Бабић

27. март 2021.

21

Генетичке везе Крајине и Црне Горе

ПОРЕКЛО И МИГРАЦИЈЕ Српско становништво Босанске Крајине (Крајине уопште) највећим делом води порекло из Херцеговине, Црне Горе, Рашке и Старог Влаха. Сеобе ка Крајини одвијале су се махом током 16. века и биле су етапног карактера. Тада је Северну Далмацију, Босанску Крајину и Лику населило српско становништво у влашком статусу….

› више информација

Унац у Босанској Крајини – порекло породица и генетичка слика

Унац је област око истоимене реке, у западном делу Босанске Крајине. Налази се недалеко од Тромеђе (места где се спајају Далмација, Лика и Босна), а у изворима се први пут помиње почетком 14. века. Припадају му следећа места: Роре, Преодац, Тичево, Црни Врх, Штрпци Велики, Штрпци Мали, Прекаја, Љесковица, Мрђе,…

› више информација

Порекло презимена, село Вирово (Ариље)

Порекло становништва села Вирово, општина Ариље. Одломци из радова Илије Мисаиловића и Јовише Славковића. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић. Село Вирово смештено је на десној обали реке Моравице, низводно од Церове. Граничи се на северу са Лопашем, на истоку са Доњом Краварицом, на југу са Церовом и на западу…

› више информација

Порекло презимена, село Миросаљци (Ариље)

Порекло становништва села Миросаљци, општина Ариље. Одломци из радова Илије Мисаиловића и Јовише Славковића. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић. Село Миросаљци налази се у долини, на десној обали реке Моравице и благим косама планине Голупца (732 м). Са севера се граничи са Драгојевцем и Горњом Краварицом, са истока Ртима…

› више информација

14. фебруар 2021.

0

Спискови погинулих бораца Републике Српске из долине Неретве у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995

Имена 318 погинулих и несталих бораца Војске Републике Српске из долине Неретве у Одбрамбено – отаџбинском рату (3. 4. 1992 – 21. 11. 1995), преузета са споменика подигнутог у селу Зијемља, у општини Источни Мостар, у Републици Српској.   АВДАЛОВИЋ (1) Милорад Авдаловић АЏИЋ (1) Радан Аџић АЏОВИЋ (2) Лазо…

› више информација

Порекло презимена, село Врдник (Ириг)

Порекло становништва села Врдник, општина Ириг. Према студији Милоша Ђ. Шкарића “Дванаест села у Фрушкој гори”. Приредио сарадник портала Порекло Милутин Митровић. Врдник, кажу, носи име од старина, по свој прилици од брда. Брда и долине, потоци и врела, виногради и пашњаци у лепој својој разновидности и као у неком…

› више информација

Порекло презимена, село Вранштица (Александровац)

Порекло становништва села Вранштица, општина Александровац – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник – Атропогеографска испитиваања“ на основу скупљених података у периоду од 1934. до 1940. и од 1947. до 1949. године. Издање едиција Корени. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај  села. Орловац (1230 м) раздваја два дела засеока…

› више информација

Коначни резултати акције Српски ДНК месец 2020.

Друштво српских родословаца „Порекло” је током септембра 2020. године традиционално организовало акцију ДНК тестирања под називом „Српски ДНК месец 2020”, у част оснивања Српског ДНК пројекта. За разлику од ранијих година, када је ово тестирање организовано 14. септембра, ове године је акција била током целог септембра, због чега смо овај…

› више информација

Досељавање становништва из „Српског“ Полимља у Шумадијску Колубару

АУТОРИ: Зоран А. Антонијевић, Снежана Д. Поповић Жеља да се опише ово Шумадијско-колубарско подручје, код мене се јавља врло рано, још у основној школи, али сам се више пута суочио са недостатком грађе и материјала, што ми је одузимало много снаге и времена. Ипак сада када су доступније информације из…

› више информација

Невесињска Површ – села Колешко (са засеоцима Плужине, Вјетраче, Балабани, Риља и Рибаљ Тег, Цргово, Доња Риља) и Сливља

ПИШЕ: проф. Никола Владов Лакета Невесињска Површ налази се на сјеверо-источној страни општине Невесиње на десној обали ријеке Заломке. Смјештена је у једном плићем полукружном облику, отворена према југу и кориту ријеке Заломке. Испресијецана је попречним стрмим улегнућима и долинама планинских бујичних потока: плужинским, гајским, балабанским, риљским и сливским, који…

› више информација