Гладовић

Врана је село у Далмацији (Равни Котари), на северној страни Вранског језера, источно од Биограда. Административно припада општини Пакоштане (Задарска жупанија). Врана се налази  на северном ободу крашког поља, које се наставља према Радашиновцима на југоистоку. Између поља и Вранског језера је издужено брдо Црногорка, док су куће на северној…

Радашиновци су село у Далмацији (Равни Котари), јужно од Бенковца, а источно од Биограда, на северној страни Вранског језера. Административно припадају граду Бенковцу (Задарска жупанија). Један период се село звало Радашиновци, али је 2015. године враћен стари назив. Село се налази у крашком пољу, издуженом у правцу северозапад-југоисток, паралелно са…

Вариводе су село у Далмацији, југозападно од Кистања. Припадају општини Кистање (Шибенско-книнска жупанија). Село је смештено на ободу крашког поља и има праволинијски облик. На другој страни поља је гробље. У Вариводама се основна школа звала „Симо Матавуљ“. На попису 1991. године, Вариводе су имале 477 становника, од чега 472…

Брибир је село у Далмацији, северозападно од Скрадина. Територијално припада Граду Скрадину. Насеље је подигнуто испод брда Брибирска главица (280 м), где извире река Брибишница (Брибирчица). Издвојени засеоци су Брибирске Мостине и Павићи. На Брибирској главици је 1574. године подигнута православна црква Св. Јоакима и Ане. На Брибирској главици је…

Жажвић је мало село у Далмацији, северозападно од Скрадина. Територијално припада Граду Скрадину. Село је подигнуто у подножју брда (врх Градина, 192 м), на рубу Жажвићког поља. Припада му део поља звани Тролоква. На попису 1991. године, било је 175 становника Жажвића, од чега 159 Срба (91%), 15 Хрвата (9%)…

Порекло становништва села Дворска, општина Крупањ – Мачвански округ. Стање из 1902. године. Из књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина и Јадар“ у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.    Положај села. Село Дворска лежи у области Јадра, округ подрињски, срез јадрански, општина јаребичка. Село лежи на странама речне…

Порекло становништва села Годечево, општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.    Положај села. Ово крајње обласно село је на обема обалама речице Рогачица, више…

Порекло становништва села Поцерски Причиновић, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.   Село Поцерски Причиновић звало се раније Оџино Село, па име промењено још раније од турског рата 1876 (?). Село се дели,…

Порекло становништва села Дубље, општина Богатић. Стање од 18. века до прве половине 20. века   Досељени у 18. веку Из Црне Горе: РАДУКИЋИ (Степањдан, 8-4 к); један су род са Давидовићима и Ловчевићима, у Богатићу. Из Херцеговине: БОЈИЧИЋИ (Мрата, 35-3 к), и од њих ПЕТРОВИЋИ (8 к) и ДЕВИЋИ (1 к); доселио се…

Порекло становништва села Белотић, општина Богатић (Мачва). Стање од 18. века до прве половине 20. века Досељени у 18. веку СТАНКОВИЋИ (Томиндан, 13-1 к); воде порекло од Станка, досељеног из Горње Сипуље, у Јадру; од њих су Арнаутовићи II, у Бадовинцима. СМИЉАНИЋИ (Мрата, 44-5 к); потичу од Бијуклића из Бадовинаца; садашње име добили…