Аутор Тема: Карађорђевићи, I2-CTS10228  (Прочитано 3200 пута)

Ван мреже Милош

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1314
  • I2-PH908
Одг: Карађорђевићи, I2-CTS10228
« Одговор #160 послато: август 17, 2017, 07:46:40 поподне »


Ocим Aлтинa, кojи ce кao мeтox мaнacтиpa Виcoки Дeчaни, иcтицao cлoвeнcким cтaнoвништвoм 1330. мoжe ce видeти и oблacт Климeнaтa из пoпиca 1485. дa je иcтo имao cлoвeнcки кapaктep.



На мрежи Nebo

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4421
  • DN
Одг: Карађорђевићи, I2-CTS10228
« Одговор #161 послато: август 17, 2017, 08:11:14 поподне »
мени више личи да је било Кољемад - Велики Никола па прешло у Гољемад

Презиме је 1416. године записано као Gogliamadi, без двојбе са "G", а не са "К" или "С" које би могло да нам унесе питање да ли се ради о имену Кољ (Никола).
Иначе, нисам нигде у Земљишнику нашао име Кољ(а), и код оних пописаних лица за која се по презимену може закључити да су албанског порекла, постоји само име Никола (Nicola).
Уколико би ова сложеница (тада презиме) могла доћи од албанског Kole и madhe, то захтева старину барем из 14. века у којем би родоначелник "Велики Никола" могао дати потомство са својим патронимом, који Млечани почетком 15. века бележе како је написано.
Али, ако су већ у толикој мери албанизовани (или су то одувек били), онда могу само да чуде имена Гољемада из друге половине 15. века записаних у повељама Црнојевића - Мијач, Радојко, Новак.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже симо

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 768
Одг: Карађорђевићи, I2-CTS10228
« Одговор #162 послато: август 17, 2017, 09:23:10 поподне »
Није искључена ни ова етимологија коју наводи Ђорђо, јер  у попису 1485. године катун је наведен под називом Kolemade, а у самом попису међу Климентама има неколико оних са именом Кола.

На мрежи Лука

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1018
  • Y-DNA: I2-CTS10228>Z17855, род "Љешњана Војинића"
Одг: Карађорђевићи, I2-CTS10228
« Одговор #163 послато: август 18, 2017, 12:01:35 пре подне »
Из хронике села "Мраморац (у Доњој јасеници)" од Милије Стевановића:

"Како наводи Вукићевић у књизи "Карађорђе", Мирко Јовановић (Јованов), стриц Карађорђев, када се поделио са братом Петром (Карађорђевим оцем), одселио се са великим бројем стоке код свог стрица Радака (или Рађака) у Мраморац. Та деоба је могла бити после рођења Карађорђа Петровића или одмах после тога а то је између 1752. и 1770. године, јер се за године рођења Карађорђа помињу године 1752. и 1762. Исти писац помиње да је Карађорђе у дечаштву често ишао код стрица Мирка у Мраморац. Могуће је да је тада Мраморац добио име.

Сматра се да се прво на опустелом терену доселио Радак, заузимајући делове данашњег Драгонежа. Може се сматрати да је то било око 1750. године и да је после у Мраморцу дошло још 3-4 фамилија (кућа), а да се Мирко доселио око 1760. године.
Претпоставка је да су пре 1760. године у Мраморцу, поред Радака живели преци данашњих Симића, Вујичића-Јовановића, Михаиловића и Нешића. Потомци Мирка Јовановића су данас најбројнија фамилија и носе разна презимена. По Мирковом сину Кузману су "Кузмићи", а "Пајковићи" и "Павловићи" су потомци Кузмановог сина Павла-Пајка.

Потомци Мирковог сина Јована-Јоцка презивали су се једно време "Јовановић", а онда "Јоцковић". Сви они славе св. Климента (8.12), славу коју су донели њихови преци. Најстарији трагови о пореклу овог рода допиру скоро до три века уназад. Потичу из Црне Горе, село Вране или Вран. У току пресељавања задржали се неко време у селу Мачетово у околини Призрена, а након тога доселили се у Шумадију. Изабрали су села Вишевац, Мраморац и Башин. Сматра се да су из Црне Горе отишли после боја са Турцима на Жабљаку 1737.-1739. године. Пошло је четворица браће. Један од њих, претпоставља се да се звао Марко, населио се у селу Биоска у Ужичкој нахији. Остали су се населили у Шумадији; Јован у Вишевац, Митар у Башину и Радак у Мраморцу. Постоји нагађање да су се Митар и Радак прво настанили у Мраморцу, па је касније Митар прешао у Башин, што је сасвим могуће. Радак је имао синове Радивоја и Милинка. Милинко је погинуо заједно са стрицом Мирком 1813. године код села Рабровца, бранећи караван мраморачких избеглица на путу за Космајску планину. Милинко је имао сина Василија (Васу) који је родоначелник фамилије Васић.

Васићи су се 1847. године преселили у Баничину (преселили су се Васини синови Петар и Паун и са собом повели оца Васу). Њихови потомци сматрају да су, Васа са сином Петром и Мирков син Кузман, место њихове погибије обележили каменим белезима у селу Рабровцу.

Мирко се након деобе са братом Петром преселио у Мраморац где је већ имао "нешто имања" поред стрица Радака. Покретну имовину је "догнао", а после петнаестак година разортачио се и са Карађорђем, са којим је имао воденицу на реци Рачи. Његов стриц Митар, настањен у Башину, је имао унука Маринка од сина Арсенија који је отишао на мираз у село Церовац и тамо постао родоначелник Маринковића. Други син Марко је имао седам синова: Стевана, Алексу, Петра, Павла, Гаврила и Миленка."

Ван мреже ДушанВучко

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1173
  • I2 Динарик југ (род Никшића)
Одг: Карађорђевићи, I2-CTS10228
« Одговор #164 послато: август 18, 2017, 02:21:46 пре подне »
Како год, ово је песма Краља Петра :) (мој Тополац)
<a href="https://www.youtube.com/v/_GQ5BWq_9Fg" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/_GQ5BWq_9Fg</a>
« Последња измена: август 18, 2017, 02:27:14 пре подне ДушанВучко »

На мрежи Ранко Бубања

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 259
Одг: Карађорђевићи, I2-CTS10228
« Одговор #165 послато: август 18, 2017, 07:29:27 пре подне »

На мрежи Ранко Бубања

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 259
Одг: Карађорђевићи, I2-CTS10228
« Одговор #166 послато: август 18, 2017, 09:40:39 пре подне »
Родослов је објављен у књижици Вожд србски Карађорђе у издању манастира Рукумија



Након овог ДНК резултата Кузмића пажљивије сам прочитао књигу: Бошњак - Јаковљевић, Скривена историја Карађорђевића.

линк: https://www.scribd.com/doc/233285064/Milorad-Bo%C5%A1njak-Slobodan-Jakovljevi%C4%87-KARA%C4%90OR%C4%90EVI%C4%86I-skrivena-istorija

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3139
  • I1 P109
Одг: Карађорђевићи, I2-CTS10228
« Одговор #167 послато: август 18, 2017, 09:48:22 пре подне »
Родослов је објављен у књижици Вожд србски Карађорђе у издању манастира Рукумија

Није ми тај диск при руци, али негде сам имао литографију краља Александра, коју је радио неки од наших чувених литографа, а где је његов лик урађен у тексту родослова Крађорђевића. Ако неко зна о чему говорим, и случајно има ту слику (иначе је у великом формату) нека постави, ако нема, гледаћу ја да поставим кад будем кући.

Ван мреже симо

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 768
Одг: Карађорђевићи, I2-CTS10228
« Одговор #168 послато: август 18, 2017, 10:14:27 пре подне »
Неке од раних фотографија Карађорђевића својевремено су биле окачене на теми Познати Срби 19. вијека

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=9.msg439#msg439

Ван мреже Лепеничанин

  • Помоћник уредника
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 655
  • R1b
Одг: Карађорђевићи, I2-CTS10228
« Одговор #169 послато: август 18, 2017, 12:49:56 поподне »
Цитат
пажљивије сам прочитао књигу: Бошњак - Јаковљевић, Скривена историја Карађорђевића.

Реч је о памфлету... Шта то има да се у њему прочита?
« Последња измена: август 18, 2017, 01:17:08 поподне Лука »

Ван мреже vidoje 013

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 693
Одг: Карађорђевићи, I2-CTS10228
« Одговор #170 послато: август 19, 2017, 11:42:06 пре подне »
Име једне од махала у Вуклима, поменуте у Јовићевићевом раду, је Анас (онај који је са стране), то је реч коју малисори употребљавају да означе старинце, оне који су на њиховој племенској територији боравили пре доласка њихових предака, нешто слично Лужанима и сличним називима у ЦГ. Можда међу тим Анасима треба очекивати првенствено CTS10228.

      Ћоровић у Историји Срба пише: "Карађорђеви мушки преци дошли су преко Васојевића из Климената"... На овом подручју старинце ( словенског поријекла) помињу и други: Г. Божовић, А. Урошевић... То је сачувано и у предању не само Гурешића, које помену Ранко Бубања. Трагови  тих старинаца се показују ( и даље  ће се  више показивати, са повећавањем броја тестираних, не само у Црној Гори, него и у Србији. Ту се "крије" и поријекло  Карађорђевих предака и  потомака.

Ван мреже vidoje 013

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 693
Одг: Карађорђевићи, I2-CTS10228
« Одговор #171 послато: август 19, 2017, 11:52:58 пре подне »
   Вјерујем, више у Србији, него  на токовима  Лима у Горњем Полимљу, јер су ти крајеви, нарочито, послије  Прве и Друге Сеобе Срба опустјели, и населили се  припадници ратоборних црногорских и сјеверно арбанашких племена, под  скутима     агаларских породица, предвођених моћним гусињским Шабанагићима, пећким Махмутбеговићима, бихорским Ћоровићима, Ајдарпашићима...