Аутор Тема: Светски ДНК дан 2017  (Прочитано 20718 пута)

Ван мреже Đorđo

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 459
  • shí shì qiú shì
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #60 послато: април 28, 2017, 01:56:04 поподне »
јел се може барем објавити списак тестираних ?


Ван мреже симо

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 574
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #61 послато: април 28, 2017, 02:18:04 поподне »
јел се може барем објавити списак тестираних ?

Зар није љепше кад се не зна, па кад бане?  ;)

Ван мреже симо

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 574
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #62 послато: април 28, 2017, 07:32:36 поподне »
Почињемо са објављивањем резултата Светског ДНК дана 2017.

За почетак двије сродне породице из Јасенова Поља код Никшића- Ђоковићи и Тодоровићи. Славе Аранђеловдан.

Припадају хаплогрупи I2-PH908, озринићком роду. Имају карактеристичне озринићке вриједности 437=18 и високе вриједности 389-1 и 389-2. Тодоровић и Ђоковић се разликују на 2 маркера од 23 ( промјена на 389-1 389-2 се рачуна као једна). Ђоковић на 389-1 и 389-2 има екстремне вриједности 15 и 33.

Блискост ова два хаплотипа не чуди , јер су Тодоровић и Ђоковић потомци заједничког претка који је живио у 18. вијеку. Ради се о Јанку Дамјановићу из Крижева Дола са Чева. Наиме, послије Јанкове смрти, његови синови остали су на заједничком имању са стрицем Живком и његовим синовима. И не лези враже, као што код Срба обично бива, нису могли мирно подијелити имање, помицање међе и сличне дисциплине, па се Јанкови синови одметну до стрица и пребјегну Турцима у Никшић. Послије се заметнула крвава борба, гдје су Јанкови са Турцима нападали своје стричевиће, али и друге Црногорце, пала је многа српска глава, изгледа и Живкова и његових синова. Јанкови синови од Турака добише имања код Никшића, и од двојице Јанкових синова потичу Ђоковићи и Тодоровићи. Ђоковићи од Радојице, а Тодоровићи од Станојице.

Сад видимо да генетика потврђује ову причу. Ова братства иначе припадају Озринићима Драгојевићима.

Рекоше да је из овог братства и један тенисер, који је освајао Вимблдон док није престао јести месо.  :)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2980
  • I1 P109
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #63 послато: април 28, 2017, 07:50:40 поподне »
Рекоше да је из овог братства и један тенисер, који је освајао Вимблдон док није престао јести месо.  :)

То би могао бити овај тенисер? 8)



На мрежи vojinenad

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #64 послато: април 28, 2017, 07:52:51 поподне »
Почињемо са објављивањем резултата Светског ДНК дана 2017.

За почетак двије сродне породице из Јасенова Поља код Никшића- Ђоковићи и Тодоровићи. Славе Аранђеловдан.

Припадају хаплогрупи I2-PH908, озринићком роду. Имају карактеристичне озринићке вриједности 437=18 и високе вриједности 389-1 и 389-2. Тодоровић и Ђоковић се разликују на 2 маркера од 23 ( промјена на 389-1 389-2 се рачуна као једна). Ђоковић на 389-1 и 389-2 има екстремне вриједности 15 и 33.

Блискост ова два хаплотипа не чуди , јер су Тодоровић и Ђоковић потомци заједничког претка који је живио у 18. вијеку. Ради се о Јанку Дамјановићу из Крижева Дола са Чева. Наиме, послије Јанкове смрти, његови синови остали су на заједничком имању са стрицем Живком и његовим синовима. И не лези враже, као што код Срба обично бива, нису могли мирно подијелити имање, помицање међе и сличне дисциплине, па се Јанкови синови одметну до стрица и пребјегну Турцима у Никшић. Послије се заметнула крвава борба, гдје су Јанкови са Турцима нападали своје стричевиће, али и друге Црногорце, пала је многа српска глава, изгледа и Живкова и његових синова. Јанкови синови од Турака добише имања код Никшића, и од двојице Јанкових синова потичу Ђоковићи и Тодоровићи. Ђоковићи од Радојице, а Тодоровићи од Станојице.

Сад видимо да генетика потврђује ову причу. Ова братства иначе припадају Озринићима Драгојевићима.

Рекоше да је из овог братства и један тенисер, који је освајао Вимблдон док није престао јести месо.  :)
Само још треба додати то да је стриц (или брат од стрица) платио главом то помицање камена међаша.

Ван мреже симо

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 574
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #65 послато: април 28, 2017, 07:56:59 поподне »
Кад смо већ код Озринића...

Домазетовић, Аранђеловдан, Броћанац/Никшић/ЦГ

Припада хаплогрупи I2-PH908, озринићком роду. Има вриједност 391=10 по којој се разликује од осталих Озроинића, али има све остале карактеристичне озринићке вриједности укључујући и 437=18.

Домазетовићи у Броћанцу су од Домазетовића из Загреде на крајини озриничке територије. По предању Домазетовићи из Загреде су потиснути од јачих братства из центра чевске територије. Поред Вулаша, били су једнини који су се рачунали у чевске старинце,а да и даље бораве на Чеву, а ево сад резултати показаше јасну везу са осталим Озринићима. Не знам како то можемо тумачити, може се поставити питање и да ли су и сами Озринићи старинци на Чеву који су се издигли над осталим братствима.

Ван мреже Лука

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 876
  • Y-DNA: I2а-CTS10228 Z17855, род "Љешњана Војинића"
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #66 послато: април 28, 2017, 07:57:52 поподне »
Кад смо већ код Озринића...

Домазетовић, Аранђеловдан, Броћанац/Никшић/ЦГ

Припада хаплогрупи I2-PH908, озринићком роду. Има вриједност 391=10 по којој се разликује од осталих Озроинића, али има све остале карактеристичне озринићке вриједности укључујући и 437=18.

Домазетовићи у Броћанцу су од Домазетовића из Загреде на крајини озриничке територије. По предању Домазетовићи из Загреде су потиснути од јачих братства из центра чевске територије. Поред Вулаша, били су једнини који су се рачунали у чевске старинце,а да и даље бораве на Чеву, а ево сад резултати показаше јасну везу са осталим Озринићима. Не знам како то можемо тумачити, може се поставити питање и да ли су и сами Озринићи старинци на Чеву који су се издигли над осталим братствима.

Чудан резултат и највеће изненађење јер и само презиме указује на "другачије" порекло од Озринића.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 853
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #67 послато: април 28, 2017, 08:05:43 поподне »
Павловић, Ђурђиц, Драгошевац, Јагодина

Припада хаплогрупи E-V13, највероватније грани Z5017>Z16988. На први поглед упада у очи висока вредност на маркеру DYS458=20. Од тестираних припадника других родова који припадају овој подграни, најближи му је Селмановић из рода Климената, условно се разликују на 2 од 15 маркера, међутим разлика на маркеру DYS458 износи чак 3. За ове Павловиће нађох само да се сматрају за старинце у Драгошевцу, па ако неко има више информација нека напише.

На мрежи vojinenad

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #68 послато: април 28, 2017, 08:10:32 поподне »
Кад смо већ код Озринића...

Домазетовић, Аранђеловдан, Броћанац/Никшић/ЦГ

Припада хаплогрупи I2-PH908, озринићком роду. Има вриједност 391=10 по којој се разликује од осталих Озроинића, али има све остале карактеристичне озринићке вриједности укључујући и 437=18.

Домазетовићи у Броћанцу су од Домазетовића из Загреде на крајини озриничке територије. По предању Домазетовићи из Загреде су потиснути од јачих братства из центра чевске територије. Поред Вулаша, били су једнини који су се рачунали у чевске старинце,а да и даље бораве на Чеву, а ево сад резултати показаше јасну везу са осталим Озринићима. Не знам како то можемо тумачити, може се поставити питање и да ли су и сами Озринићи старинци на Чеву који су се издигли над осталим братствима.
Можда баш та вредност указује на различитост од Озринића, јер колико се сећам помињани су управо ти Домазетовићи као стариначки род који није сродан са Озринићима, и да је један од њих био по занимању ковач, да је једно време боравио и у Кучима (или је правац кретања био обрнут Кучи-Чево), а након погибије Махмут-паше Бушатлије донео муштулук у Ровца, оженио се хромом ћерком Трипка Гуриша којој је било име Жижа,  и од њега су настали Жижићи касније одсељени у Дробњак због заваде са Драшковићима из Вељег Дубоког и осталим Ровчанима који су их уједињени сложно протерали.

Ван мреже симо

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 574
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #69 послато: април 28, 2017, 08:13:31 поподне »
Можда баш та вредност указује на различитост од Озринића, јер колико се сећам помињани су управо ти Домазетовићи као стариначки род који није сродан са Озринићима, и да је један од њих био по занимању ковач, да је једно време боравио и у Кучима (или је правац кретања био обрнут Кучи-Чево), а након погибије Махмут-паше Бушатлије донео муштулук у Ровца, оженио се хромом ћерком Трипка Гуриша којој је било име Жижа,  и од њега су настали Жижићи касније одсељени у Дробњак због заваде са Драшковићима из Вељег Дубоког и осталим Ровчанима који су их уједињени сложно протерали.

Искрено, превише му хаплотип личи на озринићки да би био сматран за не-Озринића. Видио сма та предања која их повезују са Жижићима или она у вези Попара у херцеговини, али ми не дјелују увјерљиво, јер се ни слава ту не слаже. А чини ми се да за те Жижиће има и других предања.

Генетски, Домазетовићи су озринићи, то није спорно. Може се једино поставити питање да ли су нешто даљи од остатка Озринића. Један маркер је мало да би се такво што закључило.

Ван мреже Лука

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 876
  • Y-DNA: I2а-CTS10228 Z17855, род "Љешњана Војинића"
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #70 послато: април 28, 2017, 08:16:00 поподне »
Можда баш та вредност указује на различитост од Озринића, јер колико се сећам помињани су управо ти Домазетовићи као стариначки род који није сродан са Озринићима, и да је један од њих био по занимању ковач, да је једно време боравио и у Кучима (или је правац кретања био обрнут Кучи-Чево), а након погибије Махмут-паше Бушатлије донео муштулук у Ровца, оженио се хромом ћерком Трипка Гуриша којој је било име Жижа,  и од њега су настали Жижићи касније одсељени у Дробњак због заваде са Драшковићима из Вељег Дубоког и осталим Ровчанима који су их уједињени сложно протерали.

Тешко ће једна вредност овде променити ствар, јер имају све остале "карактеристичне Озринићке" вредности, наравно најзначајнију за Озриниће вредност 18 на 448.

По тој логици се може рећи и да Вукотићи нису Озринићи или да су јако далеко од осталих због тога што једини у роду имају вредност 25 на 390 и комбинацију 14 - 14 на 385a/b, или за Ђоковиће који имају једини 33 389ii и 15 на 389i.

Ван мреже Лука

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 876
  • Y-DNA: I2а-CTS10228 Z17855, род "Љешњана Војинића"
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #71 послато: април 28, 2017, 08:21:13 поподне »
Видио сма та предања која их повезују са Жижићима или она у вези Попара у херцеговини, али ми не дјелују увјерљиво, јер се ни слава ту не слаже.

Жижићи славе Аранђеловдан као и Домазетовићи, док Попаре славе Никољдан.

На мрежи vojinenad

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #72 послато: април 28, 2017, 08:33:38 поподне »
Искрено, превише му хаплотип личи на озринићки да би био сматран за не-Озринића. Видио сма та предања која их повезују са Жижићима или она у вези Попара у херцеговини, али ми не дјелују увјерљиво, јер се ни слава ту не слаже. А чини ми се да за те Жижиће има и других предања.

Генетски, Домазетовићи су озринићи, то није спорно. Може се једино поставити питање да ли су нешто даљи од остатка Озринића. Један маркер је мало да би се такво што закључило.
Кад су у питању Домазетовићи, то њихово предање које постоји, као и сама чињеница да су се ''призетили'', што је очигледно било карактеристично за њих (под условом да је тачно то да је и ковач Илија од кога су Жижићи од  њих), све укупно наводи на потребу да се још неко од њих тестира, а свакако и неко од Жижића.

Ван мреже симо

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 574
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #73 послато: април 28, 2017, 08:36:41 поподне »
Миличевић,Ђурђевдан, Јазак, Срем

Припадају хаплогрупи I2-PH908. Прилично уобичајен хаплотип близак модалу. Не чини ми се близак већ тестираним Милићевићима I2-PH908. Има пуно поклапање са Конатарима из Пријепоља и са Брборићима из Херцеговине. Међутим то су поклапања на 17 маркера, па не знам колико су значајна. Међутим, са Брборићима се поклапа слава Ђурђевдан, а донекле и предање о поријеклу. Наиме, како је саопштио тестирани, Миличевићи су у Јаску неколико генерација (не наводи колико) а даљим поријеклом су из Херцеговине. Не помињу се у попису Јаска из 1736. године, мада тамо има један уписан као Херцеговац (додуше има и Бошњака и Мачванина).

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 853
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #74 послато: април 28, 2017, 08:49:43 поподне »
Смоловић, Ђурђевдан, Добриловина, Мојковац, раније са Чева

Припада хаплогрупи R1a-Z280, прецизније волго-карпатској грани Y2902. Са Шпањевићем из Гојаковића код Мојковца (свега неколико километара од Добриловине) разликује са на само 2 од 23 маркера, а и слава се поклапа, па нема сумње да је реч о јако блиским родовима. По подацима које је оставио тестирани воде порекло од Ивановића из Никшића. Око 1720. преселили су се из Оногошта у Јасиковац код Шавника, а касније у Добриловину са Чева. Смоловићи су по предању од Дедејића са Чева, о којима је Небојша Драшковић у свом раду о Озринићима написао следеће:

Раонићи (Дедејићи) – Чевљани

"Дедејићи су старинско становништво Чева и највјероватније потомци Дедослава из Кчева чији се син Грубоје Дедославов из Кчева, помиње 15. новембра 1326. године и 29. маја 1327. године у Котору. Дедејићи су колективно иселили са Чева у Добриловину у другој половини XVI вијека, легенду o томе забиљежио је Андрија Лубурић у књизи „Дробњаци“ (Београд, 1930):

„У другој половини XVI вијека становао је у Чеву Добрија Дедејић. Био је врло богат и задружан. Једнога пролећа његова снаха однесе ручак орачима, ови све поједу а њој не оставе ништа. Како није ни код куће била јела, а хране ни тамо није остало, заплаче се. Кад Добрија сазнаде за узрок њена плача, прекине орање, закоље једног вола и учини трпезу Чевљанима. Своју земљу потпише цркви Св. Николе у Чеву, па пође по свијету, да тражи земљу за насеље, која ће га моћи хранити. Веле да је при поласку закумио кокота, да му три пута кукуријекне на месту где се лепо населити. Кокот му, прича се кукуријекне на месту где је сада манастир Добриловина. Добрија се ту насели и убрзо обогати. Веле, да се та њива на којој
му се заплакала снаха и сад зове - ДОБРИНА ЊИВА. Бавећи се у Чеву утврдио сам, да у крају Бошњанима има и сада назив - Добрина њива, али данашњи Чевљани причају да је тај назив дошао по Добри, кћери Тољовој, а жени њихова родоначелника Озра. Оно прво изгледа ми тачније, тим пре што сам од неких Чевљана поодавно исељених у Никшићу слушао, да је жени Озровој, а кћери Тољовој, било име ГРУБАНА.“

Пошто је Добрија Дедејић са својом задругом ишао преко Лужнице код Спужа, и преко Роваца, Мораче и Колашина низ ријеку Тару до Добриловине, то се његово потомство налази данас с обје стране Таре. На Добрином имању у Добриловини ускоро се подигне манастир посвећен Св. Ђорђију. Манастир Добриловина се први пут помиње у једном запису из 1594. године, у коме се каже да је те године било освештање манастира, што значи да се Добрија Дедејић населио тамо око 1570. године. У дефтеру из 1570. године на Чеву се помињу Раде Добрујић и Гргур Раонић (или Радоњић). Чевљани кажу да су Дедејићи живјели на Прветама, а Озринићи који су се са њима изгледа и били жестоко сукобили око међа називали су их и Шпањима. Од Дедејића су се развиле многе породице у Дробњаку (1930. године укупно 48 кућа): Дедејићи (8 ), Раонићи (9), Благојевићи (8 ), Крејовићи (1), Зејаци ( 1), Калпачине (2), Шпањи (Шпањевићи?) ( 1), Микићи (6), Јелићи (12). Од Дедејића су се развиле многе породице и у пљеваљској Буковици (В. Шибалић, С. Караџић – Дробњак“, Београд 1930.): Раосављевићи, Вукадиновићи, Кргушићи, Пејовићи, Смоловићи, Видојевићи, Вељовићи, Ћорићи, Ристановићи; затим Звиздојевићи у Шаранцима; Крејовићи, Медојевићи и Вуковићи у Штитарици и у Бијелом Пољу Ратковићи и Топовићи. Скоро сва ова братства славе Ђурђевдан."

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5596
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #75 послато: април 28, 2017, 09:15:12 поподне »
Смоловић, Ђурђевдан, Добриловина, Мојковац, раније са Чева

Пошто је Добрија Дедејић са својом задругом ишао преко Лужнице код Спужа, и преко Роваца, Мораче и Колашина низ ријеку Тару до Добриловине, то се његово потомство налази данас с обје стране Таре. На Добрином имању у Добриловини ускоро се подигне манастир посвећен Св. Ђорђију. Манастир Добриловина се први пут помиње у једном запису из 1594. године, у коме се каже да је те године било освештање манастира, што значи да се Добрија Дедејић населио тамо око 1570. године. У дефтеру из 1570. године на Чеву се помињу Раде Добрујић и Гргур Раонић (или Радоњић). Чевљани кажу да су Дедејићи живјели на Прветама, а Озринићи који су се са њима изгледа и били жестоко сукобили око међа називали су их и Шпањима. Од Дедејића су се развиле многе породице у Дробњаку (1930. године укупно 48 кућа): Дедејићи (8 ), Раонићи (9), Благојевићи (8 ), Крејовићи (1), Зејаци ( 1), Калпачине (2), Шпањи (Шпањевићи?) ( 1), Микићи (6), Јелићи (12). Од Дедејића су се развиле многе породице и у пљеваљској Буковици (В. Шибалић, С. Караџић – Дробњак“, Београд 1930.): Раосављевићи, Вукадиновићи, Кргушићи, Пејовићи, Смоловићи, Видојевићи, Вељовићи, Ћорићи, Ристановићи; затим Звиздојевићи у Шаранцима; Крејовићи, Медојевићи и Вуковићи у Штитарици и у Бијелом Пољу Ратковићи и Топовићи. Скоро сва ова братства славе Ђурђевдан."

Као што смо већ констатовали, ова група која своје порекло везује за Дедејиће, очигледно представља микс староседелаца из Потарја и досељеника из Катунске нахије. И на овом списку који је поставио Гуја има породица које припадају различитим хаплогрупама.

Ван мреже sova

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
  • I2-PH908
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #76 послато: април 28, 2017, 09:20:02 поподне »
Поздрав, ја сам тестирани Миличевић.
Сад сам питао оца шта он мисли колико дуго живимо у Јаску, каже  око 250 година(можда и више) мада ћу ја то детаљно проверити па вам јавити.
Занимљиво је ово поклапање са Брборићима,иста слава и исто порекло по причама старијих ми смо из Херцеговине пореклом исто, кад будем ишао у родно село распитацу се код осталих Миличевића, можда они знају нешто више. Шта предлажете даље да радим? Да ли вреди тестирати се на више маркера?
« Последња измена: април 28, 2017, 09:26:52 поподне sova »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 455
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #77 послато: април 28, 2017, 09:47:09 поподне »
Кад смо већ код Озринића...

Домазетовић, Аранђеловдан, Броћанац/Никшић/ЦГ

Припада хаплогрупи I2-PH908, озринићком роду. Има вриједност 391=10 по којој се разликује од осталих Озроинића, али има све остале карактеристичне озринићке вриједности укључујући и 437=18.

Домазетовићи у Броћанцу су од Домазетовића из Загреде на крајини озриничке територије. По предању Домазетовићи из Загреде су потиснути од јачих братства из центра чевске територије. Поред Вулаша, били су једнини који су се рачунали у чевске старинце,а да и даље бораве на Чеву, а ево сад резултати показаше јасну везу са осталим Озринићима. Не знам како то можемо тумачити, може се поставити питање и да ли су и сами Озринићи старинци на Чеву који су се издигли над осталим братствима.

Ево шта пише Петар Пејовић о Домазетовићима у својој књизи о Озринићима:

Због сукоба са Вукотићима са Чева, из засеока Првета, око 1765. године, доселио се у Орашје Мрдак Домазетовић са братом. Вријеме досељавања доказују и набрајањем пасова 1910. године: Ниша – Ћетко — Томаш – Мојаш – Раде — Мрдак, а 1982: Небојша (10) – Вукота — Марко (81) — Јован — Томаш – Мојаш – Раде — Мрдак – Матан, син или унук Вукоте Домазетовића. Домазетовићи још казују да су њихови даљи сродници Вулаши на Прветама на Чеву. У необјављеној збирци пјесама Андрије Лубурића (бр. 8 ) уз кнеза Мојаша, кнеза и попа Матијаша и Живка Дамјановића, јавља се барјактар Вук Добриловић — Домазетовић. Овај податак нам можда потврђује садашње предање Домазетовића о сродству са Вулашима и Добриловићима — Дедејићима. Домазетовићи славе Аранђеловдан, прислужују Илиндан и казују да су то увијек славили.

Пејовићева теорија по којој би Домазетовићи могли да буду од Дедејића је овим резултатом побијена. Али ако би се испоставило да је предање Домазетовића о сродству са Вулашима тачно, то би значило да у целом племену живи једино род Озринића. То није случај ни са једним другим српским племеном.

Ван мреже Лука

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 876
  • Y-DNA: I2а-CTS10228 Z17855, род "Љешњана Војинића"
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #78 послато: април 28, 2017, 09:51:49 поподне »
И хоће ли списак тестираних на крају бити објављен?

Ван мреже симо

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 574
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #79 послато: април 28, 2017, 10:03:42 поподне »
Ево шта пише Петар Пејовић о Домазетовићима у својој књизи о Озринићима:

Због сукоба са Вукотићима са Чева, из засеока Првета, око 1765. године, доселио се у Орашје Мрдак Домазетовић са братом. Вријеме досељавања доказују и набрајањем пасова 1910. године: Ниша – Ћетко — Томаш – Мојаш – Раде — Мрдак, а 1982: Небојша (10) – Вукота — Марко (81) — Јован — Томаш – Мојаш – Раде — Мрдак – Матан, син или унук Вукоте Домазетовића. Домазетовићи још казују да су њихови даљи сродници Вулаши на Прветама на Чеву. У необјављеној збирци пјесама Андрије Лубурића (бр. 8 ) уз кнеза Мојаша, кнеза и попа Матијаша и Живка Дамјановића, јавља се барјактар Вук Добриловић — Домазетовић. Овај податак нам можда потврђује садашње предање Домазетовића о сродству са Вулашима и Добриловићима — Дедејићима. Домазетовићи славе Аранђеловдан, прислужују Илиндан и казују да су то увијек славили.

Пејовићева теорија по којој би Домазетовићи могли да буду од Дедејића је овим резултатом побијена. Али ако би се испоставило да је предање Домазетовића о сродству са Вулашима тачно, то би значило да у целом племену живи једино род Озринића. То није случај ни са једним другим српским племеном.

Постоји још једна могућност, а то је да су Вулаши чевски старинци,а да се неко од Озринића "удао" у Вулаше и да су га остали Озринићи назвали Домазетовићем. Отуд можда веза са Вулашима, а генетика Озринићка.