Аутор Тема: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта  (Прочитано 29764 пута)

Ван мреже Nebo

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4993
  • I2a CTS10228 A1328
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #20 послато: јануар 22, 2015, 03:15:53 поподне »
Милетићи, I2a Dinaric North (род М)


Ово је сјајан пример који показује да предања о пореклу треба узимати са великом резервом:

„Ćalov, iz Drobnjaka odselili se: kod Prokuplja i Zeoka (Donje Dragačevo), Srbija a drugi u područni Markovac (Tijana) i kao: Ćalović čiji su ogranci u tom mjestu Stanišić i Miletić; Beli Potok (Beograd) u Ljutićkoj Rakovi i kao: Čarapić; Mačvanski Šanac (Šabac) i kao: Čupić“
(http://www.montenegro.org.au/Ch.html)

„Србија, сродници Чарапића и Чупића, огранци су Ћала (Ћалова), досељеника из Дробњака око 1700. год.“
(http://www.poreklo.rs/2012/02/24/poreklo-prezimena-miletic/)

Према горњим подацима Милетићи су потомци Ћалова / Ћаловића из Дробњака и носиоци ХГ И2а1 динарик северни. Као потомци Ћаловића наводе се и Чарапићи из Белог Потока и Чупићи из Мачве (и од њих два витеза српског устанка - Васо Чарапић и Стојан Чупић - Змај од Ноћаја).

Међутим:
„МИЛОШЕВИЋИ: Они су се, кад и остали Новљани, доселили из Бањана, и населили дробњачко село Доњу Бијегу, тј. један заселак Доње Бијеле, који се по њима назове Милошевићи. Судећи по величини насељеног земљишта, изгледа да су били бројно братство. Данас се у Дробњаку нико не презива презименом Милошевић, већ су се разгранали на Радовиће, Илиће, Кнежевиће, Чупиће, Чарапиће, Јакиће, Ђуровиће, Глођаје, Вемиће, Маринковиће, Баљуше и Вучиниће.“ (Андрија Лубурић „Дробњак, племе у Херцеговини“; Стојан Караџић, Вук Шибалић „Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло“)
„ЧАРАПИЋИ: Чарапићи су огранак Милошевића. Не зна се када су се од њих одвојили, нити како су добили презиме Чарапићи. Зна се да су били најближи с Чупићима и да су били богати. Послије удара хајдука Баја Пивљанина на њихову стоку на Крнову, када их је опљачкао, разјуре се и одселе у Србију. У Дробњаку тврде да Васа Чарапић потиче из овог братства. Васа је био познати јунак из Првог српског устанка.“ (Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло“)
За Вемиће и још неке родове из братства Милошевића тестирањем је утврђено да су носиоци ХГ И1 П109.

Дакле, једиствени белопоточки Чарапићи не могу потицати од два братства потпуно различитог (хиљадама година далеког) порекла по мушкој линији.

А да не говорим о предању да су Чарапићи из Куча („Околина Београда“ Риста Т. Николић – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903)...

Јасна је намера неких братстава да се виђени јунаци својакају. Зато, опрез са народним предањима о пореклу!

Оно што је неко, мислим Небојша, на једном форуму констатовао, изгледа да постоји неко жариште ХГ И2а динарик северни у подручју Дробњак - Ускоци - Морача...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Clavdivs

  • Помоћник уредника
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 111
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #21 послато: јануар 22, 2015, 05:33:57 поподне »
„Ćalov, iz Drobnjaka odselili se: kod Prokuplja i Zeoka (Donje Dragačevo), Srbija a drugi u područni Markovac (Tijana) i kao: Ćalović čiji su ogranci u tom mjestu Stanišić i Miletić; Beli Potok (Beograd) u Ljutićkoj Rakovi i kao: Čarapić; Mačvanski Šanac (Šabac) i kao: Čupić“
(http://www.montenegro.org.au/Ch.html)
И Чарапићи из Ракове (Чачак) имају предање о пореклу из Куча.

На мрежи vojinenad

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1867
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #22 послато: јануар 22, 2015, 08:08:46 поподне »
Prezime Ćalović je dosta retko, a ja sada tek prvi put saznajem da postoje neki Ćalovići koji vode poreklo iz Drobnjaka pošto sam ja do sada znao samo za porodicu Ćalović iz Kolašina koja je ustvari ogranak velikog bratstva Bulatović iz Rovaca. Ima ih odseljenih u južnu Srbiju, srez Jablanički, opština Medveđa, selo Tulare. Slave sv. Luku kao i gotovo svi drugi Rovčani odnosno Nikšići. A što se tiče narodnog predanja ja sam odavno izgubio poverenje u njega obzirom da i za moju porodicu, odnosno pleme iz kojeg potiče moja porodica, postoji 3-4 slične ali ipak u mnogim detaljima i dosta različite varijante. Očekujem rezultate svog testa do kraja januara i ne mogu da isčekam da stignu baš iz tog razloga što postoji još jedna osoba koja je već dobila rezultate testa, a takođe po predanju vezuje svoju porodicu za isto poreklo, pa će se najzad pokazati koliko istine ima u ovoj varijanti narodne tradicije koja je kod njih sačuvana. Ne mislim da narodno predanje treba u potpunosti isključiti ali na osnovu DNK testa sigurno se mogu neki delovi i neke varijante barem odbaciti, a to može da bude krupan korak ka konačnom rešenju enigme.

Ван мреже boban

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 47
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #23 послато: јануар 25, 2015, 01:28:41 поподне »
 Лукић Lukitch           ev13 Градишће       ;Мислим да је близак са Маринковић ,КОНЧАРЕВИЋ
Wolfau (Farkasfalva);
Riedlingsdorf (Rödöny);
Oberwart (Felsö-Ör);
Grosspetersdorf (Nagy-Szent-Mihály);
Vienna




kontakt
Mark Lukitsch (lukitschmcadelphia.com); Londonderry, NH. LUKITSCH, HIRTENFELDER, PIELECKI, KALWA. Jennersdorf, Wolfau, Riedlingsdorf, Oberwart, Grosspetersdorf and Wien (Vienna). Grandparents emigrated to St. Louis, MO around 1920.
« Последња измена: јануар 25, 2015, 01:31:40 поподне boban »

Ван мреже boban

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 47
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #24 послато: јануар 25, 2015, 02:12:59 поподне »
САВИЋ МКД eV13  TETOVO .http://en.wikipedia.org/wiki/Carl_Kosta_Savich

Ван мреже Вучина

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 75
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #25 послато: март 05, 2015, 06:13:57 поподне »
@Nebo, vojinena

Презиме Ћалов има и у околини Пљеваља, не знам да ли су то потомци овог Ћала (Ћалова) од којих су ти Милетићи, Чупићи и Чарапићи, али постоје неке веза.

Цитат
Ћалови су род са Живковићима и Јокићима. Има их у Брвеници, али их јe највише у Бољанићима. Памте имена предака од Петра (1850).
Милета Војиновић – Пљеваљски крај, стр. 274.

Цитат
Ћалов, мјесто живљења: Глисница, Шула, Градац Рађевићи, Расно, Брвеница, Пљевља – доселили: Дробњак
Милорад Јокнић – Становништво у пљеваљском крају, стр. 127.

О Живковићима.

Цитат
Живковићи су, према једној верзији, староседеоци у Потковачу и презивали су се Ђуровићи. Према другој, дошли су у Потковач пре 300 година. Тачнија јe прва верзија. Око 1800. године била их јe само једна кућа, али их јe у породичној задрузи било преко 40 чланова фамилије. Памте имена предака од Ристана (1840).
Милета Војиновић – Пљеваљски крај, стр. 268.

Цитат
Живковићи мјесто живљења: Потковач, Поблаће, Присоје, Мијаковић, Лијеска, Ђуровићи – доселили: Дробњак Тушина, не припадају сви истом братству.
Милорад Јокнић – Становништво у пљеваљском крају, стр. 100.

Јокића нема, можда је грешка у куцању, а можда и не, јер имају само Јокнићи, а за њих се вели:

Цитат
Јокнићи су старо угледно српско братство из периода Немањића. Живели су у Бољанићима и одатле се расељавали. Из Бољанића јe Петар (1855) дошао у Дабовину.
Милета Војиновић – Пљеваљски крај, стр. 297.

Цитат
Јокнићи мјесто живљења: Мале Крће, Југово, Пљевља, Жидовићи, Рабитље, Вашково - доселили: Бјелопавлићи (Пожари), преци Милановићи (Носаковићи), потомци Бијелог Павла, огранак Бубићa. Једно братство Ђуровића у Бјелопавлићима (Пожари) воде поријекло од Ђура Јокнића пo коме су добили презиме.
Милорад Јокнић – Становништво у пљеваљском крају, стр. 103.

Андрија Лубурић наводи као огранке Милошевића из Дробњака Ђуровиће, Чупиће и Чарапиће. Можда су од тих Ђуровића Живковићи а Ћалови од  Чарапића или Чупића, па се зато својатају. Једино што ови Јокнићи мало мрсе причу. Такође и у књизи презимена у Црној Гори стоји за Ћалове да су од Дробњака.

Цитат
Милошевићи: Они су се, кад и остали Новљани, доселили из Бањана, и населили дробњачко село Доњу Бијегу, тј. један заселак Доње Бијеле, који се по њима назове Милошевићи. Судећи по величини насељеног земљишта, изгледа да су били бројно братство. Данас се у Дробњаку нико не презива презименом Милошевић, већ су се разгранали на Радовиће, Илиће, Кнежевиће, Чупиће, Чарапиће, Јакиће, Ђуровиће, Глођаје, Вемиће, Маринковиће, Баљуше и Вучиниће.
Андрија Лубурић - Дробњак, племе у Херцеговини, стр. 87.

Наравно ништа без ДНК-а тестирања, али постоји као могућност за разматрање, ако се буде у будућности правио неки пројекат у вези Дробњака или стабло.
« Последња измена: март 05, 2015, 06:52:34 поподне Вучина »

Ван мреже Nebo

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4993
  • I2a CTS10228 A1328
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #26 послато: март 06, 2015, 09:03:36 пре подне »
Презиме Ћалов има и у околини Пљеваља, не знам да ли су то потомци овог Ћала (Ћалова) од којих су ти Милетићи, Чупићи и Чарапићи, али постоје неке веза.

Тешко је то утврдити, јер они у Бољанићима и околним селима живе јако дуго. У пљеваљском крају има најмање 5 слојева становништва (словенски староседеоци, власи 14. и 15. века, Кричи, Дробњаци, досељеници из Брда током и после турске власти), према времену и правцу досељења. Није искључено да долазе из Дробњака, али имају ли везе са дробњачким Ћаловима - не знам. Ту би требало да се тестирају припадници бар 4 рода, што из пљеваљског краја, што из Дробњака, да би се одгонетнула веза.
Према неким мишљењима, презиме може да потиче од претка Ћала, а може и од турцизма ћалов, што је била погрдна реч за некога кога су сматрали за приглупог.
Тако да ови родови не морају да имају везе само због истог презимена.
Опет, с друге стране, Дробњак и Пљевља су исувише близу да бисмо одбацили могуће сродство...
Најбоље да нам се јави неко од Ћалова и одгонетне нам.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4993
  • I2a CTS10228 A1328
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #27 послато: март 06, 2015, 09:05:29 пре подне »
Милорад Јокнић – Становништво у пљеваљском крају, стр. 100.

Нисам читао ту књигу, а нешто не може да се нађе ни по интернету. Имаш ли је у ПДФ?
На основу чега Јокнић тврди да су из Дробњака, има ли неки поуздан траг?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Вучина

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 75
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #28 послато: март 06, 2015, 02:11:15 поподне »
Наравно, слажем се, ваљда ће се јавити неко од њих, или евентуално тестирати.

Пише да је за податке о поријеклу коришћено више писаних извора, а да је мали дио о поријеклу неких братстава писан на основу предања. Дат је табеларни приказ свих братстава са мјестом живљења и поријеклом, али није наведен из ког извора је тај податак, већ само на крају књиге постоји списак коришћене литературе. Не знам на основу чега је написао то за Ћалове, да ли из усмјеног предања или тих писаних извора. Ја већи дио те литературе нијесам прочитао, а од оног дијела који сам прочитао само у књизи Вукоте и Акима Миљанића - Презимена у Црној Гори, се помиње да је презиме Ћалов од Дробњака, што наравно не мора да значи да су то ти Ћалови.

Има књига на овом сајту у библиотеци. Ево линк.
« Последња измена: март 06, 2015, 05:18:42 поподне Вучина »

Ван мреже Nebo

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4993
  • I2a CTS10228 A1328
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #29 послато: март 06, 2015, 03:35:09 поподне »
Не знам на основу чега је написао то за Ћалове, да ли из усмјеног предања или тих писаних извора.

Добро, рачунам да човек није то тек тако написао, сигурно је добио податак од самих Ћалова. Зашто да му не верујемо! Док (ако) се не докаже супротно, нека буде тако. Морам темељито да проучим те сродничке везе међу родовима наведеним у књизи, има ту и Бјелопавлића, ако сам добро схватио.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Вучина

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 75
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #30 послато: март 06, 2015, 05:41:20 поподне »
Нормално је да буде тако, док се не докаже супротно.

Иначе мене интересује порекло Ћалова, јер се у једну руку тиче мене. Наиме, моја баба по мајци се презива Луковић из Хоћевинског краја код Пљеваља. Ја сам се вртио у круг око тог презимена доста дуго, и ништа конкретно нијесам нашао осим да су се доселили у село Какмужи на обронцима Љубишње прије више од 200 година и одатле селили по околним селима. Ујак је скоро нашао папир међу књигама, који је стар тридесетак година, на коме је записао родослов које му је његов ђед, отац моје бабе испричао. Задњи предак кога је навео био је Новица Ћалов коме је жена била Анђа Луковић. Због чега је његов син узео презиме Луковић умјесто Ћалов није познато. Ову причу је послије и баба потрдила, рекавши да се сјећа да јој је отац причао да потичу од Ћалова. Иако сваки пут кад сам је питао, знала је само како јој се ђед звао. Иначе слава моје бабе, тачније Луковића је Свети Георгије, или како баба вели Свети Ђорђије односно Ђурђевдан, 6. маја. То је вјероватно и слава Ћалова, јер по казивању бабиног оца, они су одувијек славили ту славу. Иначе знамо и да је дробњачка слава Ђурђевдан, па је то још једна веза ка Дробњаку.

Виђећу са ујаком, па ако буде могао и шћео да се тестира. Да се то потврди или опвргне, јер већ имају резултати Радовића и Вемића који припадају Милошевићима.

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6259
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #31 послато: март 31, 2015, 12:10:03 поподне »
Перуновићи, хаплогрупа J2a:

ГОРЊИ ПЈЕШИВЦИ –

Овде су сва братства сродна са малим изузецима, порекло воде од претка Богдана Потолића, који је по истраживањима П. Шобајића, био кнез или војвода, а дошао је у Пјешивце из племена Груда у Северној Албанији, после Косовске битке. Старином су по једнима негде од Сјенице, потомци од некога властелина Стевана Васојевића, а по другима су од Бањске, места са Косова, који се јавља у време владавине династије Немањића.

Сва је прилика да су после Косовског боја прешли у Груде, крај у Северној Албанији, који је тада био насељен Србима. Али како су са југа пристизали Турци и Арбанаси, Богдан оде у Зету код Ђурђа Кастриота, тада српског феудалца који још није био примио ислам. Грујица је остао у Грудама и потурчио се. Богдан је после доласка Турака на домак Зете дошао у Пјешивце, надајући се да ту остане и сачува братство од ислама. Од Грујице је настало племе Груде у Северној Албанији.

Богдан је имао три сина: Змијана, Радована и Вукосава, а имао је и ванбрачног сина Гостоја (Копиљана). Разишли су се из села Толића где им се отац био настанио. Змијан и Вукосав су отишли у село Церово, Гостоје у село Гостојевиће, добило име по њему, а Радованови синове се поделише, једни су отишли у Доњу Повију и Стубицу, а једни у село Дреновштицу.

Од претка Змијана су братство ЂУРАЧИЋИ, од претка Вукосава је братство ВУКИЋЕВИЋИ у Церову, од којег су огранци братства: МАГОВЧЕВИЋИ, ПРЕМОВИЋИ и ДРАГИЋЕВИЋИ у Богетићу, ЂУРОВИЋИ y Церову и ВУЛАНОВИЋИ у селу Загорку.

Од претка Радована су братства: МИЈУШКОВИЋИ и КОНТИЋИ у Повији, НИКЧЕВИЋИ у Стубици, те братства: БАЦКОВИЋИ и ПЕРУНОВИЋИ у Дреновштици.

Од претка Копиљана (Гостоја) су неколико мањих братстава у Гостојевићима и Папратима: МРВОШЕВИЋИ, БАЊОВИЋИ, ВУЧИНИЋИ су од претка Томаша, сина Пејова, а унука Гостојева и братства: ЛАЛАТОВИЋИ и ЦЕБАЛОВИЋИ од претка Лалата, сина Пејова и унука Гостојева.

Сва братства у Г. Пјешивцима који држе да су од претка Богдана славе Зачеће Св. Јована.

Богданових потомака има у селу Бршну које припада Никшићкој Жупи, презивају се братства: ШУРБАТОВИЋИ и ВУШОВИЋИ, они су од претка Радована, и од његових синова Илије и Пере.

МИЈУШКОВИЋИ и КОНТИЋИ живе у Повији и Кунку, они су од претка Радована, односно два његова унука, Мијушка и Андрије ''Конте''. Мијушковићи се деле на два мања братства: ЈАНКОВИЋЕ, од претка Јанка и ПОПОВИЋЕ, од предака Луке и Илије. Замало их није Ћуприлић истребио, бежали су у Босну у Далмацију, па се касније враћали натраг. У Босни их има који су остали и примили ислам. Из Повије су у Дробњак побегли братство ШИБАЛИЈЕ, по сродству су од ова два братства. Побегли су и братство БАОШИЋИ у Морачу, али не знају да ли су били рођаци. Братство ПОЧЕЦИ у Доњем Крају код Цетиња сматрају да су род са братством Мијушковићима и да су старином из Старе Србије. Мијушковића има исељених око Ужица, Ваљева и Београда, а од Контића око Ужица, Ваљева и Прокупља.

НИКЧЕВИЋИ живе у селу Стубици, са старинцима Стриковићима, пореклом су од претка Радован Богданова, који је био син Стевана Васојевића, родоначелника Пјешиваца. Богдан је имао сина Никца, па су они од њега. Никац је имао синове: Ђура, Ђуро Батрића и Живка. Од Живка није остао нико, а од Батрића су били синови: Јанко и Грујица. Не зна се тачно од којих су били Крстић и Вујош.

Вујош због неког убиства побегне Бају Пивљанину и овај га насели у селу Кртолама, гдје је има два сина, Лакца и Ника. Нико погине па Вујош са Лакцем побегне у Бјелоше код Цетиња, а касније се врати у Пјешивце. Од Никових потомака има Никовића у Кртолама. Од Лакца Крстићева је уже братство ЛАКЧЕВИЋИ, од Јовца Вујошева је братство ЈОВЧЕВИЋИ, а Илија Вујошев је има три сина: Јеремију, од њега је братство ЈЕРЕМИЋИ, Горчина од њега је братство РАДОВИЋИ, по сину Раду и Живка од кога је братство ЖИВКОВИЋИ.

Од братства Лакчевића је братство ВУЛАНОВИЋИ у селу Загорку. Никчевићи су сродни са осталим великим братствима у Пјешивцима.

Никчевићи веле да су од њих братство ПОЧЕЦИ у Доњем Крају код Цетиња, од потомака Вујошевих који су ту живели. Мада Почеци тврде да су из Старе Србије па на свом путу њихов предак је живио у Пјешивцима. Славе Зачеће Св. Јована.

КАПЕШИЋИ одселили у Котор, својатали су се са братством Никчевићима. МАГОВЧЕВИЋИ са огранцима братства:

ДРАГИЋЕВИЋИ, ПРЕМОВИЋИ и ЈОКОВИЋИ, пореклом су од другог Богдановог сина, Вукосава који је отишао у Церову. Они су огранци братства ВУКИЋЕВИЋА, јер је Мага од кога су ова братства син Вукићев. Мага је имао Према, од њега су братство ПРЕМОВИЋИ, а касније су се разродила братства: ДРАГИЋЕВИЋИ и ЈОКОВИЋИ. Мага је имао и сина Голића, од кога је братство ГОЛИЋЕВИЋИ, који су се пре 100 година одселили у Русију. Остали су се селили према Србији.

ВУКИЋЕВИЋИ и ЂУРОВИЋИ у Церови, пореклом су од Вукосава Богданова, има их исељених у Никшићко Поље, Ђуровића у Никшићке Рудине, а 1878. године неколико кућа код Ваљева. Братство ЂУРАЧИЋИ у Церову су од најстаријег Богданова сина Змијана, раселили су се на Цетиње, Реткоцер и Доброту.

Гостоје (Копиљан) се настанио у Гостојевиће, он је имао Пеја, а овај Лалата и Томаша. Од Лалата су братства: ЛАЛАТОВИЋИ и ЦЕБАЛОВИЋИ. Лалатовића има исељених у Никшић, Ужице, а Цебаловића у Ваљево и Реткоцер.

Од Томаша су братства: ВУЧИНИЋИ, БАЊОВИЋИ и МРВОШЕВИЋИ у Папратима, има их исељених у Рубежа код Никшића, у Милочане, Г. Поље, Невесиње и Србију.

ПЕРУНОВИЋИ и БАЦКОВИЋИ у селу Дреновштици, пореклом су од Андрије, сина Радована Богданова. Андрија је имао Вукосана, овај Перуна и Бацка.

Перунов син је убио једног Бамбрека и побегао у Дробњак, од њега су братство ШАШАЉИ. Ова братства се селе у Никшић, у Топлицу, Прокупље и Лозницу.

Предање о постанку Пјешиваца и Груда изазива сумњу. Наиме, Пјешивци су J2a, док су Груде Ј2b2, што значи да сигурно не воде порекло од истог претка.

Изгледа да су ови J2a надарени за фудбал. Из Пјешиваца су Дејо Савићевић, Мирко Вучинић и Петар Шкулетић. :)

Ван мреже Nebo

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4993
  • I2a CTS10228 A1328
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #32 послато: март 31, 2015, 01:26:21 поподне »
Предање о постанку Пјешиваца и Груда изазива сумњу. Наиме, Пјешивци су J2a, док су Груде Ј2b2, што значи да сигурно не воде порекло од истог претка.

Богдан је био од старијег, словенског становништва у Грудама. Управо под притиском све бројнијих досељеника Албанаца, словенско становништво се сели ка Зети. Данашње племе Груда је углавном албанског порекла. Отуд и разлика у ХГ.
Иначе, по неким предањима у Пјешивцима, предак Богданов (а можда и сам Богдан) је са Косова.   
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6259
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #33 послато: март 31, 2015, 02:45:16 поподне »
Богдан је био од старијег, словенског становништва у Грудама. Управо под притиском све бројнијих досељеника Албанаца, словенско становништво се сели ка Зети. Данашње племе Груда је углавном албанског порекла. Отуд и разлика у ХГ.
Иначе, по неким предањима у Пјешивцима, предак Богданов (а можда и сам Богдан) је са Косова.

Небо, нисам сигуран да су Богданови потомци (J2a) били Словени. Перуновићу су најближи Италијани и Арапи, па постоји шанса да је реч о словенизованим староседеоцима.

Међутим, слични хаплотипови постоје код Пољака, Белоруса и Литванаца, па можда не треба искључити "словенску опцију".

Ван мреже Nebo

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4993
  • I2a CTS10228 A1328
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #34 послато: март 31, 2015, 03:05:25 поподне »
Небо, нисам сигуран да су Богданови потомци (J2a) били Словени. Перуновићу су најближи Италијани и Арапи, па постоји шанса да је реч о словенизованим староседеоцима.

Међутим, слични хаплотипови постоје код Пољака, Белоруса и Литванаца, па можда не треба искључити "словенску опцију".

Име, нисам ја добро написао. Мислио сам да нису били Груде у данашњем смислу, тј. Албанци, него старије становништво које су преци данашњих Груда истиснули.
А с обзиром да су им, како кажеш, најближи Талијани и Арапи, можда не треба искључити ни неку албанску опцију (мислим на чувену причу о вези Шћипетара, Сирије и Сицилијанаца)...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6259
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #35 послато: март 31, 2015, 05:05:34 поподне »
Ево сад убацих у "Невски" калкулатор Перуновића J2a-M92 и Литванца J2a. Заједнички предак живео пре 182 генерације, тј. пре око 5500 година.

Италијан Giovanni Errico из места Roccamonfina и Перуновић - предак пре 19 генерација (додуше само на 25 маркера). Ово значи да је њихов предак живео средином 15. века, тачније 1444. год. (?)

Треба нагласити да је Италијан позитиван на J-CTS2906, који се налази низводно од M92 Перуновића.

Перуновић и један J2a из Уједињених Арапских Емирата - предак пре 81 ген., тј. пре 2430 година (око 416 године пре нове ере).

На основу ових прорачуна се може закључити да су Перуновићу ипак ближи Италијани и Арапи.

Аксић

  • Гост
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #36 послато: март 31, 2015, 11:09:25 поподне »
Дејан Савићевић и Мирко Вучинић имају циганско порекло, такође и наш бомбардер Синиша Михајловић има циганско порекло. Златан Ибрахимовић, Аљоша Ашановић, Ладић и многи други познати фудбалери имају циганско порекло.

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6259
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #37 послато: март 31, 2015, 11:42:08 поподне »
Нисам знао за Савићевића и Вучинића, за ове остале сам чуо. Овде постоји неки списак познатих фудбалера ромског порекла:

http://www.groguets.com/futbolistas_de_origen_gitano-itemap-75-718-1.htm

У Ромском днк пројекту постоје три припадника J групе. Двојица су J2a, а један је J1.

https://www.familytreedna.com/public/Romnchel?iframe=yresults

Ј2a је присутна у Индији:

Indian J2a

Within India, J2a is more common among the upper castes and decreases in frequency with the caste level. This can be explained by the assimilation of local J2a (and R2) people from Bactria and Pakistan by the R1a Indo-European warriors who descended from the Volga-Ural region of Russia (Sintashta culture) and established themselves for a few centuries in southern Central Asia, immediately north of the Hindu Kush (including the Oxus civilization) before moving on to conquer the Indian subcontinent. J2a would have reached Bactria with the expansion of Neolithic herders from the Middle East who then blended with the indigenous hunter-gatherers belonging chiefly to R2.

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6259
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #38 послато: април 01, 2015, 12:42:19 пре подне »
Гледам сад мало тестиране који припадају овом кластеру J2a групе. Углавном сви имају европско порекло. Не назире се веза са Индијом. Треба бити опрезан са овим непровереним информацијама о ромском пореклу.

Поред Перуновића, постоји још један хаплотип J2a из Црне Горе на 37 маркера.

За днк пројекат:

Kit 369028: 12 22 14 10 14-16 11 15 11 13 11 29 15 9-9 11 11 25 14 21 29 13-14-15-16 10 11 19-21 15 14 18 18 36-38 11 10

Са Перуновићем 3 разлике на 37 маркера, што значи да су прилично блиски.

Ван мреже Синиша Јерковић

  • Аскурђел
  • **********
  • Поруке: 3941
  • I2-PH908
Одг: Поријекло презимена са Српског ДНК Пројекта
« Одговор #39 послато: април 01, 2015, 08:07:51 пре подне »
Гледам сад мало тестиране који припадају овом кластеру J2a групе. Углавном сви имају европско порекло. Не назире се веза са Индијом. Треба бити опрезан са овим непровереним информацијама о ромском пореклу.

Поред Перуновића, постоји још један хаплотип J2a из Црне Горе на 37 маркера.

За днк пројекат:

Kit 369028: 12 22 14 10 14-16 11 15 11 13 11 29 15 9-9 11 11 25 14 21 29 13-14-15-16 10 11 19-21 15 14 18 18 36-38 11 10

Са Перуновићем 3 разлике на 37 маркера, што значи да су прилично блиски.

Да, овај непознати тестирани из Црне Горе је новотестирани, несумњиво повезан са Перуновићем, можда саплеменик из Пјешиваца. Штета што није оставио податке о поријеклу.

Иначе сад кад сам гледао Ј2 Пројекат видим да је тестиран као Ј2а и католик из области Климента у Албанији. Као претка наводи  Preka Gjelosha. Занимљиво је да он није иста грана хаплогрупе Ј2а као Перуновић. Gjelosh упада у подгрупу која је карактеристична за кавкаске народе Чечене и Ингуше. Знам да се раније доста писало о кавкаској Албанији и поријеклу Албанаца са Кавказа. Не наводим воду на ту воденицу, али ово је нека прва веза те врсте коју видим.