Аутор Тема: Језичке зоне српског народа и генетика  (Прочитано 2609 пута)

Ван мреже Милош

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1235
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #20 послато: јул 17, 2017, 10:58:48 пре подне »
Имам једно питање, за оне који се више разумеју. Мени се чини да у делу Метохије, на простору између Пећи и Истока становништво не говори косовско-ресавским дијалектом. Или бар не чистим. Приметио сам да се код тих људи често јавља ијекавица, нарочито код старијих и акцентуализација која мом уху више личи на зетско-јужносанџачки. Знам да је на том потезу насељен одређен број становника из Брда али људи које познајем и са којима сам у контакту немају скорије порекло из Црне Горе. Да ли неко од форумаша боље познаје тај крај и да ли може да објасни о чему се ради?

Пpичa ce кocoвcкo-pecaвcки, пoceбнo у Пoдгopу... Нapaвнo имa утицaja и кoлoниcтa. Пeћ je пoceбнo нaceљaвaн. Нe зaбopaвимo и дa je тo биo дeo Цpнe Гope oд 1912-1918.


Ван мреже симо

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 618
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #21 послато: јул 17, 2017, 11:44:14 пре подне »
Сјевернодалматински поддијалект ( n=68)

E-V13 13,23%
I1 16,18%
I2a 44,12% (PH908 23,53%)
J1 2,94%
J2b-M205 8,82%
J2b M241 1,47%
N-P189.2 4,41%
R1a 7,35%
R1b 1,47%

Српско далматинско становништво насељавано је од 16. вијека, највише од досељеника из Старе Херцеговине, Полимља и Зете. Остаје отвореним питање тзв. цетинских влаха, затим влаха Истрије и учешћа тих група у етногенези далматинских Срба. Услиједили су затим у другој половини 17. вијека, јаки миграциони таласи из западних дијелова Босанске крајине (Бјелај, Унац,Саница, Гламоч, Ливно, Грахово) и нешто слабији миграциони таласи из Лике (око 1680-тих). Било је и нешто каснијих директних досељеника из Херцеговине и Црне Горе.

Генетска слика се унеколико разликује и од личке и од кордунско-банијске.

Главни моменти су:

-јак проценат хаплогрупе I1 ( посљедица разгранатог рода Мацура, неких дробњачких родова, али и још неких других варијанти хаплогрупе I1)
- генерално висок проценат I2a хаплогрупе , али истовремено слабији удио PH908, у чему се приближава личкој зони
- веома низак проценат хаплогрупе R1a,скоро три пута нижи од банијско-кордунског
- практично непостојећа R1b

Генерално, R1b је низак у Крајини ( у банијској-кордунској га уопште нема), такође хаплогрупе G2a нема у личкој и сјевернодалматинској.

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5616
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #22 послато: јул 17, 2017, 12:00:50 поподне »
5.   КОСОВСКО-РЕСАВСКИ

a.   Смедеревско-вршачки
b.   Браничевско-великоморавски
c.   Копаоничко-жупски
d.   Косовско-метохијски

Копаоничко-жупски дијалект (узорак 102)

Код овако детаљне поделе, незгодно је приликом убацивања тестираних из рубних подручја, па може бити малих одступања, али се у глобалу слика вероватно неће пуно променити.

I2a (33) = 32,35% (I2-PH908 = 24,51%)
R1a (19) = 18,63% (Z280 = 11,76%)
E1b (19) = 18,63%
G2a (9) = 8,82% (L497 = 7,84%)
I1 (8 ) = 7.84 (P109 = 1,96%)
J2b1-M205 (5) = 4,90%
J2a-M92 (3) = 2,94%
J1 (2) = 1,96%
R1b-BY611 (1) = 0,98%
J2b2-M241 (1) = 0,98%
I2-M223 (1) = 0,98%
Q1b (1) = 0,98%

У овом крају је приметан висок проценат R1a и E-V13. Највеће одступање од неког српског просека огледа се у високом проценту хаплогрупе G2a (доминантно L497).

Такође је приметно одсуство R1b.


Ван мреже симо

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 618
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #23 послато: јул 17, 2017, 12:13:38 поподне »
5.   КОСОВСКО-РЕСАВСКИ

a.   Смедеревско-вршачки
b.   Браничевско-великоморавски
c.   Копаоничко-жупски
d.   Косовско-метохијски

Копаоничко-жупски дијалект (узорак 102)

Код овако детаљне поделе, незгодно је приликом убацивања тестираних из рубних подручја, па може бити малих одступања, али се у глобалу слика вероватно неће пуно променити.

I2a (33) = 32,35% (I2-PH908 = 24,51%)
R1a (19) = 18,63% (Z280 = 11,76%)
E1b (19) = 18,63%
G2a (9) = 8,82% (L497 = 7,84%)
I1 (8 ) = 7.84 (P109 = 1,96%)
J2b1-M205 (5) = 4,90%
J2a-M92 (3) = 2,94%
J1 (2) = 1,96%
R1b-BY611 (1) = 0,98%
J2b2-M241 (1) = 0,98%
I2-M223 (1) = 0,98%
Q1b (1) = 0,98%

У овом крају је приметан висок проценат R1a и E-V13. Највеће одступање од неког српског просека огледа се у високом проценту хаплогрупе G2a (доминантно L497).

Такође је приметно одсуство R1b.

Ово је један од средишњих српских поддијалеката. Није ни чудо што има вриједности најближе српском просјеку. Да би био идентичан српском просјеку недостају му већи процнат хаплогрупе R1b, као и бар минимално присуство N-P189.2.

На простору овог поддијалекта налазе се неки од најзначајнијих споменика српске културе: Студеница, Жича, Сопоћани, Бањска, Лазарица, Градац, св. Никола Куршумлијски, као и градови: Краљево, Крушевац(дијелом), Куршумлија, Рашка, Александровац, Брус.

Ван мреже симо

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 618
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #24 послато: јул 17, 2017, 12:35:09 поподне »
Западнобосански поддијалекат (босанскокрајишки у ужем смислу) n=76

E-V13 10,53%
I1 6,58%
I2a 34,21% (PH908 21,05%)
J1 2,63%
J2a 1,31%
J2b-M205 7,89%
J2b-M241 2,63%
N-P189.2 7,89%
R1a 23,68% (9,21% M458)
R1b-2,63%

Главни моменти:

- нешто нижи E-V13 од српског просјека ( карактеристично за читаву крајишку зону)
- I2a у границама српског просјека, али не тако доминантан PH908 (такође карактеристично за Лику и Далмацију)
- I1 у границама српског просјека
- за Крајину стандардно повишен проценат N-P189.2 и J2b-M205
- прилично висок R1a, виши од српског просјека ( овдје се види веза са банијско-кордунским)
- R1b очекивано низак (карактеристично за Крајину)

Ову зону је на западу лако ограничити границом према Хрватској, на истоку је та граница нешто флуиднија. Могло би се рећи да су општине: Градишка, Лакташи, Приједор, Сански Мост, Кључ, Гламоч граничне општине између овог и врбаског/источнобосанског поддијалекта. Нпр. у Саници која припада кључкој општини има породица старинаца, али и оних које су досељавале из Далмације, Лике, Унца које припадају западнобосанском поддијалекту.

Генерално, данашње становништво овог поддијалекта је углавном састављено од досељеника из Лике и Далмације од 17. вијека па надаље ( у мањем проценту има и старих Змијањаца или каснијих досељеника из Херцеговине и Црне Горе).

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5616
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #25 послато: јул 17, 2017, 01:00:55 поподне »
Западнобосански поддијалекат (босанскокрајишки у ужем смислу) n=76

E-V13 10,53%
I1 6,58%
I2a 34,21% (PH908 21,05%)
J1 2,63%
J2a 1,31%
J2b-M205 7,89%
J2b-M241 2,63%
N-P189.2 7,89%
R1a 23,68% (9,21% M458)
R1b-2,63%

Не знам који је све извор, али стекао сам утисак да има знанто више E1b у Босанској Крајини и Северној Далмацији. То би уједно био и највиши проценат ове хг на српском западу (+15%). У Босанској Крајини је бар 5% јача од J2b, према некој мојој евиденцији, док су овде изједначене.

У принципу, лепо се на основу ових статистика може испратити то кретање становништва. Има додуше и ту нелогичности. У Босанској Крајини главнину чине досељеници из Лике и Далмације, а има их пуно и међу овим R1a породицама. Зато чуди тако велико одступање када је у питању Бос. Крајина/Северна Далмација.

Ипак је мало комплекснија ситуација и на већем узорку ће се још боље видети право стање.

Ван мреже симо

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 618
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #26 послато: јул 17, 2017, 01:07:40 поподне »
Не знам који је све извор, али стекао сам утисак да има знанто више E1b у Босанској Крајини и Северној Далмацији. То би уједно био и највиши проценат ове хг на српском западу (+15%). У Босанској Крајини је бар 5% јача од J2b, према некој мојој евиденцији, док су овде изједначене.

Могуће је да си у Босанску Крајину узимао и узорке из Кључа, Змијања и источних дијелова, које Окука не сврстава у западнобосански поддијалекат, већ у источнобосански. Ја сам ове груписао у врбаски, јер сам хтио на неки начин да их одвојим од друге источнобосанске.

У принципу, лепо се на основу ових статистика може испратити то кретање становништва. Има додуше и ту нелогичности. У Босанској Крајини главнину чине досељеници из Лике и Далмације, а има их пуно и међу овим R1a породицама. Зато чуди тако велико одступање када је у питању Бос. Крајина/Северна Далмација.

Ипак је мало комплекснија ситуација и на већем узорку ће се још боље видети право стање.

Да, то сам и ја примјетио. Довољне су неке јаче племенске групе па да дају печат генетској слици појединих зона. На крају би требало урадити збирну крајишку, па видјети како ствари стоје.
« Последња измена: јул 17, 2017, 01:13:24 поподне симо »

Ван мреже симо

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 618
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #27 послато: јул 17, 2017, 01:37:14 поподне »
Врбаски поддијалекат n=76

E-V13 22,36%
G2a 1,31%
I2a 34,21% (PH908 23,68%)
I2 1,31%
J1 1,31%
J2a 2,63%
J2b-M205 5,26%
J2b-M241 2,63%
N-P189.2 5,26%
R1a 18,42 % (M458 6,57%)
R1b 5,26%

Овдје већ видимо значајно повећан удио E-V13 који је донекле у складу са Приморчевим истраживањем за босанске Србе. Уосталом, и Приморчеви узорци су били највећим дијелом из ове зоне. Примјетно је одсуство хаплогрупе I1 у овој зони, па се поставља питање да ли је I1 до Крајине дошла неком другом, јужнијом путањом. Остале вриједности су мање -више у границама српског просјека.

Као што сам споменуо, ову зону је Окука сврстао у источнобосанску, међутим српско становништво ове зоне која се простире  од Купреса на југу до Саве на сјеверу, од Сане, Козаре и Врбаса на западу до Озрена и Требаве на истоку, насељено је из Херцеговине, Полимља, и Зете још у 15. вијеку. Сасвим је могуће да у овом становништву има и старих Срба Доњих Краја, Босне и Усоре. Има и нешто каснијих директних досељеника из Црне Горе и Херцеговине.

За разлику од западнобосанског становништва, ово становништво практично од 15. вијека се није помјерало, тј. било је исељавања из воих крајева ( у Славонију прије свега), али није било усељавања.

На жалост, мало је и етнографске литературе о овом подручју,а становништво нема развијену традицију родослова и изучавања породичног поријекла. У сваком случају ријеч је о једној од компактнијих српских области.

Ван мреже Милош

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1235
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #28 послато: јул 17, 2017, 01:41:05 поподне »
Ово је један од средишњих српских поддијалеката. Није ни чудо што има вриједности најближе српском просјеку. Да би био идентичан српском просјеку недостају му већи процнат хаплогрупе R1b, као и бар минимално присуство N-P189.2.

На простору овог поддијалекта налазе се неки од најзначајнијих споменика српске културе: Студеница, Жича, Сопоћани, Бањска, Лазарица, Градац, св. Никола Куршумлијски, као и градови: Краљево, Крушевац(дијелом), Куршумлија, Рашка, Александровац, Брус.

Кao нeкo кo гoвopи oвим диjaлeктoм, нapaвнo мoдификoвaним, и кo je чecтo нa peлaциjи K. Mитpoвицa-Paшкa-Кpaљeвo-Kpaгуjeвaц-В. Бaњa-Majдaнпeк, кo je cтудиpao у Kpaгуjeвцу и имa тaзбину у Kpaљeву, мoгу ce cмaтpaти cтpучњaкoм зa oвaj диjaлeкaт. :D

Шaлу нa cтpaну, штo ce тичe пoддиjaлeкaтa, пpимeтaн je утицaj cуceдниx диjaлeкaтa. Ja биx нaпpaвиo jeдну joш ужу пoдeлу (кoja ce нapaвнo нe би кopиcтилa зa cтaтиcтику, jep cу cувишe мaлe тepитopиje), ca њиxoвим цeнтpимa, гдe ce види утицaj cуceдниx диjaлeкaтa. Tpeбa имaти у виду дa cу гpaдoви melting pot, aли у пpoшлocти je билo дpугaчиje.

 Кocoвcкo-мeтoxиjcки биx пoдeлиo нa:

-мeтoxиjcки- Иcтoк (Пeћ, Дeчaнe, Cpбицa). Утицaj зeтcкo-jужнocaнџaчкoг
-кocoвcки- Вучитpн (K. Mитpoвицa). Утицaj пpизpeнcкo-тимoчкoг

Кoпaoничкo-жупcки нa:
-jужнo-кoпaoнички- Paшкa (Звeчaн, Лeпocaвић) Утицaj зeтcкo-jужнo-caнџaчкoг и кocoвcкo-мeтoxиjcкoг пoддиjaлeктa.
-ceвepнo-кoпaoнички (дoњo-ибapcки)- Kpaљeвo (Ушћe). Утицaj иcтoчнo-xepцeгoвaчкoг.

- жупcки- Aлeкcaндpoвaц (Бpуc, Блaцe). Утицaj пoмopaвcкoг и кoпaoничкoг пoддиjaлeктa, a пpeкo пoмopaвcкoг и утицaj пpизpeнcкo-тимoчкoг диjaлeктa.

To je штo ce тичe кocoвcкo-мeтoxиjcкoг и кoпaoничкo-жупcкoг пoд-диjaлeктa.




Ван мреже симо

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 618
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #29 послато: јул 17, 2017, 01:46:02 поподне »
Кao нeкo кo гoвopи oвим диjaлeктoм, нapaвнo мoдификoвaним, и кo je чecтo нa peлaциjи K. Mитpoвицa-Paшкa-Кpaљeвo-Kpaгуjeвaц-В. Бaњa-Majдaнпeк, кo je cтудиpao у Kpaгуjeвцу и имa тaзбину у Kpaљeву, мoгу ce cмaтpaти cтpучњaкoм зa oвaj диjaлeкaт. :D

Ако сам те добро разумио, Рогозна је зетско-рашки практично до Ибра, али је Звечан копаоничко-жупски?

Митровица град је претпостављам копаоничко-жупски. Да ли то значи да Колашинци нису успјели да "покоре" Митровицу?  :)

Ван мреже serbsky

  • Гост
  • *
  • Поруке: 6
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #30 послато: јул 17, 2017, 01:50:42 поподне »
Људи које познајем углавном су из "староседелачких" села из околине Истока. Додуше, већина тих породица има предање да су дошли из Куча, Васојевића или Полимља. Могуће је да се ијекавица одржала у фрагментима и да је дошло до мешања зетског и косовског дијалекта, па је створен тај прелазни дијалекат који мом уху више вуче на Брда него на Косово.

Отприлике тако стоје ствари. Моји су у Горњу Јабланицу након 1878. стигли из околине Истока, са предањем о пореклу из Црне Горе и колико се сећам говора мојих старих, деде, рођака, кумова и осталих, и мени је тај говор више вукао на зетско-рашки, него на косовско-метохијски..., конструкције, узвици, акцентуација, једино што је говор био екавизован, али је ипак искакала и (и)јекавица...и неретко се могла чути. Наравно, навије генерације под утицајем медија и образовног система говоре новоштокавски екавски.

Ван мреже симо

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 618
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #31 послато: јул 17, 2017, 01:53:33 поподне »
Ако сам те добро разумио, Рогозна је зетско-рашки практично до Ибра, али је Звечан копаоничко-жупски?

Митровица град је претпостављам копаоничко-жупски. Да ли то значи да Колашинци нису успјели да "покоре" Митровицу?  :)

Мислио сам косовско-метохијски умјесто копаоничко-жупски. Али свеједно све је то косовско-ресавски.

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5616
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #32 послато: јул 17, 2017, 01:53:41 поподне »
Могуће је да си у Босанску Крајину узимао и узорке из Кључа, Змијања и источних дијелова, које Окука не сврстава у западнобосански поддијалекат, већ у источнобосански. Ја сам ове груписао у врбаски, јер сам хтио на неки начин да их одвојим од друге источнобосанске.

Могуће да је то у питању. :)

Врбаски поддијалекат n=76

E-V13 22,36%
G2a 1,31%
I2a 34,21% (PH908 23,68%)
I2 1,31%
J1 1,31%
J2a 2,63%
J2b-M205 5,26%
J2b-M241 2,63%
N-P189.2 5,26%
R1a 18,42 % (M458 6,57%)
R1b 5,26%

Овдје већ видимо значајно повећан удио E-V13 који је донекле у складу са Приморчевим истраживањем за босанске Србе. Уосталом, и Приморчеви узорци су били највећим дијелом из ове зоне. Примјетно је одсуство хаплогрупе I1 у овој зони, па се поставља питање да ли је I1 до Крајине дошла неком другом, јужнијом путањом. Остале вриједности су мање -више у границама српског просјека.

Као што сам споменуо, ову зону је Окука сврстао у источнобосанску, међутим српско становништво ове зоне која се простире  од Купреса на југу до Саве на сјеверу, од Сане, Козаре и Врбаса на западу до Озрена и Требаве на истоку, насељено је из Херцеговине, Полимља, и Зете још у 15. вијеку. Сасвим је могуће да у овом становништву има и старих Срба Доњих Краја, Босне и Усоре. Има и нешто каснијих директних досељеника из Црне Горе и Херцеговине.

Невероватно колико резултати подсећају на те из студије за БиХ Србе. Чак је и узорак приближно исти, а и тестиране области се мање-више поклапају.

Само је R1a овде нешто јаче заступљена, остало се све поклапа.

- I2a око 35%
- E1b око 20%
- J2b +6%
- N +6%
- J2a 2-3%
- I1 око 2%
- G2a 1-2%
- Ј1 1-2%
« Последња измена: јул 17, 2017, 02:24:36 поподне Небојша »

Ван мреже Милош

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1235
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #33 послато: јул 17, 2017, 02:35:49 поподне »
Мислио сам косовско-метохијски умјесто копаоничко-жупски. Али свеједно све је то косовско-ресавски.

Кaдa caм cпoмeнуo Mитpoвицу, миcлиo caм нa пepиoд oд пpe 100 гoдинa, кaдa je oбуxвaтaлa caмo дecну oбaлу Ибpa.

Mитpoвицa имa тpи cлoja cтaнoвништвa: cтapиje из oкoлинe Вучитpнa, кojи гoвope кocoвcкo-мeтoxиjcким, и кojи cу живeли пpeтeжнo нa дecнoj oбaли Ибpa. Кacниje дoлaзи дo нaceљaвaњa лeвe oбaлe (дaнaшњи ceвepни дeo) oд cтpaнe Koлaшинaцa, кojи дoнoce иjeкaвицу, aли и cтaнoвникa из ибapcкиx ceлa кojи дoнoce тaj кoпaoнички пpизвук. Вeлики бpoj кoлoниcтa и дoceљeникa из paзниx кpajeвa, бpojнo бoшњaчкo cтaнoвништвo кoje je гoвopилo пoceбним aкцeнтoм, утицaj aлбaнcкoг, cтвopиo je jeдaн пoceбaн пoд-диjaлeкaт, дpугaчиjи oд cвиx oкoлниx...

Звeчaн je тaкoђe нoвo нaceљe, нacтaлo нaкoн 1927. пa имa нajjaчу ту кoпaoничку, a нajмaњe кocoвcку cтpуjу. Ceлa Maли Звeчaн, Kopиљe, Maтицa, Житкoвaц и Жepoвницa cу пpипaдaлa тoм jужнo-кoпaoничкoм, кaкo гa ja нaзивaм, иaкo cу нa лeвoj oбaли Ибpa. Ocтaлa ceлa у Пoдpoгoзни и Poгoзни пpипaдajу "иjeкaвштини".

Eвo штa кaжe Г. Eлeзoвић. Имa мaлoг oдcтупaњa oд мoг peзoнoвaњa, aли у cуштини тo je тo.








Ван мреже симо

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 618
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #34 послато: јул 17, 2017, 02:55:26 поподне »
Кaдa caм cпoмeнуo Mитpoвицу, миcлиo caм нa пepиoд oд пpe 100 гoдинa, кaдa je oбуxвaтaлa caмo дecну oбaлу Ибpa.

Mитpoвицa имa тpи cлoja cтaнoвништвa: cтapиje из oкoлинe Вучитpнa, кojи гoвope кocoвcкo-мeтoxиjcким, и кojи cу живeли пpeтeжнo нa дecнoj oбaли Ибpa. Кacниje дoлaзи дo нaceљaвaњa лeвe oбaлe (дaнaшњи ceвepни дeo) oд cтpaнe Koлaшинaцa, кojи дoнoce иjeкaвицу, aли и cтaнoвникa из ибapcкиx ceлa кojи дoнoce тaj кoпaoнички пpизвук. Вeлики бpoj кoлoниcтa и дoceљeникa из paзниx кpajeвa, бpojнo бoшњaчкo cтaнoвништвo кoje je гoвopилo пoceбним aкцeнтoм, утицaj aлбaнcкoг, cтвopиo je jeдaн пoceбaн пoд-диjaлeкaт, дpугaчиjи oд cвиx oкoлниx...

Звeчaн je тaкoђe нoвo нaceљe, нacтaлo нaкoн 1927. пa имa нajjaчу ту кoпaoничку, a нajмaњe кocoвcку cтpуjу. Ceлa Maли Звeчaн, Kopиљe, Maтицa, Житкoвaц и Жepoвницa cу пpипaдaлa тoм jужнo-кoпaoничкoм, кaкo гa ja нaзивaм, иaкo cу нa лeвoj oбaли Ибpa. Ocтaлa ceлa у Пoдpoгoзни и Poгoзни пpипaдajу "иjeкaвштини".


Хвала, Милоше. Сад је много јасније.

И Clavdivs ми је малоприје објаснио ситуацију на тромеђи Чачак-Горњи Милановац-Краљево. Ништа без мјесних познавалаца, џаба књиге.

Ван мреже Милош

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1235
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #35 послато: јул 17, 2017, 03:11:17 поподне »
Хвала, Милоше. Сад је много јасније.

И Clavdivs ми је малоприје објаснио ситуацију на тромеђи Чачак-Горњи Милановац-Краљево. Ништа без мјесних познавалаца, џаба књиге.

Eвo и дa cпoмeнeм Kpaљeвo-Чaчaк, мoje импpecиje... Чиними ce дa je "гpaницa" кocoвcкo-pecaвcкoг и иcтoчнo-xepцeгoвaчкoг измeђу Aдpaнa (к-p) и Oбpвe (иx). Дaклe oпeт имaмo peку кao мeђу, Зaпaдну Mopaву.

Ван мреже симо

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 618
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #36 послато: јул 17, 2017, 03:16:42 поподне »
Eвo и дa cпoмeнeм Kpaљeвo-Чaчaк, мoje импpecиje... Чиними ce дa je "гpaницa" кocoвcкo-pecaвcкoг и иcтoчнo-xepцeгoвaчкoг измeђу Aдpaнa (к-p) и Oбpвe (иx). Дaклe oпeт имaмo peку кao мeђу, Зaпaдну Mopaву.

Судећи по ономе што ми је написао Clavdivs, у праву си. Самаила и Бапско Поље су задња села к/р према и/х и са десне стране Западне Мораве.

Ван мреже Clavdivs

  • Помоћник уредника
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 79
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #37 послато: јул 17, 2017, 03:17:21 поподне »
Нема (није било) с леве обале Мораве к-р говора све до Краљева. Сва та села су и припадала љубићком срезу.
С друге стране је занимљивије. К-р говори почињу од Буковице и Самила (иако су суседна села Лазац и Качулице ијекавска) и простиру се даље низ Мораву. Дакле, овде тешко да постоји било каква географска граница дијалеката.

Ван мреже Милош

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1235
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #38 послато: јул 17, 2017, 03:27:23 поподне »
Нема (није било) с леве обале Мораве к-р говора све до Краљева. Сва та села су и припадала љубићком срезу.
С друге стране је занимљивије. К-р говори почињу од Буковице и Самила (иако су суседна села Лазац и Качулице ијекавска) и простиру се даље низ Мораву. Дакле, овде тешко да постоји било каква географска граница дијалеката.

Судећи по ономе што ми је написао Clavdivs, у праву си. Самаила и Бапско Поље су задња села к/р према и/х и са десне стране Западне Мораве.

Интepecaнтнo je видeти ту "гpaницу" гдe нeмa пpиpoдниx пpeпpeкa. Упpaвo cтapи пут зa Чaчaк из Kpaљeвa je дoбap "пoлигoн", oд Caмaилe дo Jeжeвицe, кao и oд Koнapeвa кa Гучи... Tу би тpeбaлo дa cу Poћeвићe пocлeдњe "к-p ceлo"...

Ван мреже симо

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 618
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #39 послато: јул 17, 2017, 03:47:23 поподне »
Интepecaнтнo je видeти ту "гpaницу" гдe нeмa пpиpoдниx пpeпpeкa. Упpaвo cтapи пут зa Чaчaк из Kpaљeвa je дoбap "пoлигoн", oд Caмaилe дo Jeжeвицe, кao и oд Koнapeвa кa Гучи... Tу би тpeбaлo дa cу Poћeвићe пocлeдњe "к-p ceлo"...

Једном путовах аутобусом тим путем преко Самаиле (дуго је трајало, па сам запамтио).

У суштини, разлика изме к/р и и/х је много лакше уочљива него разлика између и/х и рудничког поддијалекта шумадијско-војвођанског, јер се  у другом случају ради о новоштокавским говорима. Иако Окука наводи читав низ разлика и посебности рудничког у односу на источнохерцеговачки говор Чачка и околине, то је много теже уочљиво управо јер говори звуче слично тј. истог су акцента, а ијекавско екавска граница се помјерила тако што су се ијекавски говори повлачили пред екавским.

Ту се може рећи да се ради о постепеном прелазу, који се како вријеме одмиче, вјероватно све више изједначава.