Аутор Тема: Врсиње/Зупци и род I2-PH908 dys437=14  (Прочитано 1628 пута)

Ван мреже симо

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 445
Одг: Врсиње/Зупци и род I2-PH908 dys437=14
« Одговор #80 послато: Јун 22, 2017, 09:15:22 пре подне »
Период од пада под Турке 1465. године до средине 17. вијека није богзна како покривен изворима. Између осталог, тај период је обрадио и Богумил Храбак у свом раду Зупци, али као што већ написах, Храбак ми дјелује прилично непоуздано.

На примјер, прво напише:

"Зубачки крај је био неплодан и забачен, а у XVI веку није имао стално насељену популацију."

да би само неколико страна послије тога написао:

"Пространо и плодно Зубачко поље било је погодно за насељавање, а затим је насељено и обрађено, те је могло послужити као одскочно место за напад на Требиње."

Не знам шта је навело Храбака да напише да су Зупци у 16. вијеку били слабо насељени. Да ли се ослањао на попис 1585. године у којем се Зупци уопште не спомињу,а не спомињу се, јер тамо нису ни пописане влашке нахије., или је нешто друго у питању, не знам.

Међутим попис из 1533. године, који додуше није преведен и објављен код нас, пружа сасвим другачију слику. Зупци у 16. вијеку не само да су добро насељени, већ су издвојени и нови катуни, а пописана су практично сва данашња зубачка насеља.

Ево пописа мјеста из пописа:

Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: MAD 560/62
1533 TARİHİNDE NOVA KAZASININ NOVA, POPOVA, TREBİNE, DRAÇEVİÇE, BANA RUDİNE, LİBOMİR, ZUBÇE, DOLNA RUDİNE, GORNA RUDİNE VE RİYEKAN NAHİYELERİNDEKİ EFLAK YERLEŞİM BİRİMLERİ
EFLAKLAR

Bogoyevik k., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: MAD 574/46
Bukova k., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: MAD 560/62
Dranovdol k., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: TD 174/34
Konska k., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: TD 174/34
Kruşevadol k., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: TD 174/33
Oraşye k., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: TD 174/33
Orohoviçe k., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: TD 174/34
Oroş k., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: TD 174/34
Ostoropan k., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: TD 174/33
Poliçe k., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: TD 174/34
Praşişte k., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: MAD 560/63
Rapti k., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: TD 174/34
Tuli k., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: MAD 560/65
Turmente k., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: TD 174/33

Као што видимо, Зупци су 1533. године влашка нахија у саставу казе Нови, у херцеговачком вилајету. Од мјеста која постоје и данас пописани су: Богојевић село, Буковица (могуће дио Богојевић села), Дренов до, Коњско, Крушева Густијерна?, Орашје, Ораховац (Корјенићи), Полице (Требиње), Прашиште, Рапти Зупци, Тули и Турменте.

Остају нејасни локалитети: Oroş што би условно могло да се чита и као Орош, Рош, Рш можда и као Врш и Ostoropan што би условно могло да се чита и као Струпан, Струпањ.



Ван мреже симо

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 445
Одг: Врсиње/Зупци и род I2-PH908 dys437=14
« Одговор #81 послато: Јун 22, 2017, 09:24:43 пре подне »
У попису су дати само имена вођа катуна. У попису 1477. Зупци су имали само један катун, у попису 1533. године наведена су три катуна. Занимљиво је да је вођа зубачког катуна из 1477. године Бојак Ђурђев уписан и у попосиу 1533. године, када је већ морао бити старац.

Ово су вође катуна из пописа 1533. године (Бојак, Ивко и Радоје):

Boyak bşt., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: TD 174/169
İvko bşt., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: TD 174/169
Radoye bşt., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: TD 174/169

Као што видимо, Зупце 1533. године још није била начела исламизација, што ће се значајно промијенити у долазећем периоду.

Ван мреже симо

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 445
Одг: Врсиње/Зупци и род I2-PH908 dys437=14
« Одговор #82 послато: Јун 22, 2017, 10:03:00 пре подне »
Храбак је из Дубровачког државног архива извукао неке податке везане за Зупце у првој половини 16. вијека:

1513. године помињу се Алекса Будаковић и Радоје Брајковић из Зубаца

1514. године помиње се Вукашиновић из Зубаца ( ово је интересантно због каснијег помињања зубачког кнеза Вукашиновића из 1597. године, као и због могуће везе са Вукашином Добрашиновићем из 15. вијека)

1514. помиње се Перван као збирни војвода Новог, Требиња и Зубаца, од Турака постављен

1517. спомињу се притисци Црногораца на Зупце

1518. године збор Риђана, Зубаца и Роваца ( интересантно откуд Ровци у овом контексту)

1519. помиње се војвода Гргур у Зупцима (интересантно због рода Гргуревића, мада се Гргур као лично име и касније помиње у Зупцима)

Постоји више помена људи из Зубаца у Дубровнику, који су били или шегрти на занату, или чобани.

Ван мреже spaja1978

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 24
Одг: Врсиње/Зупци и род I2-PH908 dys437=14
« Одговор #83 послато: Јун 22, 2017, 07:14:46 поподне »
Цитат
Остају нејасни локалитети: Oroş што би условно могло да се чита и као Орош, Рош, Рш можда и као Врш и Ostoropan што би условно могло да се чита и као Струпан, Струпањ.
На Зубцима постоји такво мјесто и зове се Ступи.То је недалеко од Граба.Тамо постоји озидани бунар,а вјероватно да је некада давно било и насеље
.Сада тамо има једна кућа Вица.

Ван мреже spaja1978

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 24
Одг: Врсиње/Зупци и род I2-PH908 dys437=14
« Одговор #84 послато: Јун 22, 2017, 07:24:05 поподне »
Цитат
Остају нејасни локалитети: Oroş што би условно могло да се чита и као Орош, Рош, Рш можда и као Врш
Ово се вјероватно односи на мјесто Орашак близу Бравеника.Попричама тамо је било неко насеље.Ту је у близини и Храсанов крш,добио назив по неком кнезу Храсану чија се кћерка утопила у ријеци Сућеској која је протицала кроз Зубце.По некој легенди послије тога њена мајка зачепи извор са врећама вуне и ријека пресуши и изби Љута у Конавлима и Врело Око код Требиња.

Ван мреже симо

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 445
Одг: Врсиње/Зупци и род I2-PH908 dys437=14
« Одговор #85 послато: Јун 27, 2017, 11:27:05 пре подне »
Ово се вјероватно односи на мјесто Орашак близу Бравеника.Попричама тамо је било неко насеље.Ту је у близини и Храсанов крш,добио назив по неком кнезу Храсану чија се кћерка утопила у ријеци Сућеској која је протицала кроз Зубце.По некој легенди послије тога њена мајка зачепи извор са врећама вуне и ријека пресуши и изби Љута у Конавлима и Врело Око код Требиња.

Спајо, хвала на допунама. Због оваквих допуна вјерујем да је најбоља обрада неког рода или краја управо на форуму, јер се непосредно добију нови подаци, а исто тако се исправљају нетачне ствари.

Ван мреже симо

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 445
Одг: Врсиње/Зупци и род I2-PH908 dys437=14
« Одговор #86 послато: Јун 27, 2017, 11:42:42 пре подне »
Оно што је интересантно да се сва четворица горе поменутих Зубаца, појављују у каснијем попису 1477. Радосав син Ђурђа припада породици која у попису 1477. године води џемат Зубаца. Очигледно је његов отац Ђурађ био утицајна личност. Међутим, у ранијим поменима Зубаца, нема трага никаквом Ђурађу, чак то име уопште није присутно међу Зупцима. Исто се односи и на Никшу, оца Драгишиног.

Помен два нетипична имена код вођа џемата уз прелазак самих Зубаца на влашки статус, можда би ишло у прилог чињеници да су се неки власи, успостављањем турске власти, населили у Зупцима или да су од стране Турака били постављени као вође џемата. Слично се десило и у Риђанима. Старо зубачко становништво се слило у нову од Турака формирану структуру-џемат (катун) али са вођама споља. Радич Вечеринов из другог навода би могао бити син или Вечерина Мазића 1426. или Вечерина Милошевића 1442.

Попис из 1477. године пружиће већ потпунију слику.

Један сарадник, који није активан на форуму, послао ми је коментар везан за овај мој навод везан за Ђурђа и његове синове. Пренијећу оно што је написао:

Ко је био Ђурађ, отац кнеза Бојака?

Бојаков отац, по свему судећи, био је Ђурађ Миомановић. Ради се о једином спомену овог личног имена међу Врсињанима.
Такође, у османском попису 1475-77. године, одмах иза Ђурђових потомака, пописани су синови извјесног Томаша.

Отац браће Миомановић био је Миоман Радетинић. На једном мјесту наводи се да је Миоман имао сина Томаша.
Миоманова браћа били су Покрајац, Вукосав, Новак и Стипан Радетинић (био је евентуално још један брат). 
Новак Радетинић био је човјек Сандаља Хранића Косаче."

( Jurag Miomanouich et Thomas fratrem suum de Versigna… (1423), venne Dobrasin Bogoeuich, Mioman et suoi fradelli Pocraiaç et Vochossauo Radotinich et Scisman Stipanouich, Dobrascin Marcouich, Volchaç Milatchouich, Vochsa Pribilouich tutti predetti Subçi... (1423), supra Radiç Branoeuich et supra Nouach Radetinich et Stipan fratrem suum et Pocraiaç etiam fratrem suum et supra Stanichna Raschouich et Milman Radetinich et Volchoslauum fratrem eius et Thomam filium dicti Milmani et Branchum Branoeuich ... in Versigna... (1420))

Иако сам споменуо Томаша Миомановића и Новака Радетинића, некако сам пропустио Ђурађа, што значи да моја теза о наводном доласку неких влаха са стране вјероватно није тачна и да се заправо породица Радетинић, наметнула као владајућа и Зупцима крајем 15. вијека. О положају Радетинића у првој половини 15. вијека можемо само наслућивати.

Дакле, имамо на подручју Зубаца у 15. вијеку три породице које се истичу положајем: Добрашиновиће, Добровојевиће и Радетиниће.

Радетинићи

Миоман Радетинић ( могуће да је његов отац носио име Радетин)
Миоманови синови: Ђурађ,Томаш, Стипан, Новак, Вукосав, Покрајац
Ђурађеви синови: Бојак (кнез Зубаца) и Радосав
Томашеви синови: Иван, Дупјаш и Радивој



Ван мреже симо

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 445
Одг: Врсиње/Зупци и род I2-PH908 dys437=14
« Одговор #87 послато: Јун 27, 2017, 11:51:15 пре подне »
Исти сарадник послао је и допуну везану за период 16. вијека, користио је један турски необјављен попис који ја нисам, па постављам шта је написао:

"Како се звао насљедник кнеза Бојака?

У поименичном попису вилајета Херцеговина из 1475-77. године наведена је нахија влаха Зубци, коју је сачињавао само џемат Бојака, сина Ђурађа (108 домова и 17 неожењених).  Нису споменути Бојакови синови.

Регистри који се односе на османске пописе из 1520-1533. године нахију Зубци такође биљеже као влашку нахију.  Чак се на два мјеста понавља име нахије - Власи Зубци, као из пописа 1475-77. године, што је помало чудно.  Тада су у Зупцима пописана четири спахилука, за које се не види ко их је уживао. 

Можда ови тимари имају везе (а можда не) са посједима/баштинама тројице влашких вођа нахије Зубци, чије су титуле биле: кнез, катунар и теклић.  У пописима су наведене три титуле, а сепаратно су пописана четири баштиника.

Сигурно је само да је Снадин, син Бојака био кнез влаха Зубаца. Поред његове, наведене су још баштине Бојака, Ивка и Радоја. Како се зна да је Бојак раније био кнез, Ивко и Радоје су били катунар, односно теклић.

Дакле, насљедник Бојака био је његов син Снадин. Кнежевска титула остаје у породици и вјероватно је насљедна. Треба обратити пажњу на име Снадин. Вјероватно је погрешно записано и можда се ради о Миладину, имену које је било присутно међу Зупцима."