Аутор Тема: Крајишки ДНК подухват  (Прочитано 4223 пута)

Ван мреже Pavo

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 101
Одг: Крајишки ДНК подухват
« Одговор #140 послато: јул 17, 2017, 08:57:14 поподне »
У сваком случају урадио је велики посао (и он и остали аутори тога времена), колико год деловало површно из ове перспективе.

Tu se apsolutno slažemo. 

A evo sjetih se da imam i sliku.

https://s12.postimg.org/ploaz1559/image.png


Ван мреже Sergius

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 185
  • I2-PH908
Одг: Крајишки ДНК подухват
« Одговор #141 послато: јул 17, 2017, 09:10:01 поподне »
Да се разумијемо, веома поштујем Карановићев рад, али прије свега из антрополошког аспекта, као неког ко је описао народ и његов карактер и традицију. То је значајно свједочанство из тог времена.

Битна је ствар што је неко у том периоду пописао родове, презимена, куће, и дао какву такву информацију о поријеклу.

Што је погодио (у смислу повезаности родова) погодио је  према очуваном предању, или према заједничкој слави, што може, али и не мора бити веза. Успјех његових погађања ипак имају карактер насумичности.

Зашто сам ја рекао да је он ипак некредибилан. Не једном, питају ме за могуће поријекло. Дам неку предикцију на бази Карановића. Испостави се нешто друго. И није тај резултат изузетак од правила, већ се на више резултата види да уопште нема правила. Нису сви "Богуновићи" (или већина) J2a, па ено Мазалица се призетио. Не него је само Богуновић (и Поповић) J2a, a остали су E-V13, N-P189.2, I2-PH908, итд. Нису сви ови ђурђевштаци I1 P109 као Карановић, па се Грубор призетио, него ту имамо и Бранковића, који потврђује да ту нема правила. Има још таквих примјера.

Поставља се питање: ако неки аутор погађа 50-50%, да ли му вјеровати, па му у пола случајева бити захвалан, а у пола слијегати раменима? Или се једноставно ослонити на науку, па сваки резултат да буде коцкица у мозаику?

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5623
Одг: Крајишки ДНК подухват
« Одговор #142 послато: јул 17, 2017, 09:23:51 поподне »
Поставља се питање: ако неки аутор погађа 50-50%, да ли му вјеровати, па му у пола случајева бити захвалан, а у пола слијегати раменима? Или се једноставно ослонити на науку, па сваки резултат да буде коцкица у мозаику?

На науку можемо да се ослањамо данас, када постоји днк, али и то морамо комбиновати са тим записима, предањима. Не можемо због Богуновића, чија се прича очито преносила као нека урбана легенда, омаловажавати читав рад.

Шта да кажу Латиновићи и Бањци (N2), који славе веома честу славу Св. Јована, или Бурсаћи, Зељковићи (R1a-M458), који славе такође пречесту славу Ђурђевдан, и остали. Код њих нема грешке. Зато не треба свако да гледа из свог угла, већ се мора са стране створити нека објективна слика.