Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 439847 пута)

Ван мреже Синиша Јерковић

  • Аскурђел
  • **********
  • Поруке: 3941
  • I2-PH908
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #80 послато: март 04, 2014, 02:03:51 поподне »
Дукићи су у Лику свакако дошли из Далмације, где их има са истом славом.

Карановић не помиње конкретно Дукиће "стефањштаке", али наводи да сви крајишки родови који славе Св. Стевана припадају племену Добријевића. 

Занимљиво је то што се Дукићи поклапају баш са Слијепчевићима. Наиме, једни Дукићи из околине Срба (Грачац) верују да су пореклом из Самобора крај Гацка и да су огранак Слијепчевића. Ови гатачки Слијепчевићи су даљим пореклом из Дробњака, од братства Косовчића. Огранци овог рода у Херцеговини славе Св. Саву.

Банијски Слијепчевићи славе Св. Јована.

Андрија Лубурић, Дробњаци:

" Од СЛИЈЕПЧЕВИЋА из Самобора су РАШОВИЋИ у селу Бијељини, код Невесиња, и у селу Нареву, код Сарајева, БАЈОВИЋИ у Херцеговини и Босни и ДУКИЋИ у Ужицу. Даље, ДЕСПИЋИ у Сарајеву су од Риста Слијепчевића, чији потомци узеше презиме по некој удовици Деспи, код које се Ристо доселио. "

Интересантно је да су Слијепчевићи са Баније изразито генетски блиски тестираним Авдаловићима из Херцеговине. А познато је да Авдаловића има и у околини Гацка.
Нека веза ту изгледа да постоји.

Нисам знао да Карановић не спомиње Дукиће у списку са Добријевићима. Ако је тако, онда може бити да и нису тог рода.


Ван мреже Синиша Јерковић

  • Аскурђел
  • **********
  • Поруке: 3941
  • I2-PH908
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #81 послато: март 04, 2014, 02:08:28 поподне »
Знамо ли нешто више о Слијепчевићу, осим то да је са Баније?

Ево пронађох моју и твоју преписку у вези Слијепчевића прије извјесног времена

"Демић Петар:

--- Цитат: Синиша Јерковић  мај 10, 2013, 09:18:00 пре подне ---Петре сад сам провјерио још једном. Ради се Американцима српског поријекла који су се тестирали.

Воде поријекло од Јање Јандрић рођ. 1865 у банијском мјесту Шибине и Луке Слијепчевића рођеног у селу Ровишки.

Ова породица наводи још једно презиме-Солар јер се Јања изгледа два пута удавала, први пут за Солара, а други пут за Слијепчевића. Тако су ови Американци понијели презиме Солар из мајчиног првог брака иако изгледа тачно знају да су потомци Луке Слијепчевића.

Ако буквално читамо податке изгледа да је Јања имала два мужа истовремено.

--- Крај цитата ---

Што се тиче глинског краја, Слијепчевића је било по 16 кућа у селима Класнић и Ровишка, као и неколико кућа по околним селима (1948. године). Ови из Класнића славе Јовањдан, док за ове из Ровишке нисам сигуран. Помињу се у глинском крају још 1737. године (заставник Јован Слијепчевић).

Соларима је матица у селу Шибине, било их је 4 куће (1948. године), слава Никољдан. У црквеним књигама из 1857. године помиње се једна кућа Солара, и именима Симеон и Илија. Иначе, Солара највише има по Славонији, око Вировитице, ту исто славе Никољдан (могуће да је била нека прекоманда на Банију).

Јандрића је било 3 куће у Шибинама (1948. године). У црквеним књигама из 1857. године помињу се двије куће Јандрића, и именима Лазар, Григорије, Лука, Илија, Петар.
"

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #82 послато: март 04, 2014, 02:26:51 поподне »
Значи, Ровишка је у питању.

Отворио сам тему о Слијепчевићима, па тамо можемо наставити о њима.

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5737
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #83 послато: март 05, 2014, 02:31:42 поподне »
Видим да су Слијепчевићима и Дукићима блиски Сијерчићи из Хан Пијеска, слава Томиндан.

Сијерчиће православце нисам пронашао у том крају, али зато је цела источна Босна препуна легенди и топонима који упућују на беговску породицу Сијерчић.

Према неким подацима презивали су се Лучевић, па су прешли на ислам приликом турског освајања Босне. Други пак тврде да је реч о потурченим Србима Шијернићима:

" Зграде манастира св. Ђорђа у Сопотници порушили су Турци 1550. године.

У XVII вијеку у цркви херцега Стјепана президана је припрата, a 1869. године је такође преправљена. Ранији иконостас, који је по предању био камени, имао је двоје двери, поред којих је била гробница у којој је сахрањен кнез Радослав Ширинић, рођак и насљедник херцега Стјепана. На гробници стоји натпис: „В име бога се лежи раб божији кнез Радослав Ширинић“. Цркву су у прошлости штитили бези Сијерчићи. Они су између 1835. и 1852. године, тј. у доба Омер-паше Латаса слали оружану стражу да је бране од посебице. Ово су чинили због тога што су тврдили да је у цркви гроб њиховог претка, Радослава Ширинића, који је био хришћанин, и да су Сијерчићи његови потомци. Сијерчићи су исламизовани насљедници кнеза Радослава Ширинића. У другој половини XVIII вијека били су чувени бегови Сијерчићи који су имали у Горажду своје двије џамије. Подизали су камене куле, конаке и оџаке. Познат је био оџак Сијерчића на друму код Горажда у XVII, XVIII и првој половини XIX вијека. "

Интересантно да је Сијерчића било у околини Самобора на Дрини, који су вероватно основали досељеници из околине Гацка.

" У Горажду и његовој околини живе потомци Сијерчића, босанског „војводе, господара Кулинове Босне“. Они су данас сви муслимани, али су одлично сачували све словенске особине. Није утврђено да ли ови Сијерчићи потичу од кнеза Ширинића сахрањеног у цркви, како би с могло веровати по сличности имена и по томе што је сва земља око цркве, па и преко Дрине с десне њене стране, припадала делом цркви, а делом породици Ширинића (па се и читав један крај зове „Ширинићима“). Та су имања доцније припадала муслиманима Сијерчићима, па би се моглио закључити да су Сијерчићи помухамедањени наследници кнеза Радослава Ширинића. Они и данас причају да је у цркви Херцег Стјепана гроб њиховог претка, који је био хришћанин и поносе се да су његови потомци. Није ипак вероватно да они потичу од Ширинића, већ је много вероватније да су из Сијерчића (сеоске општине у испостави Горажде. Ширинићи су заселак у селу Парауну, општина Вранићи (сада среза Чајниче, на левој страни Дрине). Сијерчићи су штитили ову цркву и слали нарочито у доба Омер-паше, оружану стражу да брани цркву од муслиманских верских фанатика. Прича се да кад је један од предака муслиманских бегова Сијерчића добио наређење да изгради мост преко Дрине, он је од добивене грађе за мост одвојио и један део за обнављање ове хришћанске богомоље. Тадашњи фочански паша Шувалија оптужио га је за ово везиру, који је баш у то време пролазио туда идући из Цариграда за Сарајево. Бег Сијерчић (по причи: паша) некако се извукао из ове незгоде што је, иако муслиман, радио на обнављању ове цркве. "

На крају, постоји у околини Сарајева још једно предање о Сијерчићима које подсећа на оно где се помињу Лучевићи:

" Сијерчићи су из Сарајева са Гласинца. Живјели су у Рогатици од рода из Горажда неки у Ковању, а одатле неки одселили на Понор. У средњем вијеку називали су се Лучићи. "
 

Ван мреже Clavdivs

  • Помоћник уредника
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 85
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #84 послато: март 05, 2014, 02:45:21 поподне »
Небојша, можеш ли да наведеш изворе?

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5737
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #85 послато: март 05, 2014, 02:52:00 поподне »
Подаци су из монографије Миленка Филиповића, "Гласинац", затим из разних народних песама у којима се помињу босански Сијерчићи, као и са форума који се бави пореклом становништва Горажда, Самобора на Дрини и Чајнича.

Херцеговачки Авдаловићи такође имају сличан хаплотип. Према подацима Риста Милићевића пореклом су са Чева. Тестирани Авдаловићи славе Св. Илију.
« Последња измена: март 05, 2014, 03:10:29 поподне Небојша »

Ван мреже Синиша Јерковић

  • Аскурђел
  • **********
  • Поруке: 3941
  • I2-PH908
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #86 послато: март 05, 2014, 03:14:21 поподне »
На сљедећем линку је веома упечатљива епска народна пјесма "Турци освојише пола Босне" у којој се спомиње турчење Лучевића тј. Сијерчића. http://guslarskepesme.com/component/option,com_mtree/task,viewlink/link_id,3077/Itemid,99999999/

У пјесми се спомиње турчење још једна породице која је I2a Dinaric South и коју имамо у пројекту, а то су Шурковићи, позната беговска породица из Бјелимића код Коњица. У пјесми се спомиње њихов православни предак Јован Шурковић.

За Сијерчиће је интересантно да је забиљежено да су истог поријекла са православним Шуљагићима са Златибора, који су такође I2a Dinaric South и славе Томиндан. Они се од Сијерчића разликују у само једном маркеру на тестираних 17 маркера.

Проблем је што ни ја не нађох православне Сијерчиће, а ови подаци су преузети из књиге А. Бачка о родовоима који славе св.Тому.

Иначе топоним Сијерач је доста чест у том дијелу Босне и Херцеговине.

Ван мреже Clavdivs

  • Помоћник уредника
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 85
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #87 послато: март 05, 2014, 03:14:37 поподне »
Подаци су из монографије Миленка Филиповића, "Гласинац", затим из разних народних песама у којима се помињу босански Сијерчићи, као и са форума који се бави пореклом становништва Горажда, Самобора на Дрини и Чајнича.
Ово болдовано ме интересује, да ли може линк ка том форуму (може и на пп)?

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5737
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #88 послато: март 05, 2014, 03:23:20 поподне »
Ово болдовано ме интересује, да ли може линк ка том форуму (може и на пп)?

http://podrinje.in.rs/forum/showthread.php?tid=479

Мислим да је ово тај форум. "Прелистао" сам више њих у потрази за Сијерчићима.

Ван мреже Clavdivs

  • Помоћник уредника
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 85
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #89 послато: март 05, 2014, 03:26:55 поподне »
Сетио сам се и ја тога у међувремену. Хвала, у сваком случају.

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5737
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #90 послато: март 05, 2014, 03:45:05 поподне »
На сљедећем линку је веома упечатљива епска народна пјесма "Турци освојише пола Босне" у којој се спомиње турчење Лучевића тј. Сијерчића. http://guslarskepesme.com/component/option,com_mtree/task,viewlink/link_id,3077/Itemid,99999999/

У пјесми се спомиње турчење још једна породице која је I2a Dinaric South и коју имамо у пројекту, а то су Шурковићи, позната беговска породица из Бјелимића код Коњица. У пјесми се спомиње њихов православни предак Јован Шурковић.

За Сијерчиће је интересантно да је забиљежено да су истог поријекла са православним Шуљагићима са Златибора, који су такође I2a Dinaric South и славе Томиндан. Они се од Сијерчића разликују у само једном маркеру на тестираних 17 маркера.

Проблем је што ни ја не нађох православне Сијерчиће, а ови подаци су преузети из књиге А. Бачка о родовоима који славе св.Тому.

Иначе топоним Сијерач је доста чест у том дијелу Босне и Херцеговине.

У златиборском крају Шуљагића има у Негбини (Нова Варош). Пореклом су из Босне, а раније презиме им је Шишаковић.

Матица Шишаковића је у Драглици (Нова Варош). Мештани их и данас зову Шишаци, а цео један превој тог дела Златибора се и данас зове Шишачка Коса.

Шишаци су истог рода као и Шуљагићи, а овде су досељени у првом миграционом таласу, у 18. веку, из Босне.

Претпоставља се да је ту негде био шанац војводе Шиша, а израз Шишаци и касније презиме Шишаковић дошло је по Шишовим устаницима.

Извор: Гласник, Етнографски музеј у Београду, 1977. године

Окир СРБ

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #91 послато: март 05, 2014, 11:17:40 поподне »
Видим да су Слијепчевићима и Дукићима блиски Сијерчићи из Хан Пијеска, слава Томиндан.

Сијерчиће православце нисам пронашао у том крају, али зато је цела источна Босна препуна легенди и топонима који упућују на беговску породицу Сијерчић.
Пописани су православни Сјерчићи са крсном славом Аранђеловдан (1882. година).
У питању је парохија Осјек - Блажуј у сарајевском протопрезвитерату.
« Последња измена: март 05, 2014, 11:30:08 поподне Демић Петар »

Ван мреже млађо

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 805
  • R1a Z280 L1280 YP3992
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #92 послато: март 09, 2014, 05:48:38 поподне »
Џодановић, околина Осијека, Славонија  - слава: Никољдан, хаплогрупа R1a M458 L1029.
« Последња измена: мај 11, 2015, 09:19:15 поподне млађо »

Ван мреже млађо

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 805
  • R1a Z280 L1280 YP3992
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #93 послато: март 10, 2014, 10:43:39 поподне »
Чорак, Вуковар, ХР, хаплогрупа N1 M231 P189.2+.
Чорак је презиме од бабе по оцу.
« Последња измена: мај 11, 2015, 09:19:31 поподне млађо »

Ван мреже Синиша Јерковић

  • Аскурђел
  • **********
  • Поруке: 3941
  • I2-PH908
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #94 послато: март 18, 2014, 07:34:39 поподне »
Простран, Смоковић, Далмација, слава Аранђеловдан, хаплогрупа I1-Z63, кластер Мацура

Пространи су српска породица из Далмације. Ограничени су на узак простор околине Задра (мјеста Смоковић и Црно), што указује да презиме није превише старо. По структури чини се да је надимачког карактера. Генетски резултати показали су да су Пространи заправо огранак Мацура у Смоковићу. Неких назнака да је то тако било је и раније, генетски резултати су потврдили сумњу. Разликују се у само једном маркеру на 17 маркера у односу на хаплотип Мацура. Славе Аранђеловдан као и Мацуре. У попису Смоковића из 1709. нема Пространа, а има Мацура. Пространи се у документима јављају тек око 1750.године, што значи да је презиме настало управо у том периоду 1709-1750 у Смоковићу издвајањем једне групе Мацура, која се из неког разлога прозвала Пространима.

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5737
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #95 послато: март 18, 2014, 08:20:08 поподне »

Ван мреже prikola

  • Гост
  • *
  • Поруке: 20
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #96 послато: март 20, 2014, 11:57:29 пре подне »
Nikola Aleksić, Pravoslavan, Đurđevdan
Selo Svrzigaće (Milanovac), Slavonija, Hrvatska

I1-M253

DYS393   13
DYS390   22
DYS19   15
DYS391   10
DYS385   13-14
DYS426   11
DYS388   14
DYS439   11
DYS389I   12
DYS392   12
DYS389II   28
DYS458   15
DYS459   8-10
DYS455   8
DYS454   11
DYS447   23
DYS437   16
DYS448   20
DYS449   28
DYS464   12-12-14-16
DYS460   11
Y-GATA-H4   10
YCAII   19-21
DYS456   14
DYS607   14
DYS576   16
DYS570   20
CDY   36-39
DYS442   12
DYS438   



Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 600
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #97 послато: март 20, 2014, 12:59:30 поподне »
Цитат
Nikola Aleksić, Pravoslavan, Đurđevdan

Првих 12 маркера се у потпуности поклапа са Станићем из Ријеке. Изгледа да се ради о I1 Z58+ групи која има много СНП подгрупа које извиру из ње. Свакако се ради о западногерманским скупинама, нпр. Англосаксонци и сл.
Икавац

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5737
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #98 послато: март 20, 2014, 10:15:19 поподне »
http://www.poreklo.rs/2013/12/04/poreklo-prezimena-salinovic/

" SKORO SAM SE TESTIRAO U DNK CENTRU Y DNK, PA MOZETE UBACITI I MOJE REZULTATE: PETROVIC, PEC, KOSOVO I METOHIJA, SLAVA SVETI JOVAN, PRAVOSLAVAC

Markeri:

DYS393-14, DYS391-10, DYS439-11, DYS635-20, DYS392-11, DYS456-15, DYS389I-12, DYS390-22, DYS389II-29, DYS458-17, DYS19-15, DYS385a-13/14, YGATAH4-11, DYS437-16, DYS438-10, DYS448-21, SRDACAN POZDRAV BROJ DNK TESTA JE12.991. "

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 600
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #99 послато: март 20, 2014, 10:21:10 поподне »
Цитат
PETROVIC, PEC, KOSOVO I METOHIJA, SLAVA SVETI JOVAN, PRAVOSLAVAC

Припада хаплогрупи G2a.
Икавац