Аутор Тема: Банијски Срби (Y-DNA)  (Прочитано 4065 пута)

Ван мреже radon

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 393
  • privremeno odsutan sa foruma
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #40 послато: фебруар 13, 2017, 06:52:24 поподне »
Нема на чему, Давиде. :)

Заборавио сам да је дио пописан под презименом Љубовић.
То краћење презимена је често код Банијаца, тако да имамо људе пописиване као Боројевић и Боровић, Драгојевић и Драговић, Љубојевић и Љубовић, Зоројевић и Зоровић и слично.

Istina, moj djed je to izgovarao više kao Ljubović nego Ljubojević. Moji su pre popisa 1948, u maju ili junu 1946 odselili u Jagodnjak u Baranji. Uz Radiševiće su bili jedini iz kotara Petrinja. Svi ostali naseljenici su bili iz kotara Dvor. Pokušaću da nađem fotografiju ako uspem.

Ван мреже radon

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 393
  • privremeno odsutan sa foruma
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #41 послато: фебруар 13, 2017, 07:01:12 поподне »
Кад се већ помињу Љубојевићи, мислим д аје пажње вриједан податак из турског пописа Босне из 1604. године. Наиме, у селу Крњешићи нахије Каменград уписано је више појединаца, међу њима и

Радоје Љубојевић, кнез.

Ријетко је помињање презимена у турским пописима и не мора пуно да значи, међутим обзиром на смјер миграција из Босанске крајине према Банији и Кордуну, крајем 17. вијека, мислим да овај податак може бити битан за Љубојевиће.

Иначе, претпоставка је да је ово село Крњешићи заправо данашња Крњеуша на падинама Грмеча. Турски попис открива и даље географско поријекло крњеушке групе. Тако се каже:

Баштина Вуксана из Мостара у властитом посједу.
Баштина Вукића из Мостара.
Баштина Милоша пришлаца.

Такође помињу се још и презимена Милојевић, Рајић.

Оно што је интересантно у Херцеговини код Мостара помиње се православни род Крњеушић.

Hvala Siniša. Čini mi se da sam u jednom popisu video prezime Ljubojević baš na području Kozare pre velikih seoba 1683-1700. Moguće je da nemaju nikakve veze sa Ljubojevićima iz medačkog kraja i onima iz okoline Priboja. Na žalost, niko od njih se još nije testirao, pa samo nagađam.
Moja je pretpostavka o Ljubojevićima dolazila osim te povezanosti po prezimenu sa vladikom Atanasijem i iz toga što dosta banijskih rodova baš "vuče" na taj kraj oko Lima, severne CG i Starog Vlaha (npr prezime Polimac, kao i naši Kriči itd). Mislim da je ta struja više naselila Baniju od, recimo, niskohercegovačke (Ljubinje, Trebinje, Gacko).

Ван мреже Рамбо

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #42 послато: фебруар 13, 2017, 07:02:18 поподне »
....Ријетко је помињање презимена у турским пописима и не мора пуно да значи......

Недим Филиповић сматра, да су Турци изкључиво пописивали презимена само оних баштиника који припадаше затеченом (предтурском) властеоском сталежу.

Ван мреже Синиша Јерковић

  • Аскурђел
  • **********
  • Поруке: 3941
  • I2-PH908
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #43 послато: фебруар 13, 2017, 07:37:28 поподне »
Hvala Siniša. Čini mi se da sam u jednom popisu video prezime Ljubojević baš na području Kozare pre velikih seoba 1683-1700. Moguće je da nemaju nikakve veze sa Ljubojevićima iz medačkog kraja i onima iz okoline Priboja. Na žalost, niko od njih se još nije testirao, pa samo nagađam.
Moja je pretpostavka o Ljubojevićima dolazila osim te povezanosti po prezimenu sa vladikom Atanasijem i iz toga što dosta banijskih rodova baš "vuče" na taj kraj oko Lima, severne CG i Starog Vlaha (npr prezime Polimac, kao i naši Kriči itd). Mislim da je ta struja više naselila Baniju od, recimo, niskohercegovačke (Ljubinje, Trebinje, Gacko).

Слажем се да је струја из Полимља и Старог Влаха била јака, међутим чини ми се да је она посебно ојачала за вријеме активности Соколовића у Далмацији и Крајини тј. од половине 16. виејка па надаље.

Рекао бих са друге стране, да је херцеговачка струја претходила овој. Нису без разлога у административном погледу Турци, сву Крајину у почетку стављали у казу Неретву, одатле је ишао турски притисак и смјер сеоба.

Уосталом, види се то и по неким конкретним подацима из Пописа. Долазак влаха Мириловића, Радохнића, Војинића у далматинску Загору, за Радохниће се изричито наводи да су из Мостара, затим горе поменути примјер досељеника из Мостара на Грмеч. Подгрмечки Предојевићи од влаха Предојевића из Херцеговине и други слични примјери.

Струја је било више, мада је становништво мање више било исто.

Банија је насељавана у више таласа, углавном из правца Босанске Крајине, а ту је како видимо било становништво из различитих струја: и јужнохерцеговачких и неретванских и полимских.

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6239
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #44 послато: фебруар 13, 2017, 07:51:09 поподне »
Подгрмечки Предојевићи од влаха Предојевића из Херцеговине и други слични примјери.

Баш сам се пре неки дан са нашим Луком дотакао оне мапе штокавског наречја



Наводно је у околини Бихаћа Хасан-Паша Преодјевић још давно населио своје сроднике из Херцеговине, а и генерално су окружени истчно-херцеговачким дијалектом, па чуди ова оаза млађег икавског на западу Босанске Крајине. Ипак, међу муслиманима западне Босне има свега и свачега (староседеоци + досељеници из разних крајева).

Интересатно да и Карановић код старих српских породица из Крајине примећује икавицу у говору. По њему су то досељеници из Средње Босне углавном. И на овој карти је тај крај означен као подручје "млађег икавског".

Ван мреже Синиша Јерковић

  • Аскурђел
  • **********
  • Поруке: 3941
  • I2-PH908
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #45 послато: фебруар 13, 2017, 08:13:01 поподне »
Баш сам се пре неки дан са нашим Луком дотакао оне мапе штокавског наречја

Наводно је у околини Бихаћа Хасан-Паша Преодјевић још давно населио своје сроднике из Херцеговине, а и генерално су окружени истчно-херцеговачким дијалектом, па чуди ова оаза млађег икавског на западу Босанске Крајине. Ипак, међу муслиманима западне Босне има свега и свачега (староседеоци + досељеници из разних крајева).

Интересатно да и Карановић код старих српских породица из Крајине примећује икавицу у говору. По њему су то досељеници из Средње Босне углавном. И на овој карти је тај крај означен као подручје "млађег икавског".

Не сумњам да је старог штокавског, икавског становништва Доњих Краја било и да су једним дијелом уклопљени и у муслиманско, и православно и католичко становништво Босанске Крајине. Треба имати у виду да то икавско штокавско становништво није морало бити само са подручја Доњих Краја, већ и са простора Дувна, Купреса, Западне Херцеговине, гдје се такође говорило штокавским икавским.

На тим подручјима има доста старих српских породица које говоре икавским. У Дувну се помиње и православни манастир Лабостин.

Међутим, добар дио тог српског становништва ће се исламизовати или ће под утицајем босанских фрањеваца постепено прелазити у католичку вјеру. Муслимани данашње цазинске крајине, бар језички гледано, припадају управо том становништву. Том слоју становништва припадају и Буњевци католици у Далмацији, Лици и Бачкој. Онај трећи дио ће се стопити са својим сународницима из Источне херцеговине и Полимља, преузимајући од истих ијекавски говор и уклапајући се организован систем Пећке патријаршије.

Овај слој становништва, по мом мишљењу, био је изразито I2-PH908.

Ово икавско становништво Западне Босне, Западне Херцеговине и Доњих Краја не треба мијешати са становништвом Средње Босне, Усоре и Соли, које је опет било друга етнографска цјелина, другог говора (староштокавски шћакавски), и за које мислим да је имало значајан удио разних грана R1a хаплогрупе.

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6239
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #46 послато: фебруар 13, 2017, 08:32:53 поподне »
Не сумњам да је старог штокавског, икавског становништва Доњих Краја било и да су једним дијелом уклопљени и у муслиманско, и православно и католичко становништво Босанске Крајине. Треба имати у виду да то икавско штокавско становништво није морало бити само са подручја Доњих Краја, већ и са простора Дувна, Купреса, Западне Херцеговине, гдје се такође говорило штокавским икавским.

На тим подручјима има доста старих српских породица које говоре икавским. У Дувну се помиње и православни манастир Лабостин.

Међутим, добар дио тог српског становништва ће се исламизовати или ће под утицајем босанских фрањеваца постепено прелазити у католичку вјеру. Муслимани данашње цазинске крајине, бар језички гледано, припадају управо том становништву. Том слоју становништва припадају и Буњевци католици у Далмацији, Лици и Бачкој. Онај трећи дио ће се стопити са својим сународницима из Источне херцеговине и Полимља, преузимајући од истих ијекавски говор и уклапајући се организован систем Пећке патријаршије.

Овај слој становништва, по мом мишљењу, био је изразито I2-PH908.

Ово икавско становништво Западне Босне, Западне Херцеговине и Доњих Краја не треба мијешати са становништвом Средње Босне, Усоре и Соли, које је опет било друга етнографска цјелина, другог говора (староштокавски шћакавски), и за које мислим да је имало значајан удио разних грана R1a хаплогрупе.

Карановић под Средњом Босном, у овом случају, подразумева крајеве око Травника и Зенице, док би на северозападу граница била око Кључа, што је негде на граници, ако не и потпуно у области икавског на карти.

Што се генетике тиче, мислим да је најправилније рећи да су били измешани (I2a/R1a) с тим да је однос у оквиру ове две групе био онакав како си описао (I2a доминантна код икаваца).

Издвојио сам на теми "Крајишки Срби" тестиране породице из Крајине. Староседеоци (тј. порекло Средња Босна) и досељеници с југа. Ово је подела према Карановићу, па не мора бити сасвим тачна.

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1494.60


Ван мреже Синиша Јерковић

  • Аскурђел
  • **********
  • Поруке: 3941
  • I2-PH908
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #47 послато: фебруар 13, 2017, 08:45:28 поподне »
Карановић под Средњом Босном, у овом случају, подразумева крајеве око Травника и Зенице

Ту негдје око Влашића је ишла та линија додира, али и мјешања између средњобосанско/усорске зоне и доњокрајско/западнобосанске. Жупа Врбања (Котор-варош) је тако упадала у прву зону, а већ сусједни Теслић у усорско/средњобосанску зону. И сама Бања Лука је на граници ове двије зоне, Прњавор је већ у усорској зони.

Најбоље се та разлика између двије споменуте зоне види код двије групе католичког становништва: Буњеваца и Шокаца. Буњевци су из западнобосанске, док су Шокци из средњобосанско/усорске зоне.

Да је хаплогрупа R1a значајније била присутна у средњебосанско/усорској зони говоре и резултати муслиманског становништва у Зеници и Тузли, гдје R1a и у једном и у другом случају прелази 20%. Међутим ти крајеви су претрпили велике смјене становништва, па не чуди што је данас I2-PH908 и ту доминантан. Међутим, преко 20% R1a у односу на 12% у Херцеговини није мало.

Ван мреже П

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 115
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #48 послато: фебруар 13, 2017, 10:33:13 поподне »
Приликом изучавања поријекла банијских родова добар траг можда могу бити презимена народних кнезова.
Током прве половине XVIII вијека на подручју Баније народни кнезови били су из родова Боројевића, Вилуса, Вранеша, Деретића, Дробњака, Црнојевића...
Ови родови јасно упућују на подручја Старе Црне Горе (Боројевићи, Црнојевићи), Старе Херцеговине (Вилуси, Вранеши, Дробњаци) и Источне Херцеговине (Деретићи).

На затвореном дијелу форума имамо тестиран један кнежевски род са подручја Баније и ти резултати такође иду у овом смјеру, конкретно ка подручју Источне Херцеговине.

Ван мреже barbarylion

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 126
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #49 послато: јун 28, 2017, 07:30:27 пре подне »
Џаић, Љесковац (општина Двор), Ђурђевдан, I2a1b-L147.2 (Dinaric south) тј. I2-PH908

Према попису СР Хрватске из 1948. године у истоименом селу пописано је 9 кућа Џаића.
Крсна слава Џаића је Ђурђевдан, што потврђују и подаци из шематизма Горњокарловачке епархије из 1883. године, по којима су сви Џајићи у Горњој крајини славили Ђурђевдан.
Нисам нашао потврду Џаића на Банији у XVIII вијеку, што може значити да су дошли тек у трећем великом таласу (1788-1791).

Осим на подручју Двора (Доњи Јаворањ, Љесковац, Мајдан), Џаића је на Банији било и на подручју Глине (Глина) и Петриње (Брђани, Брђани Коса, Греда).
Po istorijskim spisama i onome sto je nasao istoricar kojeg sam angazovao da mi pronadje sve o poreklu navodi se sledece. Dakle Džaići vode poreklo od kneza Radoja Majstorovića iz sela crnogorska Džaja (po tome valjda i prezime) . Mesto se nalazi u staroj crnoj gori. Posle smrti doticnog kneza familija se seli prvo kroz hercegovinu pa preko bosanske krajine (okolina laktasa) gde upadaju u sukob sa nekim idriz begom i 3 brata Džaića su usmrtila doticnog. Da ne duzim mnogo raspisana je poternica i oni prebegavaju u Au . Zabelezen je dolazak 3 brata Džaića na Baniju. Takodje je zabelezena titula u Au arhivama koju je porodica dobila ( to sam video svojim ocima, fotokopiju dokumenta) tada Srbi nisu mogli da biraju grb ali su mogli da odaberu kako ce biti uvedeni i lepo pise medju juznoslovenskim plemstvom džaić od sv,Djordja. Ono sto mene licno buni jeste za sada samo bliskost sa katolickim rodovima ? Porodica je od uvek pravoslavna i slavu nije menjala uopste sto se i vidi po samom odabiru titule. Pogledao sam i te katolicke rodove i jedan deo njih je slavio takodje sv.Djordja (Djurdjevdan) sto implicira na neko pravoslavno nasledje. Uglavnom koliko sam video nakon tih katolickih rodova najblizi su nam niksici . Ako bi neko bio voljan to da mi objasni? Hvala unapred

Ван мреже barbarylion

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 126
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #50 послато: јул 16, 2017, 07:09:10 поподне »
Da li neko poznaje Dosene sa Banije.
poznajem ja, samo ne znam da li su to ti koji tebi trebaju.

Ван мреже barbarylion

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 126
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #51 послато: јул 16, 2017, 07:10:08 поподне »
Да,  негде смо спомињали Џаиће. Тек сад видим да су на табели са католичким родовима...
zasto to ?

Ван мреже Nebo

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4971
  • I2a CTS10228 A1328
Одг: Банијски Срби (Y-DNA)
« Одговор #52 послато: август 18, 2017, 07:14:32 поподне »
Имам у фамилији Маливуке из села Бођани у јужној Бачкој. Они су досељени са Баније (колико је мени познати, то је стара сеоба, крајем 18. века или почетком 19. века), славе Светог Пантелејмона (9. августа / 27. јула).

Видим да Маливука има у Барањи (славе: Јовањдан, Томиндан), као и колониста у бачкој Пригревици после Другог светског рата, они су из Доњег Добретина (Двор на Уни). Могуће је да су одатле и ови моји Маливуци, али не памте назив села одакле су пореклом. Не знам шта славе Маливуци у Пригревици, односно у Добретину.

https://www.google.rs/maps/place/44440,+Donji+Dobretin,+%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0/@45.0434275,16.2404321,12z/data=!4m5!3m4!1s0x47612b605d17c85d:0xa2602b0ae67a8646!8m2!3d45.0031353!4d16.3164568

У селу Горње Равно (Купрес) било је Маливука, који се сад презивају Јарчевић. Они славе Ђурђевдан.

Позната хериона из Другог светског рата Загорка – Зага Маливук је из Вршца, али не знам ништа ближе о пореклу њених Маливука.

У овим пописима Бођана закључно са 1828. годином не видим презиме Маливук, па је могуће да су се у Бођане доселили и касније у 19. веку.

http://www.poreklo.rs/2014/12/29/bodjani/

Ако неко зна неки податак о Маливуцима из Бођана, као и славу и порекло Маливука из Доњег Добретина, био бих захвалан за податке.
« Последња измена: август 18, 2017, 07:29:53 поподне НиколаВук »
"Наша мука ваља за причешћа"