Петковић

Порекло презимена, село Дојнице (Призрен)

Порекло становништва, село Дојнице (Доинце, Дојинце), општина Призрен. Према књизи Метохија III, Миленко С. Филиповић “Белешке о насељима и пореклу становништва”. Издање Службени гласник и САНУ 2021. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Основне напомене. Село је 1904. имало 21 домаћинство, од којих је 16 отпадало на 9 стариначких родова, а…

› више информација

Порекло презимена, село Велика Хоча (Ораховац)

Порекло презимена насеља Велика Хоча, општина Ораховац. Према књизи Метохија III (Милета Букумирић, “Из ономастике јужне Метохије”). Издање Службени гласник и САНУ 2021. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај насеља. Од Ораховца према југоистоку до Велике Хоче стиже се макадамским путем, који вијуга странама питомих брежуљака у дужини од 5…

› више информација

Завет Срба и Словака у Бољевцима 1849. године

Историјске вести сведоче да се током 1839/40. године из Бољеваца у Провинцијал и у Србију иселило 33 породице, па је у Бољевцима било слободне земље, кућа и економских зграда. Податак не треба да чуди, нарочито ако се у хоризонту историјских прилика сагледају чињенице које казују да је у том тренутку…

› више информација

24. јануар 2022.

0

Горња Пчиња – порекло становништва и генетичка слика области

Положај и границе Горња Пчиња је релативно пространа планинска област у изворишном делу реке Пчиње и око њених притока: Коћурске реке, Трипошнице, Лесничке, Козједолске и Мале реке. Својим планинским карактером и висином она се издваја од појединих околних ниских крајева. Област је у целини издвојена, самостална и мимоилазе је главне…

› више информација

15. август 2021.

1

Угреновићи – порекло и генетички профил племена

Историјски извори и предања Угреновићи су стара племићка породица из околине Оногошта (данас Никшић). Били су господари овога краја током средњег века, све док власт нису преузели Никшићи. Најстарији владар старог Оногошта био је извесни бан Угрен (негде и Угрен Јеринић) и највероватније да је по овом бану Угрену касније…

› више информација

Банијски родови из Бузете код Глине

Бузета Према попису из 1991. године, Бузета је припадала општини Глина. У њој је живело укупно 390 становника, од чега 385 Срба.   Старији родови у Бузети код Глине Булат, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Митровдан Владић, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Никољдан Гњатовић, Срби, потврђени у XVIII…

› више информација

31. март 2021.

12

Херцеговина као матица крајишких родова (Хаплогрупа I2-Y3120)

МИГРАЦИЈЕ Херцеговина је српска област која је, уз Црну Гору, дала највише исељеника динарским крајевима. Из Херцеговине се становништво вековима исељавало ка Западној Србији, Шумадији, Подрињу, Семберији, Крајини… Чувена је изрека “Херцеговина свијет насели, себе не расели”. Сеобе из Херцеговине ка неким областима су, условно речено, новијег датума (период 18…

› више информација

Порекло Гордане Петковић Лаковић

Рођена: 21.02.1960. године у Београду Занимање: Књижевница, новинарка, хуманитарка, угледна чланица заједнице Срба у Канади, глумица аматерског позоришта, директор и руководилац маркетинга и ИТ пројеката. Родитељи: Отац Видосав Петковић, рођен у Вољчинцима, општина Житорађа и мајка Недељка (девојачко презиме Чубрило) рођена у селу Доње Церање, општина Бенковац. Крсна слава: Свети…

› више информација

Унац у Босанској Крајини – порекло породица и генетичка слика

Унац је област око истоимене реке, у западном делу Босанске Крајине. Налази се недалеко од Тромеђе (места где се спајају Далмација, Лика и Босна), а у изворима се први пут помиње почетком 14. века. Припадају му следећа места: Роре, Преодац, Тичево, Црни Врх, Штрпци Велики, Штрпци Мали, Прекаја, Љесковица, Мрђе,…

› више информација

Порекло презимена, село Парменац (Чачак)

Порекло становништва села Парменац, град Чачак. Истраживање Радована М. Маринковића и Драгољуба М. Вујовића објављено у књизи „Векови Парменца“. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић. Данашње становништво Парменца у целини је досељеничко. Најстарији родови, чији потомци данас живе у овом селу, приспели су у њега у другој половини XIII века….

› више информација