Обрадовић

Банијски родови из Бачуге код Петриње

Бачуга Према попису из 1991. године, подручје Бачуге припадало је општини Петриња и било је подељено на два села – Горња Бачуга и Доња Бачуга. У поменутим селима живело је укупно 950 становника (Горња Бачуга – 397, Доња Бачуга – 553), од чега 850 Срба. Старији родови у Бачуги код…

› више информација

Банијски родови из Класнића код Глине

Класнић Према попису из 1991. године, подручје Класнића припадало је општини Глина и било је подељено на два села – Горњи Класнић и Доњи Класнић. У поменутим селима живела су укупно 704 становника (Горњи Класнић – 294, Доњи Класнић – 410), од чега 683 Срба.   Старији родови у Класнићу…

› више информација

2. април 2021.

7

Херцеговина као матица крајишких родова (Хаплогрупа R1a-Z282)

Хаплогрупа R1a-Z282 се код Срба, у зависности од региона, налази на другом, или трећем месту по заступљености (15-20%). Присутна је углавном кроз подгране R-Z280 и R-M458. У Крајини се хаплогрупа R1a креће нешто изнад српског просека. Присутнија је у Лици, на Банији и Кордуну, него у Северној Далмацији.   Тестиране…

› више информација

Порекло презимена, село Доброселица (Чајетина)

Порекло становништва села Доброселица, општина Чајетина. Према књизи Данила Станојевића “Становништво Златибора у XVIII и првој половини XIX века”. У Другој половини ХV в. помиње се као Доброселцо, припада нахији Радохна (Радоиња). Доброселица и Стубло су у саставу Рујанског среза од 1837, а од 1839. имају своју Доброселичку општину. Током…

› више информација

Порекло презимена, село Рађићи (Кнежево, раније Скендер Вакуф)

Рађићи су село општине Кнежево (раније Скендер Вакуф), у БиХ (Република Српска). На попису 1991. године, Рађићи су имали 1405 становника, од чега 1399 Срба, двоје Југословена и четворо осталих/непознатих. Презимена 1991. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом: Српска презимена БАЈИЧИЋ (44) – ? БАНОВИЋ (57) – ? БОРИЋ (3) – ? БОРОЈЕВИЋ (151) – ? БРБОРОВИЋ (63)…

› више информација

Порекло презимена, село Костићи (Кнежево, раније Скендер Вакуф)

Костићи су село општине Кнежево (раније Скендер Вакуф), у БиХ (Република Српска). На попису 1991. године, Костићи су имали 517 становника, од чега 512 Срба, двоје Југословена, једног Хрвата и двоје осталих/непознатих. Презимена 1991. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом: Српска презимена  АЛЕКСИЋ (1) – ? БАЈИЧИЋ (15) – ? БИЈЕЛИЋ (11) – ? БОГОЈЕВИЋ (21)…

› више информација

Порекло презимена, село Живинице (Кнежево, раније Скендер Вакуф)

Живинице су село општине Кнежево (раније Скендер Вакуф), у БиХ (Република Српска). На попису 1991. године, Живинице су имале 1223 становника, од чега 1208 Срба, 2 Муслимана/Бошњака, 10 Југословена и 3 осталих/непознатих. Презимена 1991. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом: Српска презимена  АЛЕКСИЋ (14) – Свети Козма и Дамјан (Врачи) БАЈИЋ (55) – ? БЕКИЋ (97) – Свети…

› више информација

Порекло презимена, село Бокани (Кнежево, раније Скендер Вакуф)

Бокани су село општине Кнежево (раније Скендер Вакуф), у БиХ (Република Српска). На попису 1991. године, Бокани су имали 466 становника, од чега 460 Срба и шесторо Југословена. Презимена 1991. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом: Српска презимена БЕРАК (6) – ? БЛАГОЈЕВИЋ (5) – Свети Георгије БУДИЋ (16) – Свети Георгије ВУЈАНЧЕВИЋ (5) – Свети Георгије…

› више информација

Порекло презимена, село Вирово (Ариље)

Порекло становништва села Вирово, општина Ариље. Одломци из радова Илије Мисаиловића и Јовише Славковића. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић. Село Вирово смештено је на десној обали реке Моравице, низводно од Церове. Граничи се на северу са Лопашем, на истоку са Доњом Краварицом, на југу са Церовом и на западу…

› више информација

Порекло презимена, село Миросаљци (Ариље)

Порекло становништва села Миросаљци, општина Ариље. Одломци из радова Илије Мисаиловића и Јовише Славковића. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић. Село Миросаљци налази се у долини, на десној обали реке Моравице и благим косама планине Голупца (732 м). Са севера се граничи са Драгојевцем и Горњом Краварицом, са истока Ртима…

› више информација