Аутор Тема: "Српско-хрватски језик"  (Прочитано 3208 пута)

Ван мреже Дробњак

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 739
  • I1 P109
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #60 послато: јул 17, 2017, 09:58:21 пре подне »
Мени је фасцинантно како су три БГ даме - Нада Блам, Олга Одановић и Љиљана Стјепановић добро скинуле тај говор. Као да су рођене и цео живот провеле уз Мораве  ;)
Муж Олге Одановић, глумац Драган Петровић, је пореклом из левачког села Лоћике, тј. родитељи су му из тог села. Можда је "покупила" форе од свекра и свекрве  :)



Ван мреже сунце

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 178
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #61 послато: децембар 09, 2017, 01:26:37 пре подне »
Морам похвалити Зукорлићеву словесност (елоквенцију). Заиста се труди где год може употребити словенску реч и много лепше изражава мисли него многе србске јавне личности.
Има и у нас, богу нека је хвала, словесних људи, но већином су црковници.
Тък соль ѣдьший знаетъ ценити медъ

Ван мреже vidoje 013

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 901
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #62 послато: децембар 09, 2017, 07:51:48 пре подне »
 Погледах шта муфтија прича.  Нема  више оне  радикалне острашћености. Е сада је дио високе политичке номенклатуре  Србије. Друга пјесма.
 Питање од када се у Рашкој области, употребљавају ријечи уопће, опћина...  То је сада дио новоговора и код аутора који су завичајно поријеклом из Црне Горе, или пишу и стварају у Црној Гори. Чудне, зар не?

Ван мреже Свевлад

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1312
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #63 послато: децембар 09, 2017, 08:28:33 пре подне »
Погледах шта муфтија прича.  Нема  више оне  радикалне острашћености. Е сада је дио високе политичке номенклатуре  Србије. Друга пјесма.
 Питање од када се у Рашкој области, употребљавају ријечи уопће, опћина...  То је сада дио новоговора и код аутора који су завичајно поријеклом из Црне Горе, или пишу и стварају у Црној Гори. Чудне, зар не?

Рекао је и повијест, знам одавно да се међу босанским Муслиманима преко медија и школског система форсирају кроатизми, али ево сад видим да се тај процес одвија и међу Санџаклијама.




Ван мреже симо

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1528
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #64 послато: децембар 09, 2017, 09:24:31 пре подне »
Рекао је и повијест, знам одавно да се међу босанским Муслиманима преко медија и школског система форсирају кроатизми, али ево сад видим да се тај процес одвија и међу Санџаклијама.

Проблем је што се у новобосанском сарајевском, уопште не користи ријеч "повијест" већ "хисторија", тако да муфтија није добро прошао курс новобосанског.

Што се опће- опште тиче нико у Сарајеву прије рата, укључујући и Хрвате, није говорио опће или опћина. То су смислили у току и након рата.

Очигледно је бошњачка нација у фази формирања, па се ту могу опростити оваква лутања. Претпостављам да постоји и нешто као правопис босанског језика. Логично би било да се држе онога што тамо пише и да бар ту буду досљедни. Ако говориш опћина, онда говори и кахва.

Међутим, тешко ће то ићи, познати су покушаји у Републици Српској за вријеме рата да се уведе екавица. Једноставно није ишло. Мада ја лично нисам против таквих унификација на националном нивоу, вјерујем да су све регионалне тенденције, бар што се тиче српског народа, дугорочно штетне. Ако је сва Србија прихватила источнохерцеговачки новоштокавски као стандард, можда смо и ми ијекавци требали учинити тај уступак са екавицом.

Ван мреже сунце

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 178
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #65 послато: децембар 09, 2017, 09:39:32 пре подне »
Погледах шта муфтија прича.  Нема  више оне  радикалне острашћености. Е сада је дио високе политичке номенклатуре  Србије. Друга пјесма.
 Питање од када се у Рашкој области, употребљавају ријечи уопће, опћина...  То је сада дио новоговора и код аутора који су завичајно поријеклом из Црне Горе, или пишу и стварају у Црној Гори. Чудне, зар не?

A zašto ne? Reč općina,  pisano opkina javlja se u srbskim spisima srednjega veka.  Ć je pravilan odjek praslovenskoga tj u srbskom. Ako kažemo sveća zašto ne bismo i svećennik? To je zakonomerno,  skladno i dosledno.
 obći,  uobće,  obćina kao i tisuća,  gaće i bilo koja druga reč koja sadrži ć su srbske a reči koje sadrže št su bugarske. Oni bi rekli svešta,  sveštennik,  gašte,  tisušta... I mene su u školi učili sveštenik,  hiljada,  opšte,  no ja biram govoriti onako kako je prvotno srbski svećennik,  obćina,  tisuća a komu je milje bugarsko i jelinsko ne krivim ga,  njegovo pravo.
« Последња измена: децембар 09, 2017, 09:44:15 пре подне сунце »
Тък соль ѣдьший знаетъ ценити медъ

Ван мреже Небојша

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6741
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #66 послато: децембар 09, 2017, 09:54:58 пре подне »
Oni bi rekli svešta,  sveštennik,  gašte,  tisušta... I mene su u školi učili sveštenik,  hiljada,  opšte,  no ja biram govoriti onako kako je prvotno srbski svećennik,  obćina,  tisuća a komu je milje bugarsko i jelinsko ne krivim ga,  njegovo pravo.

Када се овако каже, испаде да 99% Срба намерно говори бугарски или "јелински", иако многи вероватно и не знају порекло тих изговора, већ говоре нормално, модерним српским језиком. Друго је то што осталих 1% сада измишља топлу воду, па говори тим старословенским и не знам којим већ језиком. Али као што рекосте, њихово право. ;)

Ван мреже Velibor

  • е-Регистар
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 1084
  • I2a1b-M423, CTS10228 Z17855, PH3414, Мириловић
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #67 послато: децембар 09, 2017, 10:32:46 пре подне »
Када се овако каже, испаде да 99% Срба намерно говори бугарски или "јелински", иако многи вероватно и не знају порекло тих изговора, већ говоре нормално, модерним српским језиком. Друго је то што осталих 1% сада измишља топлу воду, па говори тим старословенским и не знам којим већ језиком. Али као што рекосте, њихово право. ;)
Е вала баш...

Ван мреже Свевлад

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1312
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #68 послато: децембар 09, 2017, 10:53:00 пре подне »
Проблем је што се у новобосанском сарајевском, уопште не користи ријеч "повијест" већ "хисторија", тако да муфтија није добро прошао курс новобосанског.

Што се опће- опште тиче нико у Сарајеву прије рата, укључујући и Хрвате, није говорио опће или опћина. То су смислили у току и након рата.

Очигледно је бошњачка нација у фази формирања, па се ту могу опростити оваква лутања. Претпостављам да постоји и нешто као правопис босанског језика. Логично би било да се држе онога што тамо пише и да бар ту буду досљедни. Ако говориш опћина, онда говори и кахва.

Међутим, тешко ће то ићи, познати су покушаји у Републици Српској за вријеме рата да се уведе екавица. Једноставно није ишло. Мада ја лично нисам против таквих унификација на националном нивоу, вјерујем да су све регионалне тенденције, бар што се тиче српског народа, дугорочно штетне. Ако је сва Србија прихватила источнохерцеговачки новоштокавски као стандард, можда смо и ми ијекавци требали учинити тај уступак са екавицом.

Примећујем тренд кроатизације ткз. "босанског" језика.  Кад слушам сарајевске медије сваки пут приметим све већи број кроатизама у њиховом говору, срео сам неколико Муслимана из Босне који су ми то потврдили и рекли су да им то смета.  Кроатизми продиру и у црногорски говор (тешко ми је да кажем језик).  Бошњаци и Црногорци гледају у Хрвате као у неку врсту узора, зато што су Хрвати у највећој "милости" западних сила и иде им генерално боље него осталим југословенским народима изузев Словенаца.  Због тога се Црногорци и Бошњаци (који имају квази државе и још увек неизграђен национални идентитет) угледају на Хрвате.  Код Бошњака нешто мање али код Црногораца то обожавање Хрвата и свега хрватског и је добило велике размере. Данашњи национални Црногорци у заснивају свој идентитет на негацији свега српског, а та болест што време пролази све више напредује.  Не би ме чудило да једног дана национални Црногорци направе неки нови Јасеновац у којем ће да кољу остатке Срба у Црној Гори.  За сад на такву врсту радикализма су спремни само национални Црногорци из Старе Црне Горе поготово они са Цетиња, али настоје да својим усташко-дукљанским анти-српским екстремизмом затрују и остатак Црне Горе.  По степену мржње према Србима Цетиње се не разликује од Љубушког, Широког Бријега, Чапљине, Имотског, Дрниша итд. Тешка срца морам признати да је данас Стара Црна Гора једнако анти-српско проусташко гнездо као Западна Херцеговина и Далматинска Загора.  Против усташко-дукљанском милогорства и њихове анти-српске митоманије се треба борити свим средствима, а најјаче средство је истина која је на нашој страни.         
« Последња измена: децембар 09, 2017, 11:00:59 пре подне Свевлад »

Ван мреже dko

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 79
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #69 послато: децембар 09, 2017, 10:54:30 пре подне »
Међутим, тешко ће то ићи, познати су покушаји у Републици Српској за вријеме рата да се уведе екавица. Једноставно није ишло. Мада ја лично нисам против таквих унификација на националном нивоу, вјерујем да су све регионалне тенденције, бар што се тиче српског народа, дугорочно штетне. Ако је сва Србија прихватила источнохерцеговачки новоштокавски као стандард, можда смо и ми ијекавци требали учинити тај уступак са екавицом.

Симо, не слажем се дубински. Слажем се једино са овим 'једноставно није ишло'. У доба постмодернизма на Западу, када се званично цене и форсирају локализми, разлике, детаљи, не може Никола Кољевић да изађе са својим турбо-модернистичким планом за 19. век о унификацији српског језика кроз екавицу.
А ја разлике, детаље и локализме не ценим зато што су постмодерни, већ зато што су предмодерни, то јест кореспондирају са добом феудализма, и још ранијим устројствима, попут племенског. Пре револуција, пре демократија и пре усиљених унификација и нивелисања нормалних, природних разлика.

Ван мреже симо

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1528
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #70 послато: децембар 09, 2017, 11:37:03 пре подне »
Симо, не слажем се дубински. Слажем се једино са овим 'једноставно није ишло'. У доба постмодернизма на Западу, када се званично цене и форсирају локализми, разлике, детаљи, не може Никола Кољевић да изађе са својим турбо-модернистичким планом за 19. век о унификацији српског језика кроз екавицу.
А ја разлике, детаље и локализме не ценим зато што су постмодерни, већ зато што су предмодерни, то јест кореспондирају са добом феудализма, и још ранијим устројствима, попут племенског. Пре револуција, пре демократија и пре усиљених унификација и нивелисања нормалних, природних разлика.

Треба имати у виду да нису све унификације вјештачке, већ да и оне могу бити природне, а исто тако неке природне цјелине се могу поцијепати услијед разних узрока. Тако да не бих на те процесе гледао црно -бијело. Чињеница је да су ијекавски Срби из Републике Српске данас више него икад раније повезани са сународницима у Србији. Сем тога, сви они који су у 20. вијеку одселили у Србију, практично су већ екавци. То није била вјештачка унификација већ природна. Исто се десило нешто раније и са ијекавцима у југозападној Србији, и то не само са Србима већ и са муслиманима (сад ће их Зукорлић опет вратити на ијекавски). Исто тако природна цјелина српског народа која је постојала у средњем вијеку подијелила се по вјерској линији, 500 година су три вјерске заједнице живјеле паралеленим животом, слабо се мјешајући међусобно,а мјешајући се са околним народима исте вјере. Ту видимо да се једна природна цјелина поцијепала и формирала посебне идентитете, који су се стапали са другим идентитетима, али на другим основама.

Ја такође нисам да се праве вјештачки пројекти и да се неко сили да прича овако или онако, али данас на језик ширих слојева се може далеко више утицати преко медија него што је то раније био случај. Кроатизми продиру и у Бања Луку, преко хрватских серија, или превода цртаних филмова којих нпр. нема на српском већ их има на хрватском, па дјеца одмалена већ усвајају неке ријечи које су измишљене 90-тих у Хрватској. Значи неке врста унификације већ тече, неконтролисано. Зато јесам за један српски стандард, јер се досад сваки регионализам код нас претварао у сепаратизам.

И мени би било тешко да се одрекнем ијекавског, али подсјетићу да су неки велики писци, попут Иве Андрића или чак неки Срби католици из Далмације, пристали да се одрекну локалне варијанте језика и да усвоје екавски стандард и да стварају на њему.

Што се тиче овог пројекта екавизацију у Српској, нисма знао да је то била Кољевићева идеја, био сам некако увјерен да је то Караџић смислио.

Ван мреже dko

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 79
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #71 послато: децембар 09, 2017, 01:03:24 поподне »
Браћа Кољевић су задавали јаде муслиманским интелектуалцима у социјалистичком Сарајеву јер су инсистирали да пишу екавицом. То је био супер фазон, да се покаже Алији Исаковићу, Маку Диздару и провинцијалној прото-бошњачкој авангарди шта је истински културни аристократизам.

Али, то су Кољевићи могли да пласирају само као лични гест, и као нешто што је намењено рату елита, а временски претходи постмодернизму. Чињеница да је Никола Кољевић пропагирао екавицу као културну стратегију настајуће Републике Српске показује колико је био ван сваког политичког разумевања тренутка у коме живимо.

Иво Андрић и Далматинци попут Сиба Миличић и Тина Ујевића су примери модернистичког пројекта југославизма, који је у себи недрио неке духовне аутентичности али неупоредиво више усиљеног унификационизма, као што сви добро знамо.

Никакав српски стандард неће спречити, рецимо, ово преливање кроатизама кроз медије, које помињеш, нити било какав други језички утицај у медијима. То једино може да се избија клином, то јест медијским контра-ударом. Уосталом, хрватски урбани жаргон је, за разлику од званичне језичке политике, под јаким београдским утицајем, управо због медија. Увек је био, а и данас је то јасно.

Не бих се сложио са констатацијом да се (баш) сви српски локализми претварају у сепаратизме. Ево, управо РС са ијекавицом сведочи супротно, као што и сам констатујеш када кажеш да Срби у Бих и Срби у Србији никад нису били ближи.  Мислим да наша културна политика може да буде само јачање комплетне српске ризнице - свих дијалеката, сви варијетета, и бескомпромисно инсистирање на српском карактеру језика, ко год да га користи. У БиХ и Црној Гори бих инсистирао на не-признавању бошњачког и црногорског језика. Могу да прокламују своју нацију, називају је како хоће, али не могу да тврде да говоре другим језиком. То је, по мени, идеалан став за ово доба, баш зато што не делује конзистено модернистичком, тотализујућем светоназору. Уосталом, ја заиста сматрам да су Муслимани посебна нација, зато што сматрам да су посебна заједница, што је важнија и старија одредница од нације, и потпуно укорењена у реалности.
« Последња измена: децембар 09, 2017, 01:10:49 поподне dko »

Ван мреже симо

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1528
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #72 послато: децембар 09, 2017, 01:39:36 поподне »
Не бих се сложио са констатацијом да се (баш) сви српски локализми претварају у сепаратизме. Ево, управо РС са ијекавицом сведочи супротно, као што и сам констатујеш када кажеш да Срби у Бих и Срби у Србији никад нису били ближи.

То је тренутно стање, не знамо шта носи сутра. И црногорски локализам је са одобравањем гледан у васцијелом српству 19. вијека, Србима је чак био и симпатичан и бениган, као нека дјечја игра,а ето у шта се изроди. Од констатација типа: "Они Србијанци...", или "Они дођоши..." веома је кратак пут до "непремостивих разлика". Ту врсту инжињеринга смо имали прилике да гледамо. Управо масовна екавизација "дођоша" која се десила и која је још увијек у току,овакву опасност чини мање вјероватном.

Уједначавање унутар једне нације је природан процес. Он се дешава и на микро нивоу. Моји родитељи већ нису говорили како су говорили њихови родитељи у Крајини, а нису изашли ван ијекавског говора. Уколико се већ десила та промјена, посве природна на микро нивоу, зашто не би могла да се деси и на националном нивоу? Не кажем да је треба силом форсирати, али мислим да је треба подржавати уколико се природно већ дешава.


Ван мреже dko

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 79
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #73 послато: децембар 09, 2017, 02:15:11 поподне »
У случају Црне Горе применио бих категорије неопходно/довољно које често примењујем. Локализам у језику/обичајима јесте био неопходан али не и довољан да се ЦГ одвоји у року од 100 година. Апсолутно неопходна је била лична сујета и грандоманија Краља Николе, као и културна политика диктирана из Новог Сада, а прихваћена на Цетињу, о српској Спарти, коју су прихватали појединци из сваког српског племена како су она прилазила Цетињу, као ето, само смо се ми ослободили, а ви остали Срби нисте. То је онда значило колективну сујету и грандоманију, уз личну Краља Николе. Али, ни то није било довољно, већ је трећи неопходни чинилац био здружени фронт Аустро-угарске и католичке цркве који су Црну Гору као географски рубну српству и као делимично католичку (Бока) интелектуално обрлатили у року од 30-ак година...

У случају РС не видим никакво нездраво самохвалисање. Све је у границама нормале и само симпатичности а ла Драган Торбица. Да не причам о непостојању било каквог католичког уплива. На крају, Србима из РС Београд је свето место, а борба за РС је била са циљем присаједињења Србији, а не потенцирање једне фамилије са Цетиња и дивљење Српској Спарти, тј. самом себи, у случају Црногораца.

Зато, масовна екавизација дођоша не чини опасност од покондирености у правцу Црногораца мање вероватном, зато што таква опасност не постоји. Неопходна су сва три фактора која сам навео. Са друге стране, слажем се да је масовна екавизација дођоша природна, нико је не форсира. И то је потпуно нормално, зато што долазе у екавску средину.

Али, не треба подржавати тоталну унификацију на националном нивоу (ако је природна, кажеш) баш зато што није природна, и никада не може да буде природна, зато што нација није природна категорија, већ идеолошка. Да будем деликатанији: нација није природна категорија на начин на који је то језик, или локална заједница или народ. Ако се деси екавизација као у Војводини, деси се. Али, неће се десити у РС ни када би је неко форсирао.
« Последња измена: децембар 09, 2017, 02:21:55 поподне dko »

Ван мреже Свевлад

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1312
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #74 послато: децембар 09, 2017, 02:18:28 поподне »
То је тренутно стање, не знамо шта носи сутра. И црногорски локализам је са одобравањем гледан у васцијелом српству 19. вијека, Србима је чак био и симпатичан и бениган, као нека дјечја игра,а ето у шта се изроди. Од констатација типа: "Они Србијанци...", или "Они дођоши..." веома је кратак пут до "непремостивих разлика". Ту врсту инжињеринга смо имали прилике да гледамо. Управо масовна екавизација "дођоша" која се десила и која је још увијек у току,овакву опасност чини мање вјероватном.

Уједначавање унутар једне нације је природан процес. Он се дешава и на микро нивоу. Моји родитељи већ нису говорили како су говорили њихови родитељи у Крајини, а нису изашли ван ијекавског говора. Уколико се већ десила та промјена, посве природна на микро нивоу, зашто не би могла да се деси и на националном нивоу? Не кажем да је треба силом форсирати, али мислим да је треба подржавати уколико се природно већ дешава.

Моја баба и прабаба су имале у говору доста италијанизама, родитељи пуно мање, а ја користим тек понеки италијанизам. 
Нпр. никад у животу нисам рекао мердевине него кажем шкале, за славину кажем шпина, не кажем црни лук него капула, а за таван кажем шувит итд.  Те италијанизме и још неке (не могу сад да сетим свих) користим свакодневно.
Неке италијанизме користим понекад као што су граделе (роштиљ), мурва (дуд), шпаг (канап), шкуре (капци на прозорима), шњуре (пертле), спиза (храна), маренда (ужина) итд.

Записао сам преко 200 архаичних речи које сам чуо углавном од бабе, од тога су око 2/3 италијанизми. 

Ван мреже Зрно

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 675
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #75 послато: децембар 09, 2017, 02:26:15 поподне »
Моја баба и прабаба су имале у говору доста италијанизама, родитељи пуно мање, а ја користим тек понеки италијанизам. 
Нпр. никад у животу нисам рекао мердевине него кажем шкале, за славину кажем шпина, не кажем црни лук него капула, а за таван кажем шувит итд.  Те италијанизме и још неке (не могу сад да сетим свих) користим свакодневно.
Неке италијанизме користим понекад као што су граделе (роштиљ), мурва (дуд), шпаг (канап), шкуре (капци на прозорима), шњуре (пертле), спиза (храна), маренда (ужина) итд.

Записао сам преко 200 архаичних речи које сам чуо углавном од бабе, од тога су око 2/3 италијанизми.

Сад си ми ударио по носталгији. Има ту још кариола, кацавида и још много. Мислим да је капула била пун погодак, да не размишљамо да ли је црни или бели лук. Овај други се звао једноставно лук.

Ван мреже Свевлад

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1312
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #76 послато: децембар 09, 2017, 02:39:44 поподне »
Сад си ми ударио по носталгији. Има ту још кариола, кацавида и још много. Мислим да је капула била пун погодак, да не размишљамо да ли је црни или бели лук. Овај други се звао једноставно лук.

Помидора (парадајз), пијет (тањир), пињур (виљушка), броква (ексер), вунцут (тешке нарави), губица (усна), дота (мираз), шолде (паре), шуверин (шибица), шугаман (пешкир), шпорко (прљаво), маћа (болест), ћикара (шоља), швикати (звиждати), цукар (шећер), цигли (последњи), ћика (опушак), тука (ћурка), пржун (затвор), шесан (леп), шлапе (папуче), крпуша (крпељ)...  ;D

Ван мреже Одисеј

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 450
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #77 послато: децембар 09, 2017, 08:51:32 поподне »
Пов(иј)ест је стара словенска ријеч коју су Хрвати извукли из нафталина, као што су извукли и тисућу. Обије су користили и Срби и Хрвати, али их у народним говорима углавном није било у 19. вијеку. Ни данас ти ниједан Хрват из Далмације неће рећи "тисућа", него "иљада" или "миља". Проблем је што смо ми ти који форсирају грцизме тамо гдје је постојао словенски еквивалент.
Хрватски стандард је плански архаизиран, нпр. повратком неодређених облика придјева у косим падежима (видио сам висока човјека, треба помоћи добру човјеку), повратком именског предиката у инстументалу уз глагол БИТИ када се указује на неку функцију или привремену вриједност (био сам свједоком), форсирањем застарјелог предлога У (упркос истозвучности, он нема везе са локативним У, које потиче од ВЪ) у случајевима попут "у моје мајке" итд.

Ван мреже Свевлад

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1312
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #78 послато: децембар 09, 2017, 09:11:56 поподне »
Пов(иј)ест је стара словенска ријеч коју су Хрвати извукли из нафталина, као што су извукли и тисућу. Обије су користили и Срби и Хрвати, али их у народним говорима углавном није било у 19. вијеку. Ни данас ти ниједан Хрват из Далмације неће рећи "тисућа", него "иљада" или "миља". Проблем је што смо ми ти који форсирају грцизме тамо гдје је постојао словенски еквивалент.
Хрватски стандард је плански архаизиран, нпр. повратком неодређених облика придјева у косим падежима (видио сам висока човјека, треба помоћи добру човјеку), повратком именског предиката у инстументалу уз глагол БИТИ када се указује на неку функцију или привремену вриједност (био сам свједоком), форсирањем застарјелог предлога У (упркос истозвучности, он нема везе са локативним У, које потиче од ВЪ) у случајевима попут "у моје мајке" итд.

И Срби су некад користили речи као што су тисућа, обитељ, зрак, слап, мрква повијест итд.  У повељама цара Душана пише тисућа а не хиљада, хиљаду смо узели од Грка.  Тачно је да ниједан Хрват из Далмације никад неће рећи тисућа него иљада.

Без обзира што су речи повијест, тисућа, обитељ и др. старе српске речи, оне се данас воде и сматрају хрватским, и улазе у ткз. "босански" и "црногорски" језик из хрватског језика. 

Ван мреже Бакс

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1488
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: "Српско-хрватски језик"
« Одговор #79 послато: децембар 09, 2017, 09:19:05 поподне »
И Срби су некад користили речи као што су тисућа, обитељ, зрак, слап, мрква повијест итд.  У повељама цара Душана пише тисућа а не хиљада, хиљаду смо узели од Грка.  Тачно је да ниједан Хрват из Далмације никад неће рећи тисућа него иљада.

Без обзира што су речи повијест, тисућа, обитељ и др. старе српске речи, оне се данас воде и сматрају хрватским, и улазе у ткз. "босански" и "црногорски" језик из хрватског језика.

Чуо сам да на нашој екавици неки кажу "повест". Колико сам разумео из контекста, то представља неку духовнију верзију истрије. Дакле, не она сувопарна историја, него мало духовнија, можда и митоманскија. Али, ништа у негативном контексту.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"