Миловановић
Порекло презимена, село Белошевац (Ваљево)
Порекло становништва села Белошевац, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић Белошевац лежи у долини колубарској и на обема обалама речице Бање, која долази с југа из Петњичке Пећине. Шуме у овом селу нема. Само по колубарским…
› више информацијаПорекло презимена, село Ба (Љиг)
Порекло становништва села Ба, општина Љиг. Стање из 1907. године, према студији ”КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА”, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић Село Бах (данас Ба) је у суподини Сувобора, на обема обалам реке Љига, који извире у овом селу. Љиг избија из пећине врелом. Башани имају доста…
› више информацијаПорекло презимена, село Балиновић (Ваљево)
Порекло становништва села Балиновић, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији ”КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА”, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић Село Балиновић је на левој обали реке Јабланице, а лежи на велкој коси, која се од Медведника упутила ка Ваљеву и служи као развође Јабланици…
› више информацијаПорекло презимена, село Пољна (Трстеник)
Порекло становништва села Пољна, општина Трстеник. Стање из 1955. године У Пољни има 266 кућа. Породице су: Црешњичани (25), досељеници из Црешњице. Прокићи (3). Коларевићи. Милићи, досељеници из нишке околине. Мађари, досељеници из Мађара. Стошићи (2), старинци. Таврићи, досељеници из Штаве у Топлици. Славе Св. Мину, прекаде немају, али…
› више информацијаПорекло презимена, село Салаш Ноћајски (Сремска Митровица)
Порекло становништва села Салаш Ноћајски, Сремска Митровица. Стање од 18. века до прве половине 20. века Досељени у 18. веку ЈАДРАНСКИ (Ђурђевдан, 23 к), од рода Перовића, досељеног из Херцеговине у Дворску, а затим – у Мачву; један су род са Вићентићима у Засавици 1, Пејовићима у Црној Бари…
› више информацијаПорекло презимена, село Бољковци (Горњи Милановац)
Порекло становништва села Бољковци, општина Горњи Милановац. Стање од прве половине 18. века до краја 19. века Према истраживању Милоја Ракића, староседелачког становништва у Качеру је нешто мање од половине, што је знатно више него у неким другим областима Србије. То су оне породице које су живеле у Качеру и…
› више информацијаПорекло презимена, село Рогљево (Неготин)
Порекло становништва села Рогљево, општина Неготин, стање између Првог и Другог светског рата Село је насељено досељеницима са Косова, који су у ове крајеве стигли селећи се пред најездом Турака (у највећој мери око 1695. године), али се сматра да има и староседелачких породица (од староседелаца су до данас очуване…
› више информацијаПорекло презимена, село Добородо (Ужице)
Порекло становништва села Добродо, општина Ужице (Ужичка Црна Гора), стање из 1925. године Никаквих старина у овом селу нема. Стари трагови погубили су се, шуме их укриле и не могу да се лако пронађу. У традицијама сељака остале су неке успомене да су долазили неки странци и копали некакве руде….
› више информацијаФељтон: Ко су Шумадинци (54)
Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“ Сродство по млеку Симићи су са Благојевићима браћа по матери У попису 1863. године су три куће Бошковића. Две куће су од Кузманове, а једна од Глигоријеве лозе….
› више информацијаФељтон: Ко су Шумадинци (52)
Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“ Десет нарашатаја Исаковића У Старој Рашкој, у дежевском крају, данас има 19 кућа Мрљеша. Матица им је у селу Балетићу (2) и Троштици (6), а има их и…
› више информација