Аутор Тема: Срби у Банату  (Прочитано 2099 пута)

Ван мреже Rimidalv

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
Одг: Срби у Банату
« Одговор #80 послато: Април 11, 2017, 09:50:50 пре подне »
Нема потребе; дигресија је јако мала па не би било материјала за нову тему.  :)
Завршио бих је одговором на сопствено питање, уколико некога још занима шта су тачно "неборци".

civili koji su stradali od okupatorske vojske, građani čija je imovina uništena, ratni vojni zarobljenici, članovi porodica stradalih.

Свакако планирах, пошто се бавим тиме дуги низ година.

Што се тиче Срба у Банату, јел имате можда потенцијалне кандидате за тестирање?


Ван мреже vojislav.ananic

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 862
Срби у Банату
« Одговор #81 послато: Април 11, 2017, 10:23:59 пре подне »
Римидалве,
јуче сам им послао неке допуне око датума рођења и датума ступања Јована Ананића у српске добровољачке јединице. Видим, нису још исправили. Тачно је оно што им пише да је рођен у селу Папићи (Костајница) на Банији (где ми је и отац рођен) и да је добио осам јутара земље након колонизације у Александрово (Банат).
Становали су најпре на Андрмајуру и осталим деловима атара који је некад припадао грофу Чеку(о)нићу, јер је Александрово као насеље почело да се изграђује тек од 1922. године. У њега су се сливали Банијци, Личани, Кордунаши..., али и остали Банаћани староседеоци из Меленаца, Беодре и Карлова (Новог Милошева)...
Никакву збрку ниси направио и захвалан сам ти на учињеном. Ако посетиш поново сајт, покушај да унесеш неке од ових података и хвала ти унапред. Мени нису унели иако сам им оставио и број мог телефона и моју е-маил адресу, што су и тражили.
Поздрав!

Ван мреже Rimidalv

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
Одг: Срби у Банату
« Одговор #82 послато: Април 11, 2017, 10:54:25 пре подне »
Ево теме на овом линку, отворене још 2015. године, тако да нећу отварати нову, можемо преписку ту наставити. http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1109.0

Ван мреже P56

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 319
Одг: Срби у Банату
« Одговор #83 послато: Април 11, 2017, 03:47:35 поподне »
Приметио сам спискове добровољаца из Првог светског рата за нека места у Банату па ме интересује да ли постоје неки подаци о добровољцима из Панчева и села Црепаје? :) :)

Кад помињасмо на овој теми добровљце  у Првом светском рату, ево једног интересантног чланка о настанку места  Војвода Степа објављеног у листу Политика под називом Село непослушних солунских ратника, 03.03.2012. године.

http://www.politika.rs/scc/clanak/210517/Selo-neposlusnih-solunskih-ratnika

У коме се каже  да је формирање Војводе Степе почело  пре 90 година као део великог процеса колонизације, да су у  највећем броју овде  досељени солунски добровољци који су пре тога доживели епопеје авантуристичког исељавања у САД, одакле су се одазвали зову отаџбине, а неки су на херојски фронт стигли из Русије, пошто су се масовно предавали руској војсци.

Даље  се  каже да је  насељавање Баната између два велика рата проучавао Милан Мицић, и сам потомак солунског добровољца са Баније и  историчар, који је на овој теми развио и докторску тезу.

Према његовим речима, на тлу Баната формирано је 35 колонија које су пред почетак Другог светског рата бројале око 30.000 становника.

Главни колонизациони људски потенцијал нове државе чинили су српски ратни ветерани – добровољци из динарских крајева југословенске државе, за нову државу проверени чином добровољства у Првом светском рату, а потом и српски оптанти из Румуније и Мађарске који су се определили да живе у матичној држави, и колонисти из банатских села, углавном између Великог Бечкерека и Велике Кикинде, захваћени идејом деобе земљишта по примеру бољшевичке револуције у Русији.

Земља коју су колонисти добијали била је земља развлашћених велепоседника, али и она која је дотада била општинском власништву. На њима су формирана најбројнија колонистичка села: Војвода Степа, Банатско Карађорђево, Александрово и Војвода Бојовић.

Насеље Војвода Степа настало је на једном од мајура којег су звали Леони. Колонисти су се населили и на суседне мајуре.

 Село, које је добило име по великом војсковођи, формирали су ратници из свих делова Лике, из Попова поља и Љубиња у Херцеговини, из Босанске Крупе, Кључа и Вишеграда у Босни, из околине Будве и Никшића у Црној Гори, из околине Бенковца и Книна у Далмацији, мањи број породица с Баније и Кордуна, али и Срби из српских села која су остала ван граница новостворене краљевине око Темишвара и из варошице Батања у Поморишју у Мађарској, па и колонисти беземљаши из Меленаца, Кумана, Драгутинова – банатских села између Великог Бечкерека и Велике Кикинде.

Укупно су се доселиле 642 породице, од којих 397 породица добровољаца, из 224 различита насеља. Груписали су се у различитим деловима села, насељавајући се по завичајној основи, јер су само уз међусобну солидарност могли опстати на њима непознатом простору и уз скромну помоћ сиромашне државе.

Истражујући прве године насељавања, историчар Мицић је открио да је владало хронично сиромаштво колониста, неприлагођеност простору, честе болести и умирања (добровољачке колоније су називане „колонијама удоваца”).

Историчар Мицић истиче да су сами колонисти имали осећање да врше историјску мисију на простору Баната.

 :)

Сад што су их звали "колонија удоваца".....не знам. У Шумадији кад човека остави жена зову га "бели удовац"!?



-----------------------------------------------------------

Девет деценија од оснивања

Традиционална културна манифестација „Дан села” ове године, од 7. до 11. марта, биће у знаку 90 година од његовог оснивања, а најављени су гости из Берана у Црној Гори с којима Степчани често размењују посете преко Удружења ратних добровољаца 1912–1918. која делују у оба места. Том приликом Беранци Горан Киковића и Благоје Шарић представиће своју књигу „Мило Кењић за слободу и уједињење српског народа”, а наступиће гуслар Слободан Фемић и етно група из Берана.

« Последња измена: Април 11, 2017, 04:56:51 поподне НиколаВук »

Ван мреже Бакс

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 781
  • E-V13 ОРЛ
Одг: Срби у Банату
« Одговор #84 послато: Април 11, 2017, 04:02:50 поподне »
Кад помињасмо на овој теми добровљце  у Првом светском рату, ево једног интересантног чланка о настанку места  Војвода Степа објављеног у листу Политика под називом Село непослушних солунских ратника, 03.03.2012. године.

http://www.politika.rs/scc/clanak/210517/Selo-neposlusnih-solunskih-ratnika

У коме се каже  да је формирање Војводе Степе почело  пре 90 година као део великог процеса колонизације, да су у  највећем броју овде  досељени солунски добровољци који су пре тога доживели епопеје авантуристичког исељавања у САД, одакле су се одазвали зову отаџбине, а неки су на херојски фронт стигли из Русије, пошто су се масовно предавали руској војсци.

Даље  се  каже да је  насељавање Баната између два велика рата проучавао Милан Мицић, и сам потомак солунског добровољца са Баније и  историчар, који је на овој теми развио и докторску тезу.

Према његовим речима, на тлу Баната формирано је 35 колонија које су пред почетак Другог светског рата бројале око 30.000 становника.

Главни колонизациони људски потенцијал нове државе чинили су српски ратни ветерани – добровољци из динарских крајева југословенске државе, за нову државу проверени чином добровољства у Првом светском рату, а потом и српски оптанти из Румуније и Мађарске који су се определили да живе у матичној држави, и колонисти из банатских села, углавном између Великог Бечкерека и Велике Кикинде, захваћени идејом деобе земљишта по примеру бољшевичке револуције у Русији.

Земља коју су колонисти добијали била је земља развлашћених велепоседника, али и она која је дотада била општинском власништву. На њима су формирана најбројнија колонистичка села: Војвода Степа, Банатско Карађорђево, Александрово и Војвода Бојовић.

Насеље Војвода Степа настало је на једном од мајура којег су звали Леони. Колонисти су се населили и на суседне мајуре.

 Село, које је добило име по великом војсковођи, формирали су ратници из свих делова Лике, из Попова поља и Љубиња у Херцеговини, из Босанске Крупе, Кључа и Вишеграда у Босни, из околине Будве и Никшића у Црној Гори, из околине Бенковца и Книна у Далмацији, мањи број породица с Баније и Кордуна, али и Срби из српских села која су остала ван граница новостворене краљевине око Темишвара и из варошице Батања у Поморишју у Мађарској, па и колонисти беземљаши из Меленаца, Кумана, Драгутинова – банатских села између Великог Бечкерека и Велике Кикинде.

Укупно су се доселиле 642 породице, од којих 397 породица добровољаца, из 224 различита насеља. Груписали су се у различитим деловима села, насељавајући се по завичајној основи, јер су само уз међусобну солидарност могли опстати на њима непознатом простору и уз скромну помоћ сиромашне државе.

Истражујући прве године насељавања, историчар Мицић је открио да је владало хронично сиромаштво колониста, неприлагођеност простору, честе болести и умирања (добровољачке колоније су називане „колонијама удоваца”).

Историчар Мицић истиче да су сами колонисти имали осећање да врше историјску мисију на простору Баната.

 :)

Сад што су их звали "колонија удоваца".....не знам. У Шумадији кад човека остави жена зову га "бели удовац"!?



-----------------------------------------------------------

Девет деценија од оснивања

Традиционална културна манифестација „Дан села” ове године, од 7. до 11. марта, биће у знаку 90 година од његовог оснивања, а најављени су гости из Берана у Црној Гори с којима Степчани често размењују посете преко Удружења ратних добровољаца 1912–1918. која делују у оба места. Том приликом Беранци Горан Киковића и Благоје Шарић представиће своју књигу „Мило Кењић за слободу и уједињење српског народа”, а наступиће гуслар Слободан Фемић и етно група из Бера

Моје село и мој наставник историје...

А што су их звали "колонија удоваца"?
Па, зато што су људи масовно умирали, а поготово жене. Често није било лекара, јер су лекари углавном били Немци или Мађари из околних села, а у то време отићи до суседног села било је као данас отићи до суседне државе. Села су насељавали кршни ратници међу којима је слабо било високо образованих (мада није било неписмених, што је важно истаћи!), али су, рецимо, умели да се лече народним лековима. Мој прадеда је, ето, умео да намешта поломљене кости и завија их у претечу данашњег гипса (то су углавном биле даске обмотане крпама). У суштини, мој прадеда је био самоуки ортопед.  8)
« Последња измена: Април 11, 2017, 04:04:38 поподне Бакс »
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже P56

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 319
Одг: Срби у Банату
« Одговор #85 послато: Април 11, 2017, 04:22:58 поподне »
Моје село и мој наставник историје...

А што су их звали "колонија удоваца"?
Па, зато што су људи масовно умирали, а поготово жене. Често није било лекара, јер су лекари углавном били Немци или Мађари из околних села, а у то време отићи до суседног села било је као данас отићи до суседне државе. Села су насељавали кршни ратници међу којима је слабо било високо образованих (мада није било неписмених, што је важно истаћи!), али су, рецимо, умели да се лече народним лековима. Мој прадеда је, ето, умео да намешта поломљене кости и завија их у претечу данашњег гипса (то су углавном биле даске обмотане крпама). У суштини, мој прадеда је био самоуки ортопед.  8)

Па види у чланку се, између, осталог и говори о њиховом тегобном животу као колониста, но оставио сам оном кога стварно то интересује као тема, да сам прочита чланак.

Ја (какав сам) пренео бих га целог, али сам добио опомену (трудим се да је поштујем и скраћујем  причу), мада се у том скраћивању понекад изгуби срж и чар или бит чланка ......

Ван мреже vojislav.ananic

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 862
Срби у Банату
« Одговор #86 послато: Април 11, 2017, 06:43:41 поподне »
Банат је увек имао велики значај, и код деоба и код буна и сеоба.

http://www.carsa.rs/srbi-banatske-igre-rumunija/


Ван мреже P56

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 319
Одг: Срби у Банату
« Одговор #87 послато: Април 11, 2017, 07:15:01 поподне »
Банат је увек имао велики значај, и код деоба и код буна и сеоба.

http://www.carsa.rs/srbi-banatske-igre-rumunija/


Хвала на чланку.

Сви трeба, нe  Само Срби из Војводинe  (јeр сви смо сe  сви ту однeкуд стeкли, а скоро упокојeни профeсор Јанковић јe говорио да смо ми ту одвајкада)  да прочитамо мемоарe Панчевца Светислава Светe Радуловића.

Ван мреже P56

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 319
Одг: Срби у Банату
« Одговор #88 послато: Април 11, 2017, 07:22:20 поподне »
Са  теме Пописи Срема и малог сремског села Сурдука, покренуо Делија.

Мислим да и на овој теми ови линкови могу бити корисни.


http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1993.0;topicseen

1. http://adatbazisokonline.hu (1715, 1720)
2. https://hungaricana.hu (1767)
3.. https://familysearch.org/search/catalog/450353?availability=Family%20History%20Library (1828)

Ван мреже Делија

  • Гост
  • *
  • Поруке: 16
Одг: Срби у Банату
« Одговор #89 послато: Април 18, 2017, 03:39:00 поподне »
Са  теме Пописи Срема и малог сремског села Сурдука, покренуо Делија.

Мислим да и на овој теми ови линкови могу бити корисни.


http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1993.0;topicseen

1. http://adatbazisokonline.hu (1715, 1720)
2. https://hungaricana.hu (1767)
3.. https://familysearch.org/search/catalog/450353?availability=Family%20History%20Library (1828)

http://freepages.genealogy.rootsweb.ancestry.com/~banatdata/DDB/Banat%20Family%20History%20Series%20Book%20VI.pdf

Ово такође није лоше,за своје лично нисам ништа пронашао али може бити од користи.У питању су пописи 61. , 29.  и 33. регименте ,колико сам видео има некаквих података из књига венчаних и пописи ваљда војника који су преминули као рањеници у болницама широм Баната,од Арада па на даље.У питању је период од 1800.године па до средине 19.века,наведена је година рођења ,ступања у војску и смрти ако сам добро похватао све.
« Последња измена: Април 18, 2017, 03:42:02 поподне Делија »

Ван мреже P56

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 319
Одг: Срби у Банату
« Одговор #90 послато: Април 20, 2017, 07:57:41 поподне »
У знак сeћања на нашeг Рашу Попова, лалу из Мокрина, дивног и драгог Банаћанина, Бeограђанина и  Србина, прeминулог 19.04.2017.годинe у Бeограду.

Радивој Раша Попов јe рођeн 1933.годинe у Мокрину, од оца Пeтра (1907-1978) и мајкe Даринкe (рођ.1909), који су изродили још два сина Душана (1930-2012) и Лазара (рођ.1932).
Дeда по оцу му јe био Сава Попов (умро 1954.годинe), а баба по оцу Мeланија Филипов -Кукавицe (умрла1945.годинe) из Бeодрe (данас Ново Милошeво), рођeна од оца Пeтра и мајкe Анe.
Раша Попов јe по мушкој линији био родом из Мокрина од рода Попових - Кршиних, слава Свeти Стeфан.




Прeдраг

У Бeограду 20.04.2017.годинe

« Последња измена: Април 24, 2017, 11:30:22 поподне Amicus »

Ван мреже P56

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 319
Одг: Срби у Банату
« Одговор #91 послато: Април 20, 2017, 08:04:05 поподне »
SEĆANJE RAŠE POPOVA: Jedno Badnje veče u Mokrinu pre 70 i kusur godina...
http://zena.blic.rs/Porodica/38090/SECANJE-RASE-POPOVA-Jedno-Badnje-vece-u-Mokrinu-pre-70-i-kusur-godina



Uživajte u sećanjima na Mokrin pre 70 i kusur godina...
 
Božićna ustreptalost u srcima nas dece počinjala je petog januara, na Tucindan. “Deco, danas se ne smete tuć! Jer ćete se tući cele godine.“
 
Komšija, seljak, izjutra donosi naviljak slame za svinju. U našoj kući redovno su na Tucindan klali svinju. Dolazio bi nam stric Čika Vesa - slamom bi pokrio truplo zaklane svinje. Kad potpali
slamu, ona bukne visoko i „oprlji“ čekinje“. Čika Vesa otfikari rep i vikne nas decu, da dođemo po „oprljeni rep“. Mi smo ga u slast glodali, onako kako danas deca žvaću gumu.
 
Sutradan, na Badnji dan, opet bi nam komšija donosio golemi naviljak slame. Unosio ga je pravo u sobu gde je sto za večernju trpezu. Mi smo radosno čupali slamu i razvlačil i je po patosu! Niko nas nije grdio što pravimo nered u sobi. To se od nas očekivalo! Valjali smo se po slami sve do večeri.
 
Mama je sva uznemirena, od podneva sprema večeru. Bila je to posna večera, bez masti. Pasulj kuvan na goloj vodi, kuvane suve šljive. I naše omiljeno testo s makom.
 
Vrhunac zadovoljstva nastupa kad se završi sveta večera. Mi deca smo imali pripremljen alat za krunsku igru večeri. Svako je iz gomile starih maminih svilenih čarapa još jutros uzeo po jednu
za sebe. Otac iz korpe pune oraha zahvata koštunjave plodove i baca ih prema nama u slamu!
 
Orasi se zavlače pod slamu, mi se bacamo ka mestu gde je plod odleteo, tražimo ga, i pobednički trpamo u čarapu. Bacamo se po slami za orasima koji doleću sa svih strana. Bacamo se kao golmani.
Sloj slame smo debelo naslagali, da se ne izubijamo. Dno čarape je nabubrilo, podižemo je uvis i odmeravamo da vidimo koliko smo dosad plodova nalovili. Sveća na stolu dogoreva, a mi se gnjuramo po slami i njom pokrivamo. Sakrivamo se pod njom. Svako grli svoje blago,
orahe badnje večeri.
 
Čekamo sutrašnji dan i božićnu česnicu u kojoj će se kriti dinar. Koji od nas trojice dobije komad sa dinarom, biće najsrećniji. To će nam blago biti milije od onog iščeprkanog iz slame. Mama nam objašnjava otkud tu slama. „Ove noći se rodio Isus,u štali kod Vitlejema. Bogorodica je bebu, čim ju je rodila, položila na slamu“.
Cele večeri razbijamo orahe i jedemo jezgra. Srećni smo kao nikad.

Badnje veče je puno blaženstva i čudnih prizora i zadovoljstava.
 
« Последња измена: Април 24, 2017, 11:30:37 поподне Amicus »

Ван мреже Amicus

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2438
  • I1 P109
Одг: Срби у Банату
« Одговор #92 послато: Април 20, 2017, 08:37:03 поподне »
Данас се не бисмо знали порадовати ни некој чувеној белгијској чоколади.

А некад су се деца радовала, па зачуђујуће дође и помислити, али језгру од ораса. ???

Ван мреже P56

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 319
Одг: Срби у Банату
« Одговор #93 послато: Април 20, 2017, 09:18:19 поподне »
Данас се не бисмо знали порадовати ни некој чувеној белгијској чоколади.

А некад су се деца радовала, па зачуђујуће дође и помислити, али језгру од ораса. ???

Да, баш тако! И све је на дохват руке!
А опет све мање младих налази себи животног друга и све је мање деце. А и када их изродимо, "кваримо их" са ко зна чиме све не.

Пуно си тога рекао у мало речи.

Ван мреже P56

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 319
Одг: Срби у Банату
« Одговор #94 послато: Април 20, 2017, 10:08:10 поподне »
Данас се не бисмо знали порадовати ни некој чувеној белгијској чоколади.

А некад су се деца радовала, па зачуђујуће дође и помислити, али језгру од ораса. ???
<a href="https://www.youtube.com/v/sxUuJNpLOxo" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/sxUuJNpLOxo</a>

Раша Попов: Живот је сладак брате

Po čemu je čika Raša pravi "Lala"?

- Moja pokojna žena Radojka, u vreme dok smo živeli sa mojom porodicom, otkrila je šta je glavno lalinsko: kada im preti opasnost skreću pažnju na nešto sasvim sporedno.
« Последња измена: Април 24, 2017, 11:28:50 поподне Amicus »