nešto opširinje od kada živite u Leskovcu? Gde su Vam rođeni deda ili pradeda, ako su rođeni u nekom selu u okolini Leskovca, kaži te nam iz kojeg su sela? Mi nismo matična služba, imamo literature stare i do sto godina, a najmladje i do trideset godina.

      Odgovori
  • daca

    SLAVA GOSPODU STO POSTOJITE neka vas GOSPOD cuva.

    Odgovori
  • Dale

    Hvala Bogu sto postojalo ovaj website. Svaka cast.Dali je neko čuo za prezime Hasura ili Asura? Inače prezime Hasura (Asura do 1945) postojalo je u Zapadnoj Slavoniji u Rajicu. Većina Hasura je zavrsila u Jasenovcu a drugi su se izselili u Beograd i Australiju. Ako neko zna nešto o porijelu prezimena molim vas napišite. Hvala

    Odgovori
  • Bozidar

    U redu,napisacu malo opsirinije,nisam znao da treba nadam se da nisam neki problem stvorio,Zivim u Leskovcu,ali deda je rodjen u selu pored Bratmilovce,moj deda se zvao Bozidar,njegov otac Cedomir,a Cedomirov otac Todor,u kuci gde su rodjeni nema vise nikog tako da nemogu saznati dalje,preko puta kuce gde su moji rodjeni ima isto porodica Prokopovic ali kazu da nismo u krvnom odnosu,to mi nije bas jasno….ako znate nesto bio bih zahvalan,i izvinjavam se ako sam bio malo grub sa recima,veliki pozdrav

    Odgovori
  • Ivana

    Zdravo, zanima me da li neko zna nešto o prezimenu Sretenović. Tražila sam malo po internetu i saznala da je prezime nastalo po Sretenu koji se po naredbi kneza Miloša doselio u Mihajlovac i da je tu nastalo prezime, i to me je zaista zainteresovalo. Inače, ja sam iz Mihajlovca, i ako je od koristi, slavim Spasovdan. 🙂 Bila bih vam veoma zahvalna ako biste mi malo pomogli.

    Odgovori
    • bojan

      Pozdrav Ivana,ja sam Bojan Zivkovic iz Udovice ,i mene kao i tebe zanima nase poreklo posto smo dalji rodjaci,koliko znam po prici mog pokojnog dede postojala su tri brata Zivko,Sreten i Kuzman i ubili su nekog turcina i pobegli su ovamo,Sreten je ostao u mihajlovcu i tako su nastali Sretenovici,Zivko je dosao u Udovice i nastali smo mi Zivkovici a i Kuzman je takodje ostao u Udovicama i od njega poticu Kuzmanovici i svima nam je zajednicka krsna slava Spasovdan,toliko za sad od mene jer samo toliko znam o nasim precima.Ako si u medjuvremenu saznala jos nesto voleo bih da mi odgovoris

      Odgovori
  • zoran

    Da li nešto znate o porijeklu porodice Avlijaš ? Doselili su se u Sarajevo oko 1800 godine , u stvari tu je došao Vasilj Tomašević sa sinovima i prezime dobili po službovanju kod paše Teftedarije u „avliji“- šta god to značilo. Poslije toga je sve manje više poznato ali o Vasilju nema podataka …

    Odgovori
    • Nebojša

      Avlijaši su u okolinu Sarajeva došli iz Hercegovine. Doseljeni su oko 1850. godine iz Somine. Pretpostavljam da se misli na planinu koja se nalazi na samoj granici Crne Gore i Hercegovine.

      Ovo je priča Avlijaša iz Zenika. Starije prezime je glasilo Tomaš(i). Prezime su dobili baš onako kako ste napisali.

      Avlijaši iz Vojkovića imaju nešto drugačije predanje, ali se u principu ne kosi sa predanjem Avlijaša iz Zenika.

      Prema ovom predanju Avlijaši su poreklom iz Banjana u Crnoj Gori, gde su se zvali Tomanići. Imaju ogranke u Krupcu, Rakovici, Zeniku i Sarajevu. Slave Sv. Jovana (slava Banjana), preslavljaju Sv. Savu.

      Planina Somina se nalazi na prostoru Gornjih Banjana.

      http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B0_(%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0)

      U Hercegovini ima i Tomaševića i Tomanovića. Tako npr. jedni katolici Tomaševići iz Popovog Polja, vode poreklo baš iz Somine u Banjanima.

      Što se hecegovačkih Tomanovića tiče, oni vode poreklo iz Crne Gore.

      Odgovori
  • Ubavic

    Odakle vodi poreklo prezime Ubavić , moji su doseljeni u okolini Blaca , selo Pretežana dosli su sa Kopaonika, posle oslobadjanja od Turaka.Slavimo slavu Svetog Arandjela .

    Odgovori
    • Dragoljub P. Badrljica

      Ubavin (Ubavić) se kao prezime javlja u Mokrinu (Severni Banat) u 18. veku:
      Ilia 67 (1714 1781) i Maria – Živan (1748 – ?) – kuća br. 215,
      Lazara Nikola (Prijavio se 1774. god. za preseljenje u južni Banat) – kuća br. 83,
      Joana Jakov i Sara Lazara Šedakova, venčani 1775. god. – kuća br. 153,
      Joan i Makrena – Stanka (1771 – ?),
      Konstantin i Jovanka ( ? – 1794),
      Voin ( ? – 1788),
      Milica, udova ( ? – 1791)…
      Iz roda Ubavića, po majci Darinki, kćerki Dušana iz Mokrina su braća: dr Dušan P. Popov – Kršin (Sekretar Matice srpske, gl. urednik Enciklopedije Novog Sada,…), Lazar i Radivoj Raša Popov – Kršin (Književnik, novinar, glumac,…). Braća, Dušan Ubavić je poginuo na Galiciji u Prvom sv. ratu, Radivoj – Rada Ubavić je bio inženjer i gradio pruge u Argentini, puteve kroz Rugovsku klisuru, znalac 17 jezika i Mladen, poslavni čovek , vlasnik mlina u Mokrinu,… (Izvor: matične knjige hrama Sv. arhistratiga Mihaila i Gavrila u Mokrinu od 1757. god. pa nadalje).

      Odgovori
  • Srđan

    Zdravo. Zanima me poreklo porodice Šojić. Slavimo Đurđevdan, a znam samo da je deda rodom iz Hercegovine, mesto Jasenik kod Gacka i ništa dalje od toga. Hvala.

    Odgovori
  • Dragana

    Dragi prijatelji,interesuje me poreklo prezimena Poznanović.Moj deda Nikola, (D)Mitra, Poznanović je rođen u selu Žirovac kod Dvora na Uni, a nakon 1918. se doseljava u Donje Agiće,Bosanski Novi. Slavimo Sv. Dimitrija.
    Ono što ja znam, da je u Žirovcu postojao zaseok Poznanovića, da su bili vojnici u Vojnoj krajini, i to sam pronašla u kljigama na vašem sajtu. Međutim, odakle su tu došli,i kada, volela bih da saznam uz vašu pomoć.Srdačan pozdrav!

    Odgovori
  • Marija Terzic

    Postovani, molila bih da mi pomognete oko istorijata prezimena Terzic. Slavimo sv. Nikolu, iz Valjeva, a preci su nam se doselili iz Alinog potoka, za Zlatibora, odakle su dosli najverovatnije iz Katica pod Mucnjem. Sva je prilika da su se krajem 18. veka tu doselili iz stare Hercegovine, danasnje Crne Gore (predeo oko Pive). Ako imate bilo kakve informacije, ja bih vam zaista bila zahvalna.

    Odgovori
  • gospodjica Stankić

    Poštovanje, zna li neko poreklo prezimena Stankić iz sela Gornja Pilica kod Zvornika u Republici Srpskoj u Bosni? Ako je od pomoći slavimo Svetog Marka 8.maja.

    Odgovori
    • Dragoljub

      Pomen prezimena STANKIĆ se javlja u Velikoj Kikindi stedinom 18. veka: Pera (1751), Paja (1758), Novak (1783), Milan (1770), Mijat (1750) i Andrija (1762). Izvor: ATTENDITE, glasnik Istorijskog arhiva Kikinda, br. 7, Kikinda, 2010. god. članak Dragoljub Badrljica – Protokol ispovedajuščih Hrama sv. Nikole u Velikoj Kikindi (1808 – 1817), str. 7 – 56.

      Odgovori
  • Lakic

    Ako moze mala pomoc oko prezimena Lakic. Moji su iz Karina u Dalmaciji , pradeda se zvao Petar rodjen oko 1900-te koji je radio jedno vreme u Americi . Slavi se Sveti Nikola i kazu da smo bjelopavlici iz Danilovgrada. Interesuje me ako imate nekakve podatke o lozi postojojece brace koji su dosli iz Crne Gore u Karin
    1. Milić Lakić pok. Damjan (4 6 3 6)
    2. Vukić Lakić pok. Janoš (4 6 4 3)
    3. Umiljen Lakić pok. Vukadin (3 6 3 3)
    4. Ostoja Lakić (2 2 2 2)
    ovo su valjda prvi spiskovi prvih porodica Lakica u Karinu

    i interesuje me nastanak prezimena Lakic, ako je to moguce

    Hvala

    Pozdrav,

    Odgovori
  • Nebojša Babić

    Lakića ima u Bjelopavlićima.
    Evo šta kažu Vukota i Aćim Miljanić u knjizi „Prezimena u Crnoj Gori“:
    „Lakić, jedni su potomci Leke Batrićev (Grupkovići), a drugi Šalete Kekina u Bjelopavlićima, od njih su u: Budvi, Rijeci Mušovića (Kolašin), Karinu (Benkovac), gdje je došao Nikola; Resnik (Bijelo Polje), Konjusi (Andrijevica) i kao Vojvodić, grana Dabetića; u Morači potomci Bogićevi; Šaranci u Drobnjacima, tu su došli iz Morače; iz Uskoka i Paranaca prešli su na desnu obalu Tare: Vaškovo, Žari i Prenćane; u Resnik (Bijelo Polje) došli su iz Bjelopavlića; u Piperima su ogranak Dragišića; Jezera (Žabljak) i kao: Moračanin vidi: Lakićević“
    Dakle, baš su naveli Karin i prvog doseljenika. Bjelopavlići slave Svetu Petku, ali menjanje krsnih slava se dešavalo kroz istoriju, tako možda i u vašem slučaju.
    Pozdrav.

    Odgovori
  • Milan

    Oduševljen sam ovim sajtom.
    Interesuje me poreklo prezimena JAKOVIĆ.To prezime je zastupljeno u mestu Donje Dubrave kraj Ogulina u Hrvatskoj i to su pravoslavci.Inače zastupljeno je u još nekim mestima Hrvatske ali su katolici.Ovo područje Donjih Dubrava i okoline je naseljavano oko 1853 godine i nije bilo prezimena Jaković,Prezime koje se spominje je JAKOBOVIĆ, a od 1897 godine se pojavljuje prezime Jaković a nema više Jakobović.Ne znam da li to ima kakve međusobne veze i bio bi zahvalan ako ko više zna o tome.
    Milan Jaković, Beograd

    Odgovori
    • Nebojša

      Jakovići bi trebalo da slave Sv. Jovana.

      J. Erdeljanović oba prezimena pronalazi među Bunjevcima, stoga verujem da i vaši Jakovići (ranije Jakobović) vode poreklo iz tih krajeva.

      Inače, jedan od pravoslavnih sveštenika eparhije gornjokarlovačke, S. Jaković, bio je rodom iz Hercegovine, tačnije iz okoline Trebinja.

      U srednjoj, ali i u istočnoj Bosni postoji selo koje nosi naziv „Jakovići“. Ove krajeve naselili su mahom Hercegovci.

      Odgovori
  • Goran

    Postovani Nebojsa Veliki pozdrav hteo bih da Vas zamolim ako mozete da mi napisete nesto u vezi sela korita i licine kod bjelog polja i familija koje su zivele u tim selima a koje slave sv stefana lazovici dragutinovici jankovici odakle su dosli tu u korita da li su jos neki stevanjstaci ziveli u selu korita i dragutinovici i licine mislim da je moje prezime tu nastalo po jednom brdu u selu licine.ako moze neka vasa saznanja za ove familije.Pokusao bih i dnk test koji ste mi preporucili ali video sam cenovnik za utvrdjivanje porekla nije bas jeftino naprotiv pa ako mi mozete pomoci da nesto vise i ovim putem saznam i uz vasu pomoc.veliki ljubitelj POREKLA Saponjic iz nove varosi.

    Odgovori
    • Nebojša

      Gorane, u tom kraju postoje Šaronjići, koji su dobili ime po selu „Šaronja“ na Pešteru. Postoji u Bihoru i izvor Šaronjska voda. Dakle, u pitanju su Šaronjići, a ne Šaponjići.

      Odgovori
  • suncica

    Htjela bih da znam porijeklo prezimena Birčaković iz Republike Srpske,Zvornik.Hvala

    Odgovori
    • Nebojša

      Birčakovići koji slave Đurđevdan poreklom su iz Birča. Birač je područje u srednjem Podrinju između Vlasenice na zapadu i Srebrenice na istoku.

      Ovo potvrđuju i rezultati istraživanja porekla stanovništva ovog kraja, koje je obavio R. Jeremić pre nekoliko desetina godina, u vreme kada je tradicija bila daleko svežija. On kaže: “ Crnogorci i Hercegovci, Nikšićani, Piperi, Drobnjaci i Birčani naseljavaju srez bijeljinski. „

      Odgovori
      • mlađo

        Mislim da Sunčica misli na Birčakoviće iz Grbavaca (Zvornik) koji slave Jovanjdan.
        Nisam znao da ima Birčakovića koji slave i Đurđevdan.

        Odgovori
  • Goran

    Nebojsa verujte mi postoji brdo saponje u selu licine udaljeno kilometar od sela lazovica i par km od osmanbegovog sela u sadasnjem ataru sela licine nekad pecar selo donja korita postoji selo saronje kod tutina al prezime saronjic nepostoji. i danas postoji selo lazovici kod bjelog polja nema saronjica proverite saponje crna gora na guglu.Veliki pozdrav.

    Odgovori
  • Goran

    Nebojsa izvinite video sam da postoji prezime Saronjic.Bili ste u pravu.Nije navedeno koju slavu slave i odakle su poreklo Hvala na odgovoru izvinte nisam ranije cuo za saronjice .

    Odgovori
    • Nebojša

      Ne znam da li Vam je poznato, ali u Dalmaciji postoji veliki rod Šaponja. Slavili su Sv. Stefana, Sv. Vasilija i Đurđic.

      Aleksandar Bačko, koji se bavio istraživanjem porekla stanovništva Dalmacije, smatra da je prezime Šaponja nadimačkog karaktera i da je moglo nastati po fizičkoj osobini rodonačelnika (zbog velikih ruku npr).

      Odgovori
  • Goran

    Nebojsa znam za Saponje iz sela dobropoljci blizu benkovca skoro svi slave sv vasilija velikog moguce da poticu od bjelica ili vejnovica koji slave istu slavu cuo sam da je tu bila zemlja nekog veoma starog hrvatskog plemena pa neki od tih rodova dosli na njihovu zemlju mozda bjelici iz hercegovine pa ih pa ih tako prozvali to je nadimak po zemlji tj selu neki od njih slave sv stefana kazu od nekih dobrijevica nasledili kucu kao zetovi pa onda i slavu mozda poticu i od pavkovica nemogu da utvrdim nemogu da ih povezem sa mojim saponjicima jer su starovlaska sela najvise naseljavana iz crne gore i hercegovine posebno pocetak osamnestog veka.cak negde navode da te saponje poticu od mojih saponja iz starog vlaha.

    Odgovori
    • Nebojša

      Nisam ni mislio da su u vezi, već sam ih pomenuo zbog nastanka samog prezimena. Jedni (vaša grana) su prezime dobili po mestu „Šaponje“, a ovi dalmatinski možda po nadimku.

      Odgovori
  • Goran

    Jeste Nebojsa moja grana saponja je dobila prezime po mestu tj toponim bregovi saponje dve familije su tu zivele dragutinovic i lazovic .Ovi dalmatinski nadimak po selu kod benkovca .Nemogu da pronadjem ove lazovice odakle su tacno imaju veliki broj slava obe ove familije se pominju na zlatiboru stevanjstaci.Mom pradedi bila uzrecica moj lale moj drekele kad nekog hvali .Treba mi vas zakljucak iz ovoga.POSTOVANJE .

    Odgovori
  • Nebojša Babić

    Ako mogu da prokomentarišem to „moj lale, moj drekale“, jasno je da se odnosi na Lala Drekalova, ili moža i na Lala i na Drekala. Obojica su bili vojvode u Kučima najjužnijem brdskom plemenu u Crnoj Gori. Drekalu je pravo ime bilo Andrija, albanski Andre, a Drekal je nadimak, kao što bi kod nas bilo Andrijica, Andrica. Po predanju, Drekale je bio unuk Djurdja Kastriota (Skender-bega), ali je verovatno u pitanju samo narodna maštarija, odnosno želja plemena da sebi da na značaju zbog plemenitog porekla. Drekale je u Kuče došao iz malesorskog plemena Kastrata (možda otud narodna analogija Kastrati – Kastrioti) i nametnuo se za glavara. Njegov sin Lale je čuveni kučki vojvoda iz 17. veka. Valja napomenuti da je Drekale najverovatnije bio albanske narodnosti, a i katoličke vere. Lale Drekalov je prešao u pravoslavlje prilikom ženidbe kćeri vojvode susednih Bratonožića Peja Stanojeva, i od tad su Kuči – Drekalovići većinom pravoslavni.
    E, sad otkud tvom pradjedu ta izreka… Možda vučete korene iz Kuča, a možda je starina negde slušao o Lalu i Drekalu, pa mu ostalo onako…
    Primera radi, moj čukundjed je, silom prilika, bio u austrougarskoj vojsci u Prvom svetskom ratu. Kad su ga bacili na front u Bukovinu, odmah se predao Rusima. Rusi su od tih „zarobljenih“ Srba u Odesi napravili odred koji je poslat u Grčku i odande učestvovao u probijanju solunskog fronta i oslobadjanju Srbije. E, taj moj čukundjed Savo je od nekih srpskih vojnika slušao kako su prošli prilikom prelaska albanskih gudura u zimu 1915-16, pa je imao uzečicu „ko ne zna šta su muke teške, neka predje Albaniju pješke!“. Neupućen bi pomislio da je i on bio tamo, a nije!
    Tako je možda slučaj i sa tvojim pradjedom. A, opet, nije isključeno da imate kučko poreklo. Drekalovići su veliko i razgranato bratstvo i dosta su se iseljavali. Inače, Drekalovići slave Svetog Nikolu.

    Odgovori
    • Goran Saponjic

      Postovani Nebojsa zamolio bih Vas ako mi mozete malo pojasniti poreklo Lazovica koji su ziveli u selu istog imena kod Bjelog polja blizu sela korita.Mislim da ste i ranije pisali o njima .Procitao sam o Lazovicima mnogo oprecnih podataka odakle su dosli u selo korita i koju slavu slave.Postoje Lazovici poreklom iz sekulara,koji zive kod peci na kosovu Lazovici iz kuca od drekalovica Lazovici iz sela Vukovci u zeti i oni koji su poreklom iz drobnjaka.Mozete li mi pomoci koji od svih ovih Lazovica su dosli u sela kod Bjelog Polja jesu li to lazovici od drekalovica,kad je to tj u koje vreme je moglo biti to preseljenje da li su od njih Lazovici koji su otisli na zlatibor.Dali od njih potice nas poznati slikar ikonopisac Simeon Lazovic koji je ziveo u Novoj Varosi rodjen u bjelom polju.Dali je on poreklom drekalovic.Da li su Lazovici imali neki nadimak ovi iz Bjelog polja .Veliki pozdrav Nebojsa,molim Vase misljenje.

      Odgovori
      • Nebojša

        U Glasniku Srpskog geografskog društva postoji zanimljiv podatak:

        Lazovići (Bijelo Polje) su starinom iz Crmnice. Neko vreme živeli su u Rusiji, gde su naučili da „moluju“ ikone. Kasnije su sa tim zanatom išli po raznim mestima i tako su neki došli u Bijelo Polje.

        Da bi dobili odgovore na ostala pitanja, preporučujem dnk analizu. Drekalovići su blizu Crmnice, pa je do nekog „premeštanja“ stanovništva svakako moglo da dođe. Mnoge porodice su proselile kroz neke krajeve, pa zato piše da im je upravo to mesto porekla, dok se dalja starina zaboravlja.

        Odgovori
  • Mamula

    Poštovani, pohvaljujem Vaš predani rad. Zanima me poreklo prezimena Mamula (Lika, sela Jasenak i Gomirje kod Ogulina, doseljeni u Banatsko Aranđelovo kod Novog Kneževca 1923. Slava Sveti Jovan) i prezimena Glušica (Donji Lički Štrpci, opština Donji Lapac. Slava Sveti Nikola). Svako dobro!

    Odgovori
  • Mića

    Drugari treba ni pomoć o poreklu prezimena Glavonjić. Pokušavam da krenem sa izradom rodoslova, pa ako imate nekih informacija bio bih Vam zahvalan…
    Svaka čast na aktivnosti i veliki pozdrav

    Odgovori
    • Aleksandar I1

      Za izradu rodoslova potrebno je istražiti sve matične knjige (rođeni, venčani, umrli) za mesto odakle vam potiču preci. Morate takođe znati i tačan datum rođenja najstarijeg poznatog pretka.

      Odgovori
  • Vladimir

    Bio bih Vam zahvalan,ako biste rekli nešto o poreklu i nastanku prezimena Ćeran.Znam samo da ih je mnogo postradalo 1941.godine od strane muslimanskih ustaša. Tata je rođen u selu Zborište,opština Velika Kladuša,srez Bužimski. Kada se i gde pojavljuje ovo prezime,slavimo sv. Georgija 6.maja…
    I još jedna molba. Da li ima svrhe raspitivati se u crkvenoj parohiji sela Zborište i Stabandža? Jer ne znam ni da li postoje pravoslavne crkve u tim selima…
    Unapred zahvalan i puno,puno sreće u daljem radu!

    Odgovori
    • Nebojša

      Milan Karanović smatra da su krajiški Ćerani poreklom od drobnjačkih Ćeranića. Ćeranići u Hercegovini su poreklom takođe od Cerovića iz Drobnjaka. Cerovići su veoma značajno drobnjačko bratstvo.

      Ćeranići su prezime dobili po nekoj udovici Ćerani.

      Zanimljivo da i ovi u Hercegovini slave upravo Đurđevdan, kao i oni u Krajini, ali i većina Drobnjaka.

      Odgovori
  • Nenad

    Oprostite, ali moram da pitam, pošto čini mi se da nisu sva prezimena po muškom pretku nastajala. Na primer, prezimena Dimitrić i Dimitrijević se bitno razlikuju. Da li iko može nešto više reći o prezimenu Dimitrić?

    Unapred zahvalan.

    Odgovori
  • Goran

    Dali neko moze da napise o familiji Dragutinovic koji slave sv stefana 9.1.Stanovali su dugo vremena u polimlju kod bjelog polja .Daljom starinom su iz plemena ceklici.Zna li neko nesto vise o njima i gde su se sve selili iz polimlja.Cuo sam da dosta rodova na zlatiboru potice od dragutinovica.Jel moze neko misljenje o dragutinovicima stevanjstacima.

    Odgovori
  • Zorica

    Postovani,

    i mene zanima porijeklo moje porodice LAJIC. Inace dolazim iz Bosne i Hercegovine, Bos. Gradiska – selo Vrbaska. Slavimo Djurdjevdan.
    Vec dugo vremena pokusavam nesto saznati – medjutim pojma nemam gdje tacno da pocnem.

    Hvala unaprijed.

    Zorica

    Odgovori
  • svetozar

    molim nekog da mi kaze poreklo prezimena STEPANOV
    hvala unapred

    Odgovori
  • Darko Ivanov

    Poštovani,
    zanima me poreklo prezimena Ivanov iz Orlovata, Zrenjanin. Slavim slavu Đurđevdan navodno je starosedelačko prezime u okolini Zrenjanina.
    Hvala, s poštovanjem Darko Ivanov.

    Odgovori
    • Aleksandar I1

      Na žalost, Erdeljanović je porodicu Ivanovih – Pitalovih, sa slavom Đurđevdan, svrstao u rodove nepoznatog porekla. Takođe, ni Popović nije pomenuo Orlovat. Ipak, Erdeljanović navodi da su najstarije porodice u Orlovatu Subići, kao i Čokići, Stanići, Stankovi, a verovatno i Janoševi, Popadići i Cvetinovi. Tokom 18. i 19. veka bilo je mnogo lokalnih i pojedinačnih migracija po obližnjim selima pa su možda i vaši tako naknadno prešli iz nekog naselja u okolini. Isto tako, ne možete biti sigurni ni da su svi Ivanovi iz okoline Zrenjanina ista porodica.

      Odgovori
  • Sasa

    Postovani interesuje me dali znate nesto oprezimenu Drazić sa prostora Mali Dubovik. Hvala

    Odgovori
  • Slobodan Maričić

    Nažalost ne mogu se složiti sa autorom u pogledu da su se prezimena kod Srba dobijala po ocu itd. Poznato je da je matrijarhat kod južnih Slovena trajao sve do 18 veka i da su se prezimena davala po imenu majke ili babe. Čudi me da autor ne zna da ni mnogi srpski velikaši nisu imali prezime, i da su prva bila po majkama i babama.U Rusiji je posle 988. godine naprimer vladao period takozvanog dvoverja, pa su se paganski bogovi poštovali istovremeno sa Hristom i hrišćanskim svecima. Funkcije boginje majke prenete su na Bogorodicu. Za tadašnju kulturu i socijalno stanje ( većina zemljoradnika i stočara) u srpskom narodu, karakterističan je dugo matrijarhat – kult „magna mater” i obožavanje zemlje (koja simbolički radja, kao i žena). Tako je bilo i u našim krajevima do 17/18 veka. Uopšte moram da primetim, da su objašnjenja o poreklu mnogih porodica – naivna i laička. Izvinjavam se na iskrenosti, ali neka me demantuje autor i da mi objašnjenje za poreklo prezimena Maričić, ali pozivajući se na istorijske izvore ili druge verodostojne podatke. Pozdrav svima

    Odgovori
  • vera kocoljevac

    Molim ako neko zna poreklo prezimena KOCOLJEVAC. Slavimo sv. Đurđevdan. Hvala

    Odgovori
  • Nebojša

    Osnova Kuk – je u našem jeziku polisemična i dvojakog je porekla: od praslovenskog *ΚΊ,!ΚΊ, u značenju kuk (Hüftbein, os sohae) i kuka sa brojnim varijantama koje su vezane za nešto krivo, iskrivljeno. Ova homonimija zavela je i iskusnog onomastičara Petra Šimunovića koji je ovu drugu osnovu poistovetio sa prvom pa je tako prezime Kukić pogrešno svrstao u „anatomsku“ tematsku trupu zajedno sa oblicima tipa Plećaš, Zubović, Rebrača i el. Sama pak reč kuk (< *κτ,ΙκΊ>) je i geografski termin, pa je često srećemo kao oronim u sintagmi Babin kuk ili jednostavno Kuk. Svemu ovome treba dodati i univerzalni glagol kukagi koji je onomatopejskog porekla (up. nazive ptice kukavice u indoevropskim jezicima koji svi počinju sa onomatopejom kuk-).

    Prezime Kukavica zabeleženo je u Donjem Karinu. Tamo slave Nikoljdan. Početkom 18. veka pominje se izvesni Pavle Kukavica – Vujatović.

    Prezime Kukavica je dosta često u Bosni i Hercegovini. Poreklo ovog prezimena se možda krije u Hercegovini. Naime, od jedne grane trebinjskih Đurđevića nastalo je prezime Kukavčić/Kukavica. Ovi Kukavčići (Kukavice) su se kasnije raselili. Najviše ka Bosni i zapadu (Lika, Dalmacija).

    Đurđevići su inače daljim poreklom iz Konavla, a prezime Kukavica je u njihovom slučaju nastalo po zaseoku „Kukavice“ (selo više ne postoji).

    Poželjna dnk analiza.

    Odgovori
  • Borisav

    Postovani,
    zanima me poreklo prezimena Djokanovic iz okoline Srebrenice. Slavimo Sv.Nikolu.

    Odgovori
  • Dragan

    Pomaže Bog,
    Moje prezime je Gnjatović, oko 1880 čukundjed i njegov brat su došli u Ljubiju kod Prijedora i nakon nekog vremena se ponovo raselili, razdijelili… Slava nam je Sveti Otac Nikola, po onom što sam uspio “istražiti“ trebalo bi da smo iz Dalmacije, okoline Benkovca. Međutim otac mi kaže da su se ustvari doselili iz Like. Po tom ispade da nam je svetac zaštitnik Sveti Rok što se nikako ne podudara… Da više ne dužim, možete li mi pomoći da riješim misteriju. Unaprijed hvala!

    Odgovori
  • Vesna

    Interesuje me poreklo porodice Paunovic.Krsna slava Sv.Petka.Znam da mi se pradeda zvao Dragutin i ziveo u okolini Uba.
    Takodje me interesuje prezime Milosavljevic.Krsna slava Sv.Nikola.Imamo podatak da je pradeda Milutin poreklom sa Zlatibora.
    Hvala puno

    Odgovori
    • Lazar

      Ja se prezivam Milosavljevic i cela familija mi je rodom iz Dljina (selo u blizini Lucana i Pozege), znam da se tamo skoro svi prezivaju Milosavljevic, a selo je veoma veliko te mislim da odatle potice prezime, e sad se i ja trudim da nadjem jos neku informaciju o poreklu posto je ovo jedino sto znam. Inace Zlatibor je nedaleko od Dljina.

      Odgovori
      • Lazar

        Takodje sam uspeo ovo da nadjem: „Ja sam takodje istrazivala poreklo moje porodice i pronasla sam da moji koreni poticu od Vracevica od manastira Morace.
        Tako sto su se pre 1834 god. naselili u Kremna (Uzice), tako sto su braca Siman, Milosav i njihova snaja Stana , dosli u Kremna i od njih su nastali Milosavljevici, Simonovici i Stanici.“ Tako da su to ti krajevi, Uzice je veoma blizu Zlatiboru i Pozegi.

        Odgovori
  • veselin

    Pomaže Bog.Velike pohvale za sve što radite i što se trudite da nam ovo sve ne ode u zaborav.Molim vas sve sam pretresao ,tražio i ništa nikakav pisani trag nisam našao,pa se plašim da ne otkrijem da su mi pra pra turci ili nedaj bože austro-ugari.Tražim porijeklo prezimena GUŽVIC slavimo svetoga Georgija i zivimo u selu Vlaknica kod Srpca R.Srpska .

    Odgovori
    • Aleksandar I1

      Veseline,
      da li imate saznanja o povezanosti sa Gužvićima iz Slavonije, takođe slave Đurđevdan, a znaju da su došli iz Bosne? I kako zamišljate da možete biti Austro-Ugarin???? Ako želite saradnju, moraćete se suzdržati takvih i sličnih komentara.

      Odgovori
  • Zlatko Sarajlić

    Zna li neko kako je nastalo prezime Sarajlić? Koliko znam pravoslavnih nas ima oko Prijedora i Gradiške, dok muslimana ima svuda po Bosni. Unaprijed zahvalan.

    Odgovori
  • Milorad Bogdanović

    Poštovani Zlatko Sarajliću

    Teško da neko sa sigurnošću može potvrditi kako je nastalo neko od mnogobrojnih naših prezimena. Tako i tvoje prezime. Ono asocira na Sarajevo, i pretpostavke da su porodice koje nose takvo prezime raselili se u druge krajeve gdje su od mještana prozvani kao Sarajlije, zamjenivši svoje staro prezime. Takva prezimena su npr. Krajišnik, Hercegovac, Ličanin, Bosanac, Bošnjak, itd.
    Prezime Sarajlija i Sarajlić, spominju se 1882 godine u Šematizmu d/b kao slavljenici pet različitih slava na području Prijedora (Garevci), Dubice, Gradiške, Tešnja, Visokog, Maglaja, Višegrada.
    Ne bi se baš moglo reći da je prezime Saralić baš toliko brojnije kod muslimana nego pravoslavaca.

    Odgovori
  • Aleksandar

    Poreklo prezimena Pantic.
    Svaki grad i selo imaju ovo prezime, ima sela kao Kovacevac gde postoje dve familije Pantic a nisu rod.

    Odgovori
  • Radovan

    Pozdrav svima.
    Mene interesuje porijeklo Jovandića iz Grahova ( Bosanskog ),pa sve koji imaju neku informaciju ili bilo sta neka pisu na mail. Hvala

    Odgovori
  • Lazarevic Dobrilo

    Postovani
    Posto zivim vec dugo u dijaspori i stalno me kopka moje poreklo interesuje me poreklo mog prezimena(LAZAREVIC) sto znaci vole bih vrlo rado da znam da bih mogao da prenesem to isto mojim unucicima,otac Slavoljub i deda Uros su rodjeni u selu Maskare kod Bosnjana – Krusevac slavim Svetog Nikolu.
    Unapred zahvalan/Lazarevic

    Odgovori
  • Marija Terzic

    Postovani, kako je nastalo prezime Terzic? Konkretno, moji Terzici su se doselili u Valjevo iz zlatiborskog okruga (Alin potok) pocetkom 20. veka. Slavimo Nikoljdan. Bila bih zahvallna na bilo kakvim informacijama.

    Odgovori
    • Aleksandar I1

      Prezime Terzić nastalo je od turske reči TERZI (u persijskom DARZI), u značenju “krojač“. Vaš se predak u vreme Turaka bavio krojačkim zanatom pa je po njemu i dobio nadimak koji je vremenom prerastao u prezime.

      Odgovori
      • Dragoljub

        Prezime Terzin i Terzić se javlja u Velikoj Kikindi, prema sačuvanim matičnim knjigama iz 18. veka: Milan Terzin (1732 – 1813), Jova Terzin (1738), Mitar Terzin (1745), Tima Terzić (1777 – 1813). Javljaju se još u Srpskom Krsturu, Senti…

        Odgovori
  • Jovica

    Poštovanje

    Da li neko može pojasniti porijeklo prezimena Sjeničić? Prisutno je u Posavini (BiH) i oko Čačka (SRB).

    Pozdrav

    Jovica

    Odgovori
  • Ognjen Banović

    Pozdrav svima!
    Molio bih sve prisutne koji pročitaju ovo da mi kažu znaju li odakle potiču Banovići i nešto o njima?
    .Živim u Prijedoru i slavim Đurđevdan.
    Hvala unaprijed! 🙂

    Odgovori
  • Novica Dragojević

    pozdrav! zanima me odakle prezime Dragojić vuče poreklo nigde nema ništa o njemu a pradeda je promenio u Dragojević (valjda mu se nije svidelo Dragojić odakle znam) iz Brestovca sam kod Bor-a Hvala unapred!

    Odgovori
  • SANDRA

    Postovani,ovaj sajt je veoma koristan i veliko vam hvala sto marljivo objasnite zainteresovanim ljudima o svom poreklu.mene zanima kako je nastalo prezime VUKASINOVIC znam za pretke rodjeni u nisu 1893.kasnije u kraljevu ziveli mozete limi kazati odakle su strainom

    Odgovori
  • darko

    kako je nastalo prezime Živic opstina Paracin ?

    Odgovori
  • Dušan

    Interesuje me poreklo prezimena Savanović, otac je Savanović poreklom iz Lokvara kod Banja luke,
    a i majka je devojačko Savanović iz sela gornja Jurkovica.

    Odgovori
  • ZDRAVKO

    Pozdravljam sve prisutne na ovom sajtu i smatram da je osnovno da znamo ko smo.
    Mene zanima kako je nastalo prezime Roćen,pominje se da je poreklo sa Čeva,pa onda Drobnjaci,ali nikako da razotkrijem kako je nastalo.
    Ako mi neko pomogne da ovo razjasnim,biću mu mnogo zahvalan.

    Odgovori
  • Dragana

    Poštovani,
    Pisala sam u maju mesecu prošle godine i zamolila vas da mi pomognete oko mog prezimena Poznanović. Moji su iz Žirovca i slave Sv. Dimitrija. Moja dilema o poreklu je upravo zbog slave, jer većina Poznanovića slave Sv.Jovana ili Sv Aranđela.
    Shvatam vašu prezauzetost, ali bih, još jednom, zamolila da mi pomognete.
    Srdačno,
    Dragana Poznanović

    Odgovori
  • Defendor

    Poštovana Dragana,

    Možda vam ja neću mnogo pomoći, ali bar što se tiče slava, treba imati na umu da se one ponekad menjaju. Između raznorodnih lica istog prezimena slave mogu biti najčešće različite, ali mogu biti različite i između lica istog porekla, čemu je najčešće razlog preseljenje muške glave u ženinu kuću kad najčešće preuzima i njenu slavu.

    Gledah podatke za Žirovac na FamilySearch.org, ali oni izgleda imaju samo za 1857. godinu.

    Dok vam se neko drugi ne javi, svakako vam preporučujem da posetite Digitalnu biblioteku portala Poreklo, i sami potražite ono što vas zanima. Ako je slučajno neka od knjiga nedostupna, tražite da je postave ponovo, pa će knjiga biti opet postavljena.

    Odgovori
  • Vladimir Bogavac

    Poštovanje. Zanima me da li su Bogavci poreklom iz stare C.Gore ili iz Rovaca(od Vlahovića ili od Bulatovića),pošto postoje obe mogućnosti.Ja sam iz Kraljeva,slavim Sv.Luku.Pozdrav

    Odgovori
  • Zoran Ivkovic

    Molim vas za informacije o prezimenu Ivković selo Stojnik (Kosmaj) opština Sopot.Slava Velika Gospojina.

    Odgovori
  • Vladimir

    Interesuje me kako je nastalo prezime Vladisavljevic. Slavim Svetog Nikolu 19. decembar. Iz okoline Sremske mitrovice sam. Unapred hvala

    Odgovori
  • Mikser

    Pozdrav, Znate li nešto o poreklu prezimena Dinić? Okolina Niša.
    Ili možda Dužanić, okolina Zlatibora, Užica…

    Odgovori
  • Zlatko Zdravkovic

    Interesuje me poreklo mog pradede Adama Zdravkovica iz sela Kambelevci u Opstini Babusnica rodjen oko 1870 god.

    Odgovori
  • CVIJETA

    Postovanje! Zanima me poreklo prezimena CETIC’ (C kao Crvena) Krsna slava je sv. Nikola a rodom sam iz sela Predrazic(kod mesta Ribnica),opstina Zavidovici u Bosni.Prandeda se zvao Tomo a deda Mihajlo Cetic koji su isto ziveli u Predrazicu.Sad Cetic prezime ima i u Subotici kako su ljudi izbegli iz Bosne. To je sve sto znam. Unapred se zahvaljujem!

    Odgovori
  • Vladimir

    Nema prezime Demković…

    Odgovori
  • Krajisnik

    Prezime Lapcic?

    Odgovori
  • Dragana

    Poštovani, zanima me poreklo prezimena Mitrović, pradeda, deda i otac su iz Kuršumlije, toliko znam. Slavili su slavu Sveti Marko i Sveti Luka. Hvala.

    Odgovori
  • Nenad

    Poštovani,
    možete li mi šta reći o porijeklu prezimena Nenad, slava je Sveti Nikola,
    nastanjeni su u selu Orahovljani, Mrkonjić Grad?
    Hvala

    Odgovori
  • Snežana

    Pantići u Pećanima, Umci… Opština Čukarica Beograd, slave Svetog Luku. Iz priče pokojnog oca (pođ 1929.) znam da su preci pre skoro 3 veka došli iz Hercegovine i ako se dobro sećam prezime je nastalo po nekom Panti… Interesuje me poreklo prezimena, hvala unapred

    Odgovori
    • Nebojša

      U Pećanima je početkom 20. veka bilo 4 kuće Pantića. Ova porodica vodi poreklo iz Hercegovine, slava Sv. Luka.

      Iz Hercegovine je krenulo nekoliko njih (braća). Jedni su zaostali u Divcima (podgorski srez), gde ih zovu Erići.

      Od njih su i Đurići (1 kuća), koji slave Sv. Luku.

      Najstarije porodice u Pećanima vode poreklo iz Like. Ova seoba se odigrala pre oko 200 godina. Pantići, po svemu sudeći, dolaze posle njih.

      Izvor: „Okolina Beograda“, Rista T. Nikolić

      Zanimljivo da je u Umci živela porodica Milutinović, čije poreklo nije utvrđeno. Sada se prezivaju Pantić-i i slave Sv. Luku. Smatra se da su ovi Milutinovići veoma stari, tj. da su bili u selu i pre kuge.

      Odgovori
  • Lukić iz Posavine

    Pozdrav, svima, želim prvo da pohvalim sajt koji mi se mnogo dopada.
    Moje prezime je Lukić, živim u Modriči u Posavini i slavim Đurđevdan. Želio bih da saznam što je moguće više o ovom rodu, pa ću vam ispričati ono što za sad znam.
    Prema mojim saznanjima od oca i starijih ljudi moji su se naselili iz Stare Hecegovine u selo Riječani pored Modriče, (tačnije u zaseok Simići, to je jedan od 4 manja zaseoka u Riječanima, kasnije preimenovan u Gornje Riječane. Sa porodicom Simić smo u daljem srodstvu i po nekom predanju, jedni smo od prvih porodica koji su se naselili u taj kraj Posavine) Moj djed zvao se Stojan, pradjed Jovo, a čukundjed Blagoje Lukić koji je rođen negdje oko Berlinskog kongresa 1878, Do tog koljena znam… E sad me zanima, ako neko moze da mi pomogne kad su se tu tačno naselili pošto je bilo, koliko mi je poznato najmanje dva veća talasa iz Hercegovine u Posavinu, nakon Austrijsko – Turskih ratova u 17. i 18. vijeku. Postoji li mogućnost nekih drugih korjena? Čuo sam da postoje neki Lukići koji su i iz Dalmacije rodom.
    Još samo da napomenem nešto. Ovo će možda nekome pomoći… Moj djed je ’61 godine otišao za Slavoniju sa još nekim porodicama i rođacima Lukićima, ali se nije snašao najbolje, prodao je zemlju i vratio se ’63, tad je kupio jedno staro crkveno imanje u Modriči i naselio se tu. Tu živimo do dana današnjeg, ali je dobar dio našeg roda ostao u Slavoniji. Većina današnjih Lukića po mom saznanju iz Ist. Slavonije su istih korjena, ali oni su sad većinom katolici, neki su se raselili i prema Zagrebu.
    Eto, to su moja saznanja. Ako sam negdje pogrijesio, volio bih da mi neko od bolje upučenih ljudi ukaže na to i da mi ako može pomogne da saznam još nešto i da mi preporuči neku literaturu, jer imam želju da napravim rodoslov. Pozdrav

    Odgovori
  • Jelena (Stojiljkovic) Boskovic

    Pozdrav svima ,moze li mi neko reci poreklo prezimena Stojiljkovic otac mi je govorio da smo poreklom iz Medvedje ali da su posle Drugog Svetskog rata naseljeni u Srpskom Mileticu u Vojvodini ,inace cukun deda mi se zvao Serafim ,pradeda Stojiljko a deda Dragutin

    Odgovori
  • Zoran

    Molim vas da popis prezimena dodate , i moje prezime ZORBIĆ
    o prezimenu znam da se prvi put po popisu 1804 pominje izvesni Žoja kao seoski kmet sela Klenja Mačvanskog , dakle samo u Mačvi Zapadna Srbija se nalazi originarno familije Zorbić bez podataka koliko je to kuća danas .
    Inače , postoje i muslimani Zorbići , okolina Sarajeva su bili nekada pre ratova , a po Ivanu Klajiću , rečnik Zagreb , Zorba Zorbi bi se dalo prevesi kao nasilnici – teroristi – samostalni borci . iako više liči na Zorli turcizam strah , u tom smislu nudim podatak a pozivam da ma ko da ima nekakvih bližih podataka bilo bi lepo da ih podelimo .

    Odgovori
    • Defendor

      U selu Klenju 1831. godine popisani su braća Živko i Pavo Zorbić, te Milan Zorbić, Živkov sin. Kao posebno domaćinstvo popisano je ono Milisava Zorbića, gde se spominje on sa sinovima Dragojlom i Ljubinkom. Osim ova dva domaćinstva, postoji i domaćinstvo Periše Zorbića, u kome je isti popisan sa svojom dvojicom sinova, Živkom i Lukom. Takođe, spominje se domaćinstvo Pava Zorbića sa njegovim sinom Ivkom (dete od dve godine). Prezime Zorbiće te godine nije zabeleženo ni u jednom drugom mestu Mačvanske kapetanije.

      Odgovori
  • Dinko

    Odakle je prezime Vujatović, otac mi je govorio da smo iz Bosanskog Grahova?

    Odgovori
  • Zoran Stefanović

    Može li neko da mi kaže kako je nastalo prezime Čembić. To je porodica moje majke.
    Familija potiče najverovatnije iz Batkovića kod Bijeljine. Doseljena je u Majur kod Šapca i u još neko mesto u Mačvi između 1820 i 1829 godine. Prezime je doneto iz Bosne. Šta znači?

    Odgovori
    • Defendor

      Zanimljivo da ga nema među popisanim u Haračkom tefteru Kapetanije Mačve iz 1831. godine. Možda su ipak stigli nešto kasnije? Prezime je najverovatnije neslovenskog porekla.

      Odgovori
  • Zoran Subotić

    Poštovani,zanima me poreklo prezimena Subotić. Slavimo slavu Blagočasne verige sv.apostola Petra. Moj otac je rođen u Markušici,Hrvatska (1954).Moj deda je u Markušicu došao iz Bosanske Gradiške ali ne znam koje godine.
    Hvala

    Odgovori
  • Dragan Milivojev Todorović

    Interesuje me poreklo prezimena Todorović. Moj pradeda, deda, otac i stričevi, rodjeni su u Ralji, beogradskoj. Slava je Arandjelovdan, (Sveti arhangel Mihailo).

    Odgovori
  • ZDRAVKO

    Poštovanje.Interesuje me kako je nastalo prezime Roćen,porijeklom smo sa Čeva odakle smo se iselili početkom 18 vijeka.Slava nam je Arhanđelov dan.
    Kod Erdeljanovića se na toj lokaciji govori o selu VRELA,koje se sastoji od više manjih sela i jedno od njih je iseljeno seoce pod imenom Rođenska skala,da li je tu „đ“umeso „ć“,što je čest slučaj u starim tekstovima.Da li to možda ime neku povezanost sa mojim prezmenom.Možda neko bolje poznaje taj deo i kraj,pabih molio ako neko ima neku informaciju oko toga da mi se javi,na čemu bih bio puno zahvalan.

    Odgovori
  • Mijalković Slobodan

    Dobar dan dobri ljudi.Mene jako interesuje moje prezime „Mijalković“, poreklo i tako dalje, meni je inače deda rodom i Sela Rasnice kod Pirota inače tamo ima Mijalkovića za koje ja znam sve što znate više kažite unapred vam hvala.

    Odgovori
  • Georgi

    Molim vas ako imate informaciju o poreklu prezimena Kalauzovic (istoimeno selo kod Sokoca, biH), u kome zive Srbi, ali se ne prezivaju Kalauzovic. Kalauzovica ima i muslimana koji su tu ziveli do 1991. g. U Srbiji, posebno u Vojvodini ima vise porodica Kalauzovic, koji su tu naselili posle 2. svetskog rata.. Hvala.

    Odgovori
    • Defendor

      Nekada je u osmanskoj vojsci bilo jedinica koje su se zvale kalauzi. Kalauz kao turcizam označava putovođu, odnosno vodiča, te nije isključeno da su kalauzi bili kakav oblik izviđačkih jedinica.

      Vuk Karadžić beleži stihove – … A za njima sva ostala vojska | I pred njima kalauzi Đuro

      Tako je verovatno nastalo i vaše prezime, po nekom pretku koji je mogao biti kalauz, bilo da je služio civilno ili vojno.

      Odgovori
  • Tina

    Poštovani,

    molila bih Vas za informaciju o porijeklu prezimena Topić (Manjač) slava nam je Sveti Georgije.

    Hvala

    Odgovori
    • Tina

      Manjača, okolina Banja Luke, Republika Srpska

      Odgovori
      • Defendor

        Prezime Topić 1882. godine srećemo na prostoru Bosanske Krajine, gde su zabeleženi prilikom popisa pravoslavnih vernika Mitropolije Dabrobosanske. Može se reći da ih je u to vreme najviše bilo na severu ovog prostora, i to u sledećim protoprezviteratima: Banjalučki, Prijedorski, Dubički, Krupski, Prijedorski, Gradiški, Unački, te Sanski Most.

        S obzirom da su vaši iz okoline Banje Luke, treba reći da se na prostoru Banjalučkog protoprezviterata prezime Topić sreće u sledećim parohijama: Bistrica, Gomionica, Laktaši i Rekavice. Svi slave Svetog Đorđa.

        Preporučio bih vam da se javite na temu o Poreklu prezimena Topić. Tamo je već pisano o Topićima, pa bi bilo dobro da ostavite i vaš trag.

        Odgovori
  • Mladen

    Interesuje me poreklo prezimena Đošić,slavimo Svetog Đorđa i iz Lalinca smo kod Svrljiga…….unapred HVALA

    Odgovori
  • Nikola

    Mene interesuje poreklo prezimena Jeremijaš, ili bilo koji podatak koji Vam je možda poznat u vezi ovog prezimena. Ja sam poreklom iz jednoga sela u okolini Bajine Bašte, selo se zove Rača. Postoji ogranak familije koje živi i u Nišu. Hvala unapred.

    Odgovori
  • Jaca

    Interesuje me poreklo prezimena Šijan. Hvala!

    Odgovori
  • Sara Kučinar

    Poštovani, zamolila bih Vas za informaciju o poreklu prezimena Kučinar – Krsna slava Đurđevdan. Hvala unapred!

    Odgovori
    • Milorad Bogdanović

      Saro, zahvaljujući ćirilici pokušaću da ti odgovorim.

      Kao prvo, tvoja poruka je za nas zagonetna jer nisi navela mjesto gdje se prezime Kučinar nalazi, ali pošto je to rijetko prezime pretpostavljam da se odnosi na prostoru parohije Srpske Kostajnice, gdje se ovo prezime spominje 1882 godine u Šematizmu dabrobosanske mitropolije, i nigdje više.

      Kao drugo, vaše prezime samo govori da ste prozvani po zanatu kojim se neko od roda tvoga bavio, (kučina-vuna) i da ste do tada imali drugo prezime. To stvara još jedan od problema, tako da teško da ćeš na ovaj način doznati nešto o svome prezimenu pre 1882 godine.

      Zato, preporučujem ti da posjetiš našu Digitalnu biblioteku http://www.poreklo.rs/2014/01/05/digitalna-biblioteka-portala-poreklo/ gdje ima dosta vrijedni knjiga i časopisa, razvrstani po regijama.

      Ali, u današnja brza vremena, i porjeklo i srodnike svoje možeš doznati za samo nekoliko dana. Posjeti naš Srpski DNK projekat http://dnk.poreklo.rs/ gdje ćeš doznati sva upustva i koristi od ovoga. Naravno, preko našeg Foruma http://www.poreklo.rs/forum/index.php upoznaćeš mnoge osobe koji su to već učinili i rješili taj svoj rebus o korjenima svojim.

      Svako dobro ti želim.

      Odgovori
      • Sara Kučinar

        Poštovani Milorade, zahvaljujem Vam na odgovoru. Imam podatak da su naši stari oko 1610. godine pod ovim prezimenom došli u selo Burmazi, koje se nalazi između Stoca i Neuma. Uvek me interesovalo poreklo prezimena, neki čak povezuju i sa plemenom Kuči, mada nisam došla do nekih pouzdanijih informacija. Proučiću malo literaturu koju ste mi preporučili. Hvala još jednom!

        Srdačno Vas pozdravljam!

        Odgovori
  • Desanka Miletić (rođena Talbić)

    Koje je poreklo prezimena Talbić?

    Odgovori
  • Vladica

    Molim za pomoc.Prezivam se Andjelkovic i zanima me poreklo prezimena.Znam da je moja porodica pre I sv rata u razmeni stanovnistva dosla iz selo Samodraza opstina Vucitrn.

    Odgovori
  • Danilo

    Da li znate nesto prezimenu Solunović?

    Unapred hvala,

    Danilo Solunović

    Odgovori
    • Defendor

      Bilo bi korisno da ste naveli odakle ste poreklom. Na primer, Mile Nedeljković navodi da su Dobošarevići u Lapovu, doseljeni posle Druge seobe Srba pod Arsenijem IV Jovanovićem 1740. godine iz Soluna, te su u narodu još poznati i kao Solunci (kao i Stojanovići i Jovanovići, od istog roda, dakle Dobošarevića).

      Tako da nije isključeno da je od nadimka Solunac nastalo i prezime Solunović, naročito ako se uzme u obzir činjenica da su ih tako zvali još u vreme kad su prezimena u tom delu Srbije bila dosta promenjiva kategorija. Ali kao što rekoh, bilo bi poželjno da ste napisali odakle ste, kao i to koju krsnu slavu slavite.

      Odgovori
  • Željko Kulaš

    Postovani ,

    molim Vas da date podatke koje posjedujete za porodicu Kulaš iz Hercegovine . Ima nekoliko vrezija o nasem porijeklu , ali bih volio da i vi date svoje misljenje .

    Unaprijed zahvalan ,

    Željko Kulaš

    Odgovori
  • Vojislav Stojkovic

    Postovani. molim vas da mi date podatke za poreklo Stojkovic iz Beograda ( selo Kumodraz) slavimo svetog sv Stefana po nekoj prici poticemo iz bosne ali taj podatak nisam uspeo da potvrdim deda mi se zvao Vojislav, pradeda Zivojin cukun deda Milovan. unapred zahvalan Stojkovic Vojislav

    Odgovori
  • tanja

    POŠTOVANI, INTERESUJE ME POREKLO PREZIMENA BAJIĆ. MI SMO IZ VILUSA, BANJA LUKA, MANJAČA, SLAVIMO SVETOG TRIFUNA, 14.FEBRUARA.
    HVALA

    Odgovori
  • Dejan Dobrisavljević

    Poštovanje,
    ako bi moglo, interesuje me poreklo mog prezimena, Dobrisavljević, deda Dobrivoj je iz Košalja, Gornje Košlje – Medvednik, a slava Srđevdan 20. oktobar
    unapred zahvalan
    Dejan Dobrisavljević

    Odgovori
  • Branka

    Interesuje me poreklo prezimena Ivošević. Deda je rođen u Krakaru, okolina Drežnice u Lici, slava nam je sv. Đorđe.
    Unapred zahvalna

    Odgovori
  • Milan

    Kako je nastalo prezime Gambosevic

    Odgovori
  • Jelena Isailov

    Interesuje me poreklo prezimena Isailov tj pravilno Isajlov. Najdalje sto znam je da poticemo iz Malog Zama kod Vrsca. Slavimo Svetog Nikolu.
    Unapred zahvalna.

    Odgovori
  • branislav

    Za Voju iz kumodraza

    Odgovori
  • Daniela

    Poštovani,

    imate li neke informacije o poreklu porodice Ćetković iz Bregova kod Kneževa (nekada Skender Vakuf) koji slave Svetog Stefana?

    S poštovanjem,

    Daniela

    Odgovori
  • Mirko Dragicevic

    Zanima me porijeklo prezimena Dragicevic….Moji su iz Islama Grckog i Golubica*benkovac

    Odgovori
  • Robert Miljenovich

    Looking for any information on grandfather Theodore Miljenovic and grandmother Milka Novakovic. Came to America @1910 from what was Austia-Hungary.

    Odgovori
  • Maša

    Postovanje,
    Interesuje me poreklo prezimena Šajtinac, iz sela Melenci kod Zrenjanina

    Odgovori
  • Stevan

    Postovanje, Interesuje me poreklo prezimena Živojinov krsna slava je sv.Arhangel.U istraživanjima sam došao do podatka da se porodica posle 1800g. iz Ilandže u Banatu (moj askurdjel i njegova tri sina) preselila u Gospodjince u Bačku. Spicnamet porodice je Stajinov. U kontaktu sa sekretarom MZ u Ilandji tekodje prezimenjakom sam shvatio da je kompletna dokumentacija u to vreme kako crkvena tako i opštinska vodjena na madjarskom jeziku i moje dalje istraživanje se tu završava. Interesuje me postojbina moje porodice, pretpostavka je da smo u velikoj seobi dosli u Banat ali pre toga ne znam ništa(period pre 1800g.) Unapred zahvalan

    Odgovori
  • Dragoljub Kosić

    Interesuje me poreklo prezimena K o s i ć
    _

    Odgovori
  • Biljana

    Postovanje! Da li je moguce pronaci poreklo prezimena Kocka? Znam da je tatin deda po ocu Ceh, a baba Madjarica. Za vreme drugog II svetskog rata beze za Bosanski Kobas, Jasenovac a zatim za Srbiju. Hvala unapred.

    Odgovori
    • Defendor

      A odakle ste vi inače, tj. odakle su pobegli za vreme Drugog svetskog rata za Bosanski Kobas? Česi, Slovaci, Rusini i drugi su naseljavani u Bosni tokom austro-ugarske vladavine. Verovatno se tada i vi došli, tj. vaši preci, ali nisu sva područja gde su se oni naselili i literarno obrađena, no pokušajte pa ćemo videti. Na kraju krajeva, tražićemo u Češkoj, ako ste iz Češke (možda ste i Česi odnekale dalje).

      Odgovori
  • Biljana

    Ja sam iz Kraljeva

    Odgovori
  • budimir

    interesuje me prezime GALETIN slava nam je sv georgije…Djurdjevdan…6 maja….. a znam da ima isto prezime galetin, koji slave sv Jovana 20 januara… zivimo u istom gradu……… molim za pomoc i objasnjenje….unapred zahvalan

    Odgovori
  • budimir

    navodno,cuo sam kao mali..da smo navodno ima li prezime Galetic…a posto smo dosli u Sombor koji je bio pod austro-ugarskom, ic se pretvorilo u in…….. madjari nisu znali da napisu i izgovore ..galetic….navodno,izgovarali su nesto kao GALANTIN……..ali u dokumentima je pisalo GALETIN….

    Odgovori
    • Galetic

      Jako je moguće da je tako nastalo. Znam da imam dosta familije u Vojvodini, pogotovo u tom delu. A prezime dolazi iz Hrvatske, okolina Like koliko se sećam. Ja slavim Svetog Jovana i Sv. Georgija, tako da eto ima i toga.

      Odgovori
  • Tanja

    Da li mi možete odgonetnuti poreklo mog prezimena, Kojović.
    Unapred hvala..

    Odgovori
  • Nebojša Babić

    Tanja, prema braći Miljnićima (Prezimena u CG), Kojovića ima u sledećim krajevima:
    – Banjani
    – Krivošije
    – Releza (Podgorica), ogranak Đurovića
    – Piperi
    – Mojkovac
    – Crljenice i Kojovići (Pljevlja)
    – Bistrica i Pavino Polje (Bijelo Polje), ogranak Joksimovića
    – ogranak Erakovića (Njeguši) odseljenih u Kolašin, i dalje u Sjenicu.

    To je što se tiče crnogorskih Kojovića. Sigurno ih ima i u drugim srbskim krajevima. Treba da ostaviš još neki podatak, krsnu slavu, neko porodično predanje, da bismo mogli utvrditi nešto tačnije.

    Odgovori
  • Aleksa

    Pozdrav svima!

    Interesuje me poreklo prezimena Klevernić. Od početka 19v su nastanjeni mahom u Sremu (selo Dobrinci), a odakle su došli nisam uspeo da pronađem nikakav podatak. Znam da ima pravoslavaca i katolika sa ovim prezimenom. Mi pravoslavni slavimo Sv. Jovana.

    Unapred zahvalan.

    Odgovori
  • miodrag

    zanimame porijeklo mog prezimena Jekic

    Odgovori
  • Nikola

    Molim vas da mi kazete poreklo prezimena Duduk. Koliko se familija seca svi su iz Vojke, ali nismo sigurni da li su oduvek tu ili su se mozda doselili odnekle. Inace slavimo Casne verige Svetog Petra. Retko prezime ali i slava.
    Hvala!

    Odgovori
  • Nenad M.

    Pozdrav,
    Da li neko moze da mi kaze nesto vise o familiji Mijalkovic. Ja sam rodjen u Beogradu, moj otac Branko, takodje, deda Milan takodje (rodjen 1911). Iz nekih razgovora sa familijom veruje se da je pradeda dosao u Beograd iz Guce, a njegov otac iz Pirota. U Beogradu je ovo prezime jako retko dok mi je poznato da u Pirotu i Nisu ima dosta Mijalkovica. Cak je i Ivko iz Sremceve knjige Ivkova slava Mijalkovic. Slava nam je Sv. Arhangel Mihailo.
    Hvala unapred.

    Odgovori
  • Jevđenović-Pavlović

    Poštovani,interesuje me poreklo porodice Jevđenović iz Bariča. Našla sam podatke da su u rodu sa Sretenovićima,da slave Sv. Nikolu i da su se doselili iz Podrinja. Nigde više nisam pronašla prezime Jevđenović. Poreklo moje porodice(u koju sam udata) Pavlović vuče koren od Jevđenovića, naime čukundeda mog svekra Živana (najverovatnije da se zvao) Jovan Jevđenović,došao je ženi u kuću u Paljuve kod Uba nakon 1927.godine i primio njenu Slavu Sv. Arhangel Mihailo. Iz telefonskog razgovora s jednim članom porodice Jevđenović saznala sam da on ništa ne zna o postojanju ovog pretka, kao i da su Jevđenovići starosedeoci,mada prema podacima sajta Poreklo su se doselili iz Podrinja u drugoj polovini 18.veka. Interesuje me bilo kakav trag odakle potiču Jevđenovići i ko su bili. Unapred zahvaljujem.

    Odgovori
  • Aleksandar Egic

    Da li neko zna nešto prezimenu Egić? Porijeklom smo iz Like, no moja porodica u Prijedoru, tačnije selu Brezičani, živi već više od 100 godina, pa me zanima da li neko zna odakle smo tačno došli i kada..Unaprijed zahvalan. ..

    Odgovori
  • Dragana Đorđević

    Interesuje je me poreklo porodice i Petronić iz Osladića Valjevska Kamenica. Na vašem sajtu sam pročitala da su iz Gunjaka, ali me interesuje starije poreklo. Slave Sv.Alimpiija.
    Unapred zahvalna.

    Odgovori
  • dragoslav

    Moja porodica Kovačević živi na području o. Laktaši i Banja Luka u Republici Srpskoj. Pradeda je bio Oficir rođen 1880 god., a umro 1926.god, sahranjen u s. Milosavci o. Laktaši. Prabaka Stana r. Ignjatić je sa područja s. Papažana o. Laktaši, a moj deda Pantelija rođen je 1900.god. u Šapcu. od dede ovamo znam sve, zanima me da li se nešto može naći o mojim precima starijim od pradede i odakle su.

    S poštovanjem,

    Dragoslav Kovačević
    +387 65 612 319
    Laktaši

    Odgovori
  • dragan

    Zanima me kako je nastalo prezime Stojnic pozdrav

    Odgovori
  • Jovan Pesic

    Interessuje me prezime
    P E S I C
    krsna slava „Sveta Katarina “ 7 decembar

    Odgovori
  • Jovan Karaman

    Bio bi Vam zahvalan ako kazete odakle potice moje prezime. Prema predanju, poticemo iz Crne Gore, nastanjeni na Kupresu, od prapretka su bila tri sina, jedan ode u hrvate drugi u muslimane a treci ostade srbin. Ovo je samo prica koja se prenosi sa generacije na generaciju. U Crnoj Gori po nekima prezivali smo se Maksimovici a po drugima Micunovici, nastanjeni u okolini Niksica. Zasto i kako Karaman? Slavimo Sv. Djordja. Zivili smo u Zenici, a sada zivimo po cijelom svijetu, ja sam u Bijeljini..

    Odgovori
    • NENAD CAKARMIS

      KAKO JE NASTALO PREZIME CAKARMIS,TISKOVAC

      Odgovori
      • Defendor

        Teško je reći, jer ste ostavili malo podataka, za početak uključite tastaturu na srpskom jeziku, pa da znamo koje je prvo i poslednje slovo prezimena (da li je to C, Č ili Ć, odnosno da li je to S ili Š), a isto bi valjalo i zbog naziva, pretpostavljam, mesta, da li je to Tiskovac ili Tiškovac. Takođe, bilo bi poželjno da napišete i gde se nalazi to mesto, jer potencijalno je moguće da ua raznim krajevima postoje mesta istog naziva, pa da znamo gde da vas tražimo. Na kraju, kao i uvek, trebalo bi navesti i krsnu slavu roda, ako ste poreklom iz kuće gde se krsna slava slavila.

        Odgovori
      • Živko Papaz

        Postovani, interesuje me poreklo prezimena Papaz. Slavimo Djurdjevdan.
        Po nekoj verziji smo poreklom iz Grcke. Navodno su tri popa pre nekoliko vekova dosla na područje oko Sarajeva za vreme otomanskog carstva da bi širirli pravoslavstvo,i tako smo se rasirili. Inace koliko mi je poznato ima nas samo u Istocnom Sarajevu. Hvala…..

        Odgovori
  • Nemanja Cvijovic

    Zanima me nastanak prezimena Cvijović i prvi spomen ovog prezimena u istoriji. Prema podacima koje sam nasao Cvijovici su starosjedioci sela Male Krće u okolini Pljevalja(Crna Gora). Slavim krsnu slavu Sv Stefan Dečanski. Unaprijed hvala!

    Odgovori
  • Mara

    Poštovani, bila bih vam zahvalna za informacije o mom devojačkom prezimenu Barjaktarov iz Titela..Od svojih predaka čula sam da su sa velikom seobom Srba pod vođstvom Arsenija Čarnojevića sa Kosova stigli u Vojvodinu. Interesuje me i potomstvo porodice Vlajković, koji su se iz Stanine reke zbog odmazde Turaka,pobegli tj. preselili se u Orašac kod Obrenovca.

    Odgovori
    • Defendor

      O predseobonom periodu je uglavnom teško govoriti, jer o prezimenima i rodovima iz tog razdoblja i sa tog prostora podaci su oskudni. Treba imati na umu da je u prvoj seobi 1690. godine iz Južne Srbije krenula masa od 37.000 porodica, što je po nekim procenama oko 200.000 ljudi, a prvi podaci koji ih spominju ne govore ništa o njihovom poreklu, tj. odakle su došli. Naravno, nije isključeno da se neki dalji trag može ipak naći, ali za to je potrebno detaljno istraživanje, kao što bi bilo korisno i testiranje po muškoj lozi. Ovo poslednje uglavnom da nekog pomaka u istraživanjima koja se tiču kako se to kaže prečanskih porodica.

      Što se tiče Vlajkovića, za to pogledajte u Digitalnoj biblioteci portala Poreklo, moguće da nađete neki podatak o njima. 😉

      Odgovori
  • Dragan Kalamanda

    Interesuje me moje prezime Kalamanda odakle vode porijeklo,ima nas dosta u Banja Luci ,Kotor Varoši i Tesliću ali se nagađa da smo porijeklom iz sela Vrlike u Hrvatskoj ali nisam uspeo da sretnem nikoga iz tih krajeva sa tim prezimenom.ako imate neke informacije ,hvala lepo..

    Odgovori
  • Teodora

    Poštovani, želela bih da znam više o poreklu mog prezimena Zemunović. Slavim Markovdan. Zemunovići do kojih sam došla putem društvenih mreža imaju korene iz okoline Dervente, odakle je i moj deda.

    Odgovori
    • Defendor

      Poštovana Teodora,

      Nemam sad vremena, ali pogledajte ovde šta piše o Zemunovićima, može vam biti interesantno… možda tu da potražite i dalje detalje.

      Pozdrav,
      Defendor

      Odgovori
  • Jezdimir

    Poštovani,

    Ima li neko informaciju o tome odakle su se doselili Miloševići u mjesto Brnjica u Gornjoj Višći (Opština Živinice)?

    Veliki pozdrav

    Odgovori
  • PAULINA MELOVIĆ

    Interesuje me poreklo ili nastanak prezimena Melović.
    Unapred Vam se zahvaljujemi pozdravljam.

    Odgovori
  • rapaic

    Interesuje me znacenje i poreklo prezimena Rapaic.Znam da poticemo iz Like, selo Krbavica.Baba i deda su kolonizirani ’46. u Backu.Deda se zvao Bogdan (1920. godiste) a pradeda Dragan.U nekom starom austro ugarskom popisu sam nasao da se jos 1712. god. spominje da je bilo Rapaica u Krbavici.A cuo sam i neku pricu da svi Rapaici vode poreklo iz Visokih Decana kraj Peci, mada to nije nista sigurno. Pa bi zamolio administratore ili nekoga ko zna nesto da odgovore. Takodje ako neko ima nekakvo porodicno stablo neka se javi. Svaka informacija je dobrodosla.
    Unapred hvala
    Slava nam je Sv Jovan, a koliko znam to je slava svih Rapaica
    Pozdrav

    Odgovori
  • kale2016

    prezime kalamanda ..naselili smo se na podrucju opstine kotor varos i odatle smo se ratrkivali po svjetu moze li bilo kakva informacija.nemogu nigdje saznati …casticu vas. 🙂 poz

    Odgovori
  • kale2016

    prezime kalamanda ..naselili smo se na podrucju opstine kotor varos

    Odgovori
  • Dragan Mladenovic

    Postovani, da li iko zna poreklo bosnskog prezimena Puranovic (podrucje izmedju reke Sprece i planine trebave) U porodici moje majke postojalo je predanje da su poreklom iz Rusije (inace u posavskom delu Bosne postoje mnoga naselja malorusa (Urajinaca) koji su tu dosli ko zna kada. Pozdrav

    Odgovori
    • Defendor

      Kad biste nam ostavili mesto porekla i krsnu slavu možda bismo nešto i našli, pošto je ovako napamet prilično teško tragati za nekim prezimenom u krajevima koji su samo delom pokriveni literaturom.

      Ovako napamet uspeh samo da nađem Puranoviće u selu Skipovcu, koji se pominju u zaseoku Jovičići, te kojima su krsna slava Sveti Vrači.

      Salih Kulenović koji je etnološki obradio selo Skopovac, za Puranoviće kaže da nije mogao ništa određenije saznati, ali da je moguće da su poreklom od pretka Vasića iz zaseoka Vasići, koji je imao nadimak Puran.

      Vasići su inače poreklom iz ozrenoskog sela Blizna, odakle se za vreme turske uprave taj njihov predak Puran preselio u Skipovac.

      Krsna slava Vasića su takođe Sveti Vrači.

      Ne vidim vezu sa Ukrajincima ili Malorusima, možda je to veza po nekoj ženskoj linija, ako i jeste ona nije starija od druge polovine XIX, kad ih je na prostore Bosne i Hercegovine naselila Austrougarska kao inženjere i radnike.

      Odgovori
    • Milorad Bogdanović

      Za vrijeme turske vladavine nije baš bilo tako učestalo doseljavanje katolika sa sjevera i istoka, pa tako ni stanovništva sa prostora današnje Ukrajine. Masovno doseljavanje sa tih prostora u naše krajeve, vršeno je dolaskom nove imperije, sada pod imenom Austro-Ugarske.
      Prije dolaska drugog imperatora, u parohiji Boljevići kod Maglaja, spominju se Puranovići, pravoslavne vjere, koji slave Đurđevdan.

      Odgovori
  • Dražen Pejaković

    Odličan sajt, sve pohvale.
    Zanima me poreklo,nastanak prezimena Pejaković, otac mi je iz sela Drljače kod Sunje u Hrvatskoj , doselio se posle drugog svetskog u Borovo sa svojm braćom i sestrom ostali bez roditelja u pomenutom ratu,,hvala unapred, pozz

    Odgovori
  • Dražen Pejaković

    Zaboravih napisati da slavim Vidovdan kao krsnu slavu,,pozz

    Odgovori
  • Dijana

    Moj deda Gojko Radic potice iz Livna, krsna slava Sv. Toma. Od oca Petra i majke Milke. Imao je bracu Branka, Iliju i Rajka i sestru Vinku, udatu u Bugojnu. Poznati clan sire porodice je operska pevacica Divna Radic. Zelela bih da saznam nesto vise o Radicima iz ovog kraja.

    Odgovori
  • Nikola Vulović

    Zanima me porijeklo porodice Vulović. Moj pradjed je govorio da smo od Cetinja.Živimo u Popovima kod Bijeljine. Ima nas i u Badovincima u Mačvi. Unaprijed hvala.

    Odgovori
  • Nikola Vulović

    Da dodam, zaselak u Popovima gdje živimo zove se Kućišta.

    Odgovori
  • Sveta

    Interesujem se za poreklo porodice Bojković iz Skulaneva , ranije Sojevo kod Uroševca , a još ranije trebalo bi da bude selo Ljubomir kod Trebinja. Mi smo Dursunci ili Dursuni slavimo Đurđevdan i Sveti Đorđe. Ako ima neko neka saznanja neka me kontaktira na kopsveta@gmail.com. Hvala za saradnju.

    Odgovori
  • David Gatarevic

    Poštovani!
    Do danas nisam uspio saznati porijeklo prezimena Gatarević , pa molim one koji mogu stručnim savjetima pomoći da pokušamo !!
    Živim u Brčkom i slavimo Svetog Iliju !!
    Kod sebe imam knjigu od Jevta Dedijera „Hercegovina“ Gacko 2004 godine ali nismam uspio naći ništa bliže !!
    Hvala puno !!
    Sve pohvale za pokretanje ovoga sajta!!

    Odgovori
  • Stanimir

    Prezime Janićijević poreklom iz Morače bavili su se izradom nakita,došli iz Crne Gore u Peć u 18 veku.Čuo sam da su pre dolaska u Crnu Goru bili Grci i živeli su u grčkim oblastima Zakintosa,Epira i Tesalije.Nekada smo se pre dolaska u Crnu Goru prezivali Joani,Joanikis,Joanikijas,Joanikadijas,i još dosta prezimena.I kada smo došli na Kosovo kad smo se ženili sa srpkinjama promenili smo prezime u Janićijević.Ako može pomoć kad smo tačno došli i još neka informacija.

    Slava sveti Arhangel Mihailo 21.novembra.

    Odgovori
  • Duško

    Poštovani,
    Zanima me porijeklo porodice Đurić.Krsna slava je Đurđevdan, a selo Đurići(Gornji Lipnik),Sanski Most,BiH.Po pričama djeda porijeklom smo sa Dinare, između Bos. Grahova i Knina.Unaprijed zahvalan.djuricd99@gmail.com

    Odgovori
  • DZorić

    Poštovani,
    Molim vas ako znate nešto o porijeklu prezimena Zorić iz Oštre Luke,RS(prijeratna opština Sanski Most).Krsna slava je Sv. Jovan Krstitelj.Navodno smo se nekada prezivali Cvjetković, slavili Jovanjdan (kao i danas).Međutim muških potomaka nije bilo, pa je zet donio prezime Zorić.Hvala!

    Odgovori
  • Silvija

    Poštovani,

    Moje devojačko prezime je JABLANOVIĆ. Pretpostavljam da veze sa srednjovekovekovnim Jablanovićima iz Bosne ne postoje, moji su naime iz predela Polumira kod Studenice, ali me zanima ko su bili ti Jablanovići, kako je izgledao njihov grb, da li se porodica ugasila… Hvala!

    Odgovori
    • Defendor

      Zanimljivo prezime imate, Silvija. Iako je patronimičko, što znači da je moglo nastati u više slučajeva od ljudi koji se zvahu Jablani, opet je slična korelacija sa recimo sa Jablanovićima iz Jablanice sa podruja Neretve – ne treba smetnuti s uma da je ovo čest toponim u tim krajevma – dok sa Jablanićima, tj. Pavlovićima, imate malu razliku u prezimenu, slog ov.

      Naravno, u tom smislu važi i stvar oko grba, trebalo bi prvo utvrditi genealošku vezu, što je prilično teško u ovom slučaju, ali ništa drugačije ni od ostalih slučajeva.

      Ti Jablanići, tj. Pavlovići su zaista imali grb, npr. pogledajte kako je izgledao u Modenskom prepisu Ilirskog grbovnika s početka XVIII veka.

      Odgovori
  • Željka

    Poštovani,
    zanima me poreklo prezimena Javorić, selo Jutrogošta pored Prijedora, slava sv.Đorđe.
    Unapred zahvalna.
    Svako dobro…

    Odgovori
    • Milorad Bogdanović

      Teško je tačno odgovoriti bilo čije porjeklo, pa tako i vaše. Dosta vremena i truda treba da bi se došlo do željenog cilja. Nažalost, velika većina iz prepostavke dolazi do željenog cilja.

      Željka, prezime Javor i Javorović, spominje se početkom 80-tih godina 19. vijeka na prostoru oko Medne, Banjaluke i Slatine kod Ključa. Da li su tada bili i u Jutrogošti, to mi za sada neznamo, i dobro bi bilo da se raspitaš i i nas obavjestiš. Prezime Javorac slavi Aranđelovdan na prostoru Han Kola i Sokolovići kod Višegrada.

      U Slavoniji, krajem 19 vijeka, spominje se prezime Javorica u parohiji Klokočevik kod Broda na Savi, slave Lučindan, a Đurđevdan u parohiji Novoseljani kod Bjelovara.
      Možda su tvoji Javorići vezani sa novoseljanima kod Bjelovara, ako su u Jutrogošti starosjedioci, jer se mahom sa prostora Grmeča i Kozare selilo ka Baniji i Slavoniji.

      Odgovori
  • Anja

    Zdravo, zanima me da li iko zna poreklo prezimena Abazović (u predelu Republike Srpske)

    Odgovori
  • Djordje

    Odakle vodi poreklo prezime Sevic? Ne shevic, vec S kao sajt, sir,…

    Odgovori
    • Defendor

      A odakle su vaši Sevići, ako nije tajna, i koju krsnu slavu slave? Jer prilično je teško bilo šta reći bez tih podataka, a ovako na prvu ruku. I slobodno podesite ćirilicu na računaru, proći će vam poruka, budite bez brige. 😉

      Odgovori
  • Milan

    Poštovani,
    zanima me poreklo prezimena Radivojkov,selo Divoš nadomak Sremske Mitrovice.
    Krsna slava nam je sveti velikomučenik Georgije.
    Imam podatak da je moj navrdeda se doselio iz Obrovca(selo kod Bačke palanke).
    Daljih podataka o precima nemam niti mogu da saznam.
    S poštovanjem.

    Odgovori
    • Defendor

      Podatak koji imate, verovatno je tačan, a ovako iz prve ruke, mogao bih da procenim da je vaš navrdeda došao u Divoš nekad tokom prve polovine XIX veka.

      Na osnovu sačuvanih popisa s početka XVIII veka, u Obrovcu nalazim kao jedino slično prezime vašem prezime Radivojev. Reč je o subiudex-u u Obrovcu. Ali kako je ipak razlika nemalo jedan vek, trebalo bi pogledati u popise provedene u nekom među periodu, no to moram posedno da potražim.

      U svakom slučaju, predanje vam je verovatno tačno, jer se pamti tačno naziv sela odakle vam se predak doselio. Za neko dalje istraživanje, bilo bi od pomoći i konsultovati crkvene knjige u Obrovcu, ukoliko postoje sačuvane.

      Javim ako nađem Radivojkove u ostalim popisima (pre svega onim iz 1767. i 1828. godine).

      Svako dobro,
      Defendor

      Odgovori
      • Milan

        Mislim da je moj otac već probao u Obrovcu da traži,ali da nije došao do saznanja.
        Hvala vam u svakom slučaju na trudu i zalaganju.
        Uzdravlje.

        Odgovori
  • Dragana Gabrijel

    Moje devojačko prezime je Martić, a moj pradeda Stevan Martić je rodom iz sela Čerenje kod Raške.Pošto pravim porodično stablo interesuje me odakle potiče to prezime, posebno zato što je u Beogradu, u vreme kada sam ja rasla (rođena sam 1944) to prezime bilo jako retko. Koliko znam u Zagrebu je postojala ulica fra Grge Martića, a Martića je bilo i u Krajini, Unapred veliko hvala na odgovoru.

    Odgovori
  • Stojanovic

    Poštovani,

    zanima me poreklo prezimena i porodice Stojanović, selo Musina Reka kod Kraljeva. Doseljeni su iz sela Obrva, takodje pored Kraljeva, gde i dan-danas zive preostali Stojanovići. Slavimo Djurdjevdan.

    Po porodicnom predanju, starinom smo od Vasojevića, iz okoline Berana, doseljeni drugom polovinom 19.veka ali nisam uspeo da pronadjem nijedan relevantan podatak o tome.

    Unapred zahvalan na pomoći.

    Odgovori
  • gru3

    Moj cukundeda se prezivao MOZGOV ime GRUJA. U Pozarevcu se rodio 1821 a umro 1891 godine. O njegovom ocu neznam nista ali se prenose price sa kolena na koleno da su u Pozarevac dosli iz okoline Temisvara…Pretpostavljam da je prezime poteklo od osobina ljudi (Mudrinic – Mudar– Bjeloglav – Bele glave ili sed, a Mozgov pretpostavljam da je vezano nesto za pamet). Sva njegova deca se od tada , kao i ja danas, prezivaju GRUJIC. Slava kuce i porodice je SVETI ARANDJEL.

    Odgovori
  • desa

    Moje prezime Mandić moji su iz Bosanske krupe , sada Krupe na Uni, selo Gornja Suvaja , odakle su poreklom , slava Sv Stefan a ima dosta Hrvata sa istim prezimenom, unapred hvala!

    Odgovori
  • dusan

    Zanima me poreklo prezimena Dikic. Moji su naseljeni izmedju Banja Luke – Sanskog Mosta, selo Hazici, slavimo sv.Marka

    Odgovori
    • Milorad Bogdanović

      Prezime Dikić nije baš toliko učestalo kao neka naša prezimena koja su nastala po imenima predaka. Koliko sam mogao vidjeti spominje se krajem devetnaestog vijeka na prostoru oko Srebrenice kao slavljenici Đurđevdana i Hazićima gdje i danas slave Markovdan.

      Ali, da su Dikići u Krajini staro prezime, potvrđuje i spisak Krajišnika koji u aprilu 1838 pišu molbu da se iz Lešnice u Mačvi, vrate u Krajinu. Na spisku 43 prezimena, tj. 285 lica, nalazi se i Lazo Dikić sa porodicom od 4 muškarca i isto toliko ženskih osoba.

      Da su Srbi, stanovnici oko Muleža vjekovima nastanjeni na ovim prostorima, potvrđuje i vlastelinsko prezime Kotromanić, tj. sveštenika porodica, koja oko 1840 godine napušta ovaj prostor i seli se u Beograd. I danas u Beogradu i rasejanju žive njeni potomci.

      Dušanu bi preporučio da obrati pažnju na prezimenjake koji se 1883 godine spominju u parohiji Krnić-Mlječva-Brežani kod Srebrenice, bez obzira što slave Đurđevdan, jer među najstarijim doseljavanjima na ove prostore, svakako su doseljenici iz Raške oblasti, idući putem preko Višegrada i Srebrenice. Takođe da posjeti naš Srpski DNK projekat, i upozna se kako da najbržim načinom saznanja o svojim srodnicima putem testiranja, tj. koja je njegova haplogrupa.

      Odgovori
  • Branka

    Zanima me ako znate nešto o poreklu Kneževića, Glasinačko polje u BiH, negde sam našla da su od roda Miloševića i da su oni u jednom momentu polovinom 18 veka pobegli iz Drobnjaka na Glasinac ali zbog turske osvete ali i da su se vratili u Miloševiće.Znači da nisu ostali. Odakle onda moji Kneževići na Glasincu, čak nam se i slava poklapa, Sv.Djordje a prislužuju Usekovanje sv.Jovana. Sve isto. Znate li nešto o tome i imamo li kakve veze sa Kneževićima iz CG.

    Odgovori
  • Anica

    Ako mozete da mi pomognete u vezi prezimena Peric,iz Zavlake,slavimo sv.Stevana,a koliko sam cula od stari h ljudi poreklim smo iz Crne gore,ali me interesuje iz kog dela smo potekli.Hvala

    Odgovori
  • zivko

    u imeniku pod slovo „B“ nedostaje prezime BASARA molim vas uvrstite ga. Vidim ima prezime basaric zahvaljujim

    Odgovori
  • Miodrag

    Poštovani, interesuje me pornjklo prezimena Kuštrić. Slava Sveti Nikola zimski, mesto Maleševo, Bogalinac, okrug Levač.

    Odgovori
  • rajko nenadov

    interesuje me odakle potiče moja familija. nosim dedino ime, on je bio iz bačke palanke,
    po njegovoj priči u srpskim seobama smo stigli u sombor, gde verovatno dolazi do skraćivanja
    prezimena. slavimo đurđevdan. hvala

    Odgovori
  • Grk

    U imeniku pod slovom G nedostaje prezime Grk. Molim vas uvrstite ga. Hvala.

    Odgovori
  • Milena

    Postovani,zanima me poreklo prezimena Bozanic iz sela Usca,Obrenovac.
    Znam po pricanju starijih da je jedan Bozanic,moj cukundeda ili navrdeda dosao iz sela Skela iz porodice Bozanic ,a oni su dosli ili njihovi potomci iz Like…to su prepricavanja starih a ja bih veoma volela istinu da saznam i poreklo.
    Unapred zahvalna
    Milena Bozanic Vicentic

    Odgovori
  • Ognjen Badivuk

    Poštovani zanima me poreklo mog prezimena Badivuk.
    Zahvalan Ognjen Badivuk

    Odgovori
  • marko

    Poštovani, interesuje me poreklo prezimena Treskavica, iz sela Uzdolje, kod Knina.

    Odgovori
  • Dragan

    Da li je nekom poznato poreklo prezimena Milojević. Otac je iz Kruševca kao i njegov otac Nikola.Slavimo Svetu Petku 27.10. po novom kalendaru.

    Odgovori
  • Petar

    Poštovani,

    interesuje me poreklo mog prezimena ČAJKIĆ

    Odgovori
  • Branko Mićić

    Dali neko nešto zna o Mićićima koji slave svetog Trifuna?

    Odgovori
  • Marko

    Prezime Limunović, slava Jovanjdan. Žive na području Semberije. Zna li se porijeklo tog prezimena i odakle su došli u Semberiju?

    Odgovori
  • gordana

    Poštovani ,interesuje me podatak o nastanaku i poreklu prezimena Šarenkapić ili Šarenkape slovensko prezime a nose ga muslimanske porodice.

    Odgovori
  • Danijel

    Poštovani,

    interesuje me poreklo mog prezimena Ivankovic ; Krsna slava Djurdjevdan ; Parohija Josavka Opstina Celinac

    Odgovori
  • Marko Jurkovic

    Poštovani, interesuje me poreklo Stefanovic?

    Slava Sveti Nikola

    Iz Beograda

    Odgovori
  • Nenad Radmanović

    Poštovani,

    interesuje me bilo šta o poreklu prezimena Radmanović? Jedan od retkih podataka koje imam je da su iz plemena Rovčana, iz Zagarača.
    Danas nas ima od hrvatskog primorja do Gradiške, u Sremu i nekoliko gradova Vojvodine. Postoje i katolici, uglavnom oni koji su se nastanili na primorju, neki su čak i menjali prezime u Radman. Dobar deo tih se preselio u Australiju. Postoje arhivski pomeni prezimena i u arhivima Dubrovnika.

    Krsna slava Đurđevdan.

    Odgovori
  • Danica

    Kako je nastalo Prezime KOJANOVIĆ i molim ko zna nešto više o ovom prezimenu i njegovim potomcima da mi javi.

    Odgovori
  • Lazar

    Poštovani, zanima mme šta bi mogli da mi kažete o poreklu prezimena Nedeljković.
    Inače, ja sam iz Šabačke opštine a pradeda po očevoj liniji bi trebao da bude iz sela glušci kod Šapca ali to je sve što znam.

    Odgovori
  • Repic Rade

    Zapazio sam da u prezimenima nedostaju- Repic, Repac, Repia.

    Odgovori
  • Repic Rade

    Postovani uredzivaci, interesuje me poreklo prezimena Repia. Po Jovanu Cvijicu moj cukun deda se doselio na prostor Loznice iz Krajine oko 1832-34 u grupi porodica-familija koje su naselile siri prostor Jadra posle proterivanja turskog stanovnistva i da smo -ic (Repic) dobili posle prvog popisa.
    Zamolio bi sve koji mogu da mi prosire saznanja i preciznije ukazu na mesto odakle su skupine tadasnjih Srba preseljene niza Savu u Macvu i Jadar.
    Unapred se zahvaljujem.

    Odgovori
  • Korana

    Zanima me poreklo prezimena ivosevic krsna slava djurdjevdan?? , ja kao najmladji znam za moje djedove pradjedove i cukundjedove ..milorada-milana-jovana-gaju-stevana

    Odgovori
  • miroslav

    Odakle potiče prezime Kockarević? Starinom je sa Kosova, a sada su u Krušedolu.

    Odgovori
  • rapaic

    Postovani administratori,
    fali vam prezime Obric na sajtu!

    Odgovori
  • Lazar

    Zanima me prezime Životić, i fali vam prezime Masal i Pletić, kao i Šešli na sajtu, hvala unapred

    Odgovori
    • Defendor

      Hvala Lazare na upitu i dopuni za spiskove prezimena.

      Za prezime Životić, napišite koju krsnu slavu slave i odakle su, najbolje na temi o Životićima.

      Za prezimena Masal, Pletić i Šešli takođe – evo ja sam upravo postavio kartice sa rečenim prezimenima. 🙂

      S poštovanjem,
      Defendor

      Odgovori
  • Cprljakovic

    Molim Vas za neku info o poreklu prezimena Čprljaković?

    Odgovori
  • Stević

    Pozdrav svima,

    Imam pitanje u vezi prezimena Stević.
    Moji su iz sela Dankoviće, kod Kuršumlije, slava Sv. Vrači.

    Zanima me da li neko zna nešto o našem poreklu. Od starijih ljudi sam saznala da smo se doselili iz Kolašina, ali niko ne zna da li je u pitanju Ibarski Kolašin (Kosovo) ili Kolašin (Crna Gora). Takođe, niko ne zna da mi kaže koje je prezime bilo provobitno.
    Inače, taj predak što se doselio je imao dvojicu sinova Vasu i Stevu, pa u selu postoje Vasići i Stevići.
    Jako bih volela da saznam nešto više.

    Hvala unapred

    Odgovori
  • Dragana

    Poštovani, u vaš spisak možete da unesete i prezime Špurić. Zanima me značenje prezimena. Ono što znam je da je nekoliko generacija (4-6) živelo i živi u selu Liplje, kod istoimenog manastira, opština Kotor Varoš, Republika Srpska, a tu su došli negde iz Hercegovine bežeći od turske odmazde. Navodno samo dva brata, a drugi su ostali na ognjištu. Krsna slava je Sveti Trifun.
    Hvala unapred.

    Odgovori
  • Dopi

    Izvinite na smetnji, zanima me poreklo prezimena DOPUĐA Ima nas dosta U Istočnoj Srbiji i Vojvodini takođe iu SAD, moja porodica slavi slavuĐurđevdan, Moj deda mi je pričao da je Kralj jedan Deo naše porodice negde pre Drugog svetsko rata preselio iz Like Sela Smiljana na Kosovo a drugi Deo u Vojvodinu, moj deda je iz dela porodice koji je preseljen na Kosovu. Našao sam čak i spise koji govore da su DOPUĐE bili poznati Graničari i Uskoci Pa je Deo porodice Marija Terezija U 17 veku se preselila u Vojvodinu da čuvaju granicu. Čuo sam neke priča da su moji preci kada su povlačili od Turaka krenuli ka Krajni ali tada se razboleo glava porodice pa su tek kasnije došli u Krajnu, i ostali Srbi su govorili kada su došli da su dopuđali kao dovukli se, i tako je ostalo Dopuđa , veoma bi volio da mi odgovorite na ovo biću vam veoma zahvalan !!

    Odgovori
  • Milorad Bogdanović

    Dopuđa bi moglo imati značenje kosca, tj. čovjek do puđe, zadnjeg kosca.

    Dopuđe se spomieu 1898 godine u parohiji Kukunjevci u mjestu Brezine, između Lipika i Pakraca, čija je slava Đurđevdan.

    U Šematizmu Dabro-Bosanskom za 1882. godinu, spominju se pod prezimenom Puđa u parohiji Rakelići kod Prijedora i Demirovac kod Dubice kao slavljenici Đurđevdana, a u Rujnici kod Bihaća slave Mijoljdan. Za ove Puđe Karanović pretpostavlja da su doselili sa Zmijanja, što baš nije za povjerovati.

    U eparhiji Gornjo-Karlovačkoj za 1883. godinu spominju se Dopuđe i Puđe, kao slavljenici Đurđevdana.Radoslav Grujić je u svojim istraživanjima napisao da se prezime Dopuđa spominje ličkim mjestima Bunić, i okolini Udbine, ali i Korenice.

    Odgovori
  • PrezimeMasal

    Da li mozete reci nesto o poreklu prezimena Masal, ima ga u Republici Srpskoj kod Visegrada, slava Sveti Nikola?

    Odgovori
  • Uros

    Je l zna neko odakle poticu Negovanovici? Doselili su se u Kragujevac,ali odakle?

    Odgovori
  • vojislav ananić

    Imao sam gazdaricu Negovanović iz Srema dok sam bio student u Kragujevcu (ne sećam se iz kog je mesta).Ona je imala ćerku koja se udala u Kragujevac.

    Odgovori
  • Milan

    Dobar tekst

    Odgovori
  • živorad simić

    Da li je moguće nešto saznati o Simićima iz Gradjenika, K. Kamenica, navodno poreklom iz Dukata kod Tulara odakle su pobegli sredinom 19. veka i prešli u Građenik. Deda mi se zove Milan (1885-1962) od oca Alekse i majke Dane iz Dukata.
    Zahvalan,
    Ž. Simić

    Odgovori
  • Jelica

    Poštovani,
    Interesuje me poreklo prezimena Dujović. Moji su iz okoline Pljevalja u Crnoj Gori, slave Đurđevdan, a neki daleki preci su se tu nastanili došavši iz Lijeve Rijeke.
    Hvala unapred

    Odgovori
  • Jovana

    Nemate podatke o Vukovićima iz Crne Gore koji slave Svetog Jovana.

    Odgovori
  • Milan Jovanovic

    Zanima Me Prezime Jovanovic Iz dobrotina Slava sveti nikola

    Odgovori
  • Nikola

    Pomaže Bog. Možete li mi reći odakle potiče prezime Ašić? Iz Ugrinovaca smo, opština Zemun. Sv. Nikolu slavimo.

    Odgovori
  • Majkl

    Prezime: Galčić,
    Slava: Sv. Jovan Krstitelj,
    Region: Srem.

    Imam saznanja da je ovo prezime povezano s prezimenima Galičić i Galečić, te da je u Hercegovini, na Popovom polju, postojalo selo Galčići i da porelklo seže čak pre 15. veka. Premada za date navode nikada nisam pronašao relevantan izvor. Molim za odgovor, ukoliko iko ima pravovaljane informacije. Hvala!

    Odgovori
  • Igor

    u popisu imena nisam nasao svoje prezime IgriĆ ili Igric kako se vodilo u austrougarskoj

    Odgovori
  • Nikola

    Nisam našao prezime Cvetinčanin u listi. Region Srem, slava Sveti Jovan Krstitelj.

    Odgovori
  • vojislav ananić

    PREZIME

    Najčešće o prezimenima ne razrmšljamo. Svatko od nas, za razliku od naših davnih predaka, dobio je prezime prije osobnog imena.
    Naši davni preci nisu ga ni imali. Niti im je prezime na ondašnjem stupnju društvenog razvitka trebalo. U početku bijaše, dakle, samo osobno ime! Kad su društvene potrebe narasle, pokazala se nužda za prezimenom koje postupno postaje nasljedno. Ono nam je tako zadano prije našega rođenja. Njime su nas upisaii u prve matice, da bi nas mogli upisati u prve škole, da bismo se mogli verificirati u društvu. Njime se potpisujemo i svjedočimo, obraćamo subesjedniku, njime se prepoznajemo. Što prezimena znače kao riječi, kakvu poruku nose, zašto dobivaju takve oblike da mi u tekstu i u govoru, među tisućama riječi, prepoznajemo da je riječ upravo o prezimenima. Na primjer onima na -ić. Nije naodmet znati i nije nevažno u kojim se našim krajevima i u kojih naroda pojavljuju upravo takva prezimena (zašto nekih oblika prezimena nema u makedonskom, bugarskom, zašto u ruskom imaju drugu namjenu, zašto su u slovenskom rijetka a u Hrvata, i poglavito u Srba i Crogoraca, toliko česta, gotovo tipična?).
    Sve odgovore na ta pitanja nije potrebno znati dok se njima služimo u svakodnevnoj uporabi. Zbog toga o prezimenima i ne znamo mnogo!
    Upisom u matice i svim daljim upisima u službene i neslužbene spise mi se prezimenima uvodimo u društvo. Po njima se zna da postojimo, gdje smo i kome pripadamo. Po njima se zna da smo jednom postojali i komu smo pripadali. A kakvi smo i kakvi smo nekoć bili, akumulira se i sabija u sliku, u sadržaj našeg prezimena koje je pohranjeno u memoriju, u prijatna ili neugodna sjećanja naših izravnih i posrednih poznavatelja. Sve dobre i loše uspomene na nas sadržane su u prezimenima. I to je njihova važna odlika. Sveukupna naša znanja o nekoj osobi sabita su u prezimenu te osobe, kao u žarištu. Što god bolje poznajemo dotičnu osobu, sadržaj njezina prezimena za nas je bogatiji. Nisu dakle u svakoga iste količine asocijacija koje čine sadržaj prezimena pri spomenu Gupca, Tesle ili A. G. Matoša, Meštrovića … Tako je kad je riječ i o svima ostalima.
    Prezimenom točno identificiramo (imamo u pameti) upravo tu određenu osobu u mnoštvu drugih osoba. Biva to tako od rodilišta do radilišta, preko svakodnevnog boravišta do vječnog počivališta; na grobnoj ploči, u razredu, četi, momčadi, strukovnom društvu, na kakvoj priredbi … I te osobe bježe iz našeg pamćenja kako blijede njihova imena i prezimena u našim sjećanjima. Mnoga ne izblijede nikada.
    Nastanak prezimena vezujemo uz feudalni poredak, kad se porodica organizira kao krvna i proizvodna jedinica, uključena u stalež povlaštenih ili u stalež potlačenih. I ti se staleži razlikuju po prezimenirna. Plemićima su ona bila poglavito potrebna zato da osiguraju nasljedna prava, da baštine ugled, položaj i imetak, da sačuvaju za potomstvo stečene povlastice. U njih se prezimena i najranije javljaju. Istaknuti ljudi toga doba, da budu u duhu tadašnjeg humanizma, svoja prezimena latiniziraju: I. Lucius (= Lučić), B. Cassius (= Kašić), M. Flacius (= Vlačić), F. Petricius ( = Petrić ?), G. Crisanio (= J. Križanić); traže genealogije svojega roda u kakvoj uglednoj rimskoj obitelji (Zrinski i Frankopani), potalijančuju svoja prezimena da se i u obliku izjednače sa stranima: Lazaneo (= Lozanić), Niseteo (= Nižetić), Zuveteo (= Žuvetić), Mladineo (= Mladinić). A mnogo kasnije u doba građanskog društva, kad se počinju oblikovati nacije, buditi nacionalna svijest u puku i širiti nacionalni i kulturni preporodi, mnogi će prvaci tog pokreta u nas svoja strana prezimena prevoditi na hrvatski: LJ. Vukotinović je bio Farkaš (mađarski vuk), V. Lisinski je bio Fuchs (njem. lisica), R. Frohlich postaje R. Veselić (njem. frohlich = veseo), R. Jorgovanić bio je Flieder (njem. jorgovan) itd. Takva prezimena i takve njihove preoblike puku nisu bili dostupni. Njemu su često prezimena nadijevali gospodari, svećenici, plemići i zato što je u razvijenijem feudalizmu bilo sve teže nadzirati je li određena osoba platila štibru, izvršiila tlaku, odslužila mukotrni rad na galiji (Galijotovići). Puku je preostajalo da se sam organizira u razne bratovštine i cehove, da se lakše udružen suprotstavi moćnicima. Svaki upis u takve organizacije više nije bio moguć samo s pomoću osobnog imena. Valjalo je dodati još koji pridjevak uz ime (ime očevo: Jurjev; zanimanje: Kotar, Uzar; porijeklo: Zagorec, Preksavec, Međgorac, Bošnjak). Takvi i slični pridjevci bivali su začetkom budućih prezimena.
    Crkva je u feudalnom poretku bila najmoćniji i najbolje organizirani feudalac. Ona je i s vjerskog i sa staleškog gledišta bila pozvana da vodi nadzor i evidenciju nad pukom zbog krivoženstva, incesta ranih i nepriličnih brakova, svakovrsnih utaja itd. Tako su se od Tridentskog koncila (1545—1563) počele voditi matice rođenih, vjenčanih i umrlih u kojima su se prilično uredno upisivala prezimena za sve staleže. Tako su prezimena, jednom zapisana postajala stalna, nepromjenljiva i n a s lj e d n a. Ta tri obilježja odlikuju i razlikuju prezimena od osobnih imena, koja u toku života osoba koje ih nose u različitim prilikama i u različitim socijalnim sredinama mogu dobivati različite oblike: Petar, Pero, Perica, Peak, Peco, Pećo, Peić, Pejan, Peko, Pekan, Perče, Perak, Peraš, Peroš, Petriš, Petrač, Peran, Periša, Perić, Perkiš, Peroje, Perota, Peruč, Pešo, Petaj, Petan, Petrača, Perko, Perkan, Periša…itd. Eto, nismo nabrojili ni pet posto izvedenica od imena Petar! A takvi izvedeni oblici, najčešće su to imena od dragosti, postaju osnovom za stvaranje novih prezimena: Perić, Peričić, Petrišević, Petračić, Perković, Perkanović, Pecić, Perišin…itd. Slično je i s nadimcima koji, međutim, obično ne mijenjaju lik, nego se s uzrastom osobe, ili kojim drugim važnim činom u životu svojega vlasnika, smjenjuju, uvijek novim i prikladnijim likovima.
    Prezime, naprotiv, jednom fiksirano, ne podliježe promjenama. Zato ono dobiva službeno-pravni status i zato ono ima najširi radijus prepoznatljivosti i najšire područje uporabe. Još je dugo u puku, na selu, u neslužbenoj uporabi ostalo osobno ime, a prezime je bilo sporednije.
    To se vidi iz izraza »ime i prezime«, gdje je ime na prvom mjestu te imenske formule, a p r e z i m e [prez ( = preko +) ime] znači »preko imena imenom«, dakle nadime, nadimak. Prva prezimena i jesu imala ulogu nadimaka, jer su se davala po kakvoj izuzetnoj osobini: Bilokosić, Grbić, Hromić, Mileusnić, Nosković, Skrbić (»škrbina«), Kljaić (»kljast«), Zubović, a takva su i naša najstarija prezimena iz Zadra: Petar i Martin Zlurad (1118), Stane Varikaša, Drago Nozdronja (1178), Mirca Bogobojša (1040) i druga.
    Zanimijivo je navesti da su vrhovi feudalnog staleža kao pape, carevi, vitezovi, monasi itd. — kod kojih su do danas ostali stari običaji odijevanja, ustoličavanja i sav ceremonijal u vezi s tim — sačuvali prastari način imenovanja samo osobnim imenom, koje dobivaju ustoličavanjem, zaređivanjem, pa ih danas više ne znamo po prezimenima: Jekaterina II, sestra Terezija, kralj Tvrtko, Lav XIII, Ivan XXIII, Luj XIV itd.
    Sve do masovne pojave prezimena u XVI stoljeću u Hrvata su u uporabi bila narodna imena, a do pojave kršćanstva ona su bila isključivo narodna slavenska. Dovoljno se sjetiti imena vladara stare hrvatske dinastije: Berigoj, Branimir, Domagoj, Držislav, Gojslav, Krešimir, Miroslav, Mutimir, Radovan, Slavac, Svetislav, Tomislav, Višeslav, Zdeslav, Zvonimir. U našim prezimenima sačuvan je golem fond starih narodnih imena kojih danas nema u uporabi: Sveslav, Desman, Galeša, Maleš, Grža, Gradin, Piljuh, Mast, Mišula, Semigoj, Potjeha, Vladigoj… i mnoga bi bilo vrijedno obnoviti umjesto današnjih čestih pomodnih, nakaradnih imena u naše djece, koja će malograđanske hirove roditelja, koji time zadovoljavaju svoju taštmu, nositi kao teret u svojem imenu kao biljeg najintimnijeg dijela svoje osobnosti svega života.
    U prezimeniima je sačuvana i staleška podvojenost. Nasumce navedena prezimena: Knezić, Vlastelinić, Gospodnetić, Županov, Barunić, Banović, Generalić, Kapural, Čaušić, Alfirević, Plebanuš, Begović, Alajbeg, Koludrović, s jedne strane, i Hlap, Sluganović, Kmetić, Napoličar, Bijedić, Sirotić, Glad, Metikoš, Smičiklas, Močibob, s druge strane, to očito pokazuju. Takva imena mogu biti i nadimačkog porijekla i tada nose posprdni, ironični prizvuk.
    U prezimenima se ogledaju mnogi oblici običajnog prava: nasljedovanje imena pretka, kako bi se imenom i prezimenom čuvao slijed roda, loze, koljena. Zato se i jesu po selima više veselili sinu prvijencu, nego kćerki, jer će sin, među ostalim, i prezimenom produžiti rod i ognjište doma. Uostalom većina naših prezimena na -ić (ović, -ević), -as/-ec itd. upućuje na descendenciju, potomstvo, na vezu otac — sin. U tom smislu zanimljiva su imena po majci: Anić (: Ana), Jagić (: Jaga, Agata), Magdalenić, Magdić itd. U njima se ogleda veća uloga majke u zadruzi. Katkad je takvo prezime nastalo zbog rane smrti rodonačelnika, ili je pak bilo posljedak izvanbračne veze.
    U prezimenima se odražava često i vjerska i nacionalna pripadnost, ali se te dvije kategorije ne pokrivaju i pogrešno ih je izjednačivati. Nije teško (ali nije uvijek ni sasvim sigurno) pretpostaviti da prezime Ivić, Stjepanić, Šimunović pripadaju katoličkoj, Jovićević, Simonović, Stevović pravoslavnoj, a Mehmedović, Sulejmpašić, Jusufbegović islamskoj vjeroispovijesti. U Srba su imena Ivan i Stepan potvrđena ranije nego imena Jovan i Stefan/Stevan, a Nemanja je potvrđen u Hrvata i u Srba istobno. Stoga se ni za jedno osobno ime, a gotovo ni za jedno prezime, ne može danas reći da pripada određenoj naciji. Jedva da bi se danas našlo koje prezime za koje bi se moglo reći da je isključivo hrvatsko, srpsko ili crnogorsko: Jovan Hranilović je hrvatski književnik, Ivan Milutinović crogorski partijski radnik i narodni heroj, Pavle Ivić i Ivan Popović srpski jezikoslovci. Muslimani danas sve više preuzimaju nemuslimanska imena zajednička općem južnoslavensikom imenskom fondu, a mnoga slavenska prezimena sačuvala su se iz vremena prije islamizacije. Ima katolika i pravoslavaca, s druge strane, s izrazito muslimanskim prezimenima, čak i u višoj crkvenoj hijerarhiji.
    Posebno je značajno za prezimena da uglavnom nose zavičajni jezični izraz. Neće biti teško odrediti područje najviše čestotnosti prezimena: Stjepanović, Šćepanović, Stevović, Stepanov, Stipić, Stjepković, Stefek i sl. Areali prezimena pokrivaju se uglavnom s arealima šarolikog mozaika našeg dijalekatskog pejzaža. I sve dijalekatske pojave odražavaju se u prezimenima: Bilić (: bijel), Medved (: medvjed), Jubić (: ljuba), Črnja (: crn), Valčić (= Vučić), Ajduković (: hajduk), (h)Romac, Ivec (= Ivac) itd. Takav je njihov službeni izgovor i njihova pravna forma jača je od jezične norme. Po tim osobinama prezimena pružaju goleme mogućnosti jezičnih istraživanja, koja su važna izvan jezičnog zanimanja. Prezime se nikad ne istražuje pojedinačno, jer se mnogi od njegovih nosilaca sele, premještaju, izumiru, udaju itd. Samo na ukupnosti građe, njezine razmještenosti, jezičnih obilježja moguće je donositi valjane zaključke. Znamo koliko je i kakvih sve migracija bilo u našoj burnoj prošlosti. Naša prezimena jedno su od najsigurnijih vrela i najvjerodostojniji putovi za istraživanje porijekla pučanstva jednog kraja i za povijest seoba. U tom smislu vrijedan bi bio trud budućih istraživača povijesnih prezimena u našim i stranim arhivima, svjetovnim i crkvenim.
    Prezimena u krajevima kojima je gospodario tuđinac svjedoci su otpora odnarođivanju. Naši jezički rubovi bogati su prezimenima svojih jezičnih susjeda. Imenici činovnika u Hrvatskoj iz 1906. obiluju mahom stranim prezimenima. Nisu li takva vrela izvanredna građa za različne sociološke studije!?
    Zanimljivo bi bilo pratiti sudbinu naših prezimena po krajevima kamo je iseljavao hrvatski živalj već pola tisućljeća: po austrijskom Gradišću, Po Mađarskoj i južnoj Slovačkoj. Po mnogim seoskim grobljima na poluotoku Garganu u pokrajini Molise čitaju se imena nekad brojne hrvatske kolonije, koja je te predjele naseljavala u srednjem vijeku, a osobito u XVI stoljeću, a danas mnogi jedva znaju da su »z one ban(d)e mora«. Mnoga naša prezimena rasuta su prostranstvima Sjeverne i Južne Amerike, Australije i Novog Zelanda. Pričali su mi kako su ih puna groblja u Andama, po pustarama Patagonije, uz hacijende po Ognjenoj zemlji, na salitrenim poljima Antofagaste, na pučini San Pedra na pustarama Santa Fea… Posvuda. Mnogi njihovi nosioci u vremenima teških ekonomskih migracija stvarali su onamo u radu i poštenju ugled i imetak a svojim prezimenima ostavili spomen na sebe, na čast i diku svojemu potomstvu i svojemu narodu.
    Danas treće i četvrte generacije naših iseljentka koje su zaboravile jezik pradjedova, i koje jedva da znaju izvorno izgovoriti svoje prezime, upravo preko prezimena traže svoj identitet, svoje porijeklo, svoje korijene. Sve više i sve češće. Prezimena druge generacije naših ekonomskih iseljenika po zapadnoj Evropi, i drugdje, samo ću spomenuti kao problem koji budi mučne spoznaje o mnogim izgubljenim sunarodnjacima, što nose još samo prezime svojih predaka.

    IZVOR: Petar Šimunović, „NAŠA PREZIMENA“, porijeklo – značenje – rasprostranjenost, Nakladni zavod Matice Hrvatske, Zagreb, 1985.

    Odgovori
  • vojislav ananić

    MAJČINO PREZIME

    „Prezime uglavnom nasljeđujemo od oca, iako smo začeti u utrobi majke i svoju ontogenezu proživjeli pod njezinim srcom. Pošto smo ugledali svijet, naša pupčana vrpca (vrvica kojom se u starom Poljičkom statutu, zasnovanu na slavenskom običajnom pravu, označuje »nasljednost«) još je bila vezana za maternicu (istog su postanja te riječi).
    Gdje su ta prezimena po imonu majke?
    Uglavnom su tvorena po imenu oca (patronimici). Onaj manji broj prezimena koji ne upućuje na odnos djeteta s ocem (Pavlović), nego ma vezu s majkom zove se metronimiik (Martić) od grčke riječi »mati« i »ime«.
    Metronimici su u našim prezimenima rjeđi i mlađi. Razlog je tomu dugovjeki podređeni položaj žene u obitelji i u društvu. Tako se to očituje i u prezimenima drugih naroda.
    Osobna ženska imena vrlo su kasno počela služiti za tvorbu prezimena. Žene su vrlo kasno i same dobivale prezime. U feudalnom društvu prezime, kao socijalnopravni insititut, nije im ni bilo potrebno, a žene od naročitog ugleda: carice, kraljice, svetice, opatice… nisu se ni služile prezimenom. U našim stariim dokumentima žena se najčešće identificirala osobnim imenom, a ako ono nije bilo dovoljno, uz ženino ime dodavalo se ime (ili preziime) oca, muža, brata ili sina, već prema tome koje je ime srodnika u tom času bilo najpogodnije i od većeg ugleda, kako bi djelokrug prepoznavanja žene bio što prostraniji, a identifikacija preciznija, jednoznačnija…
    …Žena se morala nečim osobitim odlikovati, nečim izlučiti kao jedinka da bi njezino ime postalo osnovom za tvorbu metronimika. Katkad je tome pridonio ugled obitelji, ali su češće bile druge (ne) prilike: rano udovištvo ili »grijeh« izvanbračne ljubavi pa je dijete pri upisu u matice baštinilo majčino ime kao predložak za prezime.
    U današnjim našim prezimena nije uvijek lako prepoznati je li u osnovi muško ili žensko osobno ime. Katkad su muška i ženska imena, a pogotovu njihovi hipokoristici, gotovo istog oblika…, mnogo su češće tvorbene osnove iste…
    …U našim krajevima mnoga se muška imena mijenjaju i po „ženskoj“ deklinaciji… a u drugim krajinama neka ženska imena dobivaju oblik muškog imena… I kod ženskih muslimanskih osobnih imena ta pojava nije nepoznata. Sve to otežava točnu identifikaciju metronimika i njegovo preklapanje s patronimikom (prezimenom nastalim od prvobitnog očevog imena.
    Pretpostavljam da je u tim »muškim« oblicima ženskih osobnih imena i prezimena bila dijelom skrivena roditeljeva žudnja i tuga za nerođenim muškim potomkom!
    Ženska prezimena (opet zbog položaja i uloge žene u društvu) mnogo su rjeđe i mnogo kasnije potvrđena nego ona od muških osobnih imena. Ipak hrvatska ženska osobna imena nalazimo zapisana već u najstarijim dokumentima od IX do XIII stoljeća… vrlo vjerojatno su nastala upravo od tih ženskih imena, od kojih su neka bila znana i potvrđena prije više od tisuću godina.
    Sličnošću osnova i tvorbe pokazuje se splitski repertoar ženskih imena u trećoj četvrtini XIV stoljeća: Beloslava, Bilča, Bolica, Božićna, Buna, Cvita, Desaća, Deša, Dobra, Dobrica, Dragna, Dragoslava, Draguna, Draša, Goja, Gojćica, Gojna, Gojslava, Grada, Grubula, Ivana, Juba, Jurka, Kata, Kunica, Ljubislava, Marica, Marislava, Mila, Miloslava, Misleva, Mira, Niža, Nižica, Petruša, Priba, Radica, Radoslava, Radula, Slava, Stana, Stanova, Starovina, Stojina, Stojslava, Ubrica, Veka, Vesela, Vica, Vohinja, Vojslava, Volislava… (Usporedba s mnogim današnjim pomodnim, nakaradnim imenima bila bi i sociološki zanimljiva!)…
    …Žene su tek od Tridentskog koncila (1545—1563) dobivale prezime: po očevu koljenu djevojačko, a udajom po muževljevu. Gramatičkim sredstvima isticala se posvojnost, a time i socijalna ovisnost žene: Mila Gojsalića, Katarina Zrinska, Dora Krupićeva, Giga Barićeva, (Hasanaginica). Tako se i danas tvore ženska prezimena u većini slavenskih jezika: Aleksandra Superanskaja, Natalija Podoljskaja, Jana Pleskalova, Eva Rezelska, Libuše Olivova, Ljupka Stankovska, Olga Ivanova, Mefkire Mollova… da spomenem svoje kolegice onomastičarke u slavenskim zemljama kojih su prezimena promjenljiva. Moje prijateljice onomastičarke: Hrvatica dr Vesna Jakić-Cestarić, Srppknje dr Milica Grković i dr. Zvezdana Pavlović, te Slovenka Alenka Šivic-Dular, naravno, ne sklanjaju svoja prezimena.
    No u nas je nekad ta distinkcija postojala postojala posebno za djevojačko, a posebno za muževljevo prezime Jurićeva (otac je Jurić) — Jurićka (muž je Jurić). Danas se ni u hrvatskom ni u srpskom književnom jeziku ne mijenjaju ženska prezimena (osim onih koja su ženskoga roda na -a: Rukavina, Veselica…)
    …Očito sve mijene i jezične prilagodbe ženskog prezimena (i imena) nisu u stanju pratiti ukorak društvenu emancipaciju žene, po kojoj bi i ženino prezime bilo jezično prilagodljivo poput istog prezimena kad ga rabe muškarci. Dovoljno je spomenuti kako se pri imenovanju ulica traži uvijek kratko, prikladno i funkcionalno ime: Preradovićeva, Jurišićeva, Kraševa ulica, ali Ulica Nade Dimić, Ulica Kate Dumbović, Ulica Ljubice Gerovac itd. Ta su imena ulica tročlana, duža i nefunkcionalna, jer odudaraju od standardnog modela dvočlanih uličnih imena.
    Jednom smo već isticali da prava patronimička prezimena nose u sebi gramatički morfem kojim se izražava posvojnost (-ov -ev, -in), i završni morfem -ić. Prava patronimička prezimena Markov-ić, Jurjev-ić, Marin-(ić) starija su od prezimena koja su po porijeklu zapravo hipokoristični oblici osobnih imena: Ivić, Jurić, Pribić. Takva osobna imena nisu ni danas rijetkost.
    Prezimena od ženskih osobnih imena uglavnom su sva hipokorističnog postanja. Imena nastala od milja! I u tom se očituju socijalni momenti prema ženskom čeljadetu: umiljatost, izravna privrženost, te prilično kasno nastajanje takvih prezimena i ne sasvim ravnopravna njihova jezična uporabljivost…“

    IZVOR: Petar Šimunović, „NAŠA PREZIMENA“, porijeklo – značenje – rasprostranjenost, Nakladni zavod Matice Hrvatske, Zagreb, 1985.

    Odgovori
  • Škava

    Sa vašeg spiska prezimena nedostaje prezime Škavo. Našao sam na vašem spisku prezime Škavović. Škavo je prezime mog dede po majčinoj liniji i počeo sam skoro da istražujem svoje porodične korene, počevši od vašeg sajta. Znam da je rođen u Zvorniku 1936 god. i saznao sam iz vaših priloga za sada da po šematizmu iz 1882 godine prvi put pojavljuje prezime Škavo u Travniku sa slavom Sv.Stefana(deda ju je i slavio) i da se Travnik nastanio ljudima tek tamo negde oko 1480 godine. Ono što me buni je da sam na par dokumenata u par navrata naišao da mu je pisalo Škavović, istražiću kada i zašto se to dogodilo. Sve pohvale za vaš sajt, priloge i dokumenta koja se tu nalaze. Veliki pozdrav.

    Odgovori
    • Defendor

      Škavo, prezime vam je ubačeno! 😉

      Inače, ništa neobično da se isto prezime javlja u dve verzije, sa i bez nastavka -ić… to je ponekad bilo i pomodarstvo, jer neki nisu smatrali svoje prezime srpskim ako se ne završava na -ić, što je besmislica… ali nije jedina, kad neko tako narodu stavi bubicu u uho. Dakle, to nije nikakvo čudo, i na vama je samo da zabeležite kad se gde i kako javlja…

      Nešto što sam ja našao na našoj pretraživoj digitalnoj biblioteci, jeste da se 1916. godine pominje izvesni Vojislav R. Škavo, srpski dobrovoljac u Odesi, poreklom iz Mostara, tačnije, najverovatnije iz Preočice kod Mostara.

      Prema popisu BiH iz 1991. godine, ovog prezimena je bilo i u Bilješevu (Kakanj), Turbu (Travnik), te Krušici, Ljubiću i Rijeci (sve Vitez), i svi su bili Srbi.

      Na istom popisu pominje se i prezime Škavić, popisano u Donjim Vrbljanima (Ključ).

      Ako vas ne mrzi, pošaljite komentar na novopostavljenu vezicu o Škavama, zajedno sa mojim, ili napišite kraći članak, pa ćemo ubaciti to kao vaš autorski članak. 😉

      Ovo je nova vezica: Škavo.

      Odgovori
      • Škava

        Hvala Vam na odgovoru i posvećenom vremenu. Još istražujem, ali čim budem imao argumentovane podatke, napraviću članak i nadovezaću se na vezicu Škavo, koju ste postavili. Od poznatih u porodici, bio mi je pradeda Jovan Škavo, puškar, koji je streljan 1946 godine od strane OZNE. Čitao sam na Vikipediji o tome i ne znam koliko su verodostojni podaci, jer po usmenim predanjima, pradeda mi je bio patriota i nije bio kako su ga prikazali u filmu Metak u leđa. Kada budem saznao više, postaviću članak. Veliki pozdrav.

        Odgovori
  • Zi

    Poznajem jednog Škavu. Pričao mi je davno da je prezime Škavo od italijanske riječi Sklavo što bi značilo Sloven. Ovaj moj Škavo je iz Viteza rodom.

    Odgovori
  • Šodić

    Možete li mi nešto reći o poreklu prezimena Šodić?
    Dosta je retko na prostoru Srema i Vojvodine a ni na internetu nema bas nesto.
    Pozdrav

    Odgovori
  • Miroslav Eric

    Dobar Dan dobri ljudi,los Dan losi ljudi…malo o postanku prezimena Eric? Mala pomoc?

    Odgovori
    • Defendor

      Miroslave, kad ste ovako dobro upućeni, najbolje bi bilo da se javite na forum… tj. da pokrenete temu o svojim Erićima, a mi ćemo dopuniti saznanjima koja imamo. 😉

      Odgovori
  • Miroslav Eric

    Inace znam svoje korene do neke 1760… „Vino piju tri srpske vojvode
    u bogatoj i ponosnoj Mačvi,
    u lijepu selu Metkoviću,
    a kod dvora Petra Herićeva.“ Pocetak pesme -boj na salasu“ od Petra znam svoj rodoslov,a do njegovog Sina Pantelije znam gde su spomenici…no sve dalje od toga ne mogu pronaci….on je sin ili unuk prvog doseljenog iz popovog polja is Hercegovine… Slavimo krsnu slavu Mitrovdan,ona je jako cesta oko Ravnog u Popovom polju…no vidim da see dosta porodica tamo i pokatolicilo tamo…Na vise mesta Sam pronasao da izvesni Pavo dobro zna taj kraj I porekla prezimena Ali ga nigde nisam uspeo kontaktirati…pa sad ako je neko rad pomoci ja bi da idem Jos dublje u svoje korene…unapred hvala….

    Odgovori
  • Miroslav Eric

    Znaci Erici,selo Metkovic u Macvi…Erici su jedan rod sa Stekicima is Macvanskog Belotica,i of njih Nikolici u Stitaru,I Kokanovici,Tadici I Ignjatovici is sela Klenje…svi poticu of Erica…Inace Erici po Vasiljevicu doseljeni pocetkom 18 veka…moje istrazivanje upucuje da su prezime dobili kada su see doseljavali u Srbiju is Hercegovine prilikom ulaska u Uzicku Nahiju kojom su see najverovatnije doselili..

    Odgovori
  • Miroslav Eric

    Malo Sam smotan da pokrenem forum…tehnika mi slabija strana ? aj ti pokreni kao admin pa da radimo nesto…Erici Herici,Ere,Here,Erceg,Hercegovine,Ercegovcevici…nismo vezani rodoslovom vec krajem,I znamo da sigurno poticemo iz Hercegovine….e sad ko uspe da nadje pleme I rod on je car ? ja nisam uspeo pa zato train pomoc

    Odgovori
  • Miroslav Eric

    Meni je zanimljivija Slava Mitrovdan,sve gore nabrojane porodice (I Koprici is Salasa Crnobarskog) poticu is popovog polja po predanju I slave istu Slavu…tako da bi to mogao na forumu da pokrenem…da vidim poreklo prezimena koje slave Mitrovdan,a nisu is Macve…takodje dnk mapiranje za ova prezimena,no to je bez sponzora preskupa misija 🙂

    Odgovori
    • Defendor

      Naravno, sve navedene podatke ovde, najbolje je da uklopite u jedan tekst, koji ćete objaviti kao komentar. 😉

      Odgovori
  • Miroslav Eric

    Opet ja…pisem sa mobilnog pa nemam cirilicu…nadam se da to nece biti problem…. Ono sto mene zanima a sto znam,prilikom doseljavanja srba is Hercegovine u Zapadnu Srbiju od 1720 da 1739 put je isao uz Drinu,desnom obalom… Cvijic je to opisao… No verovatno je na granici izmedju uzicke nahije I valjevskog provizorata negde vodjena evidencija prilikom ulaska doseljenih,verovatno od strane Habsburga… Pitanje da li ko zna ima li takve evidencije I koja literature see moze pogledati…To je karika koja meni nedostaje da povezem svoje poreklo sa Hercegovine,na Tom prelazu smo dobili prezime (H)Eric…pre smo see prezivali najverovatnije Dobroslavici,Djurici ili Kojici….hvala unapred

    Odgovori
  • Snežana Mandrašević

    Poštovani,

    Spisku prezimena nedostaje prezime koje nosim, Mandrašević. U spisku postoji prezime Mandrešević, ali ne i Mandrašević pa molim da se unese. Mi smo iz Požarevca sa korenima iz Banata. Pradeda Sava Mandreš, rumunski srbin, rođen je u Bavaništu kod Kovina a njegov otac Toza u Mramorku. Sava je prebegao iz Austrougarske, gde je bio mobilisan u austrougarsku vojsku i kako nije želeo da se bori protiv svoje braće iz Srbije, dezertirao je, preplivao Dunav kod Požarevca i tu se nastanio i oženio, promenivši i prezime u Mandrašević. Nažalost, u Bavaništu više nema muških naslednika izvorne loze Mandreš, ali zato novonastalog prezimena Mandrašević, ima. Naša Slava je Sv. Toma, 19. oktobra.

    Unapred hvala,
    Snežana Mandrašević

    Odgovori
    • Defendor

      Poštovana Snežana,

      Upravo smo dodali i vaše prezime, pa ako ste u mogućnosti, ponovite ovaj komentar i tamo, pošto nemamo opciju premeštanja komentara. 😉

      Ovo je stranica o poreklu prezimena Mandrašević.

      S poštovanjem,
      Defendor

      Odgovori
      • Snežana Mandrašević

        Poštovani,

        Zahvaljujem na brzini i ažurnosti. 🙂

        Veoma mi je drago što sam „otkrila“ ovaj sajt i što sam dobila tu mogućnost da dam objašnjenje o poreklu svog prezimena, kao i da ga uvrstim u postojeći spisak.

        Kako sam i sama veoma zainteresovana za svoje korene i poreklo, započela sam i pisanje romana o svom porodičnom stablu, čiji sam odlomak, baš o nastanku prezimena, stavila i na stranicu o poreklu prezimena. Nadam se da neće smetati, prvenstveno zbog dužine, ali ukoliko je to problem bilo iz kog razloga, vi ga slobodno izbrišite. 🙂

        Srdačno i s poštovanjem,
        Snežana Mandrašević

        Odgovori
        • Defendor

          Poštovana Snežana,

          Hvala vama na javljanju i na prilogu. Pošto vidim da ste dobro upućeni u tematiku, pozvao bih vas da nam se pridružite i na forumu. 🙂
          Na forumu je i veći broj čitalaca i onih koji bi i sami mogli nešto dopisati na ovu temu, a to kažem pre svega zato jer se ovde ipak na kraju jave samo prezimenjaci, a vrlo retko ko drugi, ko često može znati koju više i od samih nosilaca konkretnog prezimena.
          Moj vam je savet da se registrujete i tamo otvorite posebnu temu o Mandraševićima, pa ćemo gledati da pridodamo koju informaciju više, iz izvora i literature kojim svako poneko od nas raspolaže. 🙂

          S poštovanjem,
          Defendor

          Odgovori
          • Snežana Mandrašević

            Hvala na pozivu, biće mi zadovoljstvo da se priključim forumu, gde sam već čitala neke teme. Naime, krenula sam u istraživanje o svom drugom pradedi o kome ništa ne znam osim da je poreklom negde sa Cetinja i da je bio učesnik I svetskog rata, i da mu se grob ne zna. Neki kažu da je poginuo na Solunskom frontu a neki da je završio u logoru Nađmeđer. Ja sam baš pregledala sve liste sa spiskovima logoraša, čiji je link postavio neko od forumaša, i nisam našla pradedu… 🙁 Strepim da je verovatno bio u dokumentaciji koja je izgorela, kako piše u članku o tom logoru a kako vidim i mnogi spomenici više ne postoje, oskrnavljeni su a deo groblja preuređen za šetalište pasa…

            Zato hvala još jednom na pozivu, pridružiću se sigurno. 🙂

            Srdačno,
            Snežana

            Odgovori
            • Defendor

              Eto onda, vidimo se tamo. U svakom slučaju, treba tragati, jer mnogo toga je i samo izgubljeno, i čeka nekoga da ga nađe. A ko traži, naći će. 😉

              Srdačno,
              Defendor

  • Tijana

    Poštovani, zanima me kako je nastalo moje prezime Šotić. Pozdrav!

    Odgovori
  • Eric Miroslav

    Ja vec deset dana cekam da me registrujete…pa da povedem tri teme na forumu…Slava Mitrovdan,Popovo u Hercegovini i Erici….hvala

    Odgovori
    • Defendor

      Pa registrovali smo vas, Miroslave. Čim sam video vaš zahtev, prihvatio sam, i to je bilo u roku od maksimalno par sati. 🙂
      Sad je potrebno da se prijavite i javite na zbog vas otvorenu temu. 😀

      Odgovori
  • Eric Miroslav

    Ok probacu…pisalo je ds sacekam drugu poruku u email…i ja cekam…videcu ujutru….izvinjavam se ako delujem malo neozbiljno… 🙂

    Odgovori
  • vojislav ananić

    Kako su formirana Srpska prezimena

    Prezimena u srpskom narodu su brojna i raznovrsna. Stvarana su u različitim političko-istorijskim i društveno-ekonomskim uslovima. Postojalo je više različitih načina (principa) za njihovo formiranje. Posebnu grupu srpskih prezimena sačinjavaju ona, koja su stvorena pomoću nastavaka – ović, ević ili – ić. Prezimena sačinjena na ovaj način, po pravilu, sadrže tri elementa: prezimensku osnovu, prisvojni dodatak – ov ili – ev i deminutivni nastavak- ić. Prezimenska osnova može da bude različita. Najćešće je to lično ime rodonačelnika određene familije. U najvećem broju slučajeva to je očevo, djedovo ili ime nekog drugog muškog pretka u direktnoj liniji srodstva. Pobočna linija srodstva, javlja se samo u izuzetnim slučajevima. „Osnivač prezimena“ ne mora uvek da bude krvni srodnik. Ponekad to mogu da budu i druga lica (usvojitelj, staratelj, dobročinitelj i dr). Jedno od tipičnih prezimena ove grupe jeste patronim Jovanović. Za njega se smatra da je najčešće (ili jedno od najčešćih) i najtipičnijih srpskih prezimena. Prezimensku osnovu Jovanovića čini rodonačelnikovo lično ime Jovan. Na njega je dodat posesivni nastavak -ov, koji označava pripadanje. Potom je pridodan i deminutivni nastavak – ić, koji znači maleni, mladi.

    Prema tome, u konkretnom slučaju Jovanović je „Jovanov mladenac, mali, tj. sin, potomak.“ Osim nastavka -ov, primjenjuje se i prisvojni dodatak – ev, koji ima isto značenje. Koji će nastavak biti primjenjen zavisi od ličnog imena od koga se formira prezime. U slučaju da se rodonačelnik određene familije zvao, na primjer Radić, primjeniće se prisvojni nastavak -ev, a potom i deminutivni dodatak – ić. Tako je nastalo prezime Radičević. Osim ličnog imena, prezimensku osnovu mogu da čine i drugi faktori. Najčešće se javljaju: zanimanje rodonačelnika određene familije (kovač, kolar), njegove lične osobine (ćosa, brka), etnička pripadnost (Bugarin, Ciganin), vojno zvanje (kaplar, kapetan), crkvena jerarhija (pop, klesar), mjesto odakle je doseljen (Erdelj, Srem) itd. I u ovim slučajevima prezimena se izvode po istom principu, kao i kada je u pitanju lično ime. Stoga se u konkretnim uslovima javljaju prezimena: Kovačević i Kolarević, Ćosović i Brković, Bugarinović i Ciganović, Kaplarević i Kapetanović, Popović i Klisarević, Erdeljanović i Sremčević, itd. Ponekad se odstupa od ovog „uobičajenog“ načina građenja prezimena i ona se formiraju po „skraćenom postupku“. U tom slučaju se izostavlja ovaj srednji element (prisvojni pridjev – ov ili – ev) i odmah se dodaje deminutivni dodatak – ić. Tada se umjesto uobičajenih prezimena Jovanović, sreće skraćeni oblik Jovanić, Stamenović – Stamenić, Bojanović – Bojanić, itd. Skraćena prezimena su skoro pravilo, kada se izvode iz hipokoristika (ime od mila) i to u onim sredinama gdje se ona završavaju na – a (npr: Đura, Pera, Jova). Tada se javljaju prezimena Đurić, Perić, Jović. To je slučaj i sa muškim ličnim imenima (kao osnovom prezimena) kada se mijenjaju po takozvanoj ženskoj deklinaciji: Ivo,e; Luka,e; Nemanja,e, itd. U sredinama gdje se hipokoristična imena završavaju na – o (tzv. „erski krajevi“) – Đuro, Pero, Jovo, u prezimenima su sadržana sva tri spomenuta elementa. U ovom slučaju javljaju se prezimena Đurović, Perović, Jovović. Kada su u pitanju matronimi (prezimena nastala po ženskom pretku), „skraćena procedura“ predstavlja opšte pravilo. Na žensko lično ime dodaje se samo deminutivni dodatak- ić i prezime je gotovo. Ovaj princip dosljedno se primjenjuje i kada su u pitanju izvorna narodna imena i kalendarski antroponimi. Od nekih slovenskih imena izvedena su prezimena – Zorić (Zor(a)+ić – Zorić), Višnjić, Nadeždić i druga, a od kalendarskih – Sarić (Sar (a)+ić – Sarić), Marić, Femić i druga. Ovo je samo jedan od načina za formiranje srpskih prezimena. U srpskom imenoslovu postoji još različitih obrazaca za njihovo stvaranje. Osim toga, on nije svojstven samo Srbima, već ga koriste (u manjem ili većem obimu) i ostali slovenski narodi. Ova vrsta prezimena frekventna je i kod Hrvata jer su gotovo identična sa srpskim, s tim što se kod njih češće sreću skraćeni oblici prezimena – Ivanić, Radić, Pavletić, itd. Kod slovenskih prezimena (Primkov Slovenčev) javlja se na kraju prezimena – ch, s obzirom da Slovenci nemaju glas – c (Filipchich, Kovachich, Kocijanchich). Rusi na ovaj nacin grade svoje tzv. „srednje prezime“. Ono se javlja između ličnog imena i prezimena i izvodi se od očevog imena. Na primjer, Anton Pavlovič Čehov. Ovaj način za pravljenje prezimena koriste i ostali Slaveni, ali u znatno manjoj mjeri.

    Bez obzira što ovu vrstu prezimena imaju i ostali slovenski narodi, ona su u srpskom narodu najčešća i najbrojnija. Zbog toga ona uveliko asociraju na „Srbe i srpstvo“, a neki ih doživljavaju i kao sastavni dio srpskog nacionalnog identiteta. To je bio razlog što je tuđinska vlast pod svojom jurisdikcijom nastojala da kod Srba eliminiše (ili bar smanji) ovu vrstu prezimena „koja su odisala na srpstvo i slavenstvo“. Pri tome su korištene razne metode. Prilikom vođenja službene administracije (matične knjige i druga oficijelna dokumenta), prezimena na – ić su izbjegavana i potiskivana na razne načine. Vlasti su 1817. godine izdale naređenje, po kojem Srbi u Austriji nisu smeli da nose prezimena sa završetkom na -ić, što je na području Ugarske posebno strogo provođeno. Ovom naredbom odstranjen je deminutivni prezimenski dodatak – ić. Njegovim izostavljanjem kod tzv. „potpunih prezimena“, koja sadrže sva tri spomenuta elementa, uz prezimensku osnovu ostaje samo prisvojni dodatak – ov ili – ev, na koji se prezime sada i završava. Sada se umjesto uobičajenih prezimena Jovanović, Radičević, Kovačević, Kolarević, javljaju oblici Jovanov, Radičev, Kovačev, Kolarev, itd. Kod prezimena gdje je deminutivni dodatak – ić direktno pridodat na prezimensku osnovu (izostavljanjem prisvojnog nastavka -ov ili – ev), zabranjeni prezimenski dodatak – ić zamjenjivan je sa nastavkom – in. Ovom prilikom se umjesto prezimena Jović, Glišić, Lazić, javljaju slična, ali ne i ista, izmenjena prezimena Jovin, Glišin, Lazin, itd. Prezimena koja se nisu završavala na – ić nisu menjana, a bilo je i takvih, kao i u ostalim srpskim sredinama. Ovim se ujedno objašnjavaju i neki drugi važni momenti u srpskoj patronomiji.

    Postojanje prezimena sa pejorativnim prizvukom, u srpskom narodu. Naime, strani državni činovnici su često kao oficijelna prezimena Srba, upisivali njihove lične ili porodične nadimke. Pritom su kao prezimena beležili i one nadimke koji su imali pogrdno i uvredljivo značenje za svoje nosioce. Tako su nastala prezimena: Nakarada, Klipa, Ušljebrka, Nepergaća, Poplašen… Postojanje izvjesne razlike između prezimena Srba u Srbiji, sa prezimenima Srba van nje. Tuđinska vlast vodila je svoju administraciju, u okviru koje je u službena dokumenta upisivala i prezimena Srba, ali u skladu sa svojim interesima i tendencijama. S druge strane, prezimena Srba u Srbiji ustrojila je srpska vlast u svojoj državi. Ona je to učinila u skladu sa srpskom narodnom tradicijom i nacionalnim interesom. Tretman organa vlasti prema srpskim prezimenima, nije bio svuda isti u austrijskoj carevini. Postojala su manja ili veća odstupanja, od najnižih do najviših organa vlasti. Odstupanja su bila naročito izražena kod normativnog akta kojim su Srbima zabranjivana prezimena na – ić. Spomenuta odredba najdoslednije je ispoštovana u Banatu, s obzirom da su ova prezimena, na ovom području svedena na najmanju moguću meru (skoro da ne postoje ili su izuzetno retka). Uprkos pokušaju vlasti da eliminiše prezimena na – ić, Srbi se nisu tako lako odvajali od svojih tradicionalnih prezimena. Ona su u matične knjige i druga državna dokumenta upisivana bez – ić, ali su u crkvenim knjigama i međusobnim odnosima Srba korištena u svom izvornom obliku. O tome svjedoče i razni zapisi i dokumenta: prezimenom Adam, dok su se u crkvenim matičnim knjigama dugo vodili kao Adamović.

    Posle ujedinjenja i stvaranja države SHS 1918. godine, dolazi do izvjesnih promjena u srpskim prezimenima. Neke familije svom prezimenu dodaju karakterističan prezimenski nastavak – ić. Naravno, pod uslovom da im se dotadašnje prezime nije završavalo na ovaj način. Ova pojava bila je prisutna na čitavom srpskom etničkom prostoru. Ona je bila zapažena i među našim poznatim kulturnim i javnim radnicima. Familija Kamenko potiče iz Like (Jošan kod Korenice i Škre kod Otočca), a ima je i na Kordunu (Bović kod Vrginmosta). Dvadeset godina neki njeni članovi kolonizovani su u Makedoniju (okolina Skoplja). Tada su svom prezimenu dodali nastavak – ović i tako postali Kamenković. Posle protjerivanja iz Makedonije (1941. godine nastanili su se u Jagodini i Beogradu gdje i danas žive kao Kamenkovići. Ovo su samo neki, od brojnih primjera koji su postojali. U „posrbljivanju“ svojih prezimena dodavanjem spomenutog patronimskog dodatka, prednjačili su Srbi iz Vojvodine.

    Posebnu grupu srpskih prezimena na – ić čine ona prezimena u čijoj se osnovi nalaze prezimena (ili imena) stranog (nesrpskog) porekla. Ona su modifikovana (prilagođena srpskoj sredini) i na njihovu osnovu pridodati karakteristični prezimenski dodaci – ović, – ević ili – ić. Nastajala su u različitim vremenskim i društveno-istorijskim uslovima. Tako su nastala i prezimena nekih poznatih naučnika koji su živjeli i radili u srpskoj sredini. Razlozi njihovog nastanka su brojni i raznovrsni. Identifikacija sa sredinom (srpskom) u kojoj su živjeli bio je jedan od bitnih razloga. Bračnim vezama dolazilo je do asimilacije nesrpskog življa sa Srbima, što je imalo za posledicu (vrlo često) posrbljivanje njihovih stranih prezimena. Dodavanjem spomenutih prezimenskih nastavaka svojim nesrpskim prezimenima neki su manifestovali svoju odanost prema srpskom narodu sa kojim su živeli. Pored spomenutih, postojali su i mnogi drugi faktori. Prezimena ove vrste ima više i ona potiču iz različitih etničkih i vjerskih konfesija. Kosta Sreplović (1836-1872) je poznati srpski arhitekta, a Mihailo Valtrović (1839-1915) je bio profesor Velike škole, upravnik Narodnog muzeja i osnivač Srpskog arheološkog društva u Beogradu. Oni su svojim djelima zadužili srpsku nauku i srpski narod. Njihova prezimena su germanskog (nemačkog) porekla i u svom izvornom obliku glase Srepl i Valter. Sličnih primjera ima još u Srbiji: Ostermanović, Braunović, Kaclerović, Orajnerović, Sternić u Beogradu, Smelcerović u Leskovcu, Veberović na Ubu, itd. Osim u gradovima, ova vrsta prezimena javlja se i u pojedinim selima u Srbiji: Pruderović u Majuru u Mačvi, Šaćerović u Ušću kod Obrenovca, Laudanović u okolini Gornjeg Milanovca, itd. Albahari je staro i (relativno) često jevrejsko prezime. Koriste ga i Sefardi i Aškenazi. Sreće se i u našoj sredini. U Beogradu postoji i nekoliko porodica sa prezimenom Albaharević. U prezimenima nastalim na ovaj način sreću se i hungarizmi (mađarske riječi). Sabo je mađarska riječ koja označava krojača. Od nje je napravljeno srpsko prezime Sabovljević. Širom Srbije postoji više familija sa ovim prezimenom, koje međusobno nisu u srodstvu. Više starih beogradskih porodica (koje u njemu kontinuirano žive još od prošlog veka) prezivaju se Sabovljević. Od mađarskih reči različitog značenja izvedeno je još ovakvih prezimena: Kočijašević, Šekerušević, Gombarević, Vargić, itd. U prezimenima iz ove grupe javljaju se i albanske reči. Sreću se najviše u prezimenima u Crnoj Gori: Kastratović, Zogović, Ljumović, Pljakić, Burmazović, itd.

    Nažalost, ponekad i ponegdje, čuju se mišljenja da prezimena koja se ne završavaju na – ic „nisu srpska“, pa čak i da „oni koji se ne prezivaju na – ić nisu Srbi!?“ Ovakva mišljenja su netačna, nenaučna i nacionalno štetna. Ona ugrožavaju etničko jedinstvo i nacionalnu homogenost srpskog naroda. Na sreću, ona su usamljena i uglavnom potiču od nedovoljno obaveštenih i neupućenih osoba. Ponekad i od zlonamernih. S druge strane, brojnost i raznovrsnost srpskih imena i prezimena, kao i načini njihovog stvaranja, predstavljaju bogatstvo srpskog nacionalnog onomastikona. I ona su jedan od dokaza duhovnog bogatstva srpskog naroda.

    T. PAVLOVIĆ

    Odgovori
  • Matic Zoran

    Postovani,

    do sada neznam pravo poreklo prezimena MATIC, poticemo iz sela Kruscica..kod godeceva sa reke Varda je isto u blizini…Sveti Nikola je nasa slava a ima nas i oko Valjeva.

    Zahvaljujem se unapred i pozdrav
    ZM

    Odgovori
  • vojislav ananić

    Poreklo srpskih prezimena

    Najbrojnija grupa srpskih prezimena su prezimena stvorena pomoću nastavka -ović, -ević ili samo -ić. Prezimena iz ove grupe obično sadrže prezimensku osnovu, prisvojni nastavak -ov ili -ev i deminutivni nastavak -ić. Za prezimensku osnovu se obično uzimalo ime rodonačelnika familije (ime oca, dedovo ime, usvojitelja ili slično, ali skoro uvek po muškoj liniji). Tako na primer, u prezimenu Milanović, prezimensku osnovu čini ime osnivača familije (Milan), na koju je dodat posesivni nastavak -ov koji označava pripadanje. Na kraju se nalazi deminutivni nastavak -ić koji znači maleni. Tako bi prezime Milanović u prevodu značilo Milanov sin ili Milanov mali potomak. U zavisnosti od ličnog imena, prisvojni natavak može biti i -ev (Petričević).
    Za prezimensku osnovu se pored imena osnivača familije može uzeti i neka druga osnova. Na primer zanimanje rodonačelnika (kovač – Kovačević), zvanje (kapetan – Kapetanović, pop – Popović), nacionalna pripadnost (Bugarin – Bugarinović), njegove lične osobine ili mesto odakle je došao.
    Prezimena se mogu formirati i po skraćenom postupku, bez nastavka -ov. U tom slučaju od imena Milan postaje prezime Milanić, od imena Dejan nastaje prezime Dejanić. Ovakav način formiranja prezimena se koristi skoro uvek kada se ono gradi od muškog imena koje se završava na -a (Pera – Perić). Kada su u pitanju prezimena nastala po imenu ženskog pretka, ovo pravilo se skoro uvek primenjuje (Mara – Marić, Višnja – Višnjić).
    Iako je i ovakav način građenja prezimena karakterističan i za Hrvate i Slovence (pa i Ruse), prezimena formirana pomoću nastavka -ov i -ić su karakteristična za Srbu jer su najbrojnija. Kod Hrvata su prezimena formirana više na skraćeni način, dok Slovenci nemaju glas -ć pa se njihova prezimena završavaju na -č. S obzirom da je nastavak -ić asocirao na nacionalnu pripadnost, austrijske vlasti su 1817 .godine donele zakon kojim je Srbima zabranjeno da nose prezimena sa nastavkom -ić. Ova naredba je naročito strogo sprovođena u Mađarskoj, pa tako danas u Vojvodini imamo veliki broj Srba čija su prezimena bez nastavka -ić. (Kovač, Kolarev). Slično je i u jugoistočnoj Srbiji gde su Bugari za vreme okupacije, Srbima iz knjiga brisali nastavak -ić. Kod prezimena koja su formirana na skraćeni način, bez nastavka -ov, nova prezimena su formirana tako što je nastavak -ić menjan nastavkom -in (Glišić – Glišin). Tako su u Banatu prezimena sa nastavkom -ić skoro potpuno iskorenjena. Ipak, Srbi se nisu tako lako odvajali od svojih prezimena. Iako su u zvaničnim knjigama imali prezimena bez nastavka -ić, u crkvenim knjigama i međusobnoj komunikaciji koristili su tradicionalna prezimena. Nisu retka ni prezimena sa uvredljivim značenjem jer su strani činovnici često kao prezimena Srba u knjige upisivali njihove nadimke pa i one koje imaju ponižavajuće značenje (na primer Nakarada).
    Posebnu grupu prezimena čine prezimena koja za osnovu imaju strano ime. Tako je od jevrejskog prezimena Albahari nastalo prezime Albaharević, od mađarskih imena nastala su prezimena Kočijašević, Vargić, a albanske korene imaju na primer Kastratović i Zogović.
    Izvor: Internet

    Odgovori
  • vojislav ananić

    Kada su počela da se koriste prezimena?

    20/01/2017, 13:16

    Povezane objave
    Svako od nas ima ime i prezime, s tim što nam ime (uglavnom) smišljaju roditelji, dok prezime dobijamo samim rođenjem. Ali od kad prezimena postoje?

    Prezimena doživljavamo kao nešto što je sasvim prirodno – a u različitim delovima planete, u različitim kulturama i državama ona su nastajala na najrazličitije načine.
    Istorija prezimena – pre nove ere
    Prezimena svoje najranije poreklo vode iz Kine, gde je, prema legendi, počeo da ih upotrebljava Car Fu Ksi još 2852. godine pre nove ere. Administracija je u to vreme uvela sistem imena kako bi olakšala popis stanovništva i lakše prikupila informacije.
    Prezimena u Kini su u početku uzimana po ženskoj liniji (matronimi), ali je to promenjeno kada je na vlast došla Šang dinastija (1600 – 1046. godine pre nove ere).
    Za razliku od Kine, Japan je prezimena uveo tek u 19. veku – bar za celokupno stanovništvo, jer je aristokratija i pre toga imala prezimena, kako bi se razlikovale plemićke porodice.
    U vreme Antičke Grčke, prezime je predstavljalo mesto odakle neko potiče – što potvrđuju i imena poznatih grčkih filozofa iz tog vremena: Tales iz Mileta, Heraklit iz Efesa i drugi. Kasnije je ovo promenjeno, pa su počela da se koriste tipična prezimena, ali i patronimi “sin od” ili drugi oblici prezimena koji upućuju na to da se prezime prenosi po muškoj liniji.
    U Rimskom carstvu je postojao je potpuno drugačiji sistem davanja imena deci, pa su tako postojala tri imena (tria nomina). Prvo je bilo preanomen – koji su birali roditelji, drugo gens – najsličnije današnjem prezimenu, ali se odnosilo i na klan ili pleme, pa čak i na ceo region, dok je treće ime bilo cognomen – nadimak koji je omogućavao da se po imanu razlikuju oni koji imaju isti preanomen i gens.
    Prva prezimena u Evropi
    Od svih naroda u Evropi prvi koji su počeli da koriste porodična imena koja su se prenosila sa kolena na koleno bili su Irci, a prvo prezime je bilo “O Cleirigh” koje potiče iz 916. godine. Simbol O, koji se ponekad pisao i kao Ua ima značenje “unuk/unuk od”, dok se danas piše kao “O’ “. Ovo nije jedini prefiks koji se koristi pored prezimena, pa tako postoji i” Mac/MC” što znači “sin od”, za ćerke se dodaje “Nic”, a za supruge “Mhic”.
    Ekspanzija prezimena u Evropi počela je u 17. veku, a posebnom tokom širenja imperijalizma – kada je ovaj način imenovanja počeo da se širi i izvan Evrope.
    Postoje zemlje koje su prilično kasno uvele ovaj običaj, pa se među njima nalazi Holandija, koja je praksu korišćenja prezimena počela 1811. godine, dok se u Japanu to dogodilo 10-tak godina kasnije, na Tajlandu 1920. godine, a u Turskoj, zahvaljujući reformama Kemala Ataturka – 1934. godine.
    Konvencijom Ujedinjenih nacija o zabrani diskriminacije nad ženama 1979. godine usvojena je odluka da i muškarac i žena prilikom stupanja u brak imaju jednaka prava prilikom izbora prezimena, pa tako muškarac može da uzme ženino prezime i obrnuto, ali i oboje mogu sačuvati svoje.

    Izvor: Internet

    Odgovori
  • vojislav ananić

    Predavanje “Srpska prezimena i krsne slave u Hrvatskoj”

    Dvije trećine prezimena završava na “ić”
    Osnova prezimena može biti različita, a najčešće je to lično ime rodonačelnika određene familije. Osim toga, prezimena se grade od muških i ženskih imena, od naziva zanimanja, od imena životinja i drveća, od neke izrazite ljudske osobine ili mane
    – Postoji preko 50.000 srpskih prezimena, od čega dvije trećine završava na – ić, a najčešća su Jovanović, Popović i Petrović, moglo se čuti na predavanju “Srpska prezimena i krsne slave u Hrvatskoj” koje je u dvorani “Prosvjete” u Zagrebu, 28. oktobra održao historičar Ognjen Šekuljica.
    Govoreći o prezimenima i njihovom korištenju, Šekuljica je naglasio razlike koje postoje u prezimenima u Srbiji, krajevima koji su bili pod tuđinskom vlašću i drugdje. Ova prva formirala je srpska vlast u skladu s narodnom tradicijom, dok su ove potonje formirale strane vlasti koje su imale interes da otežaju ili onemoguće očuvanje identiteta.
    – Austrija je od početka 19. vijeka administrativnim putem zabranjivala postojanje prezimena sa nastavkom – ić, pa u Dalmaciji, ali i drugim dijelovima Hrvatske ima manje takvih prezimena, rekao je Šekuljica i dodao da se i u novije vrijeme administrativnim putem, odnosno pogrešnim upisom u rodni list i druga dokumenta, mijenja porijeklo i prošlost nosilaca prezimena.
    Prezime po mani
    Osnova prezimena može biti različita, a najčešće je to lično ime rodonačelnika određene familije. Osim toga, prezimena se grade od muških i ženskih imena, od naziva zanimanja,
    od imena životinja i drveća, od neke izrazite ljudske osobine ili mane, od naziva nekog naroda, od naziva grada ili pokrajine, od imena neživih stvari ili pojmova stranog porijekla, kao i od vojnog ili svešteničkog čina, rekao je Šekuljica. On je podsjetio na prezime Četnik koje je proisteklo iz naziva za komite u Makedoniji ili iz zvanja komandira čete. Prezime Popović, često je kod porodica koje su generacijama davale sveštenike.
    – Istraživanja prezimena, pogotovo ako imaju netipično porijeklo često su vrlo zahtjevna, rekao je i dodao da je Jovan Cvijić kad je bio na čelu Srpske akademije nauka i umetnosti u svoje vrijeme plaćao sveštenike i studente da, svatko u svom kraju, prikupljaju podatke o preizmenima, narodnim običajima i predanjima, ali da je nakon njegove smrti to prestalo i time se bave brojni pojedinci i institucije, ali svatko posebno.
    Govoreći o slavi kao pravoslavnom običaju slavljenja porodičnog sveca, Šekuljica je rekao da se taj običaj najviše povezuje sa Srbima, iako neki slični običaji postoje i u dijelovima Makedonije i Bugarske, ali i kod katolika u Boki Kotorskoj, Konavlima, južnoj Hercegovini, Dalmaciji i Bosanskom Grahovu, pa i kod Albanaca katolika.
    O porijeklu slave postoji nekoliko teorija, pa neki autori smatraju da je slava ostatak slavenskog paganizma koji je imao veliki broj bogova prije usvajanja kršćanstva, pa običaj slave najvjerovatnije predstavlja zamjenu porodičnog, odnosno rodovskog poganskog zaštitnika kršćanskim svetiteljem zaštitnikom.
    Drugi vjeruju da su Srbi usvojili ovu tradiciju u vrijeme pokrštavanja, negde krajem 9. vijeka kada se sam dan masovnog krštenja uzimao kao dan sveca zaštitnika, a ima i tvrdnji da je svako pleme usvojilo svog zajedničkog zaštitnika, kao i da slava samo predstavlja sveca koji je zamijenio prethodnog poganskog boga-zaštitnika.
    Najčešće slave
    Pouzdano se zna da je slava vezana uz Svetog Savu koji je uveo taj obred na liturgijskoj osnovi izvedenoj iz teza da je porodica crkva u malom, gdje otac porodice predstavlja vladiku i sveštenstvo, a ostali članovi porodice vjernike. Od vremena Svetog Save taj obred i običaji koji ga prate postepeno se širio, ali i mijenjao i sve manje sadržavao duhovnu komponentu. – Tako danas malo tko izgovara tropar, crkvenu pjesmu koja se razlikuje od sveca do sveca, a skromnu trpezu uz slavski kolač i koljivo zamijenile su bogate trpeze, bilo mrsne, bilo posne, pri čemu se domaćice takmiče koja će imati bolje posluženje ili veći broj kolača, a gosti se prejedaju.
    Pored porodične slave, postoje i crkvene, gradske i seoske, plemenske, pa i stranačke ili zanatlijske slave, s tim da su ove uvedene kasnije.
    Najčešće slave su Sveti Nikola (19. decembra), Đurđevdan 6. maja, Sveti Jovan Krstitelj ili Jovanjdan – 20. januara, Mitrovdan 8. novembra i Aranđelovdan, 21. novembra. Uz te krsne slave, slave se i Sveta Petka koju uglavnom slave žene i Sveti Sava koji je slava učenika, škola i prosvjetnih organizacija.
    – Iako je Nikoljdan najčešća srpska slava, nju ipak ne slavi 70 posto Srba kako se priča, već negdje iznad 40 posto, rekao je Šekuljica.

    Nenad Jovanović

    Pokrajine
    Broj 568
    Tagovi: pokrajine
    Datum objave: 06.11.2010.

    Izvor: Tjednik Novosti

    Odgovori
  • vojislav ananić

    PREZIMENA IZ IMENA PETAR

    PIŠE: Živko Bjelanović
    Septembar 2016.

    Moj je korpus tek deseti dio antroponimskog gnijezda nastalog variranjem ličnog imena Petar. Toliko je mnoštvo antroponima posljedica kulta apostola Petra u kršćanskom svijetu, ali i mitološkog vjerovanja roditelja da će im svetačko ime štititi potomke na putu kroz život
    1. Zajedničke osobine
    Najznačajnija je zajednička osobina prezimena koja će se naći u ovom članku da im se u osnovi nalaze lična imena tvorena istim tvorbenim načinom od ličnog imena Petar. To su: Pećo, Pejo, Peko, Pele, Pero i Pešo. Kao što kazuje njihova forma, sva su ova imena nastala pokraćivanjem ličnog imena Petar i sva su dvosložne postave. Ostale osobine koje imaju kao pokraćenice neću spominjati. U strukturi ponekog prezimena (npr. u prezimena Peurača) može se jasnije nazrijeti stvarna vrijednost glavnog dijela njegova izraza tek kad mu se opišu svi signali u prezimenskoj postavi.
    Druga im je zajednička osobina u izravnoj vezi s činjenicom da sva ova prezimena pripadaju gnijezdu ličnog imena Petar. Po tome im je prvotno značenje svedeno samo na značenje koje je svako ovo prezime moglo imati u trenutku nastanka izvođenjem od ličnog imena čovjeka prema kojemu je nazvano njegovo potomstvo.

    2. Prezimena tipične forme
    Tipične forme jesu ona prezimena koja završavaju na -ić. Iz ovoga gnijezda to su: Pećinić, Pekić, Pelajić, Perić i Pešić. Od njih su posebno interesantni Pećinić i Pelajić jer im se ispred prezimenskog nastavka nalazi osnova izvedena od pokraćenica Pećo i Pele. Zbog toga prezime Pećinić ni u kojem slučaju ne treba dovoditi u vezu s imenicom pećina značenja “spilja”. U drugoga je prezimena osnova proširena sufiksom -aja, pa je po tvorbenoj strukturi prezime Pelajić slično prezimenima Ležajić, Runjajić i Stegnjajić. Segment ispred -ić svih ostalih prezimena iz ove skupine neproširena je pokraćenica: Peko (u Pekić), Pero (u Perić) i Pešo (u Pešić).

    3. Prezimena forme ličnog imena
    Prezimena Perica, Pešelj, Pešut i Peurača postala su prezimenima prijelazom iz jedne vrste u drugu vrstu vlastitog imena, mada je ovakav karakter njihove forme očigledan samo u prezimena Perica. Ostalim je prezimenima zamagljeno porijeklo od ličnog imena i to izvođenjem pokraćenica neplodnim sufiksima -elj, -ut -ača, a u prezimena Peurača još i zamukivanjem konsonanta /j/ između vokala /e/ i /u/. Neprozirnost u nastanku njihove forme od ličnog imena ima za posljedicu da prezimena Pešelj i Peurača variraju na segmentalnoj razini kao Pešolj ili Purača, a prezime Pešut sad s dugim, sad s kratkim izgovorom završetka -ut varira u akcenatsko-kvantitetskom dijelu forme.

    4. Značenjski sadržaj
    Kao sva ostala prezimena ni ova tvorena od imena Petar nemaju osim funkcije da uz lično ime budu u imenskoj formuli znakovima za identifikaciju nikakav značenjski sadržaj u današnjoj komunikaciji. Za razliku od prezimena nadimačkog porijekla upravo opisana prezimena nisu imala bogatiji sadržaj ni na samom početku, dakle u vrijeme kad su nastala prije nekoliko vjekova. U ovom bi se smislu moglo samo reći da su u vremenu nastanka nešto bogatiji značenjski sadržaj imala tek ona prezimena kojima je u osnovi lično ime slojevitije strukture, kao npr. Pećinić, Pelajić ili Peurača. U postavama im signali sugeriraju da su ljudi po kojima se prezivaju njihovi sadašnji potomci u Korlatu, Lišanima Ostrovačkim ili u Muškovcima bili u svojoj sredini davno nekad već obilježeni kakvom prepoznatljivom osobinom.

    5. Završna napomena
    Desetak ovdje opisanih prezimena dio su korpusa od osamdesetak antroponima koliko sam ih našao na svom terenskom istraživanju i zabilježio ih u rječniku antroponima Bukovice zajedno s ličnim imenima, muškim (Pecika, Pečar, Pećar, Pekota, Pepac, Peran, Peronja, Perota, Pešurda, Petrašin, Petrina itd. te ženskim (Peka, Pekeša, Perankula, Perina, Perkača, Perova, Petrica, Petrovka itd.), s porodičnim nadimcima (Pecotići, Pejići, Pelići, Peranovi, Perišini, Perkići, Pešići, Petrovići itd.) ili s ličnim nadimcima (Pečonja, Perero, Perjan, Perlina itd.). Moj je korpus tek deseti dio antroponimskog gnijezda nastalog variranjem ličnog imena Petar. Toliko je mnoštvo antroponima zasigurno posljedica kulta apostola Petra u kršćanskom svijetu, ali i mitološkog vjerovanja roditelja da će im svetačko ime štititi potomke na putu kroz život. Od ličnog su imena nastajali različitim načinima tvorbe antroponimi svih ostalih vrsta. Kako kazuju primjeri iz rječnika iz kojih sam ispisivao građu, najizdašnije baze za nove tvorbe bile su dvosložne pokraćenice kakve su i u ovih desetak prezimena Bukovice.

    Odgovori
  • Milos

    Zanimame porijeklo prezimena Pezer. Selo gornji galjipovci, opština Prnjavor, Republika Srpska.

    Odgovori
  • Slobodanka

    Zanima me poreklo prezimena Kolarski koje je cesto medju starosediocima u Vojvodini i po mojim saznanjima postoje dve slave koje slave Sv. Ignjatiju i Sv. Nikolu. Moja porodica je iz Rumenke kraj Novog Sada i slavi Sv. Ignjatiju.

    Odgovori
  • Stranac

    Poreklo prezimena PEĆARANIN. Ja znam da su moji preci došli iz Crne Gore sa prezimenom BALŠIĆ i doselili su se u okolinu Sjenice selo Pećare. Silom prilika i odatle su morali da beže i doselili su se u Kosničku Raču gde sam i ja rođen 1953.g. Mi smo se fazselili i razmileli po celoj bivšoj SFRJ. Ja sam u Sloveniji Kozina i došao sm u Sloveniju 1985g. u a pre toga sam dugo godina živeo u Paraćinu završio staklarsku školu i radio u SFS-Paraćin. Molim Vas dali mogu da dobijem više podataka o svom prezimenu PEĆARANIN.

    Odgovori
    • Defendor

      Knjige kažu: Pećaranin, iz Bihora (Bijelo Polje), kao: Balšić prešli Pećarsku (Polimlje), pa u Dragosnicu (Podibar), a u Bujevu (Bijelo Polje) ogranak su Prebiračevića.

      Odgovori
  • Miloš M. Mališ

    Kako je nastalo srpsko hercegovačko prezime Mališ?

    Unapred zahvalan,
    Miloš M. Mališ

    Odgovori
  • Simaković

    Znam da je mnoštvo pitanja na ovim stranicama, ali jednostavno nisam mogao odoljeti iskušenju da i ja postavim jedno.
    Moje pitanje se odnosi na porijeklo porodice SIMAKOVIĆ iz Bosne, Teslić, Rastuša (i Čečava). Moj skromni rad stigao je do Lješkopolja kod Podgorice. Da li postoje bilo koja druga saznanja o ovom prezimenu. Bio bih Vam vječno zahvalan na bilo kakvom odgovoru.
    U predanju se spominje da SIMO SIMAKOVIĆ doselio iz Crne Gore u Čečavu među SAVKOVIĆE za koje se pominje da su došli iz Lješkopolja, Lužani. Rodoslov od SIME SIMAKOVIĆ pa do današnjih dana sam napravio.
    Unaprijed Vam se zahvaljujem na razumijevanju.

    P.S. Krsna slava nam je ĐURĐEVDAN.

    Odgovori
  • Goran Počuča

    Vidim da u spisku prezimena nema moje prezime pa bih voleo da ga dodate. Moje prezime je Počuča. Slavimo Kozmu i Damjana, vrače. Molio bih za svaku korisnu informaciju ako neko zna vise o mom prezimenu ili njegovom delu koji su mi rodbina da mi se javi, a ko zna manje informacija imam dobru volju da ih javno objavim. Mi smo iz Divosela u Lici i imamo poznatih ljudi po nasem prezimenu od narodnih heroja, rodoljuba do pravnika, pisaca, vojnih lica, jako mnogo mučenika, stradalnika u 2 svj.ratu, itd. Tamo su se moji preci naselili na tlo vojne Krajine pod najezdom Turaka neznam odakle navodno iz Stare Hercegovine ili C. Gore ali podatke o mom prezimenu nisam nasao u Crnoj gori ni Hercegovini. Kod mene je prezime Počuča bilo ucestalo kao i u Kosinju takodje kod Gospica, u kolonizaciji se prosirilo u Slavoniju i Backu i naravno u Oluji po celom svetu dok su dva brata od mog pok. Pradede Miše, Sava i Ilija 1912 otisli u Ameriku i o njima neznam nista. Kod Bihaca ima prezime Počuč verovatno od naseljavanja tih krajeva kasnije iz Like u navedenim previranjima. Rodoslov znam 6 kolena u nazad i citavo stablo smo Petrinjaši po nasem prvom pretku po doseljavanju Petru zvanom Petrina ali pre toga ne znam nista. Njegovi sinovi su bili moj čukundeda Nikola i njegov brata zvani Mileško. Nikola je osim mog pradede Miloša imao sinove Savu i Iliju koji su otišli u Ameriku, sina Simu koji je otišao u Osijek, kćerku Ljubicu, Djuranovu iz Čitluka u Lici i sina iz prvog braka Jovana. Moj pradeda Miloš(oko 1900) je stradao sa prababom u velikom pokolju 41 na Veliku gospojinu u Divoselu. Osim mog dede Mile (1927) imali su sina Vladu(1934) i kcerke Milicu (1926) i Ljubicu (1936). Moj deda Mile zv. Migela imao je mog oca Nikole (1950) i strica Milana. Ima dosta porodica Počuča koji nisu rodbina i razlikuju se po tim preciznijim dodatnim nazivima kao sto smo mi Petrinjaši. Postoji mogucnost i da su pri popisu od strane Austrougarske po naseljavanju mnogi se i lazno prestavili po prezimenu kao npr. Onaj ispred njega da bi sakrili identitet zbog opet moguceg osvajanja od strane Turaka. Jos jednom molim ako neko nesto zna o mom prezimenu iz C. Gore ili Hercegovine jer sam cuo da je postojala tabla kod Budve sa natpisom Počuče ali bez stanovnika. Dali neko zna nesto o tome. Takodje bih voleo znati nesto o potomcima pradedove brace koji su otisli u Ameriku ali neznam kako bih to uspeo. Veliki pozdrav svim dobrim ljudima i narocito onim mladim koji zele da znaju svoje korene i da prenesu znanje o njima na svoje potomke

    Odgovori
    • Nebojša

      Pozdrav Gorane,

      Počuče iz Krajine se dovode u vezu sa ostalim porodicama koje slave retku slavu Sv. Vrači (Sv. Kozma i Damjan). U toj su grupi još i Tintori, Vladušići, Preradi, Bjelani i Latasi.

      Konkretno Počuče iz okoline Divosela vode poreklo iz Severne Dalmacije. 1915. godine popisano je čak 37 kuća Počuča u Divoselu.

      Jedna porodica iz ove grupe (Tintori) uradila je dnk analizu i njihov rezultat upućue na prostor današnje severozapadne Crne Gore.

      Odgovori
  • NEVENKA /IRIŠKIĆ/ TERZIĆ

    kako je nastalo prezime Iriškić i odakle vodi poreklo
    trenutno nastanjeni u Sremskoj Kamenici

    isto i za prezime Terzić
    trenutno nastanjeni u selu Deč /srem/

    Odgovori
  • pocucabt.gp@gmail.com

    Pozdrav Nebojsa. Nas kucni broj za vreme austorugarske je bio 405, a posle 2 svj. rata 181 u Velikom kraju, Divoselu. Pre 2 svj. rata je imalo preko 2000 stanovnika, 1991 godine oko 250, sad nijedan.

    Odgovori
  • pocucabt.gp@gmail.com

    Sad sam ovo pronasao

    Podaci iz izvještaja senjskog biskupa Martina Borkovića, pisanog godine 1710.

    Ribnik – pravoslavni Vlasi, doseljeni iz Bosne (Grahovo); Sekula, Smoluč, Drakula, Radula, Počuča, Plečaš

    Divoselo – pravoslavni Vlasi naseljeni iz Bukovice i zap.Bosne; Bjegojević, Bukarica, Čubrilović, Dodig, Grijak, Konjac, Nafajda, Ostreva, Pjevač, Plečaš, Počuča, Popović, Sekulić, Tepšić, Vukovoj.

    Odgovori
  • Dragan

    Zanima me porijeklo prezimena Kajiš. Slavimo Đurđevdan a direktno smo vezani za Ljubine / Ratkovo / Ključ. U nekim tekstovima sam našao vezu i na Sanicu.

    Odgovori
  • Maja

    Postovani, veoma cenim vas ozbiljan timski istrazivacki rad, zahvaljujuci kome sam saznala i detalje i poreklo mog prezimena Gajic. Ponajvise gosp Mladenu Gajicu, hvala mu od srca.. Takodje, volela bih da saznam poreklo ili mozda detalje nastanka prezimena Stanarčević (moje udato), koga nema na vasem popisu. Stanarčevici vode poreklo iz Osmaka (Rakino Brdo), Republika Srpska. Slavimo Djurdjevdan. Ovom prilikom bih vas molila da prezime uvrstite u listu. Hvala unapred. Maja Gajic Stanarcevic

    Odgovori
  • Bomeštar Vojislav

    Prezime Bomeštar je nastalo iz vojnog zvanja bohmeštar,a koje je postojalo u Vojnoj Krajini. Bohmeštar je bio NADZORNIK NAD PROMETOM POTROŠNIH DOBARA za potrebe vojske. To zvanje je stepenovano kao što su stepenovani činovi:prvi,drugi i treći stepen. Moji preci su imali treći stepen koji se odnosio na vojnički logor,selo i tvrđavu,u ovom slučaju tvrđavu Perušić. Potrošna dobra kojima su se bavili,bila su ispaša konja,dostava žita,soli itd,itd. O svemu ovome i o svom poreklu,napisao sam početkom ovog meseca.Od tog zvanja BOHMEŠTAR izgovorno se došlo do BOMEŠTAR,kako je lakše izgovoriti.Preci su se pod tim zvanjem prijavili tokom prelaska u Bosansku Krajinu i to je od 1791 god.postalo prezime.

    Odgovori
  • Ognjen Šegović

    Pozdrav,

    Zanima me kako je i gde je nastalo prezime Šegović?
    Nigde ne mogu naći taj podatak…

    Hvala 🙂

    Odgovori
  • Milan

    Pozdrav,

    Zanima me poreklo prezimena Takić ? Slava Sveti Arhangel Mihajlo. Znam da nas ima dosta u okolini Prokuplja (selo Babotinac). Moj deda se šezdesetih preselio u Vojvodinu.

    Hvala.

    Odgovori
  • Ana

    Pozdrav, zanima me poreklo prezimena Nastić, moja porodica živi u Žarkovu i imamo svoju ulicu Nastićevu, svi slavimo Svetog Nikolu, a znam da ima Nastića i selu Žarkovci u okolini Rume?
    Hvala.

    Odgovori
  • Gojko

    Pozdrav,
    Zanima me porijeklo prezimena Vokić?
    Prezime Vokić, po mom saznanju, ima u Sanskom Mostu, Prijedoru. Odakle je porijeklo, kojem bratstvu pripadaju?
    Poslije drugog svjetskog rata pripadnici ovog prezimena su odlazili u druga mjesta, uglavnom zbog posla, a takođe su i poslije rata 1991-1995 otišli, protjerani sa svojih vjekovnih ognjišta, oni iz Sanskog Mosta (grad pripao Federaciji BiH).

    Odgovori
  • Filip

    Pozdrav!
    Zanima me poreklo prezimena Repeđić i odakle su došli ? selo Rudna Glava, okolina Majdanpeka?
    Hvala unapred!

    Odgovori
  • dana

    Pozdrav,

    zanima me porijeklo prezimena Drpa (Kordun, okolica Vrginmosta, Bović). Preci -Dragan, njegov otac Mile, njegov djed Ilija, njegov pradjed Arsenije. Slava sv. Nikola.

    Hvala unaprijed

    Odgovori
  • Biljana

    Interesuje me poreklo prezimena Puličević iz Velesa,Makedonija.To je prezime moje prabake Drage.Imala je brata Aleksandra i mislim da im je krsna slava bila Aranđelovdan.
    Hvala unapred

    Odgovori
  • Srđan

    Poštovanje. Interesuje me poreklo prezimena Ćakić. To je prezime mog dede po majci, a sada ga nose moj ujak i njegovi sinovi. Živeli su i još žive u Tušiloviću pored Karlovca u Hrvatskoj i slave slavu Časne Verige.

    Hvala

    Odgovori
  • bojan

    zanima me nastanak prezimena Kursulic ,konkretno nastanjenih oko Josanicke banje pod Kopaonikom

    Odgovori
  • Z. M

    Dopuna Stablu Selakovic

    Najpoznatija Licnost od Selakovica je ILIJA SELAKOVIC koji je kasnije promjeno ime u HAJLE SELASIJE
    On je rodjen Na kordunu u SELAKOVOJ POLJANI.
    Zavrsio je osnovnu Skolu „CAR DUSAN“ u selu Cemernica na Kordunu
    Kada je cuvao ovce vukovi mu napadnu ovce i rastrgaju ih a on bojeci se od oca
    stavi svoje haljine u krv od ovaca i pobjegne u Zadar .Potom se Ukrca u brod pun uglja sto je isao za Etiopiju.
    Kada je brod uplovio u Etiopiju on je izisao onako garav pred Etioopljane Podiga Tri prst u Vazduz i pozdravio etipljane sa ZIVELA SRBIJA.
    Potom ga oni izaberu za Cara Etiopije i dobije ime HAJLE SELASIJE.
    Posle nekoliko godina potom ode u Jamajku a tamo kisa nije padala 6 godina.U tom momentu kada je Ilija Selakovic-Hajle Selasije izisao iz Aviona i opet podigao tri prsta u vazduh i viknuo Zivela Srbija tog momenta Kisa je pala i Jamajkan ljudi ga proglase za Boga -Oni se zovu Rastafariani. A Srbi spjevaju Pjesmu I Bog je Srbin.

    Odgovori

    Odgovori
  • Jovica

    Kako je nastalo prezime Risić, Republika Srpska, Ozren planina, Slava Sveti Simeon Bogoprimac, Simolj Dan slavi se 16.02.
    Jovica Ristić
    Beograd

    Odgovori
  • Lazo

    molim vas da mi ako ste u mogucnosti odgovorite nesto o porodicnom prezimenu Pekija.Ta porodica se u 19 veku nalazila na podrucju sela Radomirovac i Trgoviste a moj pradeda je iz tih krajeva dosaou selo Jutrogosta kod Prijedora.Zanima me poreklo prezimena jer to prezime postoji jedino u tim selima a ostali su kasnije udajom ili selenjem otisli u druge krajeve.Slava je sveti Jovan krstitelj 20.januara.u kontaktu sa drugim clanovima porodica Pekija nisam dosao do podataka o poreklu prezimena i to prezime se ne moze naci nigde u bivsoj SFRJ osim ako je neko doselio iz navedenih krajeva (opstina Novi Grad i Prijedor)Republika Srpska.Moj pradeda je bio Marko Pekija rodj.1870-1930 sahranjen u selu Jutrogosta,so Prijedor a doselio je iz Radomirovca ili Trgovista.Hvala.

    Odgovori
  • Dejan

    Molim nesto o Durutovicima. Slava Sv. Arhandjel Mihailo. Prisutni u selu Sipacno I Donja Brezna skoro 200 godina. Spominje se I Cevo I predak pop Durut Djukanovic. Niksicka regija.
    Hvala

    Odgovori
  • SLOBODAN LIČANIN

    MOJE PREZIME LIČANIN,OTAC MI JE ROĐEN NA POGLEĐEVU OPŠTINA BOSANSKA DUBICA,SADA KOZARASKA DUBICA.NAVODNO PORIJEKLO VODI IZ OKOLINE NIKŠIĆA POD PREZIMENOM VUKOVIĆI ,A DO DLASKA NA KOZARU PREŠLO U GRAHOVAC(NAVODNO DA SU DOŠLI SA LIČKIM KAPAMA NA KOZARU,TE DA SU PO NJIMA DOBILI PREZIME I IZGUBILO SE GRAHOVAC DO 1941,GODINE.POZNATO MI JE DA U PALANČIŠTU , IMA PREZIME LIČANIN.TE DA JE BILO U PRIJEDORU,PORIJEKLOM SA POGLEĐEVA.SLAVA JE BILA SRĐEV DAN.SAZNAO SAM DA U GORNJEM MIHOLJCU IMA STANOVNIKA SA PREZIMENOM LIČANIN.

    Odgovori
  • Verica Lukić

    Poštovani,
    molim Vas da mi ukoliko možete nešto kažete o poreklu prezimena Lukić (Slava Sveti Aranđeo).
    Moj deda je živeo u Gornjim Košljama odakle se preselio u Srem.
    Zanima me da li nešto znate unazad o tom prezimenu.
    Unapred hvala.

    Odgovori
  • Milutin

    Poštovani,
    molim Vas za informacije o poreklu mog prezimena Jerotijević ( Slava Sveti Nikola).
    Moji su poreklom iz okoline Ivanjice.
    Unapred hvala.

    Odgovori
  • nenad bunjevcevic

    prezime bunjevcevic odakle vodi poreklo,hvala

    Odgovori
  • Goran

    Poštovani,
    zanima me kako je nastalo prezime Džodan.
    Moj otac je poreklom iz sela Kukunjevac kod Lipika koje je bilo većinski srpsko selo.
    Molim Vas da prezime dodate na listu prezimena.

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    Dulaći

    Dulaći (Srbi) žive u Opličićima (Čapljina) a tamo su doselili iz Pridvoraca (Nevesinje). Dulaći su živjeli u Dubljanima (Popovo polje), ali ih je “za vrijeme kuge nestalo”. Isti izvor navodi u Dubljanima toponim Dulaćevina.
    Prezime Dulać potiče od turske riječi “dulek-dumlek – vrst dinje i bundeve, vrsta ozimske dinje koja može dugo da se čuva, čvrsta je i nije krupna”. Dakle, dulek-duleć-dulać, tako se razvijala ova permutacija do prezimena Dulać.

    Izvor: Alija Pirić, Dubravski leksikon, Stolac, 2013.

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    Đonlage

    Đonlage (Srbi) stanuju u Opličićima i tamo imaju svoje imanje. “Đonlage su prije 80 godina doselili iz Like u Rječice, pa otuda ovamo. Pričaju da imaju svoje porodice negdje kod Mostara, koji se zovu Špirići. Ima ih 2 kuće.” Iz ove porodice dolazi Milutin Đonlaga, ing. maš. koji je bio direktor stolačke fabrike metalnog namještaja Metal. Etimologija prezimena Đonlaga ima uporište u turskoj riječi “đonlaga“ zapovjednik đonlija; “Zapovjednici ili age ovih džemata zvali su se đonluage ili đonlage, (vidi H. Kreševljaković, Kapetanije, 28).” Od ovoga je nastalo prezime Đonlagić i Đonlaga. Prezime upućuje na islamsku prošlost ove porodice u Lici.

    Izvor: Alija Pirić, Dubravski leksikon, Stolac, 2013.

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    Ćorluke

    Ćorluke (Srbi) nastanjeni na Pijescima i Trijebnju (Stolac). Na početku dvadesetog stoljeća, Dedijer nalazi Ćorluke na Pijescima i piše:
    “Ćorluke imaju još i sad svoje zemlje u Popovu, pa su vjerovatno otuda. U ovo ih je selo premjestio aga prije 50 godina. lma ih u Kozicama, Trijebnju, Hrasnu, Čapijini i u Broćnju (katolika). Ovdje ih ima 4 kuće. Slave Jovanjdan.” Porodično predanje kaže kako su Ćorluke od bratstva Masleša iz Tulja (Popovo polje). Prezime su dobili po rodonačelniku, ćoravom Luki Masleši. Luka je imao tri sina i oni su se raselili iz Popova krajem osamnaestog vijeka. Dvojica su se naselili u zapadnoj Hercegovini a treći u Jasoču (Dubrave). Potomci jednog Ćorluke iz zapadne Hercegovine otišli su u Plehan (Derventa) dok je jedan ostao u Hercegovini. Jasočki Ćorluke prešli su na Čitluk u Gornje Stanojeviće i tamo su živjeli oko 1840. godine. Tamo postoji njihovo groblje i ostaci kuća. Godine 1832. pomorila ih je kolera. Iz Stanojevića jedna kuća se odselila na Pijeske a jedna u Kozice.
    Ćorluke slave Jovandan i to je njihova slava prije doseljenja iz Popova.
    Sahranjuju se na grobljima u Kozicama i Pijescima. Ćorluke imaju imanje u Drijenu. (Prema istraživanju Željka Sakote iz Kozica.)
    Prezime Corluka ima uporište u osnovi “ćorav – slijep”. Pridjev je indeklinabilan pred ličnim imenom i prezimenom; Ćorpasoje, Ćorluka; Ćoralijić, Ćorlukić.

    Izvor: Alija Pirić, Dubravski leksikon, Stolac, 2013.

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    Čikare

    Čikare (Srbi) su nastanjeni u Lokvama (Čapljina). Prema Željku Šakoti, Čikare su, kao i Pjace, porijeklom od Miletića iz Popova i u Lokve su se doselili u isto vrijeme kada i Pjace. Ima ih u Dalmaciji. Slave Aranđelovdan.
    Prezime Čikara dolazi od riječi “čikara, kikara – fildžan, šalica za kavu”.

    Izvor: Alija Pirić, Dubravski leksikon, Stolac, 2013.

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    Gaćići

    Gaćici (Srbi) su nastanjeni u Lokvama (Čapljina). Na početku dvadesetog vijeka Dedijer nalazi Gaćiće u Domanovićima i piše: “Gaćići su iz Lokava, gdje ih još ima, prije 35 godina. Ima ih još u Žitomislićima. Slave Đurđevdan.” Isti izvor nalazi Gaćiće u Blagaju i Mostaru. Lokavski Gaćići su došli iz Žitomislića.
    Etimologija prezimena Gaćić duguje riječi “gaće – platneno donje odijelo, sinonimi: hlače, čakšire, pantaloni”. Neko je nosio karakteristične gaće, pravio gaće ili sl.

    Izvor: Alija Pirić, Dubravski leksikon, Stolac, 2013.

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    Hardomelje

    Porodica Hardomelje (Srbi) žive u Opličićima. Dedijer, na početku dvadesetog vijeka, piše: “Hardomelje su davno iz Žabice zbog krvi pobjegli u Bosnu, pa se opet u Hercegovinu vratili. Ima ih 2 kuće. Slave Petkovicu.” U popisu vlaških katuna Jusuf Mulić spominje selo Hardomilje koje je naseljavalo pleme Hardomilića. Vjerovatno se radi o istom plemcnu Hardomelja.
    Prezime Hardomelja vjerovatno dolazi od riječi “hardov – bačva, veliko bure sa dva danceta”. Radna imenica “hardovar – bačvar”. Možda je nekada neko od Hardomelja bio bačvar. Imenica je balkanizam mađarskog rorjekla.

    Izvor: Alija Pirić, Dubravski leksikon, Stolac, 2013.

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    Jokišići

    Jokišići (Srbi) su nastanjeni u Popratima (Stolac). Navodno su došli iz Cme Gore prije 1800. godine. Prezime Jokišić je matronim, pa su oni potomci majke Joke.

    Izvor: Alija Pirić, Dubravski leksikon, Stolac, 2013.

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    Mićevići

    Mićevići (Srbi) nastanjeni su na Pijescima (Mostar). Početkom dvadesetog vijeka, Dedijer piše: “Mićević je odavno doselio s Udrežnja u Žitomislić a odatle je prešao prije 15 godina na svoju zemlju (Pijesci, op.a.). Ima ih još u Žitomisliću. Slave Aranđelovdan. Mićević je doselio u Žitomislić oko 1815. godine.
    Prezime je patronim prema imenu rodonačelnika Miće, hipokoristik od Milan. Osnova je staroslavenska riječ mio.

    Izvor: Alija Pirić, Dubravski leksikon, Stolac, 2013.

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    Pelkići

    Porodica Pelkić (Srbi) nastanjena je u Opličićima (Čapljina). Na početku dvadesetog vijeka, Dedijer piše: “Pelkić (Crnogorac) došao je prije 70 godina iz Ortiješa. Misle da je Cmogorac, ali po krsnom imenu (Ignjatdan), on je iz Oputne Rudine. Ima ih 4 kuće.”
    Prezime Pelkić dolazi, vjerovatno, od slavenske riječi “peleš – kika, perčin”. Deminutiv od peleš i jeste Peikić. Analogno Perčinlić.

    Izvor: Alija Pirić, Dubravski leksikon, Stolac, 2013.

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    Pelkići
    V
    Porodica Pelkić (Srbi) nastanjena je u Opličićima (Čapljina). Na početku dvadesetog vijeka, Dedijer piše: “Pelkić (Crnogorac) došao je prije 70 godina iz Ortiješa. Misle da je Cmogorac, ali po krsnom imenu (Ignjatdan), on je iz Oputne Rudine. Ima ih 4 kuće.”
    Prezime Pelkić dolazi, vjerovatno, od slavenske riječi “peleš – kika, perčin”. Deminutiv od peleš i jeste Peikić. Analogno Perčinlić.

    Izvor: Alija Pirić, Dubravski leksikon, Stolac, 2013.

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    Pjace

    Porodica Pjaca (Srbi) živi u Lokvama (Čapljina). Zvali su se Miletići, a najprije su doselili dva rođaka, Todor i Jovan. Prema istraživanju Željka Šakote, Pjace su porijekloin od Miletića iz Popova polja. Prema predanju neki je Miletić nosio robu na pijacu u Dubrovnik i dobio nadimak Pjaca. On ili njegova djeca doselili su u Lokve oko 1820. godine. Slave Aranđelovdan.
    Porijeklo prezimena dolazi, možda, od italijanizma, koji se čuje u našim krajevima piazza, pijaca, pjaca “trg, trgovište”.

    Izvor: Alija Pirić, Dubravski leksikon, Stolac, 2013.

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    Pokrajčići

    Pokrajčići (Srbi) su nastanjeni u Prenju (Stolac). “Pokrajčić je prije kuge, po prilici prije devedeset godina (oko 1810. god. op. a.) iz Aladinića prešao na čitluk. Slave Šćepanjdan.” Imali su groblje pored Zelina harema na Pileti. Groblje je uništeno u Drugom svjetskom ratu. Za Pokrajčiće u Klepcima Dedijer kaže da su “prije 100 godina doselili na čitluk iz Zaušja u Hrasnu. Ima ih u Dubravama, u Prenju i Aladinićima. Ima ih jedna kuća. Slave Đurđevdan. Neka predanja tvrde da iz ove porodice potiče poznati astronom i fizičar Ruđer Bošković. Navodno, prema predanju je Boško Pokrajčić, djed Ruđerov, odselio u Dubrovnik. Tamo se oženio, pokatoličio i rodio dosta djece od koje je jedan slavni Ruđer Bošković. Milićević, ipak priznaje kako je u nauci preovlađujući stav kako su Ruđerovi rgeci Boškovići iz Orahova Dola u Popovu polju. “Mihu Pokrajčića, od pravoslavnih” spominje Nikola Buconjić kao člana prvog povjerenstva koje je išlo na pregovore sa ustašama u donjim krajevima 1875. u vrijeme hercegovačkog ustanka protiv Turaka.
    Prezime Pokrajčić, vjerovatno, odražava poziciju porodice u odnosu na selo, u odnosu na polje ili u odnosu prema putu. Neko ko je stanovao rokraj puta, nakraj sela ili polja, mogao je postati Pokrajčić.

    Izvor: Alija Pirić, Dubravski leksikon, Stolac, 2013.

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    Radoši

    Porodica Radoš (Srbi) nastanjena je u Opličićima. Radoši su porijeklom iz Kruševa (Stolac), a u Kruševo su došli iz Ljubinja. Ljubo Mihić piše kako su iz Crne Gore u Ljubinje došla tri brata: „Radiša (Radoš), Serdar i Vlatko, pa su od Radoša Radoši u Pocrnju. Slave Nikoljdan.” Prema Željku Šakoti Radoši iz Kruševa su porijeklom od Nadaždina iz Bjelojevića. Prezime su dobili prema RadoŠu Nadaždinu.
    Prezime Radoš je staro, a dolazi od vrlo raširene riječi u antroponimiji rad, koja se upotrebljava sa pomoćnim glagolom biti, dakle, biti rad nekome nečemu. Otuda u srednjovjekovniim pisanim spomenicima antroponim sa nastavkom oš, RadoŠ. U ovom slučaju vlastito ime dignuto je u rang imena cijeloga roda. Prezime Radoš nose sve tri konfesije, odnosno nacije u Hercegovini. Radoši (Hrvati) stanuju u Gornjim Mamićima (Široki Brijeg), a porijeklom su iz Duvna. Radoši (Bošnjaci) stanuju u Sovićima (Jablanica) i čini se da su starosjedioci u selu.

    Izvor: Alija Pirić, Dubravski leksikon, Stolac, 2013.

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    Zelenkovići

    Porodica Zelenković (Srbi) su nastanjeni na Rečicama i u Opličićima. Na početku dvadesetog vijeka Dedijer piše: “Zelenkovići su veoma stari, zatekli su ih Turci ovdje, imaju i danas svoju zemlju, a imali su svoju planinu na Bjelašnici, koju su napustili jer ne drže mnogo stoke. Ima ih u Opličićima a ima ih i u Pazariću samo ne znaju jesu li njihov rod. Ovdje ih ima 6 kuća. Slave Šćepandan.”
    Prezime Zelenković svakako dolazi od sveslavenske riječi zelen sa cijelom lepezom značenja i metaforičnih prilagodbi. Najčešće se u ovom slučaju misli na zelene oči (zelo, čovjek zelenih očiju) kao osobenost koja je karakteristična do mjere da se uzdigne u rang prezimena cijelog roda. Ne treba isključiti i eventualno porijeklo iz mjesta koje ima takvu osnovu, recimo Zelenikovac ili sl.

    Izvor: Alija Pirić, Dubravski leksikon, Stolac, 2013.

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    ŽIŽAK

    Porodica Žižak (Srbi) nastanjena je u Opličićima (Čapljina). “Žižak je vjerovatno od Milićevića u Bileći. Ovdje je došao iz Rječica, uzeo Gaćića udovicu. Ima ih 1 kuća.” U knjizi o Milićevićima nalazimo potvrdu kako su Žižci porijeklom od Milićevića iz Bileće. Najstariji predak im je Sava Milićević, rođen oko 1800. godine a umro 1862. godine.
    Prezime Žižak je zoonim, tačnije, dolazi od imena insekta. Dakle, “žižak – štetni insekt (u grahu, pirinču); fitilj, mali izvor svjetla”. Dvije su mogućnosti davanja prezimena. Prva, davanje nadimka prema karakteristici veličine. Zižak je vrlo mali i vrlo štetan. Druga prema izvoru svjetla je manje vjerovatna, mada ni jednu ne treba isključiti. Neki je Žižak na početku bio mali čovjek.

    Izvor: Alija Pirić, Dubravski leksikon, Stolac, 2013.

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    Radoši

    Porodica Radoš (Srbi) nastanjena je u Opličićima. Radoši su porijeklom iz Kruševa (Stolac), a u Kruševo su došli iz Ljubinja. Ljubo Mihić piše kako su iz Crne Gore u Ljubinje došla tri brata: „Radiša (Radoš), Serdar i Vlatko, pa su od Radoša Radoši u Pocrnju. Slave Nikoljdan.” Prema Željku Šakoti Radoši iz Kruševa su porijeklom od Nadaždina iz Bjelojevića. Prezime su dobili prema RadoŠu Nadaždinu.
    Prezime Radoš je staro, a dolazi od vrlo raširene riječi u antroponimiji rad, koja se upotrebljava sa pomoćnim glagolom biti, dakle, biti rad nekome nečemu. Otuda u srednjovjekovniim pisanim spomenicima antroponim sa nastavkom oš, RadoŠ. U ovom slučaju vlastito ime dignuto je u rang imena cijeloga roda. Prezime Radoš nose sve tri konfesije, odnosno nacije u Hercegovini. Radoši (Hrvati) stanuju u Gornjim Mamićima (Široki Brijeg), a porijeklom su iz Duvna. Radoši (Bošnjaci) stanuju u Sovićima (Jablanica) i čini se da su starosjedioci u selu.

    Izvor: Alija Pirić, Dubravski leksikon, Stolac, 2013

    Odgovori
  • Ljiljana

    Ljiljana

    Ja sam rođena Sučević iz Sučevića Otrić Velika Popina,slave S. Aranđela.Nadam se da neko nešto zna o vezi Sučevića i pokrajine Suceava na tromeđi Rumunije, Ukrajine i Moldaviji, a pripadala je Moldaviji. Cak postoji i neki toponimi Sucevita, a cita se Sućevica. Inace, radi se o istorijskoj pokrajini Bukovina. Tesko da su to slucajnosti. Radovala bih se da mi neko nesto vise kaze. Hvala. Pozdrav

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    O ličnim imenima, njihovom značelju, poreklu i oblicima, kod nas je srazmerno dosta pisano, dok o prezimenima posebno, koliko je meni poznato, nije. Ovde donosimo spisak, reklo bi se, ređih prezimena, koja smo našli u Izveštaju gimnazije u Prijepolju za školsku 1973/4. godinu, a koja velikim delom, kao što obično smatramo da je slučaj, nisu nastala od ličiih imsna. Utoliko pre i mogu biti zanimljiva.
    Naš narod inače, osobito u prošlosgi, imenom deteta mnogo šta je hteo da izrazi: radost, lepotu, grupnu pripadnost itd., ili je imenom, kao u određenom smislu sastavnim delom osobe, hteo da se zaaštiti od zlih sila. Prezimenom opet, ili nadimkom (a od nadimaka često su prezimena i nastajala), obeležava se ne samo rodovska, a ponekad i koja druga (nacionalna, religiozna) pripadnost, već katkad i neka lična osobina (Grbović, Brkovnć, Šaponjić), zanimanje (Kramarić, Medigović) ili što drugo onoga kome je nadimak bio izdenut. U nekim našim krajevima nadimci su često šaljive, a ponekad i podrugljive sadržine. I u prijepoljskom kraju, što će se i videti iz narednih izlaganja, od takvih nadimaka postala su mnogobrojna prezimena.
    Stanovništvo srednjega Polimlja, kao dela stare Raške sigurno je sačuvalo izvesne starije ili osobene pojave u tradicionalnom životu i shvatanjima. To se ponekad može, smatramo, zaključiti i na osnovu nekih porodičnih imeia. Među tim imenima sigurno ima i onih koja su ostala od ranijeg romanizovanog ili vlaškog stanovništva (Bapai’e, ŠpapiK, BaltiN, Tumbul), kao i starijih slovenskih (Vukobrat, Grdinić, Zejak). U vreme Turaka i ovaj kraj je, razume se, primio izvesne orijentalne uticaje. To može takođe da se zapazi po narodnim prezimenima (Dizdarević, Pilavac, Poturak). Kod islamizovanog dela stanovništva ima i prszimena koja mogu da ukazuju na nova zanimanja, tj. trgovinu i zanate, i uopšte na elemenge sa nazivima orijentalnoga porekla (Mutavdžić, Ćevapović, Sudžuković). Neka prezimena ovoga kraja svedoče i o tome kako se izvesna tehnička novina ILI koja druga pojava brže ili sporije prihvatala (Domazetović, Karabinović).
    AJŠ pre nego donesemo spisak prezimena, dodajmo, kao napomenu, da sva ona verovatno nisu baš iz ovoga kraja, jer je u prijepoljskoj gimnaziji i te godine, kao i inače, bilo đaka i iz kojeg drugog područja našeg. Neka opet od prezimena, koja upućuju na koju drugu oblast, mogu da budu i potvrda o doseljavanju stanovništva iz tih oblasti (Drobnjak, Pivljanin, Vasojević, Rožajac), kao što i prezime Lacmanović može da svedoči o useljavanju, odnosno poreklu pojedinaca sa strane. Prezime Vlahovljan moglo bi dvojako da se tumači: da označava starosedeoca, čoveka romanizovanog porekla, ali i čoveka pravoslavne religije, kako su muslimani i hgeli da označe rajetina i nevernika. Ali, pored svega toga, istina je da je većina đačkih prezimena iz ovoga izveštaja poreklom iz prijepoljskog kraja. U svakom slučaju neka od njih su zanimljiva i karakteristična, pa će sigurno stručnjacima odgovarajućih disciplina moći da posluže za upoređivanje i kao elementi za donošenje određenih pretpostavki ili zaključaka.

    Banduka
    Banovići
    Baždar
    Baltić
    Banjica
    Bezarović
    Bečić
    Biberović
    Blečić
    Brašnjević
    Brković
    Bubanja
    Bugarin
    Buđevac
    Bujišić
    Bukvić
    Varagić
    Varaklić
    Vasojević
    Vatazović
    Veruović
    Vižlina
    Vlahovljan
    Vranić
    Vukobrat
    Gačević
    Glavonjić Gomilanovć
    Grba
    Grdinić
    Grebović
    Gujaničić
    Dedeić
    Derikonjić
    Dizdarević
    Domazetovć
    Dosković
    Došljak
    Drobnjak
    Drčelić
    Drulović
    Zejak
    Zidović
    Zmajević
    Iglica
    Irić
    Ječmenica
    Kaljević
    Kapetanović
    Kapidžić
    Karabinović
    Kartanović
    Kartan
    Kastrati
    Kašić
    Kečević
    Kijanović
    Klačar
    Kozica
    Koković
    Konatar
    Kotlica
    Koćalo
    Kramarić
    Krgović
    Krešteljica
    Kriještorac
    Krković
    Krpović
    Kuburović
    Kuveljić
    Kurćubić
    Lacmanović
    Lisičić
    Lojanica
    Lojaničić
    Lotrić
    Ljujić
    Ljutić
    Ljuštanović
    Mazalica
    Malešić
    Medenica
    Medigović
    Mišar
    Morača(nin)
    Mosurović
    MRVIN
    Mrdaković
    Mutavdžić
    Negić
    Nikač
    Nikezić
    Obućina
    Opančina
    Opačić
    Parandilović
    Pivljanin
    Pilavac
    Piper
    Pjanović
    Pjevac
    Pleskić
    Plesković
    Pojatić
    Polić
    Posrkača
    Potežica
    Poturak
    Puzović
    Purić
    Pusulić
    Putnik
    Pušica
    Puškić
    Tabaš
    Tandir
    Tešević
    Tmušić
    Topović
    Trmčić
    Trnčić
    Trtović
    Tubić
    Tumbul
    Ćevapović
    Ćubić
    Ćukvić
    Ćuković
    Ćupović
    Caković
    Cicmil
    Cvrkotić
    Čabarkapa
    Čakarević
    Čarkinović
    Čaušević
    Čkonjević
    Čolović
    Čočović
    Čpajak(ović)
    Čurović
    Ciknić
    Džinović
    Šalipur (ović)
    Šaponjić
    Šarančić
    Šarac
    Šekularac
    Šepić
    Šiljković
    Španić
    Špirtović
    Špica
    Šubarić
    Šundek
    Šurić.

    Izvor: M. R. Barjaktarović – O prezimenima u Prijepolju i njegovoj okolini

    Odgovori
  • Blago

    Prezime Čamur, slava Sv. Stefan, okolina Sarajeva?

    Odgovori
  • Milka Šojić

    Interesuje me poreklo prezimena Šojić.Krsna slava-Sv. Nikola.

    Odgovori
  • stanka

    Poštovani,
    interesuje me poreklo prezimena Žica-Velika Gradusa,bivša opđtina Sisak; slava: Đurđevdan. Odakle su došli, kada …? Unapred zahvalna.

    Odgovori
  • Ljubisa

    Zanima me da li neko zna kako je prezime „stupic“ dobilo taj naziv

    Odgovori
  • Miroslav B Mladenoviç Mirac

    Prezimena su nastajala I po imenu PARABABE-naprimer prezime ICIĆ u selo Kruševica(raseljeni u Sredor, Ravni Del, Stajkovce I drugim mestima u Srbiji) je „izvedeno“ od parababe ICKE MILENKA u rodu ICIĆ u selo Kruševica, opština Vlasotince, republika Srbija
    https://www.poreklo.rs/2014/04/13/poreklo-prezimena-selo-krusevica-vlasotince/

    (Autor:Miroslav B Mladenović Mirac, etnograf I etnolog-istraživač Vlasotince, Srbija)

    Odgovori
  • Miroslav B Mladenoviç Mirac

    https://www.poreklo.rs/2013/01/13/poreklo-prezimena-selo-sredor-vlasotince/
    Poreklo roda ICIĆ od parababe ICKE MILENKA.
    Rodoslov prezimena Icić (JOVINCI):-Familija Icić ima prezime po Vojislavu(Voji) Icić(1912.g.) rođenog 1912.g), prizećenog za Stanu Jovanović (Vučkovu ćerku). Vučko Jovanović bio „posinjen“ od Krste Jovića(jovinska familija). Jovanović i Jović su iz selo Komarica.

    Vučko Jovanović je posinjen familiji Jović iz selo Komarica u selo Sredor- kad je ostao samo sa majkom i jednim bratom, jer mu je otac bio poginuo u ratu.

    Intersantno je da je Vučkova slava Jovanovića u Komaricu bila Sveti Ranđel (to su bili „starosedeoci“ Srbi) a slava Jovića je bila Đurđic, dok krsna slava Icića u selo Kruševica je bila Sveti Nikola (19 decembar).

    Inače familija Vojislava Icića u Sredor je uzela krsnu slavu ĐURĐIC(16 novembar), jer se to uzima na „zemlju“ kada se prizeti momak kod devojke.

    Stanina majka se zvala Rosa iz roda MIŠINCI (Milošević, Đorđević). Kako su deca VUČKU i ROSI stalno umirala, onda su STANU jedinu imali živu i tako prizetili Voju Icića.

    Stari rodoslov ove familije potiče iz selo Kruševica. Kasnije su se „raselili“ u sela:Ravni Del, Bila su tri brata:Milenko, Spasa i Stojan. Od Milenka je sin: Vasiljko, a Vasiljka su Bugari streljali 1915.godine kao Presednika kruševačlke opštine. Tako je Voja sa pet godina i sestra Persa sa tri godine su ostali siročići.

    Majka Janinka se preudala za Pešu golembarskog u Golemu Baru u Kruševicu, koji je sve rasprodao zlato i nakite Vasiljka oca Vojislava Icića.

    Njegov brat po majci je streljan kao četnik u Drugom svetskom ratu. Kasnije ROD ICIĆ se raselio iz selo Kruševica u sela:Ravni Del, Sredor, Stajkovce-a odatle dalje su raseljeni po Srbiji na kraju 20. veka.

    Poznat rodoslov:

    Milenko:- Vasiljko (streljan 1915.g).

    Vasiljko-Janinka: Vojislav (1910), Persa (1913).

    Stana Jovanović (1912.g.s.Sredor)-Vojislav Icić(1912.g.s.( Kruševica):-Vitomir(1921.g.)-umro, Mica(udata u Lazarević u s. Sredor)-odseljeni u Razkovo u Vojvodinu, Vladimir (1935.g.).umro 2005.g., Laza (živi u Niš), Borko (posinjen u Šišavu-Stamenkovići), Savka(1941.g.), Jelena (1946.g.), jelena (1946.g.), Živko (1949.g.),

    Vladimir –Zorka (Simonović, ćerka Tise bombondžije iz s. Kruševica):-Boža i Steva. Boža (1953)- Slađana (s. Sredor):-Nenad i Predarg(blizanci) i Dragana(udata u s. Komaricu). Steva se ženio pa se razveo.

    Laza-Slavica (sestra Zorke, Simonović, s. Kruševica):- Sin Mile živi u Niš (Novo Selo).

    Borko-Nada (s.Konopnica):-Aleksandar, Marina.

    Aleksandar: Saška i Saša.

    Marina udata u Stoiljković(Šišava):-Marko, Miloš.

    Savka udavala se u Rosoman u Makedoniju, razvela se i otišla na rad u nemačkoj. Tamo sada živi. Jelena se udala u s. Crnu Baru u KADIJE(Milošević). Njihova krsna slava je ĐURĐIC (16 novembar) .

    Jelena Icić-Luka Milošević:-Stevan, Gorica-udala se za Stevana Miladinovića u selo Crna Bara. Imaju dvoje dece. Žive u Vlasotince. Stevan Milošević se oženio. Imaju dvoje dece, ali je poginuo kao zidar početkom 21.veka nesrećno.

    Živko(1949.g.)-Stojana (1952.g-rođ. U mahalu Predanča selo Gornji Dejan) :- Ivica-Ice (1973), Bogoljub-Boge(1975.g.).

    Ivica Icić (1973.g.) – Slađa (1981.g.):- Jovana(2003) , Anđela(2009).

    Bogoljub Icić-Tanja(1976.g):-Miljana(2004), Marko(2010).

    * * *

    Odgovori
  • Novak Mrgud

    Vidim da u spisku nema prezimena Mrgud. Živimo u mjestu Miljevina, opština Foča, RS (BiH). Krsna slava je Lazareva subota. Imam neprovjerene podatke da potičemo od Parežanina, Zimonjića i Šarenaca. Relativno mlado prezime, ja sam otprilike peta generacija, a rođen sam 1972. godine.
    Pozdrav

    Odgovori
  • Zoran Stefanović

    U spisku nemate prezimena Šamatić i Iskić, familije koje dva veka postoje u selu Majur kod Šapca. Istražujući prošlost svoga rodnog sela, zaključio sam da su ova prezimena baš ovde nastala.
    ŠAMATIĆI su se ranije zvali Gačanovići. Doseljeni su u Majur u prvoj polovini 20-ih godina XIX veka Nikola i Ostoja Gačanović. Prvi put su zabeleženi u Tefteru čibuka Knežine mačvanske i pocerske 1824. godine. Poreklom su iz Hercegovine od Gacka, po čemu su dobili prezime. U Majur su došli iz Bjeloševca, u Bosanskoj Krajini, a prvo su bili u Šoru (Jadar), u kojem imaju rođake, koji se prezivaju Rikanovići. Porodica je polovinom 30-ih godina XIX veka promenila prezime u Šamatić i obogatila se zauzimanjem napuštenih turskih poseda. Prema predanju, prezime je promenjeno u strahu od turske osvete zbog prijave Turaka, koji su iz Bosne krenuli da ubiju Jevrema Obrenovića. Koren novog prezimena je po predanju uzet na osnovu nastale porodične veze sa familijom AkŠAM, koja je do 1836. godine živela u Majuru, a tada ostala bez muških potomaka i nestala. I familija Akšam je poreklom iz Hercegovine. Akšam je inače, turcizam i znači povečerje. Šamatići i dalje žive u Majuru i Šapcu, a ima ih i dalje u rasejanju. Nisu mnogobrojni i prezime je retko, ali postoje.
    Drugo prezime koje nemate je ISKIĆ. Mitar Iskić je prvi put pomenut pod tim prezimenom 11. juna 1811. godine u Protokolu Šabačkog magistrata (No. 580). Ranije, 11. avgusta 1808. zabeležen je u istom Protokolu (No. 327) kao Mitar Isailov (Isajlov). Otac mu se zvao Isailo, u selu zvan Isko, što je bio koren novonastalog prezimena. Poreklo je prema predanju iz Bosanske Krajine. Taj Mitar Iskić je posle ustanaka u tefterima upisivan kao Mićo i tako je upisan čak i u popisu 1862. godine sa velikim brojem potomaka, od kojih familija traje do danas. I on se obogatio zauzimajući turska imanja. Deo familije Iskić je odseljen u selo Straža u Jadru, a proširili su se i u neka tamnavska sela. Slava je Jovanjdan. U Majuru su i dalje brojni, ima ih i u Šapcu i na drugim mestima. Prezime majurskih Iskića je ovde nastalo, a ima nagoveštaja da je negde na drugim mestima isto prezime takođe nastajalo, verovatno na isti način.

    Odgovori
    • Urednik

      Poštovani g. Stefanoviću,
      Hvala Vam na javljanju. Otvorićemo stranice za navedena prezimena i staviti kao prilog ove Vaše navode. Hvala još jednom!

      Odgovori
  • Miloš

    Poštovani, možete li mi reći nešto o prezimenu Cekić? Znam samo da su nastali od Šarića, kad su se odselili od Like, nastavili su da slave sv. Nikolu, ali to je jedino što znam…

    Odgovori
  • Nenad

    Da li imate ikakve informacije o nastanku prezimena Makajić? Ja se sam tako prezivam, prezime nije često. Ono što mogu znam da svi Makajići vode poreklo iz Negotinske krajine. Krsna slava moje porodice je sv. Petka.

    Hvala unapred

    Odgovori
  • Dragan

    Molim vas ako moze za cenic prezime

    Odgovori
  • Srba

    Interesuje me kako je nastalo prezime Ratković. Moji su iz Donje Bejašnice / Prokuplje. Slava: Nikoljdan.

    Odgovori
  • Ljiljana Plasic

    Poštovani,
    prezivam se Plašić. Moj deda po ocu, je iz Deževa ili iz Studenice- Timotije Plašić. Rođen je 1871.godine.
    Objasnite mi molim vas poreklo prezimena koje se jako retko susreće – u Kraljevu, Mataruškoj Banji..
    Hvala unapred!
    Ljiljana Plašić

    Odgovori
  • Siniša Tuba

    Poštovani, interesuje me poreklo prezimena Tuba iz opštine Rudo, selo Nikolići. Slavimo sv. Jovana.

    Odgovori
  • Darko Petronijević

    Poštovani,interesuje me poreklo prezimena Petronijević iz sela Simićeva(raniji naziv do 1947godine RakinacMoravski )opština Žabari Braničevski okrug Slavi se Sv.Jovan

    Odgovori
  • Jelica Milovanovic

    Postovani,
    Interesuje me poreklo prezimena Milovanovic iz sela Labukova kod Svrljiga, posto je moj pradeda (Vukasin ) po ocu iz tog mesta a gotovo ne znam nista o lozi sa oceve strane.

    Hvala unapred!

    Odgovori
  • jana

    Da li neko zna poreklo prezimena Radović iz Stare Srbije – Makedonija – Bitoljski vilajet – Kicevo kaza

    Moji su dosli sa izbeglicama posle Ilidenskog ustanka 1903 godine u Nis.

    Cukundeda mi se zvao Milan a njegova zena Jelena
    imali su sinove Ciru koji je bio poslasticar u Nisu, Milana i Andru
    potomci Cirini zive u Nisu i Beogradu

    krsna slava Sveta Petka i nije menjana

    Odgovori
  • Angelina Puranovic

    Pozdrav,ako mozete da mi pomognete ,prezime Puranovic odakle potice ? Slavimo slavu Svetog Kozmu i Damjana

    Odgovori
  • Goran

    Poštovanje svima. interesujeme poreklo prezimena SAVIĆ. Krsna slava-ĐURĐIC.

    Odgovori
  • Angelina Puranovic

    mozete li da mi odg ? ne znam nista o svom poreklu.

    Odgovori
  • Goran Bogdanovic

    Moj otac je dosao sa Korduna ,Perijasica u Vojvodinu.Jednom mi je rekao kako je nase poreklo iz Crne Gore pivski kraj.Nasa slava krsna je Sveti Jovan.Voleo bih da znam koliko je to tacno.Za vreme rata oluje u Hrvatskoj moji su izbegli u Arilje.U tom kraju ima dosta Bogdanovica i slave istu slavu.Mozete li mi nesto odgovoriti hvala

    Odgovori
  • Bogdan

    Terzici ,izDabra[Hercegovina] dselili u Mokrine kodHerceg Novog 1692 god.Slave DJurdjev-dan.Prvi koji se doselio bio jePero terzic.

    Kosici izKomana[Crna Gora] doselili uMokrine1687 god. Slave Djurdjev-dan.Prvi koji se doselio bio jeDjuroVujadinov Kosic.

    Bogdanovici
    popSavo Nakicenovic BOKA

    Nek se zna,da suu hercegnovsko-risanskom kraju ova brastva iz Hercegovine; izmedju ostalih prikazani i Bogdanovici
    Bogdanovici iz Gacka doselili na Toplu [Herceg Novi] 1692 god..,Slave Ignjatijev -dan.

    Odgovori
  • Jugoslav Ljubojevic

    Postovani interesuje me kako je nastalo prezime Ljubojevic poreklo mojih dedova je iz Prijepolja tacnije okoline kucna slava sv.Nikola.Unapred hvala…J.Lj.

    Odgovori

Ostavi komentar

© 2012- 2013 POREKLO poreklo.rs

Scroll to top