Аутор Тема: Кричи J2b M205  (Прочитано 334106 пута)

Ван мреже Синиша Јерковић

  • Аскурђел
  • **********
  • Поруке: 3941
  • I2-PH908
Одг: Кричи J2b M205
« Одговор #20 послато: јун 05, 2013, 11:47:03 поподне »
Занимљиво. Колико сам схватио, он тврди да је из Климента и да припада Е1б1? Могуће да је староседелац неки и  не спада у ову грану која се доселила из Херцеговине. Ако је уопште ово права верзија, наравно. :)

Не мора значити да је читаво племе истог генетског поријекла. На Косову има доста придружених племену Климента који суштински то нису. Имам негдје на нету књигу о Малесији, па ћу погледати како је ишло грањање братстава код Клименти.

Најбоље би било кад би се Карађорђевићи тестирали. Како год, све ово што смо овдје написали, ипак ми говори да ту нешто има.

Ван мреже Синиша Јерковић

  • Аскурђел
  • **********
  • Поруке: 3941
  • I2-PH908
Одг: Кричи J2b M205
« Одговор #21 послато: јун 10, 2013, 12:39:58 пре подне »
Малоприје прочитах да су херцеговачки Албијанићи такође од бана Јелачића, оног херцеговачког , не хрватског и исто се вежу са Травунјанином Павлимиром. У њиховом предању се каже да су од петорице браће Албијанићи у Баљцима у Билећи, Гргури у Гацку, Јокановићи у Тријебову и да су два преостала брата завршила, један у Морачи, а други у Албанији. Ово напомињем због предања Клименти, да је Климен дошао из Мораче.

Интересантно је да се ови Јелачићи у овом предању помињу као савезници Павла Раденовића у сукобу са Сандаљем Хранићем у 14. и 15. вијеку и да је пораз Раденовића у том сукобу био и повод за растур Јелачића од којих су једни завршили у Албанији.

Ван мреже Синиша Јерковић

  • Аскурђел
  • **********
  • Поруке: 3941
  • I2-PH908
Одг: Кричи J2b M205
« Одговор #22 послато: јун 10, 2013, 02:54:59 поподне »
Можда то нисам спомињао, али најлакши начин да распознамо Ј2б М205  унутар осталих Ј2б јесте карактеристична вриједност 14 на маркеру 437. Остала Ј2б има на том маркеру вриједност 16 и више.

Малоприје сам гледао на овом задњем истраживању у Италији Ј2б М205. Има их тек четири на југу Италије, али нису ни приближно слични балканским.

На основу претходних истраживања изгледа да је Ј2б ипак најзаступљенији код Срба, има га и код Македонаца, па и код херцеговачких Хрвата, али га нема код Албанаца.

Ово је коментар са руског форума на енглеском, а везан за Ј2б М205:

"It seems this branch of J2b is not well studied around the world. According to the map publishes on Gentis.ru, it is more common In Western Anatolia and South Eastern Balkans.
However, I think a distinctive "Balkan" cluster exists with 392 = 12. It is more common in the Western Balkans, particularly in ex-Yugoslavia. There are also a few Bulgarians in the Bulgarian DNA project, and according to the latest study "Y-Chromosome Diversity in Modern Bulgarians: New Clues about Their Ancestry", those shown as J-M12* should be M205 according to the published haplotypes.
Interesting, those haplotypes are almost identical, as you can see in the Serbian DNA project. Furthermore, J2b2 seems to be more common among Greek/Albanians, while J2b1 among Slav speaking on the Balkans.
http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/
I am wondering who may have brought J2b1 on the Balkans, could it be a sign of Slavic expansion, or just genetic drift?"

Драго нам је што наш Српски днк пројекат прате и на иностраним форумима.
« Последња измена: јун 10, 2013, 02:57:32 поподне Синиша Јерковић »

Ван мреже Александар Невски

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 897
  • Спаси не, Господи, смрада содомскога из Немањине
Одг: Кричи J2b M205
« Одговор #23 послато: јун 11, 2013, 10:10:15 пре подне »
Значи Ј2б1 М205 је или староседелачка (илирска), или је дошла на Балкан са Словенима?

У сваком случају и међу Словене је морала доћи однекуд са југа. :)

Уколико йе тачно да йе Й2б М205 готово непостойећа међу Албанцима, то би могао бити добар разлог за прѣдпоставку њенога словенскога, или другога сѣвернога порѣкла (рецимо са подручя данашње Румунийе). Трѣбало би йош провѣрити њено присуство у Италийи, Енглеской, али и међу сѣвернима словенскима народима. Италия йе ту врло важна, можда и кључна, због значайнога помѣрања становништва са Балкана ка Риму и уопште ка Италийи у раздобљу Римскога царства (кажу да йе 17 римских царев рођено само на подручйи данашње Србийе!). Врло мала, готово беззначайна учестаност динарске лозе у Италийи (мање од 1%) йе кључни, ако не и найважнийи доказ да йе она донета Словеними на Балкан и да йе прѣ сеобе Словенъ ту нѣйе било. Трѣба провѣрити йесте ли то случай и са М205.
Што се тиче примѣдбе да йе и у том случайу Й2б - М205 морала некада стићи са йуга до колѣвке Словенъ, то важи исто и за све остале хаплоскупине. Све су оне тамо стигле са йуга, ранийе или каснийе. :-)
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Синиша Јерковић

  • Аскурђел
  • **********
  • Поруке: 3941
  • I2-PH908
Одг: Кричи J2b M205
« Одговор #24 послато: јун 11, 2013, 08:26:50 поподне »
Да ли неко зна у ком проценту је заступљена хаплогрупа Ј2б1 М205 у источној и јужној Македонији?

На истраживању из 2008. дати су подаци за македонске Грке који имају 3,5% Ј2б М205, скоро исто колико и босански Срби 3,7% и херцеговачки Хрвати 3,4%. Интересантно је да Ј2б М205. нема међу Мађарима, Словенцима и сјевероисточним Италијанима.
Иако у овом истраживању није тестиран М205 већ онај Ј2б који није М241 и М280 ипак је сасвим сигурно да је главнина тог Ј2б  М205.

Има га нешто и међу Чесима и Украјинцима, али то не треба да  нас наведе на закључак да је Ј2б М205 словенског поријекла. То је прилично стара грана Ј2б хаплогрупе и има вјероватно доста давно одвојених неповезаних грана. Видио сам да оно пар италијанских хаплотипова нису блиски са овим нашима. Једина јасна веза је између бугарских и наших Ј2б М205 хаплотипова.

Ј2б као неолитско становништво могли су у мањем проценту бити инкорпорирани и у Словене, не треба заборавити неолитску трипољску археолошку културу у Молдавији и Украјини. Али исто тако Ј2б може бити инкорпориана у све народе који су прије или касније пролазили овим просторима.

Треба погледати румунске хаплотипове које је Бане поставио скоро на теми о И2а Динарику.

Ван мреже Синиша Јерковић

  • Аскурђел
  • **********
  • Поруке: 3941
  • I2-PH908
Одг: Кричи J2b M205
« Одговор #25 послато: јун 11, 2013, 08:46:45 поподне »
Ево сад сам погледао хаплотипове у Румунији, Бугарској и Украјини. Оно Ј2б што тамо има су скоро па сви М241.

Ван мреже Александар Невски

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 897
  • Спаси не, Господи, смрада содомскога из Немањине
Одг: Кричи J2b M205
« Одговор #26 послато: јун 11, 2013, 08:59:48 поподне »
Занимљиво је то што помињеш Румунију, зато што баш тамо постоји особа која има идентичних 12 маркера као и ја. :)

Я имам двойицу са потпуним поклапањем на 12 ознака. Йеднога у Бугарской и другога у Пољской.

Но, да се вратимо на Й2б1 - М205. Тешкоћа са њом йе што йе она веома рѣтка, на ФТДНА Й2 подухвату она чини само незнатан дѣо узорака. Укупно 30, што йе много мање него брой узорака за Й2б2. Због тога йе сада и тешко одредити гдѣ йе њено извориште. Можда ће се нешто моћи урадити када их буде било више. Но, мени йе веома значаян податак да йе има найвише у Йужних Словена. То би нешто могло значити.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Синиша Јерковић

  • Аскурђел
  • **********
  • Поруке: 3941
  • I2-PH908
Одг: Кричи J2b M205
« Одговор #27 послато: јун 11, 2013, 09:28:35 поподне »
Ј2б М205 свакако није словенска, нема је код Пољака (провјерио сам).Да је дошла са Словенима морала би на овај или онај начин закачити Пољску.

Али је интересантно да је има на Сицилији, Турској, Блиском истоку, али што је још чудније у Француској и Шпанији.

Сад видим да си поставио карту, не знам шта им представља круг у центру Русије.

Ван мреже Синиша Јерковић

  • Аскурђел
  • **********
  • Поруке: 3941
  • I2-PH908
Одг: Кричи J2b M205
« Одговор #28 послато: јун 11, 2013, 09:52:19 поподне »
Не знам зашто је обележен тај део на карти. То је наводно Ј2б1 М205.

Вероватно су у питању неки староседеоци (на овим просторима), Трако-Илири, мада ја нисам толико упућен, зато ме занима Ваше мишљење. :)

Има свакаквих карата, мислим да су се на овој карти повели за информацијом о постојању Ј2 хаплогрупе код Чуваша у поволжју, али то нема везе са Ј2б М205. Гледао сам сад на руским форумима, па чини ми се да су и тај податак тамо спомињали као грешку.

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 600
Одг: Кричи J2b M205
« Одговор #29 послато: јун 11, 2013, 11:11:12 поподне »
Нисам сигуран да ли добро разумем стабло Ј2б групе: Да ли је М205 настао из М12, његова млађа подгрупа као и М241?
Ако јесте, онда то можда објашњава повећано присуство Ј2б М12 на Балкану и сев. Индији. Можда је та грана Ј2б пратила Аријевце (неко сарматско / скитско племе) у походима на исток. Руменило прати северозападни правац из којег су наводно Аријевци и ушли у Индију и долину Панџаба.
Карта која се односи само на М205, с друге стране, указује да би њено порекло било на просторима где су, историјски гледано, живели Фригијци, Лиђани, делом Трачана, можда егески Македонци и уопштено област грчких колонија на западним обалама Мале Азије. Чини ми се да је М205 типична ист.балканска и анадолска група и да су њени носиоци описани код Херодота  :)
С друге стране, примећујем да руменила М205 има и у дан. Русији, приближно тамо где су били и Скити, сродиници Сармата. Према једној теорији, Скити су најпре живели јужно од Рипејских планина тј. Урала па су се покренули на запад. Такође, Скити се доводе у везу са Сакима у централној Азији, а простор који су Саки насељавали се поклапа са картом за М12. Скити су сигурно били мешавина разних група, вероватно Р1а доминантно, али на основу приказане карте можда је било и неких Ј2б М205. Мада, ако је та мрља у Русији грешка онда је јасно и да нема М205 међу тим Скитима и њиховим племенима. Што ми је и прихватљивије за М205 :D
Да ли је могуће да су међу том Р1а масом (тзв. Аријевци) биле и неке Ј2б заједнице (М12) из којих је временом настала и ова М205? Да ли су ти М12 били ''мањи коалициони партнер'' Скито-Сармата тј. њихових предака који су ишли на исток?
Ово питам гледајући карту, али се не разумем довољно у те разне огранке хаплогрупа, где је и када нека настала  :-\ . Рекао би да Ј2б М205 није учествовала у тзв. Сеоби народа већ је ту знатно дуже. Само је питање да ли су у Херцеговини живели још од антике или су тамо дошли у средњем веку. Вероватно постоји више родова који припадају М205, а који нису јако блиско повезани па су и у различито време мигрирали (нпр. Јелаче су могли бити у Херцеговини још у раном средњем веку, а неки други су дошли тек после 14.века у повлачењу пред Турцима).
Посебно ме чуди да је та Ј2б М12 заступљена у читавој Индији, а не само на северу где би потомака Аријеваца требало бити највише.
« Последња измена: јун 11, 2013, 11:15:04 поподне Александар М. »
Икавац

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 600
Одг: Кричи J2b M205
« Одговор #30 послато: јун 12, 2013, 06:55:32 пре подне »
Ј2б М205 свакако није словенска, нема је код Пољака (провјерио сам).Да је дошла са Словенима морала би на овај или онај начин закачити Пољску.

Али је интересантно да је има на Сицилији, Турској, Блиском истоку, али што је још чудније у Француској и Шпанији.

Сад видим да си поставио карту, не знам шта им представља круг у центру Русије.
Да ли би онда ти Ј2б трагови по Медитерану били од Феничана и њихових колонија? Балкански Пелазги (Пеласти) би требали бити исти или врло сродни са блискоисточним Феничанима ...
Икавац

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6237
Одг: Кричи J2b M205
« Одговор #31 послато: јун 14, 2013, 02:33:10 поподне »
Преносим информације које сам добио од тестираних Јурчевића (Ј2б1 М205) из Студенаца (Хрватска, околина Имотског, на граници БиХ).

Ова грана Јурчевића се, према црквеним подацима, помиње у Студенцима још 1796. године.

Једни су се иселили у околину Витеза, у 19. веку.

Сматрају да су даљим пореклом из Омиша, где је раније било пуно Јурчевића.

Омиш је био јако гусарско упориште и битни путеви су заиста ишли туда, преко Студенаца, па даље у средњу Босну.

Ја сам на интернету пронашао сличне податке. Помињу се већ у 17. веку у тим крајевима:

" Najstariji spomen o Jurčevićima je onaj 1686. godine, kada se u zbjegu stanovnika Studenaca, koji će se zaustaviti u Kučićima poviše Omiša, nalaze dvije obitelji: Tomina s 13 i Lukina s 9 ukućana. Te se godine u zbjegu stanovnika Zagvozda, koji će se zaustaviti na području Brela nalazi i 8-člana obitelj Mije Jurčevića. Zagvoški Jurčevići su se iz izbjeglištva vratili, pa su od njih postali današnji Jurčevići na Makarskom primorju, a dio koji se vratio u Lokvičiće promijenili su prezime u Jurič. "

У Имотском налазим Јурјевиће римокатолике, али и оне који славе Ђурђевдан и Никољдан.

« Последња измена: јул 30, 2014, 05:14:17 поподне Небојша »

Ван мреже Љубомир

  • Гост
  • *
  • Поруке: 12
  • Ј2б1 М205 антички Србин
Одг: Кричи J2b M205
« Одговор #32 послато: јун 16, 2013, 01:18:26 пре подне »
Када се већ поменуо serbiancafe, наишао сам на један интересантан одговор који можда може да буде од користи у циљу премошћавања временских разлика појављивања значајних личности и породица за које се сумња да имају ову хг. У питању су исечци на одговoр који је дао коментатор pavlimir_ratnik (Edukator):   

Klimente su srpski rod ,potice od Pavlimira Ostrivojevica Ratnika od Trebinja i ta porodica postoji i danas... Па наставља: ... Ovo se pleme zove tako,sto slave slavu sv, Klimenta papu rimskog koja po novom kalendara pada 8 decembra Karadjordjevici su slavili tu slavu i promenili su je ,tako da sada slave svetog Andreja Prvozvanog, koji je bio arhiepiskop Sirmijumski, zapravo posle svetog Agronika, koji je pio prvi arhiepiskop ne samo kod Srba, no uopste u Hrišćanstvu... JOS mnogi rodovi slave ovu slavu u Sumadiji,bas u okolini Topole i koji su bliski rodjaci Petrovica,(Karadjordjevica). Inače bliski rodovi ovima su još i Jelacici, ,LJubibratici,Vitkovici, Sokolovici,Smatra se da su ove porodice potomci od Pavlimira Ostrivojevica, kojega u Narodu još zovu i Beli Pavle, Beli od ono Bello,sto na latinskom znaci belo...(Да би се на крају исправио)... PS; bellum na latinski znaci rat, ne belo   

Читајући историју Требиња на википедији, овај коментар има смисао и долази до подударања резултата наших истраживања:   

Trebinje je kroz vjekove imalo burnu istoriju . Ovuda su još od rimskog doba vodili važni trgovački putevi, a posebnu ulogu svakako je imala i blizina Dubrovnika, godinama jednog od vodećih trgovačkih centara na ovom dijelu Balkana. Trebinje se prvi put spominje u X vijeku kod Konstantina Porfirogenita pod nazivom Tribunia, koji se kasnije promijenio u Travunija. Današnji naziv datira iz XVI vijeka. Najstariji stanovnici Trebinja bila su plemena Ilira , Tračana i Grka.

Iliri - Naseljavali su srednji i sjeverozapadni dio Balkanskog poluostrva i poznati su kao najstariji stanovnici stare Travunije.   

Око Илира макар нема дилеме, јасно је да су они власници кромањонског И2аДинарик југ хаплотипа.   

...Grci - Naseljavaju se u primorju uz Ilire u VII vijeku p.n.e. Oni su osnovali jedno naselje na Hvaru, a zatim Epidaurus - Cavtat, Trangurion - Trogir i dr. Iz ovih naselja prodirala je grčka kultura duboko u unutrašnjost zemlje. Dokazi o prisustvu Grka na ovim prostorima nalaze se u topografskim imenima. Na primjer ime naselja Lastva pored Trebinja potiče od grčke riječi Leusinium. I ime planine Leotara iznad Trebinja je takođe Grkčkog porijekla (Leutar ili Levtar potiče od komparativa grčke riječi leios = svijetao-go; u komparativu leioteros = svjetliji). Dakle pravilan naziv za ovo brdo jeste Leutar, a ne Leotar, ali u narodu ipak preovlađuje Leotar.   

На основу података које је изнео Небојша за Јурчевиће, лако се може закључити да ово условно грчко насељавање од пре скоро три миленијума има везу са њима, а можда и са свима осталима из те хг. Условно, јер тадашњи антички Грци можда имају много мање сличности са садашњим Грцима него са нама Србима, што ће надам се и популаризација днк анализа показати, тако да ће тежиште ове хг пребацити на западни Хелм. 

Тражећи више података о овој хг, закључујем да је на овом форуму највише разрађена тема, самим тим што се на упит мени који нисам тренутно у Србији јавља на првој страни google претраживача. Ништа ми друго не преостаје, већ да тражим одговоре у оквиру овог форума. Што се тиче осталих извора и дискусија, видим да је Бугари својатају као део трачког етноса и његову највећу процентуалну експанзију везују за антички период, митомански присвајајући разне историјске личности. Приликом разраде проблема ослањају се на сиромашне податке са ових подручја, тако да резултат највероватније није меродаван, јер им је узорак мали, а резултати нису повезани на основу племенских веза и историографских чињеница. 

Што се читања карата простирања тиче, базе података из којих се ваде просторни упити немају довољно података са простора где су такве анализе још увек скупе за просечно радозналог човека, тако да се ово подневље буди захваљујући пројектима као што је овај. Имам осећај да ће се тежиште ове хг померати лагано ка нашем подневљу, како днк анализа буде приступачнија.   

Са друге стране разне групе га дефинишу као greco-latin хг. Међутим, развојем истраживања и откривања нових података долази до логичких закључака, а то је да има основа још једна теза, да се овде ради о serbo-antic, србоантичкој хг.   За ову тезу постоји логичано образложење у томе што је простор Херцеговине више миленијума насељен, дакле много пре него што је тај простор постао стратешки интересантан, а да уопште није био повољан за развој заједница. Дакле, сигурно се нико није доселио у Херцеговину јер је она пружала више могућности за бољи живот, тако да је логичније да је расељавање ишло из тог епицентра, а да се живот у том подручју развијао независно, и то у суровим условима какви су ту важили.

Што се тиче средњег века, у прилог тој тези иде и чињеница да је у том подневљу слављен Св. Климент. Сходно томе да је тај светас један од папа, може се закључити да се славио и у периоду пре раздвајања хришћанске цркве. Како су само Срби имали обичај славе, лако се закључује о којем народу је реч. У прилог томе да је и пре раздвајања хришћана постојало братство Љубибратића иде и чињеница да је аустријском генералу Хијерониму Љубибратићу Марија Терезија 1760. године признала требињско властеоско порекло од 1010. године са реновираним њиховим старим грбом. Напомиње се такође да се већина братства након Турског освајања раселила, углавном у правцу Славоније (и Баније) и Конавла. (извор: Научни рад Саво Пујић, Ономатолошки прилози 18, београд, 2005).   Ово је још један доказ који иде у прилог томе да се утицај ширио из правца Херцеговине, а не обрнуто. Како је и Скадар пружао сличне могућности као и Дубровник, с том разликом што братство са тим центром није никада било на ратној нози, сигурно је миграција једног, можда и већег дела је ишла у том правцу, самим тим што је ближе него Крајина. Како је то подручје задржало славу, па чак и назив, могуће је да је та миграција била у 11. веку, и како су прешли под Римску цркву, нису ни мењали ни славу ни назив.   Са друге стране, херцеговачко братство је пришло православљу, па је то највероватнији разлог промене славе, јер је св. Климент исувише римски.   

Е сада, како би открила још нека карика у том ланцу развоја хг која посебно недостаје у периоду од пре окупљања око јединственог презимена, и сазнало још више о тој очигледно оригиналној лози потребно је да се ослањамо на сваки податак који имамо. Ако су већ оскудни писани записи и нема днк података, можда може помоћи скуп личних имена која су давана. Имена и топоними сигурно имају неку симболику и представљају врата за дубљи улазак у ризницу живота у далекој прошлости. Само да подсетим на нека из тог окружења: Мијо, Симо/Симеон, Саватије Страхиња, Рохан, Остоја, Куделин, Радоња, Јунко, Даучо, Иваниш, Милкус, Прибил, Богета, Медвед. Мени ова имена делују архаично.   

И док чекамо још историографских података и нових днк резултата, поготово од познатих лоза за које се сумња да припадају овој хг, на основу досадашњег увида у породице које припадају овој хг, а део су великих и познатих племена и братстава, може се већ сада закључити да је проценат ове хг у Српском днк пројекту расти.
« Последња измена: јун 16, 2013, 01:21:16 пре подне ljubomir »

Ван мреже Синиша Јерковић

  • Аскурђел
  • **********
  • Поруке: 3941
  • I2-PH908
Одг: Кричи J2b M205
« Одговор #33 послато: јун 17, 2013, 09:14:22 пре подне »
Занимљива теорија. Нема још довољно доказа за неке озбиљније тврдње, али видећемо у ком ће се смеру развијати даље истраживање ове ХГ.

Додао бих неке информације о презимену Делић, које нисмо довољно обрадили. Разлог је јасан, немамо на основу чега да радимо. Није уписана слава, а ни конкретно место порекла, знамо само да је тестирани из Србије.

Занимљиво да је Синиша у једном од претходних текстова поменуо да су Делићи пореклом из Климента.  Ово не чуди, с обзиром на досадашње резултате.

Међутим, у Херцеговини постоји разгранат род Делића. Херцеговина је иначе дала пуно становништва свим крајевима, па и Србији (нарочито лево од Мораве).

Једни Делићи воде порекло из Пиве.

Мени су занимљиви и Делићи из Босанске Крајине (Поуње) и Херцеговине, који памте да су дошли веома давно из Црне Горе и да су део Мрњавчевића. Што опет упућује на Куче и цео тај крај.

Делићи се иначе помињу као православна породица у Љубушком, заједно са ВИТКОВИЋИМА. Овде се већ приближавамо и крајевима из којих потичу Јурчевићи.

Треба установити тачно порекло Годијеља. Једни тврде Црмница, други Предиш (Бјелице). Ако је тачна ова друга верзија, онда је порекло ове ХГ несумњиво из Херцеговине.

Даље порекло тек треба утврдити.


Покушавао сам да направим неко мало филогенетско стабло ових породица које су М205. Додуше на малом броју маркера (осам) које су сви тестирали, па нема неких спектакуларних резултата. Како год , мислим да се и из опште групе издваја јасно подгрупа коју бих назвао српскокрајишком и у коју спадају: Илић, Лакић и Новаковић. Карактеристична мутација им је на маркеру 385б од модалног 19 на 18 код Лакића и Илића и даље још на 17 код Новаковића.

Друга група је она коју чине Стојановић и Делић са мутацијом на маркеру 439 са модалног 12 на 13.

Из опште групе се свако са својим мутацијама издвајају Мрђеновић, Гајић и Павков.

Значи сви остали су практично једнаки на 8 маркера и представљају модал или коријен, а то су: Крљић, Јелача, Чирко, Јурчевић, Мијовић, Пејановић, Сајић.

Затим сам проанализирао само оне који су тестирани на 37 маркера: Чирко, Јелача, Јурчевић, Стојановић, Делић.

Као најближи модалу, коријену појављује се хаплотип Чирка, католика из Ливањског Поља којима су најближи Јурчевићи и Јелаче. Стојановић и делић су мало даља издвојена група, али опет прилично блиска овима.

Укратко, заједнички предак свих ових породица је сасвим сигурно живио не даље од средњег вијека, јер Чирко се са Јелачом и Јурчевићем разликује у само два маркера на 37 маркера.

Ако би по овоме закључивали, мени се чини Херцеговина као најлогичније мјесто поријекла. Недостају нам још дужи хаплотипови Годијеља.
« Последња измена: јун 17, 2013, 09:25:09 пре подне Синиша Јерковић »

Ван мреже Kor

  • Порекло
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 669
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Кричи J2b M205
« Одговор #34 послато: јун 17, 2013, 05:41:13 поподне »
Одличан посао, Синиша. Сада бар постоје какви-такви подаци везани за хаплогрупу J2b, која не спада у оне о којима постоји знатно више података.  Још ћемо морати временом да видимо колика је повезаост тих хаплотиповима са средњом Европом, пошто си већ рекао да не постоји блиска веза са онима који се налазе у Италији. То је у  сваком случају врло важан податак за процес реконструкције миграција.

Ван мреже Број 1

  • Уредник
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1376
Одг: Кричи J2b M205
« Одговор #35 послато: јун 18, 2013, 04:03:45 поподне »
Јелаче из Варивода славе Светог Ђорђа. Случајно сам пре два дана био код Миће Јелаче у Батајници, па га питао. Иначе, Мићо прави првокласно вино, по рецептури из завичаја :)

Ван мреже Синиша Јерковић

  • Аскурђел
  • **********
  • Поруке: 3941
  • I2-PH908
Одг: Кричи J2b M205
« Одговор #36 послато: јун 18, 2013, 05:51:02 поподне »
Ето сада имамо и потврду да Јелаче славе управо Ђурђевдан. Оно што нисмо знали је то да праве добро вино. :)

Иначе, Јелача (Ђурђевдан) има пуно и у западној Босни. Претпоставка је да су се ту доселили из Далмације, где их има са истом славом.

За ове Јелаче Милан Карановић каже следеће (ово већ указује на даље порекло):

" Pađani-Ilići-Lončari slave Đurđevdan, kome je posvecena i crkva u Pađanima u Dalmaciji.
Verovatno su u Dalmaciju dospeli od Bilećkih Pađana. Sačuvalo se predanje da su " jedno pa
razrodilo". Došli su u ovu oblast iz Pađana u Dalmaciji.

Ima ih: Pađana 18 k. u 11 naseLja, Ilića 14 k. u 5 n. Lončara 4 k. u 2 n.

Verovatno su od Hercegovine i Bubale 18 k. u 6 naselja ove oblasti, jer ih ima sa istom slavom Sv.
Đurađ tamo u Hercegovini.

Njima su srodnici: Medici 62 k. u 21 naselja i od njih Gluvajici 4 k., JELAČE 17 k. u 7 n. i Cimeše 7
k. u 4 n. Ćerani 28 k. u 9 naselja ove oblasti su svakako od dobrovoLjackih Ćerana, jer i njihovu plemensku slavu slave. "

Драгоцјен је овај податак за Јелаче, јер Карановић спомиње у Крајини двије породице Јелача, једну која слави Ђурђевдан и другу која слави св. Вартоломеја и блиска је Кецманима. Сад знамо да се ради о Јелачама који славе Ђурђевдан.

У Карановићевој подјели на старинце и досељенике Јелаче спадају у старинце. Појам православних старинаца код Карановића описиао сам у неким другим постовима. Интересантно је да су у старинце који славе Ђурђевдан уписани и Крљићи, још један М205 род, али у другој групи породица.

Видимо да су Јелачама, најближи Медићи, Глувајићи и Цимеше, од који се  Медићи помињу у Херцеговини и то и као католици и православни и муслимани, али и Глухајићи у Попову као православни старосједиоци. Не знамо да ли су повезани са крајишким родовима.

Иначе Карановић је сматрао да су сви православни старинци у Крајини раније говорили икавским и да су били по поријеклу блиски западнохерцеговачким католицима икавцима.

Ван мреже Александар Невски

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 897
  • Спаси не, Господи, смрада содомскога из Немањине
Одг: Кричи J2b M205
« Одговор #37 послато: јун 20, 2013, 07:49:36 поподне »
Ево данас се я мало окушах у прорачуну старости Й2б1 лозе. Узорак йе мали, значи веома непоуздан, али шта йе ту йе, бољега нема. Прорачун изведох на 50 независних од првих 67 ознака. На 12 доступних хапловрст. Немойте се много поуздати у исходе, они су поуздани колико йе добар узорак и колико су тачне вѣроватноће промѣн на ознаках, койе узех од М. Хеиниле. Йедино у шта се можемо поуздати йе однос старостий лоз. Овдѣ йе очигледно да йе ова лоза значайно стария од рецимо И2а Динарске.

...
Колѣн=147    Вѣр = 0.640977%    Збирна вѣр = 49.995%
Колѣн=148    Вѣр = 0.637927%    Збирна вѣр = 50.6329%
Колѣн=149    Вѣр = 0.634751%    Збирна вѣр = 51.2677%
...

Ево и процѣњене удаљености пойединих узорака од срѣдњих врѣдностий.

5.  86.8677  ; 81906 Jacques Nicholas Blais, b.c. 1575 Pioussay, France J2b1
8.  103.571  ; N50045 Guglielmo Aceto, b.c. 1050, Sicily J2b1
4.  122.039  ; 207673 Clement Lamy, 1620 - 1700 J2b1
1.  130.588  ; M6439 J2
9.  132.221  ; 48584 Joaquin Esteban Romero y Chavez, b. abt 1740 J2b1
11.  137.717  ; M7037 J2b1
3.  152.994  ; 248827 William Willis Gardner (aka WW-atty) d 1883 KY USA J2b1
10.  163.947  ; 245754 Al J2b
12.  171.918  ; 214400 Salim J2
7.  189.1  ; N53374 Rud', abt.1700 J2b1
2.  191.746  ; 167433 Habib Manuelian (Manouchar) 1880-1952, Urfa Turkey J2b1
6.  204.339  ; 190650 Andres Péres (El Viejo) abt 1540 J2b1
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 600
Одг: Кричи J2b M205
« Одговор #38 послато: јун 21, 2013, 03:03:34 поподне »
Ако су неки Илири преци Славјана, онда то могу бити само ови Јанковићеви ''Илири Паноније'', вероватно неки Р1а огранци, истородни или врло блиски Сарматима и европским Скитима. С друге стране, култ Св. Павла је врло раширен међу хришћанима свих обреда, а такође је познато да је походио и ове крајеве: Македонију и Илирик (или можда само сев. Албанију). У том случају нису баш ''И2а јужни динарик'' Срби запамтили апостола, већ староседелачки родови у Херцеговини (и шире) који су временом асимиловани у Србе.
Форумаш Ђорђо, у рубрици посвећенј Јерменима, навео податак да је Византија у 10.веку населила у Тракији 200 хиљада Јермена, припадника секте Павлићана. Можда је број преувеличан.
« Последња измена: јун 21, 2013, 04:15:07 поподне Александар М. »
Икавац

Ван мреже Синиша Јерковић

  • Аскурђел
  • **********
  • Поруке: 3941
  • I2-PH908
Одг: Кричи J2b M205
« Одговор #39 послато: август 10, 2013, 07:03:16 поподне »
Иначе, сматрам да су Пивљани пореклом баш из Херцеговине. Не верујем у стереотипне приче о пореклу црногорских и херцеговачких племена од браће са Косова.

У околини Гацка се вековима помиње презиме Браниловић. Можда су баш од тих Браниловића и неки Пивљани пореклом, те стога и постоји легенда о Бранилу.

Гацко је опет ближе Плужинама, него Косово и не верујем да је цело племе настало од "два брата".

Делићи Св. Јован су наводно од Лаловића, чије се име опет уско везује за крајеве око Никшића (Бањани), а помињу се и у племену Орловића.

Пивљани су интересантни због чињенице, да је то једно од ријетких племена у Црној Гори које се сматра старосједилачким. За браћу Руђа и Бранила постоји неколико верзија и ја се слажем да ту има доста бајке, па и веза са Косовом. Иначе, жупа ПИва је једна од најстаријих српских жупа, поменута код попа Дукљанина у 12. вијеку. Иако се поп Дукљанин сматра непоузданим извором за историју до 10.вијека, за период 12. вијека се сматра валидним јер је савременик догађаја.
Браниловићи и Руђићи, старосједиоци би требали по тој логици припадати раним српским становницима ове жупе.

И у том периоду српске историје као да се све врти око два типа територијалних цјелина: жупе и катуна, односно Словена и Влаха. Али то стање раздвојености је почело интензивно да се мијења већ у вријеме Немањића, када и по налазима антрополога долази до симбиозе два елемента (Микићев рад). Буквално, се и српски народ антрополошки и културолошки уобличава баш у том периоду.