Ђурић

Банијски родови из Љесковца код Двора

Љесковац Према попису из 1991. године, Љесковац је припадао општини Двор. У њему је живело укупно 220 становника, од чега 212 Срба.   Старији родови у Љесковцу код Двора Бањанац, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Јовањдан Вечерко, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Ђурђевдан Вукшић, Срби, потврђени у XVIII…

› више информација

Порекло презимена, село Буковик (Бар)

Порекло становништва села Буковик, општина Бар – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Село се налази близу Бријега, на супротној страни магистрале, тј. у сусједству Мачуга, Сотонића и Брчеда. Са сјевера и…

› више информација

31. март 2021.

12

Херцеговина као матица крајишких родова (Хаплогрупа I2-Y3120)

МИГРАЦИЈЕ Херцеговина је српска област која је, уз Црну Гору, дала највише исељеника динарским крајевима. Из Херцеговине се становништво вековима исељавало ка Западној Србији, Шумадији, Подрињу, Семберији, Крајини… Чувена је изрека “Херцеговина свијет насели, себе не расели”. Сеобе из Херцеговине ка неким областима су, условно речено, новијег датума (период 18…

› више информација

Порекло презимена, село Брест (Чучер-Сандево)

Порекло становништва Брест, општина Чучер-Сандево, Северна Македонија. Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“, издање Београд 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села и воде. Брест је веће планинско насеље у изворишној челенци Липковске Реке и (Воденичка Река, Стара Брезе). Иако географски припада проученој области,…

› више информација

Порекло презимена, село Костићи (Кнежево, раније Скендер Вакуф)

Костићи су село општине Кнежево (раније Скендер Вакуф), у БиХ (Република Српска). На попису 1991. године, Костићи су имали 517 становника, од чега 512 Срба, двоје Југословена, једног Хрвата и двоје осталих/непознатих. Презимена 1991. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом: Српска презимена  АЛЕКСИЋ (1) – ? БАЈИЧИЋ (15) – ? БИЈЕЛИЋ (11) – ? БОГОЈЕВИЋ (21)…

› више информација

Порекло презимена, село Живинице (Кнежево, раније Скендер Вакуф)

Живинице су село општине Кнежево (раније Скендер Вакуф), у БиХ (Република Српска). На попису 1991. године, Живинице су имале 1223 становника, од чега 1208 Срба, 2 Муслимана/Бошњака, 10 Југословена и 3 осталих/непознатих. Презимена 1991. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом: Српска презимена  АЛЕКСИЋ (14) – Свети Козма и Дамјан (Врачи) БАЈИЋ (55) – ? БЕКИЋ (97) – Свети…

› више информација

Порекло презимена, село Бастаји (Кнежево, раније Скендер Вакуф)

Бастаји су село општине Кнежево (раније Скендер Вакуф), у БиХ (Република Српска). На попису 1991. године, Бастаји су имали 673 становника, од чега 672 Срба и једног непознатог. Презимена 1991. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом: Српска презимена БЕНЦУЗ (9) – Свети Јован БУДИЋ (4) – Свети Георгије БУНИЋ (23) – Свети Георгије ВАСИЉЕВИЋ (1) – ? ЂУКАРИЋ (4) –…

› више информација

Порекло презимена, село Драгојевац (Ариље)

Порекло становништва села Драгојевац, општина Ариље. Одломци из радова Илије Мисаиловића и Јовише Славковића. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић. Село Драгојевац налази се на западним падинама планине Голубац (732 м), одакле се спушта све до десне обале реке Моравице (350 м). Са југоистока се граничи са Миросаљцима, са североистока…

› више информација

Порекло презимена, село Крлигате (Зубин Поток)

Порекло становништва села Крлигате, општина Зубин Поток – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радислава Пумпаровића „Ономастика једног дела Ибарског Колашина“ издање САНУ, одељење језика и књижевности“. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај  села. Крлигате је мало српско село које се налази на источним падинама Суве Планине, на граници према србичкој општини. Од…

› више информација

20. децембар 2020.

3

Босанско Грахово, Гламоч и Ливно – генетичка слика

ПИШЕ: Небојша Новаковић, уредник Српског ДНК пројекта Српско становништво Гламоча, Босанског Грахова и Ливна углавном је међусобно повезано. Пореклом је из околних области и Далмације, а даље порекло упућује на Херцеговину и Црну Гору. Има и нешто директних досељеника из ових крајева. Ова област била је важна етапна станица на…

› више информација