Аутор Тема: Херцеговачки ДНК подухват  (Прочитано 40040 пута)

Ван мреже Nebo

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4971
  • I2a CTS10228 A1328
Одг: Херцеговачки ДНК подухват
« Одговор #40 послато: мај 09, 2016, 03:14:26 поподне »
Тестирани су Шотра и Шакота из Козица, а не 2 Шотре...

Не знам. У спсику пише два пута Шотра (први пост на овој теми). Очито грешка.

Шакоте Јовањштаци су старином од Златанића "испод Голије".
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Број 1

  • Уредник
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1376
Одг: Херцеговачки ДНК подухват
« Одговор #41 послато: мај 09, 2016, 03:48:07 поподне »
Тестирани су Шотра и Шакота из Козица, а не 2 Шотре...
Тачно, моја грешка. Исправљено.

Ван мреже zox

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 158
Одг: Херцеговачки ДНК подухват
« Одговор #42 послато: мај 09, 2016, 04:41:01 поподне »
13. Ковач, Влаховићи (Љубиње), раније Билећа, Јовањдан: ово би требало да су Ковачи из Попова Поља (према слави), ранија Махијевићи, пре тога Радишићи, потичу из Риђана.


MIHOJEVIĆA! :D

Ван мреже zox

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 158
Одг: Херцеговачки ДНК подухват
« Одговор #43 послато: мај 09, 2016, 05:57:35 поподне »
A kad ne trazis na latinici...onda nemozes naći...

O prezimenu:

Po molbi porodice Pešut, rodom iz Gradca kod Ljubinja u Hercegovini, ali poreklom iz Like, koja slavi Sv. Jovana, saradnici “Vesti“ su istražili njihove korene.

U Lici, zaista, ima Pešuta, ali smatramo da je verovatnije da su tamo stigli iz Hercegovine, a ne obrnuto. Iako ih ne nalazimo kod Ljubinja, u starom zavičaju koji navodi porodično predanje, to može da znači i da su se preci našeg čitaoci odavde iselili ili ih J. Dedijer omaškom nije tu evidentirao, ali je Pešute "jovanjštake" zabeležio u Hercegovini, u Žitomisliću i Mostaru.

U Bosni, Pešuti su registrovani jedino na području Sarajeva i to krajem 19. veka, sa slavom Jovanjdan, upravo kao što je i krsno ime porodice našeg čitaoca. M. Radeka ih beleži u Gornjoj Krajini (Lika, Krbava, Gacka, Banija, Kordun, Kapelsko), kao pravoslavne porodice sa dve varijante prezimena: Pešut i Pešuta. Porodice Pešut slave Jovanjdan, ali i Lazarevdan (Lazareva Subota), dok porodice Pešuta slave samo Jovanjdan.

Ван мреже zox

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 158
Одг: Херцеговачки ДНК подухват
« Одговор #44 послато: мај 09, 2016, 06:37:06 поподне »
Zanimljivo,vrlo zanimljivo...

Pešuti kraj Bilopolja,Orebića,sumnjivo porijeklo.To sam upravo shvatio kad sam povezo Špira Pešuta i Antuna Pešuta,dva brata.Špiro je drugo ime za Spirodona,odnosna Dušana...a kad idem dalje vidim im oca Nikola Radomir Pešut(1861.rođen)
dalje spominju se neki:

Ante Vladimir Pešut,Josip,Toma i Tereza su braća i sestra.
Stipan Pešut (1825)
Stipan (1800)

A tek ovaj:

Piše :Dusan (Djuro) Pesut.....( kako Dušan moze biti Đuro?!?!? ).Dal da sad  mislim da su prava imena za Juro,Jure zapravo Đuro ili Dušan).Jer ako idem tim putem,onda mogu doći do:

Antun Pešut 1720-1783 sin Jura (ili možda Đura/Dušana) rođenog oko 1690-1762 u Zukovcu,kraj Orebića.
i njegov otac Mate Pešut 1660.

Nenad Vekarić ovaj rod veže sa prezimeno Kampi i Semunović



Mislim da je sve jasno,osim da sa starohrvatstvom ove porodice nemaju ništa,i to u zadnjoj sličici.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1100
Одг: Херцеговачки ДНК подухват
« Одговор #45 послато: мај 09, 2016, 06:41:49 поподне »
Zanimljivo,vrlo zanimljivo...

Pešuti kraj Bilopolja,Orebića,sumnjivo porijeklo.To sam upravo shvatio kad sam povezo Špira Pešuta i Antuna Pešuta,dva brata.Špiro je drugo ime za Spirodona,odnosna Dušana...a kad idem dalje vidim im oca Nikola Radomir Pešut(1861.rođen)
dalje spominju se neki:

Ante Vladimir Pešut,Josip,Toma i Tereza su braća i sestra.
Stipan Pešut (1825)
Stipan (1800)

A tek ovaj:

Piše :Dusan (Djuro) Pesut.....( kako Dušan moze biti Đuro?!?!? ).Dal da sad  mislim da su prava imena za Juro,Jure zapravo Đuro ili Dušan).Jer ako idem tim putem,onda mogu doći do:

Antun Pešut 1720-1783 sin Jura (ili možda Đura/Dušana) rođenog oko 1690-1762 u Zukovcu,kraj Orebića.
i njegov otac Mate Pešut 1660.

Nenad Vekarić ovaj rod veže sa prezimeno Kampi i Semunović



Mislim da je sve jasno,osim da sa starohrvatstvom ove porodice nemaju ništa,i to u zadnjoj sličici.
Pešuti ljubinjski pričaju da su potomci Nenka iz izumrlog sela Nenkovaca. Kada je pravljena crkva u Ljubinju 1867. godine, smatrali su se za najstariju porodicu u kraju, pa su položili kamen temeljac.
Vrlo raširena porodica koja ne može sastaviti i povezati svoj rodoslov. A inače Orebić je od Ljubinja udalje nešto više od dvadeset kilometara vazdušne linije a i veze između Ljubina i Pelješca su mnogo stare i kroz istoriju bile su vrlo aktivne.

Ван мреже zox

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 158
Одг: Херцеговачки ДНК подухват
« Одговор #46 послато: мај 09, 2016, 06:56:36 поподне »
Zaboravljaš čiji je Pelješac bio.
Možda su ovi Pešuti bili dobrovoljci u nekom ratu,pa su se skrasili u okolini Ljubinja.

Pogledaj Pešute iz Hrvatske,iz Like,sve sami dobrovoljci od 1912-1917.

http://www.srpskiratnidobrovoljci.com/dobrovoljci/default.aspx

Zaboravio:





Ван мреже Wolf Sagash

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1100
Одг: Херцеговачки ДНК подухват
« Одговор #47 послато: мај 09, 2016, 06:56:46 поподне »
Ne znam jeli slučajnost, ali Đuro i Dušan su česta imena, Dušan možda i najčešće u ljubinskih Pešuta.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1100
Одг: Херцеговачки ДНК подухват
« Одговор #48 послато: мај 09, 2016, 07:00:59 поподне »
Zaboravljaš čiji je Pelješac bio.
Možda su ovi Pešuti bili dobrovoljci u nekom ratu,pa su se skrasili u okolini Ljubinja.

Pogledaj Pešute iz Hrvatske,iz Like,sve sami dobrovoljci od 1912-1917.

http://www.srpskiratnidobrovoljci.com/dobrovoljci/default.aspx

Zaboravio:



Ne bih rekao. Ako su Pešuti potomci Nenkovaca, što sami tvrde i to mnogo prije nego što su im istorijski radovi bili dostupni, onda njihov boravak u Ljubinju traje od samog početka 14. vijeka jer se tada Burmazi pominju u dubrovačkom arhivu. N

Ван мреже Wolf Sagash

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1100
Одг: Херцеговачки ДНК подухват
« Одговор #49 послато: мај 09, 2016, 07:03:55 поподне »
Ne bih rekao. Ako su Pešuti potomci Nenkovaca, što sami tvrde i to mnogo prije nego što su im istorijski radovi bili dostupni, onda njihov boravak u Ljubinju traje od samog početka 14. vijeka jer se tada Burmazi pominju u dubrovačkom arhivu. N
Slučajno poslah poruku prije vakta. Nenkovci su ogranak Burmaza nastali od imena katunara Nenka Krajsalić koji je bio vlah Burmaz. U Gracu, gdje žive Pešuti, postoji srednjevjekovna crkva Svetog Ilije a u njoj je nedavno pronađen Služabnik štampan u Venecioji 1580. Admin je imao priliku da ga vidi.

Ван мреже zox

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 158
Одг: Херцеговачки ДНК подухват
« Одговор #50 послато: мај 09, 2016, 07:07:38 поподне »
Ne znam jeli slučajnost, ali Đuro i Dušan su česta imena, Dušan možda i najčešće u ljubinskih Pešuta.

Eto vidiš!Valjda govoriš istinu...zaludu sam se mučio

Zanimljivo,kako hrvatski autori pišu recimo Đuro Juričević rođen recimo 1650.

Zašto Đuro???Zašto ne Juro??Pa Đuro je ortodoksnog naklona ime.Zar ne bi trebao biti Juro Juričević?Vjerojatno su i sami svjesni da nije moga biti Juro,pa su stavili Đuro.A moguće je i da su se prezivali Đuričević.

Tako glumac Špiro ( Spiridon/odnosno Dušan) Guberina,je Hrvat.Iako sumnjam u njegovo crnogorsko porijeklo.Da se zvao Dušan ne bi se probio u glumi.Tako više nema katoličkih crkava svetog Đurđa,sve moraju biti u Dalmaciji pa do Kotora...crkve svetog Jure.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1100
Одг: Херцеговачки ДНК подухват
« Одговор #51 послато: мај 09, 2016, 07:20:10 поподне »
Eto vidiš!Valjda govoriš istinu...zaludu sam se mučio

Zanimljivo,kako hrvatski autori pišu recimo Đuro Juričević rođen recimo 1650.

Zašto Đuro???Zašto ne Juro??Pa Đuro je ortodoksnog naklona ime.Zar ne bi trebao biti Juro Juričević?Vjerojatno su i sami svjesni da nije moga biti Juro,pa su stavili Đuro.A moguće je i da su se prezivali Đuričević.

Tako glumac Špiro ( Spiridon/odnosno Dušan) Guberina,je Hrvat.Iako sumnjam u njegovo crnogorsko porijeklo.Da se zvao Dušan ne bi se probio u glumi.Tako više nema katoličkih crkava svetog Đurđa,sve moraju biti u Dalmaciji pa do Kotora...crkve svetog Jure.
Hm. Ta narodna imena Hrvata, odnosno katolika istočno od Neretve su jedna velika specifičnost. I sad ima Dušana Radovana, Lazara, Šćepana, Vukana, Đura, Đorđa,Krsta... nema samo Jovana i Rista. Oni su bili pod dubrovačkim biskup. Zanimljivo je stanovništvo Dubrovnika. Mislim staro stanovništvo koje nije živilo u zidinama, nego oko grada. Oni i sad kažu đed i baba, dok u gradu govore nono i nona. Govore đe umjesto gdje i još masu takvih istočnohercegovačkih idioma.

Ван мреже Nebo

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4971
  • I2a CTS10228 A1328
Одг: Херцеговачки ДНК подухват
« Одговор #52 послато: мај 10, 2016, 04:11:48 поподне »
Ево мало коментара о пореклу презимена са списка тестираних у Требињу, углавном према Милићевићу, а има и по нешто од других:

Тестирани у Требињу 5-7. мај 2016.

1. Шакотић (раније Кривокапић), Билећа, Лазарева субота; непоуздана веза са цуцким Кривокапићима.

2. Перишић, Казанци (Гацко), Никољдан; Перишићи које је пописао Милићевић не славе Никољдан, већ Јовањдан и Ђурђевдан; Перишићи из Попова Поља (Јовањдан) су пореклом од Риђана, раније презиме Михојевић, а пре тога Радишић; од Михојевића су; Перишићи, Ковачи, Лакићи, Шарићи и Пешићи.

3. Вукомановић, Јасеник (Гацко), Ђурђевдан, пореклом од старе средњевековне херцеговачке породице Влаисављевића.

4. Мијановић, Требиње (пореклом са Цетиња, Цуце), Никољдан, досељени у 17. веку; цуцки Мијановићи су досељенички слој становништва у Цуцама из 17. века, од претка Мијана из Зете (Понари); од цуцких Мијановића су и: у Цуцама Косановићи, Оташевићи, Бошковићи, Ристовићи и Марковићи, затим Лакићевићи у Кривошијама, Рачете у Боки и херцеговачки Мијановићи.

5. Игњатић, Требиње (доселили 1700. из Кијева, Украјина), Јовањдан; према Милићевићу, они су староседеоци у Шуми Требињској.

6. Вуковић, Требиње (од Грахова, ЦГ), Јовањдан.

7. Гргуревић, Зубци (Требиње), Ђурђевдан, из Попова Поља.

8. Љубибратић, Љубово, Требињска Површ, Свети Климент; један од најстаријих родова у требињском крају; раније презиме Балордић, а братствено име Љубибратић јавља се већ у 14. веку; у 15. веку већ су бројно властеоско братство; наводно су им сродни сви родови требињског краја који славе Светог Климента.

9. Гуровић, Требиње (раније Риђани, још раније Пераст), Аћимовдан; Риђани.

10. Илић, Горњи Давидовићи (Билећа), Аранђеловдан, старином су из Рисна.

11. Јакшић, Жаково (Шума Требињска), Јовањдан; нема података.

12. Милојевић, Дријена (Братљевина, Требиње), Аранђеловдан; нема података о пореклу.

13. Шушић, Пустипуси (Љубиње), Ђурђевдан; по предању у Херцеговину дошао један Шушић од Сињајевине (Дробњак) око 1700. године; у Дробњаку има Шушића (раније Јововић) који су огранак Златнопојасовића (према: Караџић / Шибалић), а који су у Комарницу (Дробњак) дошли пре Новљана (вероватно у 14. веку).

14. Петијевић, Петијевићи (Крушевице, Херцег Нови), Јовањдан; код Сава Накићеновића их нема у Крушевицама, већ у Игалу; они су из таласа досељеника из Херцеговине у Боку крајем 17. века.

15. Тегарић (раније Алексић, Малеш), Моско (Требиње), Игњатијевдан, Малешевци.

16. Спаић, Граб (Зубци, Требиње - раније Ровца), Јовањдан; види Асановић (бр. 54).

17. Шакотић, Оровац (Требиње, раније Цуце, ЦГ), Јовањдан; Шакотићи са славом Јовањдам би пре могли имати везе са Цуцама, него Шакотићи који славе Лазареву Суботи (бр. 1).

18. Ружић, Требиње (раније Васојевићи, по предању), Јовањдан; потичу од Руже, кћери једног Мирковића, али је непозната мушка линија Ружиног потомства.

19. Трапарић, Цибријан (Љубомир, Требиње), Јовањдан, староседеоци у Херцеговини.

20. Чихорић, Величани (Попово поље), Никољдан; помињу се још 1335. у дубровачким изворима као властела у Попову Пољу.

21. Шутић, Меча (Берковићи, Столац), Света Петка (раније Јовањдан), потомци Илије Абрамовића (Орловићи) који се доселио у Предиша (Бјелице, ЦГ).

22. Шукић (раније Миливојевић), Долови (Столац), Никољдан; огранак Миливојевића који су вероватно староседеоци у Херцеговини (види бр. 66).

23. Вицо, Зубци (Требиње), Ђурђевдан, предак добегао из Конавла, био католик, па се покрстио.

24. Бодирога, Бодироге (Требиње), Аранђеловдан: 1. Бодироге из Поплата су потомци попа Вуксана Ковачевића из Горњег Поља код Никшића, који се 1629. преселио у Поплат код Стоца; 2. Бодироге из Домашева (Требиње) су од Лечића из Ждријеловића, који су староседеоци у Љубомиру; наводно, нису сродни, али с обзиром на исто презиме, славу и предање, вероватније је да јесу.

25. Климовић, Поштировник (Требиње), Ђурђевдан; нема података о пореклу.

26. Колак, Хуп (Требиње), Јовањдан (раније Никољдан), дошли из Риђана у 17. веку.

27. Ратковић, Зубци (Требиње), Ђурђевдан; досељени у другој половини 17. века из Озринића.

28. Пажин, Зубци (з. Поткрај), Ђурђевдан, непознатог порекла.

29. Пантић, Мостар, Игњатијевдан; према Милићевићу, мостарски Пантићи славе Ђурђевдан и староседеоци су у Бишћу.

30. Руњевац, Црквице (изнад Рисна, ЦГ), Ђурђевдан, старином из Џивара код Требиња; друга варијанта презимена - Руњавац.

31. Телебак, Жабица (Љубиње), Никољдан, староседеоци у Херцеговини.

32. Грк, Дабар (Берковићи), Митровдан, по предању ту су дошли од Дубровника, а старином су Грци.

33. Васиљевић, Риља (Невесиње), Јовањдан; Милићевић за невесињски крај наводи Васиљевиће који славе Никољдан, пореклом из Бањана.

34. Љубоја, Мркоњић Град, Марковдан; нисам нашао податке (с обзиром да није у питању херцеговачки род).

35. Аничић, Петрово Поље, Никољдан, из Зубаца.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4971
  • I2a CTS10228 A1328
Одг: Херцеговачки ДНК подухват
« Одговор #53 послато: мај 10, 2016, 04:12:34 поподне »
36. Милатовић, Дабовићи (испод Острога), Света Петка; нема података о пореклу (очито је у питању досељеник из Дабовића, од Милатовића, Милата из Комана, од којих имамо једног тестираног као И2а динарик јужни).

37. Тодоровић, Спорожићи (Требиње), Свети Стефан; код Милићевића се помињу Тодоровићи који славе Никољдан (потичу од Тодора Булајића са Грахова).

38. Батинић, Чваљина (Попово поље), Лучиндан, потомци Сима Драгојевића из Риђана који се у Чваљину доселио негде у 17. веку.

39. Елезовић, Чапљина, Матијевдан; требало би да су од Мириловића, сродни Меданима, Буквићима и Ђогама.

40. Домазет, Влаховићи (Љубиње), Никољдан, од Домазетовића са Чева; по пореклу, требало би да су сродни Попарама.

41. Вукојевић, Седлари (Попово Поље), Свети Стефан; староседеоци у Попову Пољу, сродни им Глушци, Медани и Педали.

42. Мијановић (раније Војводић), Укшић (Љубомир), Никољдан; вероватно истог порекла као тестирани Мијановић под бр. 4.

43. Павић, Влаховићи (Љубиње), Аранђеловдан, из Црне Горе, у 17. веку.

44. Дука, Долови (Берковићи), Свети Агатоник, сродни Дучићима и Суботићима, који су из Кривошија, те би требало да су сродни Чабрилима.

45. Јанковић, Дубочани (Требиње), Игњатијевдан, од племена Малешеваца.

46. Радан, Доња Трусина (Берковићи), Никољдан (прислуга Томиндан), досељени око 1710. из Враћеновића код Никшића.

47. Љепава, Попово Пољице (Требиње), Лучиндан: из Пољица у Требиње, огранак су пољичких Иванишевића; по Милићевићу, слава Љепава је Света Тројица; пољички Иванишевићи потичу од Ивана Драгојевића из Риђана досељеног у 18. веку; огранци Иванишевића су: Љепаве, Мостарице, Сетенчићи, Глигићи, Рунде и Пенде; славе Светог Луку; требало би да су им сродни Батинићи (бр. 38).

48. Росандић, Грбеши (Требињска брда), Јовањдан; из Милојевића (Пјешивци) у Црној Гори; пјешивачки Росандићи су из Милата у Команима.

49. Вуковић, Дабрица (Берковићи), Свети Илија; Вуковићи које наводи Милићевић славе Јовањдан и Шћепандан.

50. Милојевић, Требиње, Аранђеловдан; вероватно истог порекла као тестирани Милојевић под бр. 12.

51. Пејак (раније Аћимовић), Мостар (раније Љубомир), Лучиндан; нема података.

52. Јокановић, Требиње, Свети Стефан, од Предојевића из Пријевора, стари род у Рудинама (једно време и у Бањанима), требало би да су сродни Турањанима.

53. Бјелица, Чеча (Берковићи), Света Петка, су потомци Петра Шћепанова из Бјелица (ЦГ) који се ту доселио 1834.

54. Асановић, Зубци (Требиње, раније Андријевица, с. Кокоти), Јовањдан, из Црне Горе, сродни су им Спаићи (бр.16.); преци им били потурчени, па се вратили у православље, отуд оваква презимена.

55. Кривоглав, Мрњићи (Требиње), Зачеће Св. Јована 6.10, старином су од Крвокапића из Цуца, досељени у Херцеговину око 1700; могуће је да је у питању идентификација због сличности презимена.

56. Шаренац, Давидовићи (Билећа), Аранђеловдан (прислуга Лазарева субота); варијанте порекла: 1. од старе средњевековне породице Кнежевића која је у Херцеговини од времена Немањића (били њихови намесници); 2. од Кресојевића из Рудина.

57. Мусић, Сопот (Невесиње), Аранђеловдан; код Милићевића наведени су само католици и муслимани Мусићи.

58. Шешељ, Орахов До, Лучиндан; о њима је већ доста писано.

59. Бутулија, Требиње, Јовањдан, из Марковине (Озринићи, ЦГ) предак дошао у 18. веку.

60. Гобовић, Аранђелово (Корјенићи), Аранђеловдан, староседеоци, вероватно од племена Корјенића.

61. Булајић, Вилуси (ЦГ), Никољдан. Њихов огранак су и Тодоровићи у Добрељима (Гацко).

62. Вучетић, Вилуси (ЦГ), Никољдан, Грахово (ЦГ).

63. Гркавац, Гркавци (Требиње), Свети Стефан, по предању старином су из Грче (вероватно идентификација по презимену).

64. Нинковић, Павловац (Бањалука), Јовањдан; херцеговачки Нинковићи су у Требиње, Љубиње, Невесиње и Попово Поље, дошли су ту из Риђана.

65. Мијовић, Зубци (Требиње), Никољдан; нема података.

66. Миливојевић, Струпићи, з. Долови (Берковићи), Никољдан, из Гацка, вероватно староседеоци.

67. Грубач, Ораховац (Требиње), Јовањдан, дошли из Цуца, сродни Бабићима, Кривокапићима, Петровићима и Средановићима у Клобуку.

68. Кузман (р. Милорадовић), Пијесци (м. Житомислићи, Мостар), Никољдан: 1. од Радослава Милорадовића из Житомислића; 2. били у служби код Милорадовића; 3. дошли из Риђана; сродни им Жикићи из Турковића (Попово Поље).

69. Ћеловић, Дужи (Требиње), Свети Стефан, од претка који је у Дужи добегао из Далмације.

70. Паповић, Доњи и Горњи Казанци (између Гацка и Никшића, Голија), Аранђеловдан; стара породица, варијанте порекла: 1. од билећких Предојевића, 2. од Неноја Озринића са Чева који се доселио у Казанце.

71. Илић, Биоград (Требиње, Површ), Свети Стефан; нема података.

72. Драганић, Петровићи (Бањани), Матијевдан, пореклом Риђани.

73. Чоловић, Зубци (Требиње), Ђурђевдан, староседеоци; сродни им Гавриловићи у Турментима.

74. Комар, Дабар (Берковићи), Аранђеловдан, од Шпира Комара из Опутних Рудина који се ту доселио око 1865; могуће да су од племена Корјенића.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4971
  • I2a CTS10228 A1328
Одг: Херцеговачки ДНК подухват
« Одговор #54 послато: мај 10, 2016, 04:14:11 поподне »
Сваки добронамерни коментар, дорада, допуна, измена, исправка, појашњење... - добродошли су  ;)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3643
  • I1 P109
Одг: Херцеговачки ДНК подухват
« Одговор #55 послато: мај 10, 2016, 04:32:09 поподне »
Сваки добронамерни коментар, дорада, допуна, измена, исправка, појашњење... - добродошли су  ;)

Могу само да повхалим труд овог момка што је све повадио и врло прегледно представио. :)

Ван мреже zox

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 158
Одг: Херцеговачки ДНК подухват
« Одговор #56 послато: мај 10, 2016, 04:39:43 поподне »
Moj razgovor sa Elezovićem:

Po mojim saznanjima pošto sam ja Elezović, mislim da bi moglo biti ovako.Prvobitno prezime današnjih Eleza i Elezovića je bilo Elez.Krsna slava i Elezovića i Eleza je Matijev dan, 29 uvijek 29 novembra.Navodno da im je postojbina bila na Kosovu. Postoji u narodnom predanju jedna pjesma vezana za Eleze ili Elezoviće, odakle ovo ić, nemam pojma.Dio pjesme je: U Eleza vlaha bogatoga, od mlijeka potekla rijeka, a od sira meterize gradi.Očigledno da je ova pjesma ili kazivanje, turskog porijekla.Postoji vjerovanje da su Kandići, Draganići i Elezovići od jedno g čovjeka, znači blizak rod, ista im je Krsna slava, Matijev dan.Poznajem dosta Eleza sa kojima se rođakam i dijele moje mišljenje.Ja ne znam gdje su se Elezi prvo doselili a mislim da je to upravo taj sjeverozapadni dio Crne Gore, Izgori i okolina , pa onda u Banjane, selo Cerovica blizu Velimlja.Draganići i Kandići su na jugu Banjana u selu Petrovići.

Predanje iz Izgora,Gacko:
Došli iz Banjana,i imaju najstariju kuću u Izgorima,s malim prozorima,jer tako su morali,nisu mogli pobjeć kad bi Turčin dosao

Neki autor, gatačkih prezimena tvrdi:
Potomci kneza Mirila

Stručni izvori:

DRAGANIĆI

Obrađenih materijala o nastanku i razvitku bratstva Draganić nema. Neki pojedinačni podaci evidentirani u naučnim radovima nisu međusobno povezani i ne ukazuju na njihovu vezu sa sadašnjim bratstvom. U knjizi ”Stara Crna Gora”, dr Jovan Erdeljanović, na strani 741, piše: „Na Izvorima, Cuce očuvana je uspomena na negdašnje bratstvo Draganić”. Drugih objašnjenja nema, sem što je kroz svoja ispitivanja Nikola Draganić iz Nikšića, došao do saznanja da su neki ili većina njih prešli na islam.

Takođe, u proglasu F.1220, Kotor, 18. februara 1769. godine u spisku okrivljenih protiv države, između 24, pominje se i Stanco Vusov Draganich iz opštine Pobori, u kome se navodi: ”Svi uhapšeni biće, po nalogu komo za naoružanje, poslati na robiju u trajnosti od 10 godina na galije na galije naše Sinjorine kao veslači sa okovima na nogama, a u slučaju nesposobnosti (nemoći) provešće 20 godina u zatvoru”.

Ili u knjizi „Hajduci u Boki Kotorskoj od 1648-1718”, CANU, 1988, dr Miloš Milošević, u spisku hajduka koji jamče jedan za drugoga pred vlastima (S.L.-S.D. 1686-1687) pominje i priježa Milutina Draganića, a na str. 550-551 iste knjige harambaše i hajduci Grahova i Dvrsna pišu vanrednom providuru Pijetru Dondu (Grahovo, maja 1691) o napadu Pivljana: ”Najprije nam Pivljani posjekoše, iz Risna našeg vrlog viteza i poštenog arambašu Ostoju Delibašić, pak posjekoše harambašu Milutina Draganića i s njime posjekoše još tri hajduka”. Daljih istraženih opštih ili pojedinačnih podataka nema.

Prema predanju i podacima Nikole Draganića – Draganići su živjeli u Sutorini iznad Herceg Novog. Koliko ih je bilo i u kakvim vezama sa današnjim Draganićima nije poznato. Oni su, navodno, ranije pripadali Dubrovačkoj republici, koja je taj dio zemljišta otkupila od Nemanjića. Ostali su tu da žive i zadržali svoje prezime, s tim što su primili katoličanstvo.

Jedna porodica ili grupa Draganića zvani „Tozluke” nijesu htjeli primiti katoličanstvo i preko hercegovačkih brda tokom XIII vijeka odlaze da žive u Aranđelovu (Nudo). Tamo su, po priči, podigli crkvu svetog Aranđela Mihaila o čemu je pričao i pokojni Gojo Draganić, po kazivanju popa Stevana Savina Bulajića. Draganići su kasnije pod pritiskom Turaka došli u Viluse polovinom XV vijeka i govori se da su im u to vrijeme Turci oduzimali malu djecu oba pola. Tradicija govori da je u Vilusima živio knez Draganić, nepoznatog imena, čija se kula nalazila u ”Zanogi”, zapadno od crkve sv. Matija, i da je bio gospodar cijele teritorije između Korjenića, Zagore, Riječana i Petrovića. Na to se ukazuje i u zapisima predaka Andrijaševića i Kešeljevića, koji su se krajem XVI i početkom XVII vijeka, po njegovom odobrenju, i davanju dijela zemlje (pola Vilusa, Riječana, Balosavai Patroševine) naselili u Patroševinu – Borčin Do. Navodi se da je knez bio vrlo bogat i da je od stoke imao više od 1.000 brava, radi čega je bio u stalnom trgovačkom odnosu sa Dubrovčanima.

Još je u sjećanju dio guslarske pjesme o knezu Draganiću, koji se odnos na njegovu kćer, što potvrđuje te dokaze:

”Jel istina Draganiću kneže
Jel istina što pričaju ljudi
Da ti imaš prelijepu kulu
Više kule bogomolju crkvu
A pod kulom zelenu livadu
Na livadi 1.000 ovaca
A u kuli lijepu djevojku
Da je ljepše u krajini nema…”

Govori se da je bila zaprošena od Baja Pivljanina za njegovoga rođaka, ali da ju je tražio i jedan Turčin. Pošto se nijesu mogli dogovoriti postave dva nakita, pa čiji odabere da toga bude. Slučajno je djevojka odabrala nakit Turčina. Čim je to čuo Bajo Pivljanin došao je kod kneza i pitao djevojku kako je nakit birala. Ona mu je to rukom pokazala, a on joj mačem odsjekao ruku.

Jedna grupa Draganića, Elezovića i Nenadovića, ranijih stanovnika ovoga kraja u to vrijeme, zanoćila je u Draganića vrtini (zgrada sjeverno od kneževe kule za oko 200 metara) gdje su ih Turci iznenadili, napali i skoro sve posjekli. Pojedini koji su se spasili, navodno, su pobjegli u Liku, Slavoniju, oko Konjica u Hercegovinu i Bijelu Crkvu i od njih su se razvile nove porodice. Pretpostavlja se da se od ovih Draganića u Lici razvilo novo bratstvo od kojih je njihov potomak poznati svjetski naučnik Nikola Tesla.

Ubistvom ovih Draganića njihove četiri žene sa djecom, kasnije udovice, uspjele su da pobjegnu u planinu Bijela Gora (MZ Grahovo) gdje su imali svoju zemlju, i tamo su živjeli oko godinu dana. Poslije su se ponovo vratile u Viluse, prodale zemlju Bulajićima, a one odselile na Draganića torine u selo Petroviće. To bi najvjerovatnije moglo biti krajem prve polovine XIX vijeka kada su se Bulajići-”Popovići” vratili iz Grahova, kupili zemlju o kojoj se govori, i ponovo naselili u Vilusima.

Podataka, kako je navedeno, o porijeklu i razvoju bratstva i nasledstvu kneza Draganića po pasovima i koliko ih ima do sada nema. Poznato je samo poslednjih osam pasova, mada se i kod njih neznaju potpune i tačne veze.

Pominje se Todor sa dva rođaka iz iste generacije – Ilija i sin Todorov Rade, čije su bile četiri pomenute žene-udovice. Od njih su se razvila četiri ogranka: od Todora – ”Todorovići”, od Ilije – ”Ilići”, od Koja – „Kojovići” i od Rada- „Radovići”. Svi su se naselili u Petrovićima. Dvije porodice – Gojo i Anto Jevtov preselili su se prije 100 godina u Viluški Broćanac. Tu su kasnije stalno živjeli i 1941. godine su imali 16 članova, a 1994. godine ima 1 porodica sa 5 čla- n°va. Ostali su se raselili u druga mjesta.

U knjizi ”Banjani”, Svetozar Tomić, Beograd, 1949, str. 366 o Draganićima piše:

„Draganići (12 kuća) su, po priči Rada Ilina Draganića iz Petrovića, odselili u Nudo, Korjeniće, i tu podigli crkvu sv. Arhanđel Mihailo, zatim preselili u Viluse, odakle su prebjegli u Petroviće. Nastanili su se na Drijenu, gdje i danas žive. Draganića ima u Rusiji, Srbiji, gdje su poslednji odigli 1904. godine, kao i u Hrvatskoj”.

U srezu Karlovac, Zagrebačka oblast, ima selo Draganić čiji se stanovnici prezivaju Draganići i pripadaju obadvjema hrišćanskim vjerama. Dr Konstantin Draganić, direktor gimnazije u penziji iz Zagreba je porijeklom iz toga mjesta. On je pravoslavac i govori da su se njihovi stari doselili sa juga iz Crne Gore ili Hercegovine kao uskoci. Kretali su se na sjever ispred Turaka. Tu su se zadržali i čitav kraj zauzeli. Sada ima sedam naselja oko Draganića sa istim imenom: Draganićka Dubrava, Goljak, Guci, Lug, Mizljak, Vrh i Gradište sa blizu oko 400 domova u Hrvatskoj koji su bili pravoslavci, pa su kasnije jedni primili rimokatoličku vjeru, jedni prešli u unijate, a jedan dio ostao i dalje u pravoslavlju.

Postoji i drugo predanje, koje nije dokazano, da Draganići pripadaju istom rodu sa Elezovićima iz Podljuti kod Velimlja, koji su došli iz Stare Srbije u Grahovo, pa na Viluse, a odatle u Petroviće.

Za vrijeme boravka u Vilusima Draganići su, davno ranije, podigli crkvu svetog Matije, koju su slavu slavili, a prisluživali Aranđelovdan.





Ван мреже Лепеничанин

  • Помоћник уредника
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 680
  • R1b
Одг: Херцеговачки ДНК подухват
« Одговор #57 послато: мај 10, 2016, 04:44:46 поподне »
Биће корисно кад стигну резултати.

Него, мислим да је ствар око Елез(овић)а потпуно јасна. Тестирани су као R1a. Има их у табели српског ДНК пројекта. Стара слава им је Матијевдан, неки су је мењали али је многи још увек славе.

Са Мириловићима су можда повезани муслимани Елезовићи.

Ево и цитата са сајта Порекло о Михићима:

Цитат
Михићи који славе Јовањдан сматрају се припадницима велике групе братстава која воде порекло од шест синова Мирила, родоначелника Мириловића. То су била братства по Доњем и Горњем Храсну и њихове раселице: Ђоге, Медани, Ћукови, Буквићи, Кнежићи, Михићи, Жарковићи, Комади, Рајковићи, Мичете и Круљи – сви православне вере и славе Јовањдан. У њихове братственике убрајају се и муслиманске фамилије Туцаковић, Елезовић, Пашић, Тојага, Кукурузовић и Ћуслић.

Иначе, мислим да се код Херцеговаца неће појавити неки "нови" односно до сада непознат хаплотип. Једино су можда Вицо H1 (ha1) ако је судити по тамном тену.  :P

Ван мреже zox

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 158
Одг: Херцеговачки ДНК подухват
« Одговор #58 послато: мај 10, 2016, 05:05:58 поподне »
Биће корисно кад стигну резултати.

Него, мислим да је ствар око Елез(овић)а потпуно јасна. Тестирани су као R1a. Има их у табели српског ДНК пројекта. Стара слава им је Матијевдан, неки су је мењали али је многи још увек славе.

Са Мириловићима су можда повезани муслимани Елезовићи.

Ево и цитата са сајта Порекло о Михићима:

Иначе, мислим да се код Херцеговаца неће појавити неки "нови" односно до сада непознат хаплотип. Једино су можда Вицо H1 (ha1) ако је судити по тамном тену.  :P

Тако пише за Елезовић из Бањана , а за Елез и Драганић немамо још ништа.

Ван мреже Тимар

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 551
  • R1a-Y2613, Карпатско Далматински грозд
Одг: Херцеговачки ДНК подухват
« Одговор #59 послато: мај 10, 2016, 05:56:55 поподне »
Тако пише за Елезовић из Бањана , а за Елез и Драганић немамо још ништа.
Зокс, можеш ли на ћирилици да се оглашаваш као и остали, јер колико видим није ти непозната.